Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam danas malo na šteti. Mog kolege nema. Nema ga na duelu, neće na poligraf. Sada ga nema ni ovde, a ja sam stvarno mislio da govorimo o Nacionalnom parku Fruška Gora i uticaju i podizanju novih vinova zasada na ambijent Nacionalnog parka Fruška Gora, ali s obzirom da gospodin nije tu, ja neću trošiti vreme, a neću ni upoređivati naše vojničke biografije, što je on juče pokušao.
Ja ću naravno podržati ova četiri predloga, ali ću govoriti o Sporazumu sa Marokom iz veterine. Dakle, prethodni kolega je već nešto rekao o bolesti plavog jezika, to je samo jedna od zaraznih bolesti koje mogu da budu prenesene sa određenih područja na područje naše zemlje. Veoma je bitna saradnja sa drugim državama koje moraju da vas upozore na pojavu zaraznih bolesti u okruženju, odnosno sa zemljama sa kojima sporazum imamo, iz prostog razloga da bi znali da pratimo situaciju na čega treba izvršiti ispitivanja? Da li treba ispitivati na recimo, bolest plavog jezika koja je pomenuta na druge zarazne bolesti, i spram toga određivati soj vakcina
Mi moramo da sarađujemo sa bliskim susedima, ali i sa državama gde se nažalost bolesti prenose prilikom trgovine, transporta životinja, namirnica životinjskog porekla itd. mogu da budu prenesene i iz država koje nisu na evropskom kontinentu. Ja sam posebno zabrinut za bolesti koje se ovog trenutka pojavljuju u delu Afrike, gde se ne zna ko je vlast, gde najverovatnije ne funkcionišu državni aparati i gde najverovatnije nema kontrole. Zato su ovakvi sporazumi dragoceni. Ovog puta se radi o Maroku, verujem da oni prate neko svoje okruženje. Veoma je bitno da naša država, administracija koja to prati, u odgovarajućem trenutku zna šta se dešava na teritoriji država sa kojima imamo sporazume iz oblasti veterine.
Ja ću se usuditi da kažem da moramo da reformišemo odgovarajuće uprave, tako i Upravu za veterinu. Mislim da je to jedan učmali administrativni aparat koji zajedno sa Upravom za zaštitu bilja pod hitno moramo reformisati, jer se ne mogu sveobuhvatno izvršiti reforme. Naravno, ministar tu ništa nije odgovoran, to moram da kažem, jer je situacija nasleđena. Moraju se reformisati službe koje po dubini rade u ministarstvima, jer se reforme ne mogu izvršiti temeljne, ako su u njima oni zbog kojih se reforme i vrše.
Dakle, morate, ako menjate sistem, iz delova sistema morate otkloniti sve oni koji su prepreka menjanju sistema, oni koji sami po sebi su kočnica zato što su proizveli takvu situaciju koja, ponovo kažem je nasleđena i filozofija koja trenutno vlada u Srbiji u te dve oblasti, Upravi za veterinu i Upravi za zaštitu bilja je nasleđena i ta filozofija otprilike glasi – bolje uvesti, nego proizvesti.
Recimo, po pitanju voda itd. po pitanju veterine, moram da skrenem pažnju da je to vezano, Uprava za veterinu je povezana blisko sa Upravom za zaštitu bilja i Ministarstvo poljoprivrede će biti u riziku, pošto je ovo bila sušna godina zbog aflatoksina da eventualno snosi posledice. Zbog ne brige jedne uprave, druga uprava može da snosi posledice, a na kraju samo ministarstvo i sama Vlada može da ima štetu povodom toga.
Mi smo znali da ima sušna godina, Uprava za zaštitu bilja nas je morala upozoriti, pre svega ministarstvo i Vladu da se izvrši zaštita, recimo kukuruza od sovice koja je proizvođač plesni na kukuruzu, a plesan na kukuruzu izaziva aflatoksin. Mi smo već imali posledice jedne prenaduvane afere, jer je slučaj aflatoksina u stvari van carinska mera EU, gde oni imaju hiper produkciju mleka i svoje tržište štite od svih drugih zemalja. Pomoću te mere su uspeli kroz pripadnika stranke bivšeg režima da naprave aferu i da deo našeg tržišta zauzmu strani proizvođači mleka. Zato je to veoma osetljiva oblast i zato sam se ja usudio da posavetujem ministarku poljoprivrede, još jednom podlačeći da ona nema veze sa tim. Dakle, da pokuša da taj učmali birokratski aparat, posebno u Upravi za zaštitu bilja i Upravi za veterinu razmrda danas. U ovoj sušnoj godini ne bi iznenadila još neka afera aflatoksin koja je vezana i za proizvodnju žitarica, vezana i za Upravu za veterinu i mi to moramo svakodnevno pratiti, s obzirom da razni lobiji pokušavaju da iskoriste svoju šansu i uđu na nađe tržište sa svojim mlekom, sa svojim proizvodima i da izbacimo domaću proizvodnju.
