Član 107.
Reiki. Ovde je Saša Radulović kome se pomoć ukazuje od lica koja nemaju licencu za to. Znači, to je nadri lečenje. Gospođa pre mene je učestvovala u tome i mogla je imati saznanje da, recimo, Saša Radulović nije bio ministar finansija, kao što ona tvrdi. Gospodo, Saša Radulović je bio ministar privrede. Ja to mogu nazvati ministar protiv privrede. Tako se ponašao i zato je tako brzo smenjen. Posledice su verovatno za njega bili duševni bolovi koji se leče Su Đok terapijama u ime ovlašćenih lica.
Gospođa je rekla jednu istinu. U stečaju svi gube, samo jedan dobija. Taj jedan se zvao Saša Radulović i u isto vreme, gle čuda, zamislite sada ste vi poslanici u isto vreme u 14 parlamenata ili da ste guverner Narodne banke u 14 narodnih banaka u Evropi, zamislite da ste u 14 vlada ministar. To nije moguće. Jedna osoba u isto vreme ne može da bude na dva mesta, ali uz Su Đok terapiju možete da budete u isto vreme na 14 mesta u 14 debelih firmi, ne onih mršavih, stečajni upravnik, da namirite sebe, svoju kumu i svoje bližnje.
Samo sam želeo da upozorim da je Saša Radulović žarko želeo i pisao da će Amerikanci, pokazao sam vam mejl, naterati Aleksandra Vučića da ga uzme za ministra finansija, da bude duplo ministarstvo, da bude i za privredu. Izvinjavam se Amerikancima što ga nismo uzeli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, teška je prazna torba. Čuvena izreka. Godine 2012. u leto, ne da je torba bila prazna, nego ispod torbe je bila još jedna praznina. Ima druga izreka koja kaže: „Teško je biti domaćin u praznoj kući“. Veliko je pitanje je da li je ta kuća postojala. Teško je u kući golih zidova, kuću brzo napuniti. Kad se kuća pretvorila gotovo u prašinu, 2012. godine, na sreću narod je odabrao nekoga ko će tu kuću izgraditi. Ali, da bi se kuća izgradila od prašine, prvo morate da napravite blato, morate da ispečete ciglu, morate da ispečete crep, pa tek onda strpljivo ciglu, po ciglu da gradite tu kuću, da bi jednog dana izgradili na pravim temeljima, da ona bude čvrsta i postojana. Mislim da smo mi na pragu da takvu kuću stvorimo, koja će biti na zadovoljstvo svih naših čeljadi.

Dakle, ono što ja želim, to je ono što dobar domaćin želi za svoje ukućane. To je da po kvalitetu života i po standardu budemo vodeći na Balkanu i da jednog dana sustignemo moderne, razvijene zemlje.

Godine 2012. prilikom promene, mislim da je deficit već bio blizu dve milijarde, imali smo propalu Agrobanku, Razvojnu banku. Ono što je bilo narodno, postalo je njihovo. Sebi su dali sve, dok su narodu uzeli sve. Sebe su smestili u dvorce i bajke, a narod su poslali u basne i na ulicu. Meni je pravo čudo da danas neki imaju dva prsta obraza koji ni šminkeri u šminkernicama u televizijama na kojima oni nastupaju ne mogu da pronađu, da imaju hrabrosti da danas izreknu neke zamerke na monetarnu ekonomsku politiku, tim pre što ono što su oni ostavili je bila totalna propast.

Nije bio problem ni dug koji je na kraju 2012. godine bio 17 milijardi, problem je bio što nisu napravili izvor za vraćanje duga, nije bilo ni infrastrukture, ni privrede, privreda je bila rasprodata. U Beogradu sa 235 hiljada radnih mesta u proizvodnji, oni su dogurali do 23 hiljade zaposlenih. Bilo je veći broj penzionera nego zaposlenih. Nisu smanjene penzije, smanjene su dotacije penzionerima koje su u njihovo vreme dostizale gotovo 50%. Povećanom uposlenošću, padom nezaposlenosti, to je sada 30%.

