Završavam. Pa je potrošio 3,5 miliona evra za putovanja. E, to je taj čuveni izvor… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, došlo je vreme tankih televizora i debelih obraza, to ste upravo mogli i da vidite i da čujete.

Govorio je da su maske pale, nema takve maske za njegovu glavu. NJemu treba specijalna maska. Maska koja ide na praznu glavu.

Dame i gospodo narodni poslanici, govorio je kako mladi beže, a ne mogu svi da dobiju 525 hiljada evra koliko on dobije da ostane i da podigne vinograde. Vinograd je prodao. U EU subvencija učestvuje u prihodu od poljoprivrede 30%, u Srbiji samo 7% i to će ministar finansija morati da popravi.

Gle čuda, gospodin Živković je imao subvenciju 300%. Dakle, tri puta je veća bila subvencija nego što je koštao vinograd. Da su mladi dobili 525 hiljada evra svakako ne bi radili ovo. Ovo su, budući ministre finansija, zapisnika poreske uprave. Firma se zove „M pres“. NJen direktor je bio Zoran Živković. Utaja poreza, 89 miliona je bila vrednost, 138 hiljada flaša vina je nestalo, verovatno prodato na crno. PDV je 17 miliona 948 hiljada, kamata četiri miliona 430 hiljada do 29.1.2016. godine. Sada izračunajte koliko je to sada.

Druga utaja, milion 894 hiljade za istu firmu plus kamate. To sve u današnje vreme dođe oko 35 miliona dinara.

Na kraju da završim, ne znam gde je nestalo 138 hiljada flaša vina, ali osnovano sumnjam da je sve sam popio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 107. i 108.

Gospodine predsedavajući, grubo je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine i bili ste u obavezi da primenite, a ja cenim vašu tolerantnost, odredbe člana 108.

Narušeno je dostojanstvo Narodne skupštine, izrečene su prikrivene i slabo prekrivene pretnje. Ja znam da ništa ne znam je Sokrat, a prava izreka Konfučija - ko ne zna da ne zna, već nešto zna. Očigledno da kod njih znači slabije ide.

Nisam ja gospodine predsedavajući pisao za LJotićev list „Iskra“, to je pisao neko odande. Nisam ja najavio gerilsku borbu u Skupštini Srbije, to je najavio neko odande. Taj neko se zove Boško Obradović.Samo da vas podsetim, paralela je, Dimitrije LJotić je rekao za svoje političko delovanje, a gospodin Martinović to zna, ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci. Dakle, to je veoma slično nastupu gospodina Obradovića koji je rekao da ga politička borba ne zanima, da prelazi na gerilsku borbu i pri tome je to na jednom odboru i pokušao da učini, odnosno da politički problem reši nasiljem.

Ima izreka – s kim si s njim si, s kim si onakav si. Ako se neko druži sa Bugarsko neofašističkom organizacijom ATAKA, ako neko pozdravlja uspeh neonacističke organizacije Alternativa za Nemačku, ako neko ugosti čoveka čiji je deda ovde pitao u jednom drugom prostoru, ali u Skupštini – pošto je srpska krv. Ako se neko druži sa takvima, onda je ona izreka – s kim si takav si očigledno ovde važi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da se ne mešam.

Reklamiram član 107. Evo, vidite ponašanje. Pogledajte ponašanje. Mislio sam da se ne mešam u ovo. Verovatno je neko rano otvorio kafane. Ne znam gde to služe tako rano alkoholna pića.

S obzirom da je pomenut „Sartid“, kao neko ko je u to vreme živeo i radio, kao neko ko je iz pijeteta glasao za ovog što je izašao, moram da kažem da je privatizacija „Sartida“, „Filip Morisa“, DIN-a i DIV-a izvršena za vreme „Sablje“ ili započeta pa dovršena tek tik posle „Sablje“, ali su prethodno kupci odabrani. Dakle, on je bio u Americi, on se dogovorio da „Sartid“, pod vrlo sumnjivim okolnostima, i DIN i DIV, koji su vredeli preko milijardu evra, budu prodati za 500 miliona, a da „Sartid“ bude prodat Amerikancima uprkos dugu koji je on uzeo obavezu da država preuzme od milijardu i 400 miliona maraka.

