Dakle, nije to problem ni jednog ministra, uvaženi predsedavajući, problem je što ova Vlada, uvaženi kolega, za dve i po godine ostvarila pad u građevinskom sektoru od preko 40%. To je činjenica.
Ne sviđa vam se činjenica? Ni meni se ne sviđa što osim ministra Antića niko nije otišao u Majdanpek da pomogne onim ljudima. Niko nije otišao osim njega, jedva ostao živ čovek. Dobro, bio je Gašić, ali nisam siguran da je njegov resor u pitanju, ali neka pomogne.
U ovoj situaciji sada mi raspravljamo da li je ministar Ilić kvalifikovan ili ne je besmisleno, ako ti prokuženi ministri DS, kako ste već rekli, imaju iza sebe 30 i nešto hiljada više građevinskih radnika u operativi, u tom momentu. Celo naselje „Stepa Stepanović“ je izgrađeno, započeto naselje „Ivan Ribar“, kako se već zove, gde su zgrade počele da smrde kasnije kada ste vi preuzeli, ne zbog vas, nego zbog materijala.
Sada vi to pričate nekome? Radilo se 250 lokacija širom ove zemlje, kažite mi, resorni ministri, iz svih stranaka, koji ste projekat završili do sada za dve i po godine, jedan mi recite?

Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, mi mislimo da kroz ovaj amandman sa izmenom se zaista preciziraju određene stvari.

Naime, u članu 6. stav 1. menja se i glasi – tačka 2, po našem predlogu, na način gde je tehnički i stručno opremljeno za obavljanje delatnosti, odnosno da ima u vlasništvu sredstva i opremu potrebnu za upravljanje ribarskim područjem, kao i zaposleno lice u stalnom radnom odnosu sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, tu se onda opisuje šta to konkretno znači i na kojim fakultetima.

Smatramo da se ovim ne samo dodatno precizira stvar, već se i riblji fond i ribno područje štiti zato što onaj ko aplicira za korišćenje tog područja mora da ima i opremu, da zna unapred koliko ljudi planira da zaposli, koliko ima ribočuvara zaposlenih, ali isto tako se i alternativno stavlja mogućnost da neko ili zaposli to lice ili da ima ugovor o saradnji sa nekom od ovlašćenih institucija iz oblasti ribarstva.

Ako ovaj amandman ne usvojite doći ćemo u situaciju da neko ko već ima ugovor sa tim institucijama on to inače plaća, a ovako se daje alternativna mogućnost da neko ima zaposleno lice. Mahom su stručni ljudi iz ove oblasti već zaposleni u tim određenim institucijama. Ovaj alternativni predlog olakšava tim ljudima, odnosno omogućava lakše funkcionisanje. Traži se od njih da imaju jasnu stručnu, tehničku osposobljenost, onemogućava zloupotrebe na konkursima, privilegovani položaj ljudi koji se već nalaze u okviru te organizacije koja uzima u zakup određeno područje.

Prema tome, smatramo da rešenje koje je dato u Predlogu zakona nije logično, jer se daje prednost nečemu imaginarnom u odnosu na nešto što već postoji i što samo po sebi može biti izvor manipulacije prilikom ocenjivanja prispelih prijava na konkursu. Ovim amandmanom se predlaže izmena kojom će se uzimati u obzir i broj zaposlenih i broj koji se planira. Rešenje koje je dato u Predlogu ostavlja, kao što sam rekao, previše nedefinisanih stvari i upravo da bi se predupredila ovakva situacija predlažemo da se izmena kojom se eliminiše mogućnost eventualnih manipulacija usvoji i da kroz ovo preciznije postavljanje, kroz amandman DS se zaista ovaj zakon, u čemu nema ničega politički ili bilo kakve mogućnosti za naše političko neslaganje ili raspravu, precizira i da stvar koja ide i u skladu sa odlukom Ustavnog suda, dakle, da imamo zaista jedan pročišćen zakon koji omogućava reakciju kroz zakonski predlog u svim situacijama.

Ako to ne uradimo, imamo mogućnost, kako je dato u Predlogu zakona, da neko na vrlo široko postavljen način može da zloupotrebljava, što smo imali slučaj do sada na žalost u praksi. Ovako se zna i ko treba da se zaposli i koji tačno stepen stručne spreme i sa kog fakulteta i tehnička osposobljenost radi održivosti ribljeg fonda i, ono što je jako bitno, alternativna mogućnost korišćenja ugovora sa institucijom ili zapošljavanje lica iz ovih određenih, jasno preciziranih struka.

