Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovde je gospodin Balša Božović govorio neistinu. Govorio je da je neko nekome rekao da je izdajnik. Ja ne mislim da ste vi izdajnici. Ja mislim da ste vi nesrećnici. Zašto? Zato što u biografiji napišete da se prošli kurseve CIA. Sada zamislite da neko u Americi od kongresmena napiše da je prošao obuku Federalne službe bezbednosti u Rusiji. Zamislite koliko bi taj kongresmen trajao, koliko bi on uopšte sedeo u kongresu, a ja mislim da bi možda zanoći, možda bi omrko, ali ne bi osvanuo. Zamislite slučajno da neki predstavniku u kongresu napiše da je prošao obuku BIA u Srbiji. Mislim da bi to bio kraj SAD.

Sada neko priča o pravnoj državi, o vladavini prava i gospodine predsedavajući, ne može da govori neko o vladavini prava, neko ko ugrožava građane, neko ko kaže da može da blokira, kao Balša Božović, Slaviju. Da li je vladavina prava da blokirate građane? Da li je vladavina prava da na saobraćajnu traku iznesete sto? Da li je vladavina prava da na Gazeli igrate fudbal? Da li je vladavina prava, o ovo dobro uveličajte, da zablokirate hitna kola sa bolesnicima? Da li je to vladavina prava? Ne znam ko je Zelja, ali znam ko su zeljovi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, za njih je vlast slast. Važnije je opštine i države uređivati nego njima vladati.

Reklamiram povredu člana 107. – dostojanstvo.

Kada neko ko najgrublje krši ljudska prava, kada je neko tukao demostrante na Trgu Republike, kada je tukao funkcionere opozicionih stranaka, kada je ubio pristalicu cokulama, taj neko priča o ljudskim pravima, taj neko priča o kidnapovanju.

Da vas podsetim, u Opštini Inđija, koju su gurnuli u dug od 2.600.000.000, smenjen je predsednik Skupštine u zgradi Uprave vodovoda, bez kvoruma, u prostorijama te stranke koja je bila u javnom preduzeću i oni pričaju o ljudskim pravima i kidnapovanju, a pri tome su 2015. godine, čuvajući vlast, bolji reći slast, kidnapovali u Inđiji 20 odbornika zato što im se vlast ljuljala.

Bojan Pajtić ih odveo na Letenku. Da li je tako, gospodine Martinoviću? Držali su ih zatvorene tri ili četiri dana, do sednice Skupštine, da se ne bi promenila vlast, zato što su verovali da su njihovi odbornici nepokolebljivi, pa su morali da ih sklone, kidnapuju na nekoliko dana, da bi sprečili da svoju demokratsku volju iskažu na ovaj ili onaj način. Da li je to bilo kidnapovanje?

Zatim su angažovali pit bula, koji se zvao Vlada Ješić, koji je usput na Letenci prebio zamenika predsednika Opštine Beočin samo zato što je došao da večera u taj restoran, gde su oni pomislili da će on jedan sam valjda da otme tih 20 kidnapovanih odbornika. Ako je od njih, predsedavajući, mnogo je. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, 108.

Slušao sam malopre gospođu, a ima i veze sa dostojanstvom Narodne skupštine, da je Vuk Jeremić, koga ja zove Vuk potomak, tražio od agencije i od Administrativnog odbora, gospodine Martinović je li tako, dozvolu da se upusti u savetodavne usluge. Jeste tražio je, ali tražio je za jednu firmu, a novac je dobio od sasvim druge dve firme. Dakle, dobijete saglasnost da, recimo, savetujete Narodnu skupštinu Republike Srbije, dobijete saglasnost, a tamo se ispostavi da ste savetovali katarsku Skupštinu ili Skupštinu Albanije i onda kažete – ali, ja sam to prijavio.

Dakle, vi u suštini to niste prijavili, odnosno on nije prijavio na zakonit način i netačno je da je bilo bilo kakvih insinuacija. Ja sam pre godinu i po u ovom parlamentu, ko se seća, postavio pitanje - „Stejt Enerdžija“ i potpuni izvor, kako se zovu dve firme, koje su platili milionske iznose dolara na račun Vukove antivladine organizacije, ja to zovem antivladina organizacija i postavio pitanje, da li se to desilo. Naišlo je na podsmeh.

Naše Ministarstvo finansija, proveravajući moje navode, zamolnicom je tražilo od inostranih vlada i inostranih institucija da se proveri da li je to tačno. U toj mreži pala su ova dva gospodina, sasvim nehotice. Ja možda i ne bih tražio tako veliko, da je neko priznao. Međutim, oni su tvrdili da nije istina i ja sam mislio da je Vuk Jeremić nevin.