Ponovo ponavljam radi naših građana da se ne radi ni o kakvoj štetnosti po zdravlje, zato što je u SAD 10 puta veća doza, nego što je dozvoljena kod nas, nema nikakve opasnosti, ali moramo voditi računa da neko ne iskoristi to što stvarne opasnosti nema, da marketinški slučaj ne zloupotrebi, da ne izbaci neke naše proizvođače mleka u korist nekih stranih , što bi bilo pogubno po naše stočare. Zato sam ja u obavezi da skrenem pažnju na to.
Takođe sam u obavezi da, što se tiče veterine, skrenem pažnju i na bolest plavog jezika. Ja sam bio protiv toga da se ove godine uveze vakcina, koju je Uprava za veterinu uvezla, s obzirom da nije dovoljno ispitan soj. Uopšte nije ispitan po onome što instituti kažu. Nismo tačno odredili koji je ovogodišnji soj vakcine, kažu da je četvorka, to je bio prošlogodišnji, on može da se promeni.
Ono što mene brine je što iz Hrvatske predsednik Odbora za poljoprivredu mi je rekao da dva tretiranja tom vakcinom koja je nedavno uvezena i kod nas, dva tretiranja na bolest plavog jezika nisu dala rezultat. Dakle, bila su uzaludna i ono što mene brine je što smo mi, odnosno što je Uprava za veterinu, određeni deo te službe, da budem još precizniji, što nije u dovoljnoj meri ove godine ispitao soj bolesti plavog jezika, odnosno soj vakcine koja se da primeni.
No, šta je bilo, bilo je, mi ćemo to raspraviti dalje na Odboru za poljoprivredu. Verujem da se ta služba da unaprediti i moraju se iz službe, ponovo govorim, po dubini same službe moraju se ukloniti svi sitni, krupni činovnici koji sem što rade za našu državu, rade i za određene lobije, za proizvođače preparata, za proizvođače određenih lekova itd. moramo biti izuzetno oprezni, jer naši poljoprivrednici trpe štetu i ovako je sušna godina. Mislim da smo morali biti upozoreni na to da kukuruz u sušnoj godini treba tretirati odgovarajućim hemijskim preparatima i da je to bila obaveza Uprave za zaštitu bilja da nam signalizira da se to mora uraditi, da bi se smanjila opasnost od pojave plesni, samim time i od aflatoksina.
Što se tiče drugih stvari, od te uprave, meni nije jasno, ja sam malo prošao kroz tu materiju, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, da neko kad objavi listu dozvoljenih preparata, umesto da po pravilniku objavi listu domaćih preparata, on objavi strane preparate, a domaće uopšte ne objavi, a na osnovu toga se kasnije vrši registracija preparata posle 10 godina. Domaći proizvođači treba da imaju odgovarajuće prednosti. Međutim, tamo je registrovano negde oko 700 stranih preparata i mislim da smo mi u obavezi da maksimalno koliko možemo kao i sve druge države da tretiramo i da koristimo sve naše mehanizme da podržimo u jednoj tržišnoj utakmici domaće proizvođače, jer oni garantuju, sem da će sem plaćanja, poreza oni nam garantuju da ćemo imati odgovarajući broj radnika koji će raditi u tim industrijama i pravo je čudo da se nama događaju suprotne stvari.
Pri tome, moram opet da kažem da tu ne mislim ni na Vladu, ni na ministre. Jednostavno moramo svi zajedno obratiti pažnju da se te negativne pojave koje se pojavljuju, što više spreče, jer nanose štetu, ne samo budžetu Republike Srbije, već se nanosi šteta za domaće proizvođače mesa i mleka. Posebno je osetljivo stočarstvo. Kada jednom izgubite stočni fond, onda ga je veoma teško obnoviti.
Zato je dragocen ovaj sporazum sa Marokom. Dragoceni su sporazumi koje smo ranije potpisali sa nekim drugim zemljama. Neke su zahvaćene ratnim požarima i stoga moramo biti veoma osetljivi na svaku vrstu pošiljki iz tih zemalja. Moramo biti osetljivi i prilikom čak i praćenja ovog izbegličkog talasa, jer se neke bolesti daju preneti i preko ljudi. Verujem da ćemo svakoga dana sve bolje i bolje izgledati u toj oblasti.
Napretka kao predsednik Odbora za poljoprivredu moram da kažem da imam, ali možda sam ja megaloman. Ja nisam sasvim zadovoljan, ne radom ministra, ne radom čak ni državnih sekretara, ni onih koji su izabrani od strane Vlade. Ja sam ne zadovoljan, otprilike nekim srednjim i donjim nivoom činovničke službe, koji pokušava po starim nekim svojim navikama da od delova svoje službe napravi samostalne trgovinske organizacije i zato ću ja biti samokritičan, bez obzira što se ne radi ni o kakvoj političkoj volji, bez obzira što se ne radi o funkcionerima u Vladi i samim funkcionerima u ministarstvu.