I, umesto da odaju priznanje vlastima na uspehu koji je postignut, na niskoj inflaciji, na stabilnom kursu, na povećanom bruto domaćem proizvodu iz proizvodnje, ne iz usluga kao kod njih, da za tuđi novac kupite tuđu robu pa kroz usluge prikažete neki lažni rast bruto domaćeg proizvoda. Umesto da odaju priznanje na većim deviznim rezervama i na boljoj strukturi, umesto da odaju priznanje na tome što izvoz raste, što uposlenost raste, što su kamate daleko niže, umesto da kažu „Hvala Vladi“ koja je za šest godina vratila preko šest milijardi kamata, a danas se pitaju zašto je nominalni dug povećan, u procentima je pao. Umesto da kažu „Hvala“, oni eto imaju stida, srama i obraza da izreknu neke zamerke. Oni nikada nisu dizali proizvodnju. NJihov glavni proizvod je bio dug, mašta i iluzije. Oni danas pričaju protiv „Beograda na vodi“. Oni koji su imali Beograd na magli. Oni koji su narodu isporučivali, kako kažu, nisu bila lažna obećanja. Ja se slažem, jer su bila prepuna mašte i iluzije. Nisu bila lažna, ali su narodu prodavali maglu, sečenu u kockice, prosejanu na krupno rešeto.

Mogli smo ovih nekoliko dana od njih čuti sve i svašta, osim nekih dobrih predloga. Savetujem im ubuduće da kažu – hvala, vladajućoj većini na onome što je dosada uradila, ali mi mislimo da možemo bolje. Mi mislimo da možemo kao Vuk Jeremić. Mi mislimo da kada dođemo na vlast, to mislim da oni kažu, treba opet da nam kažu, mi mislimo da Đilasa ponovo vratimo na vlast. Čoveku ne ide dobro od kada nije vezao funkciju za privatni biznis. Ja bih to razumeo.

Razumeo bih i njegovu levu ruku, Borka Stefanovića, ali bih razumeo i njegovu desnu ruku, Boška levoručica, sveti Boškić ubija ženatu, kako beše ono. I, danas smo prisustvovali jednom sličnom napadu. Oni su specijalisti za žene. Oni kada napadnu na žene, naprosto padaju od verbalnog i fizičkog napada. Dakle, verujem da se Đilas nije skoro oporavio ali Vuk potomak nešto postaje tanji. Više ne može da troši privatan, odnosno državni novac da bi jurio privatne donacije.

Finansijski međunarodni skandal i veze koje je Vuk Jeremić pokazivao kao veoma važne i državne su najbolji dokaz njihove sposobnosti. Zato im ja poručujem da kažu da mogu bolje, ali da neće da se druže sa Jeremićem i Đilasom, sa mutibarićima, pelješanovićima i varajićima. Ja sam očekivao od nekih novih političkih snaga da to kažu i da kažu da neće sa onima koji se Boga ne boje, ljudi se ne stide. Oni to danas nama nisu rekli. Oni su otprilike izrekli neke zamerke, a ja im poručujem. Ja sam govorio da se ne mogu preskočiti nekoliko stepenika, da moramo korak po korak. Merdevinama uspeha svi zajedno, ujedinjeni, podići ovu državu. Ali, oni merdevine uspeha doživljavaju različito od nas. Mi mislimo da se tim merdevinama uspeha ne možemo popeti sa rukama u džepovima i da moramo vreme provoditi u radu, trudu, za kompjuterom, za strugom, za plugom, a ne na kauču u kafiću i ogovarajući vlast koja pravi rezultate. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika – povreda dostojanstva.

Slušali smo poznatog privrednika i poljoprivrednika Boška Obradovića. Najviše smo čuli o pljački, o bankama, koje su nastale baš u vreme kad ga je Koštunica delegirao da bude portparol čačanske biblioteke. Da ne zaboravim Velju Ilića. Dakle, u vreme kad je zajedno sa njima pljačkao, recimo, „Kolubaru“ – 50 hiljada evra za portparola čačanske biblioteke, 50 hiljada evra, tek toliko da mu se nađe. Senior Obradović – 60 hiljada objekata bez dozvole za izgradnju, ali sa dozvolom za ugradnju, za juniora, svedočio Velja Ilić. I danas on vređa dostojanstvo Narodne skupštine i priča o pljački. Pri tome neće da kaže da je opljačkao Hilandar, budžet Republike Srbije, sopstvenu stranku.

Naime, ovde su podaci, provereni, da je u izbornoj kampanji gospodin Obradović prisvojio preko svojih kandidata koji su registrovali fiktivne preduzetničke radnje 28 miliona i 600 hiljada dinara, imenom i prezimenom, za namene – elektroradovi, pet miliona 665 hiljada. Zamislite stranku koja u kampanji vrši elektroradove i oni koštaju pet miliona 665 hiljada. Fiktivni poslovi, pranje para, ali za njega pranje para ne vredi.