Još nešto, to što je on predsedavao Skupštinom, to je ova država, ova vlast dozvolila i platila predsedavanje Skupštinom, to se plaća.

Dakle, morao se platiti određeni iznos da bi on predsedavao. Plaćen mu je stan, vozač itd. Znači, država se potpuno njemu odužila, a on je radio protiv države. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, reklamiram član 103, u vezi člana 107.

Ovde je drugarica Vukomanović pokušala grubo da nas obmane. Dakle, ja sam stvarno rekao da je Vuk Jeremić – Vuk potomak, ali sam rekao da je on potomak slavnog Murata-age Pozderca. Iza toga stojim. Čovek je dizao bune protiv Austrougara, dizao je bune u Cazinskoj krajini. U tom smislu, pozitivnom smislu, sam rekao da je on potomak čuvenog Murata-age Pozderca.

Ona je rekla da je on potomak Nurije Pozderca. Netačno. NJegova baka Sadeta bila je udata za Šerifa Buljubašića i nije bila udata za Nuriju, dakle, nikako nije potomak Nurije Pozderca. Toliko o tome, ne želeći da mu ja izvlačim porodično stablo, ali je rečena jedna velika neistina, sa ciljem da se on dovede u vezu sa Narodno oslobodilačkom borbom, pa se Marko prvi usprotivio.

Broj dva, Vuk Jeremić, koga ja zovem Vuk potomak, po depešama Vikiliksa, prodavao je ovu zemlju. Naime, on je tražio od Amerikanaca da utiču na Albance kosovske da se proglašenje nezavisnosti Kosova, a te depeše su dostupne i objavljene, naše južne pokrajine, Kosova i Metohije, prolongira dok Boris Tadić ne bude izabran za predsednika ponovo 2008. godine, što se i desilo. Boris Tadić je izabran 15. februara, položio zakletvu, a 17. februara su Albanci proglasili nezavisnost. On je aktivno učestvovao u izgradnji države Kosova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, u vezi sa članom 107.

Ja sam jedini u ovoj sali koji je glasao za pokojnog premijera. Jedini koji sam glasao za pokojnog premijera Đinđića. Može se neko ceriti koliko hoće, ali s tim u vezi da izjavim da je vanredno stanje uvedeno protivustavno. Tadašnji Ustav je rekao da se vanredno stanje može uvesti na delu teritorije Republike Srbije. Ono je uvedeno preko Nataše Mićić na celoj teritoriji Republike Srbije.

Sve što je proisteklo i zakon koji je donet je bio mešavina zakona o vanrednom stanju i ratnom stanju i zato je Ustavni sud rekao šta je rekao i zato su sva ona hapšenja i odluke bili gotovo ništa. Od 12.000 razvaljenih vrata, 2.000 je zadržano, a mislim samo par stotina procesuirano. Ali, kad se vanredno stanje uvodi, uvodi se da se otklone razlozi, a razlog je bio ubistvo premijera.

Moj kolega poljoprivrednik je bio savezni ministar policije i dopustio je da mu ubiju premijera jedne federalne jedinice i, još gore, seo je na njegovo mesto i još gore republičkog ministra unutrašnjih poslova, koji je bio u momentu ubistva ministar unutrašnjih poslova, ponovo je stavio u Vladu. Dakle, sami zaključite kolika je odgovornost mog kolege poljoprivrednika za ubistvo premijera Đinđića, za koga sam samo ja glasao. I kad on priča o tome kako se išlo na lekarski pregled, jeste Đinđić vodio ministra na lekarski pregled, ali on nije vodio ministra na lekarski pregled, jer nije mogao da povede ni sebe. Hvala.

(Zoran Živković: Povreda Poslovnika!)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je po redosledu, da ne bude neke zabune.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, nije moj kolega poljoprivrednik oborio Dinkića guvernera, obrnuto je. Zbog glasanja iz Bodruma i podruma, verovatno podruma pića, Dinkić se revanširao tako što je oborio vladu mog kolege poljoprivrednika.

Kad već govorimo o lokalnim samoupravama, postoji lokalna samouprava Vračar u kojoj je moj kolega poljoprivrednik najavio protest u ponedeljak, evo ovde i, gle čuda, uz obećanje probao da blokira Nebojšinu ulicu, stao čovek na pešački prelaz. Evo, ako to nije tačno, ako se juče nije desilo, ja onda snosim punu materijalnu i svaku drugu odgovornost. I došao pauk, nova pravila, došao pauk i odneo vozilo. I sad verovatno moj kolega poljoprivrednik mora iz šteka malo da izvadi i da to plati.