Dakle, na dve stvari treba u ovom trenutku obratiti pažnju, to je ta vakcinacija na bolest „plavog jezika“, s obzirom da nije ispitan dovoljan soj, prethodni kolega je o tome govorio, i da se maksimalno posveti pažnja na aflatoksinu i da se u buduće i rđa pšenice kada se ona pojavi, budemo blagovremeno, kako se to kaže, fito-sanitarno hitno upozoreni, kao ministarstvo, kao Vlada, kao društvo možemo da reagujemo na te bolesti, jer nam je prošle godine rđa pšenice odnela, verovali ili ne, 100 miliona evra kroz manji rod, jer seljaci, em nisu imali dovoljno para, em nisu na dovoljno dobar način bili upozoreni da moraju da izvrše zaštitu od te bolesti.
Sa druge strane, ove godine se pojavljuje zbog sušne godine, pojavljuje se zbog crva koji se zove Sovica, pojavljuje se plesan koji je uzrokuje aflatoksin. Posebno je to ove godine zato što je bila sušna moguće i pozivam ministarstvo da zajedno sa odborom probamo da uskladimo sve te pravilnike i da stavimo, pošto nismo mi zemlja EU i ne moramo baš pratiti njihove vancarinske mere i sami svoju proizvodnju dovoditi u neku opasnost, pozivam Ministarstvo da utvrdimo neku graničnu vrednost koja će nas pratiti do blizu EU, pa kada uđemo u EU onda ćemo u potpunosti pratiti te granične vrednosti.
S obzirom da, podvlačim, da građani znaju, da se ne radi ni o kakvoj opasnosti po zdravlje ljudi, da se radi o jednoj vancarinskoj meri, gde je Evropa pokušava da zaštiti svoje tržište, a da okolna tržišta, ukoliko dovoljno nisu pažljivi, ugrozi i da nađe mesta svojim proizvođačima, da očuva svoju proizvodnju, a pri tome, ja kažem da to se meni ne dopada, ali naravno da oni kao veliki proizvođači gledaju da udome što više svoju proizvodnju na štetu naše, jer mi našu moramo pokušavati da očuvamo.
Na samom kraju ministru poljoprivrede želim da u narednom periodu sve ove subvencije za koje nas seljaci svakodnevno prozivaju da počnu da se isplaćuju i da do kraja godine, verujem, da izađemo sa nekom pozitivnom nulom i ukoliko tu bude potrebna neka pomoć Odbora za poljoprivredu, ja sam voljan za saradnju. Verujem da će i Vlada ukoliko neka sredstva nedostaju, da će izaći u susret i Ministarstvu poljoprivrede i da se isplati, koliko znam, oko 200 hiljada gazdinstava sa šest hiljada dinara po hektaru, da konačno rešimo i taj problem. Bez obzira što je ranijih godina takođe bilo određenih kašnjenja, ja verujem da ćemo zajedno smoći snage da i taj problem rešimo i da na kraju godine možemo i mi poljoprivredne proizvođače da pogledamo u oči i da oni pogledaju i nas, a da svi zajedno možemo da stanemo pred ogledalo i kažemo – ove godine smo uradili sve što je bilo u našoj moći, a sve ostalo je bila priroda.
Bili smo nedovoljno moćni da promenimo ćud prirode. Ova godina je bila sušna. Odnela je deo prihoda, ali sve u svemu, verujem da je poljoprivreda dala ono što se od nje očekivalo s obzirom da za nju nažalost nema dovoljno sredstava. Ovo je sada siromašna zemlja. Takvu smo je nasledili. Nema dovoljno sredstava da uložimo u nju, s obzirom na stanje, ponovo zatečeno stanje na očerupanu državu, na kuću golih zidova, nema dovoljno sredstava za razliku od drugih zemalja i nije nam dovoljno veliki budžet. Mi izdvajamo 5% kao i svi drugi, od 4,5 do 5%, ali nemamo dovoljno veliki budžet. Nije nam industrija dovoljno razvijena da povuče poljoprivredu i naši poljoprivrednici verujem da cene tu našu, kako to neki nazovu, oskudaciju i mislim da treba da ovo malo što imamo zajedno podelimo i da je poljoprivreda dala neki rezulatat srezmerno, čak i bolji od onoga što je u nju uloženo, a ja sam pristalica toga da se u nju ulaže što više jer se na takav način ne premiraju samo poljoprivredni proizvođači, nego i prerađivačka industrija da bude konkurentna i da može da se nosi sa zemljama u okruženju.
Zahvaljujem svima na pažnji. Nije zgodno razgovarati o poljoprivredi.