U vreme kada su ljudska prava suspendovana, u vreme kada se uveliko hapsilo, u vreme kada je država bila jedan ogroman zatvor, on se u Americi dogovorio da sa jedne strane hapsi, a sa druge strane da prodaje imovinu. Ja sam se nadao, s obzirom da je ovo vreme intenzivnih kiša, da će se kolega baviti zaštitom bilja, da će se kao kolega seljak sa Vračara pozabaviti svojim vinogradom, pod znacima navoda, i da će zaštititi od pepelnice, od plamenjače itd. Očigledno da on i ne zna kako se to radi, ne zna nijedan preparat, nije prskao vinograd, ali ovde je debelo uprskao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što je moj kolega, seljak, izašao iz parlamenta jer sam hteo da mu objasnim, on je bio predsednik Vlade i moj greh je što sam iz pijeteta prema Zoranu Đinđiću glasao za njega. Ja taj greh priznajem. Protokom vremena vidim da je taj moj greh bio izuzetno veliki.

Hteo sam da mu objasnim da privatizacija u Srbiji je ipak u njihovo vreme uticala na rast BDP, ali on je izašao, pa ako negde gleda pokušaću da mu objasnim. Privatizacijom su stekli novac koji su gurnuli u potrošnju, a BDP se računa od proizvedenih roba i usluga. Guranjem novca u potrošnju porasla su trgovina i usluge i tako su kroz potrošnju potrošene fabrike, a ukupan prihod od privatizacije je bio 6,7 milijardi, od donatorske podrške 4,5 i od opraštanja duga 4 milijarde. To su oni delimično gurnuli u potrošnju i taj rast koji su u to vreme iskazali, bio je rast na bazi trgovine tuđim robama i uslugama koje su bile uglavnom plasmanom tuđih roba, a ne proizvodnjom. Ova Vlada to radi drugačije.

Predlažem, između ostalog da i poljoprivredna proizvodnja bude ona koja će veća. Uz povoljnu klimu, a moj kolega je napustio, pa ne može to da zna, uz povoljnu klimu i plodno zemljište mi možemo valjda da proizvedemo dobar poljoprivredni prehrambeni proizvod. Holandija i Danska treba da nam budu primer. Na takav način kroz proizvodnju roba prehrambenog poljoprivredno proizvoda taj novac treba da dođe do svih nas, pa i do organa bezbednosti, policajaca, vojnika, a boga mi i do ostalih u javnom sektoru, zdravstvenih radnika, učitelja, nastavnika, profesora. Na takav način će svi steći priliku da imaju pristojan a pošten posao, pristojnu zaradu i čestit dom i zato predlažem da poljoprivredna i prehrambena industrija budu nosioci razvoja ove zemlje. Hvala.

To je amandman mog kolege poljoprivrednika. Ja sam želeo da ga sačekam i da čujem šta je imao kolega poljoprivrednik da kaže. Moja dilema je – ili je u kafani, ili prska vinograd. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi jedna država imala političku, ekonomsku moć treba da ima ekonomiju koja to može da garantuje. Smatram da mi nismo dovoljno iskoristili poljoprivredne resurse, nismo dovoljno iskoristili ono što možemo u poljoprivredi da uradimo i treba da se ugledamo na zemlje koje u toj oblasti prednjače. To su Holandija i Danska. Mislim da uz malo bolju organizaciju, uz redovnu isplatu subvencija, uz veće subvencije, one se mogu obezbediti samo razvojem prerađivačke industrije koja može da povuče poljoprivrednu proizvodnju i da garantuje, da jemči te veće podsticaje koji treba da budu makar blizu evropskih podsticaja.

S obzirom da su naši poljoprivrednici znatno snalažljiviji, s obzirom da su znatno vredniji, verujem da mogu da naprave čak i bolje rezultate nego što to čine Holandija i Danska. Zajedno imaju izvoz poljoprivrednih proizvoda i prehrambenu vrednost od 100 milijardi. Trenutni naš izvoz je negde maksimalno na 2,7 milijardi. Verujem da to valja unapređivati i da na takav način zbrinemo i seljake i radnike, da jedni i drugi imaju posla i hleba. Svako ljudsko biće, pa i one koje je DS ostavila bez posla, oni otpušeni, oni slabo plaćeni imaju pravo da imaju čestit dom, pristojan posao, pošten posao i pristojnu zaradu.