Ali, kako je funkcionisala njegova lokalna samouprava kad je on bio vlast, a više je delio slast, nego vlast? On jeste bio savezni ministar, jeste bio republički premijer, ali nikada nije znao da vlada nad sobom. Onaj ko ne zna da vlada nad sobom, ne može da vlada nad drugima. Ima ona još jedna poslovica koja glasi – da onome ko je vladao nad drugima je nesnosna vlast drugih nad njim i on to očigledno pokazuje. Blokirao je Nebojšinu ulicu, to su mu odneli, ali gde čuda, sad znam, njegova lokalna samouprava je funkcionisala tako, a ljudi se udružuju u lokalnu samoupravu jer ne može svako sebi da nosi smeće, ne može svako sebi da pravi ulice, puteve itd. i zato plaćaju ljudi neke račune da bi se to uradilo. E, on je svojim građanima rekao – račune u bure. Zašto baš u bure, što nije našao kantu? Tek onda, posle tih čuvenih računa – baci u bure, što se građanima osvetilo, jer su morali to da plate uz kamatu, tek mi je onda bilo jasno zašto su ga zvali Zoran, kolega poljoprivrednik, Rubin. Znači, mi smo nekada, dok smo bili u Skupštini Srbije i dok je on pričao kako je funkcionisala lokalna samouprava imali običaj da kažemo Zoran „politrić“.

U poslednje vreme on je, izgleda, Zoran „litrić“, izgleda da radi indžekšn, direktno ubrizgavanje. Hvala.

Dame i gospodo, član 108, gospodine predsedavajući, morali ste da preduzmete neke mere.

Ovaj Balša Božović koji se tu ceri valjda deli utiske kolege poljoprivrednika Zorana Živkovića, čuvenog vinodelca, čuvenog vinodelje. Samo da podsetim da je otac Balše Božovića bio telohranitelj Zorana Đinđića.

Evo vam još jednog utiska, što se tiče utiska Zorana Živkovića da sam ja imao tu nesreću da glasam za njegovu Vladu, iz pijeteta prema pokojnom premijeru, dakle, nijednog trenutka nije osporio da je bio savezni ministar, da je Balšin otac bio svojevremeno telohranitelj, da je Mihajlović bio republički ministar, da je on predložio ponovo Mihajlovića za sastav Vlade i da ga podsetim da poslanici glasaju u celini, ne glasaju po ministarskim mestima i tačno iz pijeteta prema Zoranu Đinđiću, pokojnom premijeru, mi smo glasali za Vladu Zorana Živkovića.

Sada, po pitanju Balašević i smrada sa farme, to ne govori o meni, to govori o njima. To je njihovo mišljenje o poljoprivrednicima. To je ono na šta se Balša ceri. To je ono kada napišu farmeru, kao majmune, kao što Balša Božović napiše meni. To nije mišljenje o meni, to je mišljenje o svim farmerima, jer oni misle da tanjir koji miriše tri puta dnevno, da ne pune upravo ti farmeri.

Što se tiče robnih rezervi, treba da pita to potpredsednika Čedomir Jovanovića. Ja sam ga uhvatio u krađi, 22.500 tona od ukupno 80.000 tona je nestalo u Krčedinu. I gle čuda, vlasnik tog silosa je bio Dobrivoje Sudžuk, čovek koji je potpisao Živkoviću čuvenih 525.000 za vinograd.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103. u vezi sa članom 108.

Gospodin Obradović je pokušao da preuzme vođenje Narodne skupštine. To mu svakako ne možete dopustiti. Kao druga stvar, on je ovde vukao neku paralelu između blokade 2011. godine i nedavne ne prijavljene blokade.

Godine 2011. poljoprivrednici u Vojvodini su prijavili protesnu vožnju, vožnju, magistralnim pravcima do Beograda. Inače je ta vožnja traktorom pojedinačno dozvoljena, ali s obzirom na veliki broj traktora, tadašnja vlast, ta Đilasova vlast, ta čuvena Đilasova levica, otprilike ona leva ruka desni džep, je zabranila vožnju traktorom do Beograda. To je velika razlika. Dakle, ona je sprečila kretanje u saobraćaju, što je sad uradila kao opozicija.

Dalje, seljaci na toj blokadi nisu prebili nikoga kao što je ovaj čovek prebijen, nikoga. Dakle, ovaj je zverski pretučen u Borči. Probaću da saznam da li su to ista lica vezana za pranje novca koje se desilo preko Borče.

Nadalje, ni jedan od lidera nije otišao u Preljinu da blokira raskrsnicu. Vidite ovoga, koji je to reklamirao, kako blokira raskrsnicu.