Molim vas, ako je ikako moguće, da se usvoji ovaj amandman. Hvala.

Hvala, gospođo ministarka.

Jeste, drago mi je da uviđate našu konstruktivnu nameru u ovom amandmanu, ali čini mi se iz vašeg izlaganja sada da vi zaista gledate onako sa nekim očekujućim optimizmom u primeni propisa da će se ova stvar regulisati i postavljate vrlo široko. Imamo na neki način, ne sukob, to je gruba reč, ali različito gledanje na dva koncepta. Mi smatramo da je uvek bolje određene situacije precizno definisati u zakonskom predlogu, a vi smatrate da precizno definisanje može ne samo da favorizuje određenu stranu, nego da su ljudi u obavezi da nešto urade sami po sebi.

Priznajem da zaista nisam stručnjak za ovu temu i vi to znate, ali znajući ono malo, znam koliko tu ima javašluka, koliko ima zloupotrebe i koliko ima stvari koje potpuno uništavaju riblji fond u Srbiji, u kojem je bilo svega i svačega, najviše aljkavosti i čak možda i krivičnih dela. Ali, po nama, ovako precizna stvar bi tačno odredila i ko to može da radi i ko je za to stručan i šta znači stručnost i šta znači ugovor sa institucijom. Znači, sve vam je navedeno vrlo precizno. Ne ostavlja se prostor za tumačenje zakupca kako on to treba da radi.

Nama se čini da ovaj vaš predlog ostavlja mogućnost da zakupac sam tumači. Dakle, on sam će da tumači zašto bi neko ko ima predviđene ribočuvare bio favorizovan. Kažete – ne treba favorizovati nekog, nego treba dati širi krug ljudi. To znači da neko ko u Srbiji želi da uđe u taj posao prosto ne mora da ima ribočuvare, nego se to njemu ostavlja kao neka obaveza koja se podrazumeva. Ništa se u Srbiji ne podrazumeva. Smatramo da to kao obaveza mora da se propiše, inače će ljudi koji se bave drvnom industrijom, ili drže kafić u nekom mestu, da uđu u ovaj posao, pa mu jedan isti radi u kafiću, a drugi mu je kao ribočuvar. Verujte, to je moj utisak, a zaista sam laik, ali tačno znam šta se u Srbiji dešava.

Dakle, onda je normalno da idu tamo pa kradu ribu dinamitom ili strujom, ubijaju riblji fond koji inače devastiran. Zato mislimo da je bolje ovu stvar precizirati, jer ti tzv. privatnici u Srbiji, pod znacima navoda, gledaju na svaki način da imaju što manje troškova. Što bi on, ako nema precizno navedenu obavezu, sada imao plan koliko će zaposliti ribočuvara i koliko ih već ima? Ako nema ove odredbe, on će i dalje da radi šta hoće i da širi svoju delatnost, takođe pod znacima navoda, na ono što je isključivo njemu kapitalisti profitabilno, a za javno dobro baš ga briga, kao što je bilo godinama do sada.

Molim vas da ovo uvažite, jer ovo ide u pravcu, ne samo preciziranja, već upravo da izbegnemo te loše stvari iz prošlosti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, mi smo kroz ovaj amandman pokušali takođe, kao i uz one prethodne, da neke stvari preciznije odredimo.

Naime, ako se prihvati Predlog zakona u članu 52, stavovi 2, 3. i 4. ako ostanu u ovom obliku, oni u suštini dovode u koliziju ovaj zakon sa odredbama nekih drugih zakona. Naročito se odnosi na korišćenje dobiti.

Dakle, ako ostane ovako neprecizno može se protumačiti, bez brisanja ovih članova, da ono preduzeće koje uzme prirodno dobro na korišćenje i ostvari određeni prihod nakon izmirenja zakonskih obaveza da suštinski krši odredbu ovog zakona. Ovo je jedna nepreciznost i nejasnoća koja bi se brisanjem ova tri, po nama nepotrebna stava, dovela u red i potpuno u saglasnosti bi bili sa ostalim zakonima, kojima je definisano poslovanje privrednih društava, što u praksi može dovesti do značajnih problema.