Dalje imamo – Cvijanović Borčo, popravka računara, devet miliona 698 hiljada. Gde li je prošla ta kompozicija, koliko vozova?

I na kraju, čovek koji je opljačkao Hilandar, koga zovu – sveti boškić levoručica je poslednji koji može da priča o pljački. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamirao sam član 103. još posle izlaganje Marije Janjušević, poznate čupačice mikrofona u Narodnoj skupštini.

Dakle, na stranu što se gospođa finansirala preko organizacije „Moja Inđija“ koju je finansirao Goran Ješić, ja njoj i Bošku Obradoviću nudim da, ukoliko Boško Obradović nije bio bibliotekar, odnosno ukoliko nije bio portparol čačanske biblioteke, podnesem ostavku. Ukoliko njihova organizacija nije iz Kolubare u vreme dok su se radnici zakivali ekserima za svoja radna mesta, dok su sekli prste, ukoliko tada nisu dobili 50 hiljada evra, odnosno 4,2 miliona dinara po tadašnjem kursu od Kolubare, ja ću dati ostavku. Ukoliko sredstva koja su dobili iz državnog budžeta, a koja ako se ne utroše se vraćaju u budžet, da li je tako, guvernerko, gospodine Martinoviću, vi to svakako znate, umesto da se vrate u budžet, ona su fiktivno podeljena preduzetničkim radnjama koje se vode na kandidate ili odbornike njihove političke organizacije… Ako to nije tačno, ja Bošku Obradoviću i gospođi Janjušević nudim svoju ostavku. Ako su moje tvrdnje tačne, očekujem da moje kolege budu dovoljno iskrene pred ovim domom i da oni daju ostavku, tim pre što je nedavno Boško Obradović uvredio moju suprugu, Boško Obradović najnovija desna ruka Dragana Đilasa, u ovom parlamentu rekavši da nosi nanogicu i time joj ugrozio zdravlje. Evo potvrde da to nije tačno.

Ne očekujem da se on izvini. On je poznati nasilnik nad ženama, verbalni i fizički. Kada je njihova žena u pitanju, recimo Jeremićeva, onda ide plač, konferencija za štampu. Naše žene očigledno nisu žene. Zato od njih očekujem…

… da ukoliko sam rekao istinu, oni podnesu ostavku, a ako sam govorio neistinu, naveo sam podatke, ja ću podneti ostavku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – povreda dostojanstva.

Gospodin Živković je moj kolega u pokušaju, kolega poljoprivrednik. Inače, veliki podržavalac Crvenih beretki kojima je upriličio, nekoliko meseci pre ubistva premijera, zabavu u Kuli.

Sad nešto o dugu, jer iz tog vremena je govorio. Dug je smanjen zahvaljujući…

(Zoran Živković: Kakve to veze ima sa Poslovnikom?)

Povreda dostojanstva.

Znači, povredio je dostojanstvo tako što nije rekao da je dug smanjen zato što su Pariski i Londonski klub oprostili negde između četiri i pet milijardi duga, pa je to uticalo na smanjenje 2003. godine. Takođe, zaboravio je da kaže da su prodali kompletnu društvenu privredu za 6,7 milijardi, da je donatorska podrška bila 4,5 milijarde i da je, sem ovog duga od 17 milijardi, bio i taj dug koji su potrošili od 15 milijardi. Dakle, mnogo toga je on zaboravio, ali nisam ja.

Govorio je o kamatama, on koji je lihvario. Evo, držim ugovor ovde sastavljen 21. juna 2012. godine, između Zorana Živkovića i Zorana Živkovića, možete da vidite ovde i potpise, da je Zoran Živković uzajmio pare Zoranu Živkoviću – 41 hiljadu evra uz kamatnu stopu od 10%.

Samo trenutak, veoma zanimljivo. Zoran Živković je Zoranu Živkoviću pozajmio novac na godinu dana uz kamatnu stopu od 10%, on je bio i banka, 10% godišnje, ali je zanimljivo, kaže, ugovor se može produžiti samo u pismenoj formi uz obostranu saglasnost ugovornih strana. Sad zamislite obostranu saglasnost između Zorana Ž. Zato je nerazumnom teško objasniti da je nerazuman, da se to može i ne bi bio nerazuman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušati ovo, govoriti ovo, treba biti s debelim obrazom, a slušati ovo, treba imati jak stomak.