Nadalje, niko od nas poljoprivrednika, ni na kraj pameti nam nije bilo da sazivamo nelegalne demonstracije, nelegalno zaustavljanje saobraćaja, kao što je to radila Marija Janjušević Nedić. Evo njenih fotografija. Evo i transparent: „Nemam goriva, jebiga“. Time je zaustavljen srpski patrijarh. Niko od nas, iz poštovanja prema crkvi, veri, bez obzira o kom verskom poglavaru se radi, ni jedne vere, ni jedne veroispovesti, ni jedne crkvene zajednice, mi to ne bi učinili, a oni jesu, i to je velika razlika između nas i njih.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja verujem da je Bog kaznio one koji su najmanje krivi. Grad i led su udarili u Srbiju, verovatno zbog toga što su ovi dverići i kupusići blokirali patrijarha. Bog je pokazao svoj bes, a pokazaće i naši građani.

Nesporno je da smo 2012. zatekli politički obezglavljenu državu. Da se nije vratio Radulović, ovaj iz Dosta je bilo, pa bilo pa prošlo, imaju sad dve grupe valjda, ja ne znam šta bi mi radili. Država je bila obezglavljena politički, teritorijalno razvaljena, u tom teritorijalnom razvaljivanju pomagali su i oni koji su kao ministri spoljnih poslova trošili 3,5 miliona evra za pet godina, kobajagi da brane državu, a radili su na divljoj izgradnji divlje države Kosovo, ono što mi smatramo Kosovom i Metohijom, našom južnom pokrajinom. Država je bila ekonomski nemoćna, ekonomski devastirana, socijalno neodrživa, samim tim, glavni proizvod je bio dug, obveznice itd. Nije se živelo od zarađenog, već od zaduženog. Zapuštena i napuštena država, vojno nemoćna, ne neutralna, nego neutralisana, sa jednom letelicom bez akumulatora.

Šta su bile nacionalne manjine? Po mojoj proceni, bile su, ako se ne varam, bile su otprilike kao taoci vladajuće većine, koja je htela da ima ekskluzivno pravo na njihove glasove i ništa više. NJihovi problemi se nisu rešavali. Ja mogu kao narodni poslanik da im se za to vreme u ime svoje izvinim, zato što su ih koristili oni koji su gori od njih. Dakle, ti neki milioneri koji su opljačkali i manjine i većine, opljačkali milione, od državnih funkcija napravili javne poslove, da bi postali milioneri, prodavci oglasa, frekvencija, vazduha i magle, oni su krivi za deficit u lokalnim samoupravama. Lokalne samouprave, to je bila hajdučija, pošalješ miliciju, zauzmeš, ministar onaj, kako su ga zvali, mali Đokica, uzme potpiše, sve u redu, izbacivali su nas kao kofere iz Skupštine. Ta vremena su na sreću iza nas. Došao je neko ko je želeo da uredi državu, a ne samo njome da vlada.

Šta da kažemo za Narodnu banku? Niska inflacija, čvrst kurs, jače devizne rezerve, jača devizna štednja, nemamo nikakav problem, jača dinarska štednja, investicije, pokrivenost uvoza-izvoza porasla, dakle, ta količina novca koja je sad veća pokriva sve naše devizne rezerve i pokriva mogućnost rasta kursa, zato dinar raste.

Privreda se oporavlja. Mi kao poljprivrednici koji smrdimo tu nekima, rekli su doslovce tako, mi smo stecioci ove države. Karađorđe drži tri prsta ovako, na ulazu to pogledajte, i svakoga dana ja mislim da me pita da li čuvam državu. Mi kao stecioci države i prvi nosioci državne misli, koji smo stvarali modernu državu, vama svima kažem – nemojte da rušite ovu našu kućicu koju smo mukom stvorili iznad naših glava, napravili. Možemo doziđivati, preziđivati, dorađivati, ali nemoj da dopustite da nam je tuđin sruši. Mi seljaci želimo našoj državi ono što dobar domaćin želi svojim ukućanima, da po kvalitetu života budemo jednaki našem okruženju, da što pre stignemo ove koji su daleko razvijeniji od nas. To je ono što mi želimo.

Mi prosti seljaci koji smrdimo onima tamo, ali im naši tanjiri prepuni hrane ne smrde, šta mi želimo? Mi smatramo da sadašnja generacija nije sve, da to nije narod, narod je sastavljen od bivše generacije i buduće. Mi smo od bivše generacije nasledili ovu državu, oni su nam je ostavili, skupo su je životima plaćali, krvlju, znojem, gradili, u nemogućim uslovima i na nama je da državu koju smo od predaka nasledili, ako ne u istom stanju, ono makar u boljem, ostavimo svojim potomcima. Ja ne branim vlast, neću je nikad braniti, ja branim državu Srbiju i njeno pravo da postoji.

Možete bolje da me zbog odanosti državi kaznite nego zbog izdaje nagradite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, država nije naše privatno vlasništvo. Mi smo trenutno u ovoj Skupštini. Država je zajednica ljudi. Država je bedem koji štiti od nepravde i nesreće i nevolje. Država je u obavezi, ma ko bio na vlasti, da se stara da u državi ima države.