Svako privredno društvo se osniva sa ciljem sticanja dobiti i ako neko tu dobit stiče protivzakonitim ili nepravnom preprodajom dozvole, onda postoje drugi državni organi koji će to utvrditi, pre svega inspekcijski poslovi, ali i neki drugi. Nema potrebe da ova stvar bude ovako formulisana, kako ste vi u stavovima 2, 3. i 4. definisali. Smatramo da bi brisanjem ovih stavova stvar bila potpuno jasna. Ne bi došlo do ove prenomije koju često vaša Vlada radi. Nekada previše definiše stvari koje već postoje i koje su potpuno jasne, a kao u onom prethodnom amandmanu ako se sećate ne definiše uopšte detalje.

Nekad imam utisak da više različitih ljudi sa različitim pravničkim pogledom na materiju rade na samim odredbama i to se vidi u tekstu. Nekako sam skloniji tome da stvari budu vrlo precizno određene, ali ovde, recimo, imate situaciju koja kada bi se ovako tumačila, ispalo bi protivpravno sticanje dobiti nakon izmirenih zakonskih obaveza i time je ovaj član obesmišljen.

Zato vas molim da ipak uvažite naš predlog. Mogao bih mnogo detaljnije o ovome da pričam, da ne zamaram ni Skupštinu, ni građane, ali mislim da biste ovde, recimo, da bez ikakvog napora, niti političke pozadine usvojite predlog opozicije. Hvala.

Poštovana ministarka, razumemo se, naravno. Ali, vidite nije ovo prosto tehničko razmimoilaženje ili kako se to već kaže. Ako bi se tumačile odredbe ovog člana moglo bi se zaključiti, a ja, recimo, zaključujem tako, a verujem da će i mnogi koji će se ovim poslom baviti biti prinuđeni da to zaključe, da on mora na silu, ne mislim bukvalno, da osmisli način potrošnje namenskih sredstava koji su ostali kao višak, čime se dovodi u pitanje priroda bilo kog privrednog društva koje se bavi ovom delatnošću, jer ako on ostvari dobit, on je, kroz tumačenje ovih problematičnih stavova, prinuđen da smisli kako će sad to namenski da potroši, čime se dovodi u neravnopravan položaj i dovodi se, osim u koliziju sa Zakonom o privrednim društvima, on se dovodi u veliki praktičan problem.

Kako će to u životu da izgleda? Dakle, on prati sve prinadležnosti. Sve uradi što je u skladu sa zakonom, ostane mu višak, on mora da smisli da to namenski potroši sa u skladu sa čime se bavi preduzeće. Kakve to veze ima i gde je tu, ako hoćete, ono što je meni lično žao, a to se zove kapitalistička logika po kojoj višak ide onome ko je osnovao preduzeće. Zašto bi se inače bavio ovom delatnošću? Tu se vi i ja ne razumemo. Kako mislite u praksi da otklonite ovu situaciju? Nepotrebno je u ovoj zakon ugrađivati nešto što će u praksi biti neprimenjivo, a što će po svoj prilici izazvati niz problema, jer nadležno ministarstvo već poseduje sve mehanizme kontrole rada korisnika, te u tom smislu ne ispunjavanje preduzetih obaveza svakako povlači zakonom predviđene sankcije. Mislim da ova tri stava su potpuno nepotrebni, neprimenjivi, stvoriće probleme i mislim da verovatno, potpuno bez ikakve namere smatram da je to urađeno, stvarate jednu potencijalnu konfuziju i probleme u praksi. Hvala.

Ja prihvatam da većina misli da treba odbiti amandman i to je u redu. Razumem uvaženu koleginicu. Ali, ne razumem da li smo se dovoljno čuli u ovoj situaciji. Dakle, mi smo bili vrlo precizni. Postoje državni organi koji utvrđuju i krivična dela i prekršaj i inspekcija i policija i tužilaštvo i sud, kojima je zadatak da onemoguće zloupotrebe u radu sa dozvolama. Dakle, mi već imamo ono što država obezbeđuje, u smislu zaštite prava građana i državnog interesa. To već funkcioniše i postoji.

Vi sada, uvođenjem iz dobrih namera ovih odredbi, ne samo što duplirate nešto što već postoji, nego onemogućavate kroz tumačenje smisao privrednih društava. O tome ja pričam. Tu nema nikakve politike, verujte mi. Ja samo pokušavam da ova stvar bude precizna, bez neposrednog slaganja paragrafa jedan na drugi, pri čemu su u koliziji jedni s drugima. Ovo može neko da obori, ja vam to kažem u pravnom smislu, ne politički.