S tim u vezi, ja podržavam ovaj zakon, a moj amandman je samo pokušaj da ispromovišem poljoprivrednu politiku za svoju se zalaže moja stranka i za koju verujem da može da garantuje prosperitet ovoj državi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje je vezano za Miroslava Aleksića. Naime, pitam Ministarstvo poljoprivrede da li je Miroslav Aleksić dok je bio predsednik opštine Trstenik, u saznanju za planiranu trasu Moravskog koridora, kupovao na planiranoj trasi poljoprivredno zemljište, sadio višegodišnje biljke da bi sada, kada se bude gradio Moravski koridor, skupo naplatio jeftino kupljeno zemljište?

Drugo pitanje, Miroslav Aleksić, takođe, kod Vuka Jeremića je video da je lepo imati suprugu koja uređuje dnevnik i informativne programe. Da li je tačno da njegova supruga radi na Televiziji Trstenik i da Televizija Trstenik, bez obzira na njegov nepotizam, jer je zaposlena u njegovo vreme, bez obzira na partokratiju, jer je član njegove partije, bez obzira što je vezana za aferu vezano za Fond za unapređenje ljudskih resursa, gde je od Dinkića dobijeno 55 miliona dinara, koji su utrošeni za košenje trave u februaru meseca, da li je tačno da ona radi na Televiziji Trstenik i da li je tačno da je on zaposlio u vreme dok je bio predsednik opštine, s obzirom da on, po pitanju medija, govori kako mediji treba da budu slobodni, a to je živi dokaz da politički aktivisti, pa čak i bračni drugovi visoko rangiranih političara rade, odnosno zaposleni su u vreme njihovog vladanja u medijima, poput njega, poput Nataše Jeremić, odnosno poput Olje Kovačević, čiji je suprug lider opozicione partije?

Nadalje, postavljam pitanje da li je tačno, Vladi Republike Srbije, da je za vreme vlasti DS, DS planirala zajedno sa Borisom Tadićem i Vukom Jeremićem da dovrši ono što je NATO pakt započeo?

Da budem što precizniji, pitam da li je tačno da je DS, odnosno Saša Dragin, verni prijatelj Borisa Tadića i Vuka Jeremića, uvezao od 10. avgusta do 23. septembra 2009. godine, samo da budem precizan, 2.982.504 kilograma mineralnog đubriva sa povećanom koncentracijom radioaktivnih materija?

Da li je tačno da je DS, Boris Tadić, Vuk Jeremić i ta ekipa, promenila pravilnik koji je važio manje od mesec dana, tek toliko da bi firma, koja je pripadala verovatno „Viktoriji grup“, za koju se sumnja da je to tvorevina DS i „Fertil“, da su uvezli to đubrivo u tom periodu dok je pravilnik taj važio, koji je stavljen van snage?

Takođe, da li je tačno da Ministarstvo poljoprivrede koju je vodio Saša Dragin, prijatelj Vuka Jeremića, Dragana Đilasa i Borisa Tadića, da li je tačno da taj pravilnik nije bio u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, nego Ministarstva za zaštitu životne sredine? Time je napravljena šteta.

Takođe pitam Ministarstvo poljoprivrede, gde je upotrebljeno mineralno đubrimo sa većom dozom radioaktivnosti koja je dozvoljena u našoj zemlji, gde i na kojim površinama je upotrebljeno, u kojim količinama, da bi znali da ubuduće pratimo stepen radioaktivnosti na tom zemljištu, s obzirom da je količina od 3.000 tona, odnosno tri miliona kilograma i te kako značajna?

Na kraju, pitam Ministarstvo za državnu upravu, šta misli da preduzme po pitanju prave epidemije pravljena raznih pokreta, u stvari udruženja građana, gde političke stranke gube svaki smisao, i na takav način Dragan Đilas, Janković, Borko Stefanović, Veselinović, na takav način kriju političke stranke iza tzv. „pokreta udruženja građana“, i time ne podležu kontroli Agencije za borbu protiv korupcije, što sve političke stranke kojima mi pripadamo, podležu? I na kraju, na takav način se izbegavaju obaveze prema donacijama iz inostranstva.

Političke stranke ne mogu da primaju donacije iz inostranstva. Udruženja građana to rade, to mogu, i to čine, a Vuk Jeremić, potomak, je najbolji primer za to, jer je na svoju organizaciju udruženja građana dobio više miliona dolara, koje je koristio u izbornoj kampanji bez ikakve kontrole Agencije za borbu protiv korupcije. To su pitanja koja imam. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106. i član 107. Povređeno je dostojanstvo i govornik se nije držao teme ni izbliza.