Dakle, dug na kraju 2012. godine, kad se podvukla crta, bio je preko 17 milijardi.

Član 107.

Povreda dostojanstva.
U taj dug nije ubrojana donatorska podrška četiri zarez nešto milijardi. Pet milijardi gotovo oproštaj duga, prodata privreda, 6,7 milijardi. Sveukupno 32 milijarde su, kako to naš narod kaže, proćerdali i pri tome nisu napravili izvor za vraćanje duga. Valuta je otišla 50%. Ali, njima je bilo dobro. NJima je bilo dobro.
Vuk potomak, Vuk Jeremić, transakcije, u toku 2013, 2014. i 2016. godine, ovako, 60 hiljada evra, 30 hiljada evra, 30 hiljada evra, 30 hiljada evra, 30 hiljada evra 2014. godine, 2015. godine milion 494 hiljade dolara, evo sve ovde, milion 469 hiljada u 2017. godini, 200.000 dolara u 2014. godini, ponovo 200.000 dolara u 2016. godini, u 2015. godini 25.000 dolara, to mu je bila neka sirotinja, 199.000 2016. godine, pa ponovo 199.000. Evo, kamere mogu da zabele. Dakle, ukupno Vuk potomak, šef na potomče, pet miliona 733 hiljade dolara i 180.000 evra.
Dakle, njima je itekako bilo bolje, 400.000 ljudi ostalo bez posla. I, kao što sam rekao, trebalo je imati dobar želudac slušati ove činjenice koje iznosi Vuk Jeremić potomak i njegov pokret lopuža, džabalebaroša i prevaranata. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi svakako znate da je nadrilekarstvo u Srbiji zabranjeno. Zabranjeno je i vračanje i gatanje.

Moje pitanje prvo je za Ministarstvo zdravlja, Agenciju za borbu protiv korupcije, Administrativni odbor i Poresku upravu - da li su koleginice Branka Stamenković i Ana Stevanović prijavile Agenciji za borbu protiv korupcije, Administrativnom odboru svoju novu delatnost? To je lečenje su-đok ili su-đoka terapijom, reiki i feng šui. Postoji živi dokaz za to da one pružaju takvu vrstu usluga. Dakle, Ministarstvo zdravlja, da li one imaju licencu za lečenje na ovaj način? Ako nemaju, to je nadrilekarstvo.

Broj dva – da li su tu delatnost prijavili poreskim organima, jer na svaku uslugu treba da se plati porez?

Broj tri, ako je to stranačka aktivnost, da li su to prijavili Agenciji za borbu protiv korupcije? Ako je njihova lična, da li su od Agencije, majka jedne od njih radi tamo, od Agencije za borbu protiv korupcije tražile pravo da se bave lekarstvom ili nadrilekarstvom u zavisnosti da li je ovo prijavljeno, da ili ne?

Dalje, da pomognem gospodinu Aleksiću, koji je juče pokušavao da dovede ovu Vladu u vezu sa plaćanjem konsultantskih usluga u SAD. Dakle, da mi

Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije odgovori da li je Vlada Mirka Cvetkovića, Borisa Tadića i Vuka Jeremića naručivala konsultantske usluge u SAD, recimo? Da li su to plaćali i koliko su konsultantske usluge plaćene za vreme vlasti stranke koja liči na pokret lopuža i džabalebaroša?

Dakle, da li je to plaćeno koliko je plaćeno? Te, da li sadašnja Vlada radi ono što je radila bivša? Da li ona naručuje konsultantske usluge u SAD i to plaća? Dakle, želim opoziciji da izađem u susret. Tim pre što je poznato da su Vuk Jeremić i Boris Tadić aktivno radili na izgradnji divlje države Kosovo i Metohija. Ništa nisu preduzeli povodom proglašenja njene nezavisnosti, a posle su podnosili neka neobavezujuća mišljenja i tako otežali položaj Republike Srbije, što po meni nije slučajno, a po depešama „Vikiliksa“ se tvrdi da su oni molili američku ambasadu da se ta nezavisnost odloži, prolongira u zamenu za obnovu mandata predsednika Borisa Tadića.

Treće pitanje se odnosi na formiranje centra za rušenje legalno izabrane vlasti u državi Srbiji, dakle, centra koji se formira u Skoplju, koji formiraju SAD i gde se vode aktivnosti protiv države Republike Srbije, protiv vlasti koja je na demokratskim izborima izabrana, gde aktivno učestvuju u izgradnji tog centra, gde je uplaćeno već 18 miliona dolara, da aktivno u tome učestvuju opet Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović. S tim u vezi, da mi se odgovori da li se on susretao sa vojnim atašeima američke ambasade?