Ja vas pitam – ko se od ovih opozicionih žutih velesila ogradio od ovoga? Ovaj čovek koga je država trebala da štiti, to je bila naša obaveza, on je surovo prebijen, u organizaciji onih koji žele da destabilizuju zemlju, da unesu strah i nemir među građane. NJihov štab je u Skoplju. U Budimpešti Orban neće da ih primi. To su ovi – miškova levica, dakle levičari, po sistemu – leva ruka, desni džep. Recimo, Jeremić, Janković, Boško Obradović,Đilas. Ovo je slavna levica. Oni blokiraju i biju ljude. Oni su stvarni inspiratori i organizatori toga.

Idemo redom. Gorivo je skupo. Naši poljoprivrednici treba da znaju da se intenzivno sa njihovim udruženjima traži model da ih oslobodimo dela akcize, ali da ne dovedemo do šverca. Ovo je bilo rešenje. Jedno rešenje je da oni tamo koje je Skot uveo u parlament odu u SAD i kažu – nemojte više praviti konflikte u Siriji, Libiji, Iranu, Iraku, jel tako vojvodo, i nemojte dizati cenu goriva svuda u svetu, pa i u Srbiji. To je jedno rešenje, da ih zamole, pošto su bliski sa Skotom.

Drugo rešenje je bilo da ne prodaju NIS. Prodali su NIS, obe rafinerije, prodali su sva skladišta, prodali su nalazište nafte i gasa u Vojvodini, odakle je država mogla da smanji cenu goriva. Oni su prodali da bi dobili simpatije i reizbor Borisa Tadića 2008. godine. Boris Tadić i Koštunica su se otimali oko stolice tamo, prilikom prodaje. Nismo mi to prodali.

Šta piše Borko Stefanović, pozivaju se na blokadu – vođa pregovaračkog tima za prodaju NIS-a. Šta piše? Sve čestitke Srbiji, blokirati, daj mu i vruću jesen itd.

Idemo dalje, da vidimo ovog što je prethodno govorio. Blokirao je Preljinu. Veliki poljoprivrednik, Boško Obradović. Šest članova porodice u javnom sektoru, 50 miliona dobio od akciza za stranku prošle godine, 28 miliona, jel tako vojvodo, strpao u svoj džep na konto navodnih elektroradova. Oprao pare. Hoće pare od akcize, ali mu akciza prevelika. Veliki branilac. Šta kaže na Preljini veliki branilac – treba blokirati Srbiju. Šta kaže Marija Janjušević, koja je blokirala srpskog patrijarha? Šta kaže ona na blokadama? Kaže – nisu oni organizatori. „U ponedeljak blokade do ispunjenja zahteva, nema povlačenja, nema predaje“. To kaže ona. Kaže – nema goriva, jebiga, kaže ona. Ispisano latinicom. Velika porodična organizacija blokirala porodice. I pazi, brane ćirilicu, sve sa blokade.

Idemo dalje – blokirala patrijarha u Vojvodini. E, to je ta porodična crkvena organizacija. Marija Janjušević, ponovo, izjava – najava blokade, od 17 do 21. Ponovo ona najavljuje blokadu. Ko su onda organizatori?

Idemo dalje. Zoran Živković, Saša Janković, Balša Božović, predsednik opštinskog odbora Surčin, član glavnog odbora DS-a.

Šta se čeka, moje pitanje, šta će država preduzeti povodom destabilizacije zemlje i pokušaja destabilizacije? Srbiju niko ne može srušiti spolja, dok joj ne pomognu ovi iznutra. Oni treba da znaju da u sukobu nas, samih sa sobom, sigurno gubimo mi. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, opšte je poznato da sam ja u jednoj maloj partiji koja je osnovana daleke 1990. godine, odnosno reosnovana, a pre toga je osnovana 1940. godine. Moja stranka ima visok stepen netolerancije suživota sa nacionalnim manjinama.

Ovde prema SNS, mom koalicionom partneru, izrečena je jedna velika neistina. Ali, da krenem redom. Ta neistina je došla od Đilasovog priveska, ono što je ostalo je Đilasov privezak, on je to kupio onako. Dana 8. marta 2013. godine, Branimir Kuzmanović i drug „Hajnekena“ u Mladenovcu, protiv migranata. Nisu im dali da prenoće. Mi treba da znamo da smo u tom Iraku i u toj Libiji zaradili lepe novce. Mnogi naši građani su napravili kuće. Ti ljudi koji su zbog Amerikanaca došli u nevolju da idu prema Evropi su makar zaslužili da prespavaju u našoj zemlji nekoliko dana. Ali, pripadnici Đilasovog priveska očigledno nisu mislili tako i evo dokaza. Predsednik opštine Vračar i predsednik Izvršnog odbora ovog Đilasovog priveska, zajedno sa Dverima, koji su se od njih ogradili tada i rekli da oni nisu rasistička organizacija itd, ali su zajedno učestvovali.