Bogoljub Karić nije tema. Usput, banja Ovča nije na Čukarici, već na Paliluli. Govorio je o otpuštenim i slabo plaćenim. Govorio je on i time povredio dostojanstvo, koji je učestvovao, na ovaj ili onaj način, u otpuštanju 400 hiljada ljudi. Govorio je o vojnim licima, on koji je zamenik vuka potomka, Jeremića, koji se hvalio u Americi, kada je bio mlađani savetnik Borisa Tadića, kako je penzionisao 300 oficira Vojske Jugoslavije koji su imali ratno iskustvo na Kosovu i Metohiji. Govorio je on o socijalnim problemima, nedostatku stanova. On, zamenik Vuka Jeremića, koji je za vreme Demokratske stranke gradio samo za sebe. Vuk Jeremić ima stan od milion evra. To je 25 stanova. Sa platom od 800 do hiljadu evra je stekao kuću od milion evra. To je 25 stanova za vojsku i policiju. Govorio je on, koji je od tasta LJubiše Kneževića i Dinkića dobio 55 miliona dinara da šiša travu u Trsteniku u februaru mesecu. To je još 15 stanova.

Govorio je on o svemu tome i mislim da je povređeno dostojanstvo, ali ne tražim da se o tome glasa i poštujem toleranciju koju vi iskazujete. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo ću kratko, član 108. Ja poštujem vašu toleranciju i neću insistirati, ali kada neko nekome kaže da laže, mora da iznese neki argument, inače se to smatra uvredom. Ali, teško je uvrediti pametnijeg od sebe. Ja ću sada pokušati da pokažem da sam ipak nešto pametniji i popustljiviji.

Samo želim da mi se kaže – da li je tačno ili ne da je Fond za unapređenje ljudskih resursa iz Trstenika dok je on vladao dobio 55 miliona dinara ili ne? Za šišanje trave, da ili ne? Da li Vuk Jeremić ima stan od milion evra, a to štampa piše, da ili ne? Ništa više. Dakle, ukoliko se dokaže da to nije tačno, ja ću se izviniti javno svima, ali tvrdim da je to tačno. Hvala. Ne tražim da se glasa o tome.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka da je važnije graditi u državi nego njome vladati, i to ova vlast čini i to treba pozdraviti. Ja ne razumem one koji ništa nisu gradili da prigovaraju na izgradnji stanova koji, uzgred budi rečeno, mogu da pokrenu, odnosno da uvećaju rad građevinske industrije. Očigledno je da će neko prodati ciglu, crep, pesak, šljunak, armaturu itd. To je i te kako od značaja i time će porasti BDP u ovoj zemlji.

Ne razumem one koji su trošili na džeparac mesečno stan od 50 kvadrata. Vuk Jeremić potomak imao je džeparac, koji mu je određen telefonskom sednicom, a kojih je bilo 500 za vreme njihove vladavine, 25.000 evra, džeparac od Vlade. Znači, stan od 50 kvadrata. Vuk Jeremić potomak, koji je aktivno učestvovao u izgradnji kosovske nezavisnosti, kroz ono ne obavezujuće mišljenje, je za pet godina svoje vladavine, zajedno sa Tadićem, ali isključivo on, potrošio na putovanja avionom 3,5 miliona evra ili 1.004 stanova po 50 kvadrata. Znači, bitnije mu je bilo da spava u apartmanima od 1.200 evra, da za jedan let potroši 70.000 evra. Bitnije mu je bilo da potroši pare od države, nego da nešto izgradi. Bitnije mu je bilo da ima stan od milion evra, nego da za taj stan neko dobije 25 ili 40 stanova. Ne razumem prigovore. Ja mislim da je njihov osnovni prigovor sledeći – oni nama zameraju što preko noći ne rešimo sve probleme koje su oni ostavili. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman je vezan za poljoprivredu. Cela današnja civilizacija potiče od poljoprivrede. Dakle, ja verujem da ova zemlja ima dovoljno prirodnih resursa, da ima plodno zemljište, da ima jako povoljnu klimu i da, recimo, samo poštujemo one standarde koji su u Evropi da po jednom hektaru, a imamo ukupno pet miliona hektara, od čega je preko četiri miliona obradivo, da samo po jednom hektaru imamo jedno uslovno grlo. U ovom trenutku to iznosi u Srbiji 0,33. U Evropi je 100 evra iz poljoprivredne proizvodnje, 70 evra je iz stočarstva, a 30 evra iz biljne proizvodnje. Kod nas je to obrnuto. U Evropi je jedno grlo po hektaru, kod nas je 0,33 uslovnih grla po hektaru. Ukoliko bi mi zadovoljili njihov standard, u tom slučaju bi nam poljoprivredna proizvodnja, samo iz stočarstva, skočila za tri milijarde evra, a ne baš u finalnoj proizvodnji to bi vredelo pet milijardi i tako bi bilo dovoljno novca da na određeni način stigne do građana, do snaga bezbednosti, bilo bi dovoljno novca za veće plate, bilo bi dovoljno novca za izgradnju, bilo bi dovoljno novca za gradnju novih stanova.