Želim da znam da li te aktivnosti u Skoplju postoje? Da li su one protiv Republike Srbije? Da li su one namenjene za rušenje vlasti u Republici Srbiji? Te, da li ova pomenuta lica učestvuju u tome? Da ne zaboravim da dodam Borka Stefanovića i neprevaziđenog velikog političkog lidera Janka Veselinovića. Ja mislim da je taj centar formiran. Želim da mi država na to odgovori, jer ja ne volim da naša opozicija bude vredna kao krtice, da potkopavaju državu, da rade za državu, ali ne za ovu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedavajući, vi ste dopustili prethodnoj govornici, narodnom poslaniku Sandi Rašković Ivić da grubo uvredi ne Sinišu Malog, već sve ljude koji rade u privatnom sektoru. Dakle, ona koja nije u realnom sektoru, u privredi, poljoprivredi, industriji, nikad zaradila beli dinar, ona koja je isključivo pare dobijala iz budžeta, a budžet se puni iz privrede, ona zamera nekom ko u belom svetu radi sa ofšor kompanijama.

Pri tome je zaboravila ne samo da je od izbeglih, dok je sa kolegom Mićunovićem delila dobro i zlo, a uglavnom dobro, uzela 500.000 dinara i sada morališe. Ona je zaboravila da u vreme Koštunice, kod koga je takođe bila, baš tim, ne ovim ofšor, već drugim ofšor kompanijama prodata gotovo kompletna srpska privreda. Zaboravila je da je „Delta“ registrovana na Kipru, zaboravila gde je Beko registrovao svoje firme. Nije joj smetalo što je za 10 puta manju cenu prodata srpska privreda, ali se setila nekih privatizacija u kojima gotovo ništa nije prodato.

Ona je uglavnom novac dobijala iz budžeta. Ona nije išla u Krim. Ona, desna ruka Vuka potomka Jeremića nije ušla u Krim, ona je ušla u Rim, jer se u Rimu vrlo lako love te skupe bunde itd. Zato gospodine predsedavajući, zameram što ste gospođi dopustili da na grub način vređa sve one koji rade u realnom sektoru, jer od njih se puni budžet Republike Srbije, od toga živimo svi mi. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 103, 109. i 27. Gospodine predsedavajući, morali ste skrenuti pažnju, poštujem vašu tolerantnost, gospodinu Bošku Obradoviću da se ne iznose detalji iz života privatnih osoba.

Moja žena ne nosi nanogicu. On je to mogao proveriti, bila je nedavno u ruskoj ambasadi, pa je mogao videti. To je prva laž koju je izrekao, govoreći da sam ja laž ili lažni narodni poslanik. Za razliku od njega, ja sam pravi narodni poslanik.

Rekao je da sam uvredio sve one iz javnog sektora. Netačno. Rekao sam da mi živimo od realnog sektora. Znači, to nije uvreda. Mi iz privrede uzimamo novac, znači, neko taj novac mora da zaradi.

Moram da poštujem one koji zarađuju taj novac, kao i da moram da poštujem one koji dobijaju taj novac. Oni to ne rade, ja to radim. Dakle, osoba koja nikada nije ništa zaradila, imala je prigovor na način na koji je to zarađivao kandidat za ministra finansija.

I dalje stojim pri svakoj svojoj reči. Ako budemo govorili o ženama, biće vrlo neprijatno za Boška Obradovića i ja to ne želim, poštujući njegove žene i njegovu porodicu, ali moram reći da se opet javio jedan iz javnog sektora koji je bio potparol čačanske biblioteke. Zamislite to radno mesto, koje je gospodin Velja Ilić, svojevremeno i Koštunica, izmislio, zato je on i stao u odbranu bivšeg narodnog poslanika, bivšeg ambasadora Koštunicinog i Velje Ilića, dakle, zamislite kada potparol čačanske biblioteke priča o realno zarađenom novcu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam lep i pametan kao prethodni govornik, ali sam svakako kulturniji od njega. Ja jesam poljoprivrednik, ali to ne znači da sam manje pametan. Od svoje devete i desete godine moji roditelji su bili nadničari i ja radim poljoprivredu i toga se ne stidim. Meni nije imao ko da završava fakultet u kafiću „Bonafides“. Nije mogao da ga doradi kod Vodinelićke ili vinodelićke, da je tako nazovem, kao što je to njemu neko završio.