Idemo dalje. Svi se sećamo izjave o Slovacima četnicima. To je Bojan Pajtić, koji je svoju stranku nazvao brodom ludaka, evo, u nečemu da se i ja složim sa Bojanom Pajtićem, i to neki mali brodić, privezak za Đilasa. Dakle, on je govorio o slovačkim četnicima, zamerivši im što su 1918. godine bili solidarni, gospodine Martinoviću, je li tako, a to je govorio i predsednik Skupštine Slovačke, kada je rekao ovde da su streljani jer nisu hteli da izvrše odmazdu nad Srbima, nad srpskim komitama, što znači nad četnicima. Dakle, Bojan Pajtić im je zamerio samo zato što su bili solidarni sa srpskim četnicima u Prvom svetskom ratu i 44 Slovaka je platilo glavom. On im je to zamerio. Kaže – kad su to Slovaci bili četnici? Pa jesu, gospodine Pajtiću, i zbog toga je 1918. godine streljano njih 44 u Kragujevcu i svi koji ste bili prisutni to ste čuli od predsednika slovačke skupštine.

Nije SNS ni moja Narodna seljačka stranka strpala Rome u kontejnere. To je uradio Đilas, to je ovaj što je napravio od neke stranke privezak, brod ludaka, pa malo manji primerak, pa privezak. Dakle, to je bila gruba neistina.

Kada oni pričaju o lokalnim samoupravama, ja se sećam Rume, Inđije itd. 2007. godine. Ja sam smenjen po nalogu nekog Elezovića, čuo sam, nisam siguran da li je to tačno. Tačno je, jel? Jel to neki sa srebrnim novčanikom? Dakle, ja sam smenjen u zgradi Uprave za vodovod, bez kvoruma. NJima sada smeta uvođenje reda u lokalne samouprave. Ja sam smenjen kao predsednik Skupštine koji je u Inđiji napravio industrijsku zonu, koji je napravio prvu fabriku cigareta „Fast“, bez ikakve podrške države. Ja sam smenjen zato što sam izgradio sve puteve i telekomunikacije. Hvala svima onima, Tiki Timotijeviću, Branku Jociću i svima koji su mi pomagali u tome.

U tom trenutku dug Inđije i neizmirene obaveze bile su između 50 i 100 miliona dinara, a gotovo da smo sve završili, od telekomunikacija, puteva itd. Onda su se oni setili, a oni se slikali, Goran Ješić se samo slikao. Ja sam radio, nisam baš lep za slikanje, a on onako pomali je baš za slikanje. Smene oni mene, a dug Inđije je narastao na dve milijarde i 600 miliona. Sednicu na kojoj sam smenjen vodio je u zgradi Uprave vodovoda, u prostorijama stranke priveska, gde je bilo javno preduzeće koje su osvajali tu im je bilo i sedište stranke, i ja sam smenjen upravo u tom sedištu u zgradi Uprave vodovoda, a sednicom je predsedavao, verovali ili ne, Nikola Divljak. Na divljoj sednici, predsedavajući Divljak, smene predsednika Skupštine i teraju dalje.

Danas su im puna usta ugroženosti, ne znam, ovih opština, onih opština, ugroženosti Paraćina, kao stranka neka. Oni su bili tamo svi grupe građana, pa su napravili nešto, 10 poslaničkih grupa, nešto su uradili, osvojili vlast, najverovatnije rade ono što su radili u Inđiji. Onaj „Hajnekena“ za jedno veče, govorili su o tome, govorio je „malo potomče“, ovaj iz stranke „Vuka potomka“, ovaj iz stranke „Vuka potomka“ govorio je da je neko u kafani napravio u „Mandatu“ milion dinara, pazi, u „Mandatu“. A „Hajnekena“ je za jedno veče popio 471.000 dinara na račun lokalne samouprave ili dva bazena. Zato što je bazen izdao na 50 godina, sa zakupninom od 2.000 evra. Znači, ako je popio za veče 4.000 evra, znači, popio je dva bazena, zakupnina za godinu dana. Mi za tu zakupninu uberemo u Inđiji pored istog bazena za jedan aparat za sladoled. Ne zakupninu od 2.000 evra, nego zakupninu od 5.000 evra, koliko on popije za jedno veče. A bazen je izdao na 50 godina za 2.000 evra godišnje plus toplu vodu, na šta, naravno, nije po zakonima u pravu, niti da sklapa ugovore na 50 godina. Pa, kada su predstavnici pravosuđa ovde, neka kažu ovoj Zagorki Dolovac – eto, ima tamo neki „Hajnekena“, imaju tamo neki Aleksići itd. koji su usrećili svoje opštine.