Ovi pre nas nisu gradili. Veoma malo su gradili, a njihova veština nije bila u gradnji već u ugradnji. Dakle, sem što znaju da se dobro ugrade, narod da izrade, bilo je puno divljih objekata, a još više divljačkih ugradnji kojim su oni popunjavali svoje kućne budžete, novčanike, pravili pent hause, velike od 320 kvadrata, stanove na pašnjaku, kupovali su vile kao Vuk Jeremić, kuće i stanove za po milion evra. Mi ne treba da idemo njihovim putem, mi treba da gradimo stanove, ne samo ove, svake godine treba da gradimo što više i da na takav način nađemo posla i za zidare i građevince. U njihovo vreme zidari su bili slobodni zidari. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Bez obzira što su u njima neki stranački izbori, gospodine predsedavajući, niste trebali dozvoliti da prethodni govornik govori o kiflama, užinama i ne znam čemu. Tim pre što je na dnevnom redu prva faza od 1.570, hajde da ne grešim, stanova za organe bezbednosti. To je negde sedam milijardi.

Govornik koji je narušio dostojanstvo je četiri milijarde potrošio više od dozvoljenog za vreme dok je bio predsednik opštine Smederevska Palanka. To je u stanovima 900 stanova. Da vojnici i policajci znaju gde su njihovi stanovi, 900 stanova samo za proneveru u Smederevskoj Palanci, njegov šef, a vi ste dozvolili da narušava dostojanstvo, u narodu poznat kao zgrabi novac, Dragan Šutanovac je u stambenim jedinicama dobar miliona evra. To je 25 dodatnih stanova. Samo na rukama ima pet, šest stanova. Svako njegovo odelo koje je šio Tadži je vredno najmanje jedan stan. To su, gospodo oficiri, gospodo vojnici, gospodo policajci, vaši stanovi.

Naravno da je u Hrvatskoj prosečna plata 900 evra, jer oni nisu imali DS da vlada 12 godina. Hvala i ne tražim da se glasa.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam čekao da dobijem reč zato što je moj kolega, poljoprivrednik u pokušaju, grubo ponovo povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Naime, on je veličao akciju „Sablja“ i vi ste to dopustili.

Akcija „Sablja“ je proistekla iz protivustavnog proglašenja vanrednog stanja. Ono je uvedeno na celoj teritoriji Republike Srbije, umesto na njegovom delu, to ima kolega koji ovde to i te kako znaju. Zabranjeno je bilo uvoditi vanredno stanje na teritoriji cele Republike Srbije. U akciji „Sablja“ su mešane kombinovano dve radnje, jedna iz vanrednog stanja, druga iz ratnog stanja, što je takođe bilo zabranjeno. Mnogo policajaca je odvalilo đonove, na 12.000 domova i stanova odvaljena su vrata nogom. Samo 3.000 prijava je podneto, a mislim da je procesuirano nešto manje od stotinu. Ne znam koliko je osuđeno, vrlo malo ili gotovo niko.

Vi ste predsedavajući dopustili i da on govori o efikasnosti toga. Nisam se ja, niti iko od kolega ovde kupao u Šilerovoj. Nisam bio čuvar bazena u Šilerovoj. Nisam ja posećivao, niti iko od kolega, nisam posećivao Spasojevića u zatvoru, kuma, braću Simović itd. Da posetim da moj kolega poljoprivrednik u to vreme, kad su oni izručeni, bio savezni ministar policije, nismo mi to radili. I još na kraju, povreda Poslovnika još žešća, jer je to uradila osoba koja je samo na vinogradu proćerdala opremu za 525 policajaca i za 14 njihovih stanova. Hvala.