Ali, ja nikada duplo starijem od sebe, a on kaže da sam nekulturan, nisam rekao – pali majmune, kao on meni. Ne pada mi na pamet da kolega Mićuna, koji je stariji od mene, nazovem bilo kojim pogrdnim imenom. Ja neću da zarezujem šamare predsedavajućem u Skupštini. To govori o njemu, o njegovoj kulturi.

Ja vidim da je on promenio gazdu, ali to ne znači ni da je pametniji, ni da je bolji, ili se vratio kod prethodnog gazde. Ja nisam kao njegov gazda šamarao ljude. Da, ja jesam sin nadničara, nisam nasledio zlatni rudnik kao Đilas, ili kao Jeremić naftni izvor, kod leve pocepane patike ili dijamante kod desne patike, pa se nisam tako obogatio i navukao. Ali, sad mi je jasno zašto je njegova stranka propala na beogradskim izborima. Ko je vodio te izbore, oni su i dobro prošli. Mislim da je njegova šansa da na Maldivima, gde troši stotine hiljada evra da odmara i misli da je zato pametniji i kulturniji, da su njemu Maldivi i odmor na Maldivima poslednja šansa. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se osvrnuti na one čuvene privatizacije i reći da u to vreme Mirko Cvetković nije bio direktor Agencije za privatizaciju, da je bio Deda Mraz, da moj kolega poljoprivrednik ZŽ nije bio premijer, da je on tako bio negde na „Rubinu“, otprilike tamo je nešto radio, da Đelić nije bio ministar finansija, da Vlahović nije postojao i da je sve spalo na petog činovnika, ceo greh je svaljen ovde na petog činovnika.

Govoreno je o of šor kompanijama. Evo jedne, of šor, ali se ne radi o ofšorki koja je uvećavala nacionalni dohodak radeći negde napolju, već ona koja je isisavala, preteča isisovaca, koja je isisavala pare odavde. Radi se o vinariji mog kolege ZŽ-a, koji se očigledno zamenio pa mi pobegao sa ražnja, to su oni čuveni zečevi. Dakle, kaže ovako – Vinot Ventures, Wickhams cay, Tortola, Road Town, Devičanska ostrva, rešenje, Vinarija ZŽ iz Krčedina. Dakle, to je vinarija koja je dobila 525 hiljada evra i poslala ih na Devičanska ostrva i mislim da svaka kritika onih koji preskoče ovo nije na mestu. Ostalo vreme ustupam mom kolegi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravi narodni poslanici bi trebalo da znaju da replika ide posle povrede Poslovnika, ali, bože moj, naučiće.

Reklamiram član 107, povreda dostojanstva. Naime, dame i gospodo narodni poslanici, svi se sećate da sam pre godinu i po dana, uz zlurade osmehe ovih prekoputa, postavio pitanje da li je tačno da je Vuk Jeremić, koga ja zovem Vuk potomak, dobio dve kineske firme od četiri miliona evra na svoju preduzetničku radnju i na svoju nevladinu organizaciju. Takođe sam pitao da li je dobio od katarske ambasade, čini mi se, 500.000 evra. Oni su se smeškali. Ja nisam bio lenj, pa sam išao u Ministarstvo finansija i tražio zamolnicama i kod drugih organa da se to istraži.

Ovde imam dokument – Vuk Jeremić, koga ja zovem Vuk potomak, tražio je od ove Skupštine, jer je do 2014. godine bio i narodni poslanik, bilo mu malo da bude predsednik Skupštine UN, već je zadržao i mesto narodnog poslanika, tražio je saglasnost da bude konsultant u omraženim, oni preko te firme ne vole, firma se zove China Energy Fund Committee. Dakle, tražio je i dobio saglasnost i od Odbora za administrativna pitanja, to zna kolega Martinović, i Agencije za borbu protiv korupcije. Međutim, novac kada je dobio od drugih firmi koje se zovu Full source, to je valjda potpuni izvor, i State Energy, novac je dobio iz sasvim drugih firmi, što je dodatni razlog za sumnju delatnosti Vuka Jeremića, koji je bio, nažalost, i ministar spoljnih poslova.

Takođe, povređeno je dostojanstvo zato što je on, videvši te energetske firme, počeo da se ponaša kao šeik, pa je jedno noćenje bilo 1.200 evra, pa je džeparac bio 25.000 evra.