Idemo dalje. On je meni Aleksić, a ovde pominjao nepotizam, gospodo predsedavajući, govorio je o bratu predsednika, pa njegovoj ženi, pa bratu njegove žene, govoreći o nepotizmu i partijskom zapošljavanju. Pošto Vuk potomak, koji je nasledi naftni izvor u selu Ježevica, pošto je dobio sedam miliona, evo ovde šema, mogao je da diže to je za centar za CIRS, pet miliona 957 hiljada. Ne kaže se bogat kao šeik, već se kaže kao Vuk Jeremić levičar, to su ovi Đilasovi i Miškovi levičari. Pa, je dobio PR agenciju, Vuk Jeremić miliona 335 hiljada i na privatni račun 226 i 200 hiljada od Katarske ambasade koja je služila u svetu razvijenom kao sponzor Islamske republike. E, to su oni. I, on govori o nepotizmu i partijskom zapošljavanju.

Pa, da vidimo, on kao Vuk Jeremić, potomak, oni su ugledali ove gospođe iz javnog sektora, njegova supruga radi TV Trstenik, znači radi u javnom sektoru, inače ne bih pominjao i on govori kako nema slobode medija. Kako partijsko zapošljavanje? Najverovatnije on je nije zaposlio preko partije, najverovatnije je nije zaposlio kao svoju suprugu.

On koji je dizao revoluciju ovde oko krzna. Gospođa učitelj, urednik Dnevnika od glave do pete, čovek mi prekinuo sednicu zbog krznašica, od glave do pete u krznu. Kažu da ova budna „sejbl“ od ruskog vuka košta 155 hiljada dolara, ima se može se. Samo šubara od crvene lisice, to žene dobro znaju, košta preko 300 evra. Ja bih na njegovom mestu iznajmio sef, e tako se isplatilo biti predsednik Opštine u Trsteniku, a odakle novac? Pa, ima tamo neki fond za unapređenje ljudskih resursa u koje je Dinkić ubacio 55 miliona, ali preko Nacionalne službe za zapošljavanje, a pogodite ko je bio šef Nacionalne službe za zapošljavanje u Trsteniku? Bio starac, gospodin Aleksić, LJubiša Knežević i u tom Fondu za unapređenje ljudskih resursa bio starac, tašta, on, Julijana sekretar, koja će da nagrabusi da su skinuli odgovornost na nju i supruga. Onda je lako praviti bunde i onda je lako braniti krznašice, ne može da se proizvodi, ali može da se kupuje i da se nosi. Može da se proizvodi u Rumuniji pet metara preko naše granice, može da se proizvodi i u Bugarskoj pet metara, preko našeg granice, u Mađarskoj pet metara preko naše granice, u Bosni preko pet, samo kod nas treba 300 uzgajivača uništiti, tako misli Vuk potomče.

Iz partije ovog Vuka potomka, od onog čuvenog Muje Tage Pozerca iz Cazina, čuven, stvarno čuven, preteča Mlade Bosne, ništa loše ne mislim, a ovo je njegova partijska drugarica u budni od glave do pete, evo vidite, ona je u društvu onog levičara Boška levoručice iz ovog Đilasovog društva. Ona u punom totalu i onda mene razvlače zašto ja štitim domaće farmere, zašto ja ne pustim da tako kao Smederevska Palanka, Trstenik, lepo ne pustim da se predsednici opština dobro nakradu, pa da onda mogu da kupuju bunde itd.

To vreme je prošlo. Dakle, ako oni misle da će ulicom osvojiti vlast, moram da im kažem da se demokratija ne osvaja silom, da se demokratija i vlast u demokratiji osvaja izborima. Izgleda da to njima nije dovoljno poznato pa ovih dana imamo pravu borbu kao – evo, sad vidite cena goriva. Da oni nisu prodali naftnu industriju, da ovaj Vuk potomak iz sela Ježevice, potomak iz čuvenog naftaša, da on nije ove pare protraćio na neke druge načine, dao ljudima malo za poljoprivredu, malo ovo, malo ono, da pojeftini i to gorivo, međutim, nije njima cilj da pojeftini gorivo već da pojeftini država, da se obori vlast, ne samo vlast nego država koja više neće da bude podanička prema Skotu i njihovim gazdama. Oni su u biografiju uneli da su završili kurseve CIA. Ja stvarno mislim da neki od njih nisu, što naš narod kaže, pod vaservagu. Zamislite da neko u Americi unese da radi za BIA, da tamo neko unese, tamo neki njihov kongresmen da dođem i napiše – ja radim za BIA ili za Federalnu službu bezbednosti Rusije. Ja mislim da taj ne bi zanoćio, ali kod nas sve može i ja savetujem našim najvećim funkcionerima da brane državu po svaku cenu, ne vlast, već da brane državu od ovakvih.

Naravno, da voli kožu i krzno, malo potomče je pokazalo i samo, evo ga na Crvenom trgu u Moskvi, u koži, u krznu, to se može, valja se, ali može se proizvoditi napolju, ovde kupovati, ali ovde, ovde proizvesti, pa bolje je uvesti. To je njihova teorija, ali to je prošlost.

Po pitanju nacionalnih manjina, sve nepravde, oni nisu sa pravima nacionalnih manjina, oni su i deo većine. NJihova prava uvek treba da budu veća nego prava većine, ali oni nisu samo manjina, ne treba da se getoiziraju, oni pripadaju većini, oni su građani naše države i ako postoji neka nepravda prema njima, to je nepravda administracije i birokratije koja je izložena čak nekad i više većina nego u odnosu na manjinske narode.

Na kraju, sa ovako niskom inflacijom, sa rastom deviznih rezervi, sa kursom koji nije porastao šest godina, a kod njih je rastao za 50%, samo za jednu godinu ili dve, sa 78 na 115, to je kod njih bila velika šansa za razvoj, više su vodili računa o kokoškama itd, sedativima, nego što su vodili računa o građanima, više im je bilo stalo da dobiju izbore, pa po cenu da prodaju NIS u bescenje, da izgrade divlju državu KiM, danas oni pričaju i imaju zamerke.

Mislim da nema nikakve dileme oko guvernera, sa ovako niskom inflacijom, rastom deviznih rezervi, rastom devizne štednje, rastom dinarske štednje, mi nemamo nikakvu dilemu i zato ćemo se vrlo lako opredeliti po pitanju guvernera NBS. Po svim ostalim pitanjima, ja kao pripadnik jedne male stranke ću glasati uz glasnu kritiku svega onoga što su radili ovi čuveni branioci lokalnih samouprava, demokratije itd, koji danas na ulici žele da promene vlast.

Prošli smo kroz dva perioda od 10 godina. Prvi period od 10 godina kad su nas spolja ugrožavali. Drugih 10, a bogami i 12 godina kad su nas unutar potkradali, danas zajedno preko Skoplja, oni koji su nas spolja ugrožavali zajedno sa ovima koji su nas unutar potkradali žele da izvrše promene vlasti da bi Srbija ponovo bila podanička. E, to neće da može. Hvala.

Dame i gospodo, mislim da ekonomiju ove zemlje treba razvijati na poljoprivredi i preradi, ali takođe verujem da poljoprivredu treba modernizovati, da seljake treba udruživati, da oni ne treba samo da budu poljoprivredni proizvođači, već da na određeni način treba da budu i vlasnici skladišnih i drugih kapaciteta. To ova država podržava.

Mislim da može da podrži još više podizanje skladišta, hladnjača itd. da ne bi imali ono što smo imali pre nekoliko dana. Želim da zahvalim svima onima koji su pomogli da prevlada razum i da se ona blokada ukine. Oni, da bi sačekali kupce i cenu, moraju svoje robu da uskladište u odgovarajući prostor. Država je do sada dala i treba da da još više, da oni mogu da utiču na tržište, da biraju kupca i da na takav način postanu bogatiji, da ono što eventualno izgube u poljoprivrednoj proizvodnji, zarade u prerađivačkoj industriji ili uskladištenju, čekajući da svoj proizvod prodaju po povoljnim uslovima.

Ovim dana imam žestoke napade. Dakle, bivši režim, stranka u rasulu, je pokušala da zabrani jednu od grana poljoprivrede i jednu od grana stočarstva. Oni su 2009. godine, gle čuda, uneli u zakon da 2019. godine bude zabranjena proizvodnja krzna, ali nisu zabranili uvoz. NJihova filozofija, bolje uvesti nego proizvesti, za mene ne važi. Kod mene je obrnuto – bolje proizvesti nego uvesti. Bolje da naši farmeri dođu do novca, bolje da naši proizvođači krzna dođu do novca nego da dođu strani. Pri tome onaj poslanik od Vuka šeika potomka, ne kaže se više - bogat kao šeik, kaže se bogat kao Vuk Jeremić. NJegov poslanik je pravio prave akrobacije na Odboru za poljoprivredu, želeći da pokaže da je protiv krzna, a drugi poslanik Vuka Jeremića, Sanda Rašković Ivić, nosi tri bunde do zemlje. Takvo licemerje ja ne mogu da podržim i zato filozofiju njihovu - bolje uvesti nego proizvesti, treba definitivno zameniti sa onom našom – bolje proizvesti nego uvesti. Hvala.