Kada neko kaže – nenamensko trošenje, ja odmah pomislim na neke institucije koje nisu nabrojane u Predlogu ovog zakona. I vi to vrlo dobro znate. Te institucije postoje u ovoj zemlji, neke i preko 200 godina. Da li su nam one efikasne, da li su na nivou na kom je zakonodavac smislio njihovu projekciju i video njihov budući rad, e, to već nisam siguran. Da li one rade svoj posao najbolje što mogu? Nisam siguran. Ali je praksa pokazala da ako vi kažete da kad se izmire zakonske obaveze višak mora namenski da se odredi, a pri tome ste svesni da je to u suprotnosti sa bilo kakvim zakonom o privrednim društvima, vi stvarate neravnopravan položaj na tržištu, vi stvarate zabunu u praksi i vi stvarate moguće probleme. Jer, kada tako kažete, a pri tome mislite na zloupotrebe oko izdavanja dozvola, time se bave inspekcijske službe, molim vas. Ovo su nepotrebna tri stava, neprimenjiva i besmislena. I to je sve.

Dakle, nemojte da odmah idemo na to – treba da se odbije zato što oni preciziraju. Ne preciziraju. Naprotiv, unose zabunu i u koliziji su sa drugim zakonima. Hvala.

Gospodine predsedavajući, imam nekoliko pitanja Vladi, s molbom da Vlada i ministarstva kojima smo do sada postavljali pitanja najzad počnu na njih da odgovaraju. Mislim da nema nikakvog smisla što uporno postavljamo određena pitanja, recimo, za Obrenovac, za poplave, a nema odgovora. Nebrojeno pitanja smo postavili, na koja nismo dobili odgovore i to zaista gubi svaki smisao.
Moje prvo pitanje je za ministra finansija i guvernerku Narodne banke Srbije, gospođu Tabaković, a odnosi se na funkcionisanje i rad „Srpske banke“. Očekuje se, naime, da ova banka bude ugašena zbog gubitka u poslovanju od blizu milijardu dinara, zbog velikog procenta nenaplativih potraživanja, koncentracije kapitala u osam povezanih lica i 14 pravnih lica, više od 10% kapitala, zbog davanja više od 8,2 milijarde dinara kredita koje je poslovodstvo dalo „uspešnim“ firmama kao što su: „Farmakom“, „Beohemija“, itd.
Da li je za četiri do pet milijardi dinara, koliko Vlada pokušava da nađe u budžetu Srbije i pored toga što to rebalansom nije predviđeno osim za spas i dokapitalizaciju „Dunav osiguranja“ i „Poštanske štedionice“ itd, je moguće spasiti banku? Nama kao poslanicima nije poznato. Pitam, kako premijer Srbije, gospodin Vučić, koga takođe pitam, misli da spasi banku, „Srpsku banku“ od propasti zbog davanja kredita bez bilo kakve osnove pojedincima i firmama bliskim režimu, a on javno izjavi da on garantuje da će svačiji ulog biti garantovano sačuvan i da će za „Srpsku banku“ da se nađu sredstva?
Pitam režim Aleksandra Vučića i Vladu – gde mislite da nađete pet milijardi dinara kada ih nema u rebalansu, da date za banku koju ste posle „Univerzal banke“ vi, gospodo, upropastili? To je moje pitanje za bankarske stručnjake ove zemlje, da nam odgovore na to.
Takođe me zanima da li je SDPR kao državna firma koja se bavi jako ozbiljnim poslom, profitabilnim, povukla svoje depozite iz „Srpske banke“ i da li će neko, postavljam pitanje ministru odbrane i ministru finansija, da li je tačno da SDPR je povukao depozit iz „Srpske banke“? Kako mislite ovu banku da oporavite?
Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova, gospodinu Dačiću i predsedniku Vučiću, da li je tačno da današnja poseta sekretara Hana Evropske komisije znači da je Srbija danas, poštovane kolege, poštovana Vlado, poštovani režimu, dobila ultimatum da uvede sankcije Ruskoj Federaciji i šta je zahtev EU prema nama i da nam to odgovore u najkraćem mogućem roku?
Sledeće pitanje za gospodina Marka Đurića, direktora Kancelarije za KiM, za direktora carine, za ministra spoljnih poslova Dačića i za predsednika Vlade Vučića – da li je tačno da građani Kosova mogu sa tzv. pasošem Kosova da prelaze granične prelaze, pre svega „Nikola Tesla“ i ako nije tačno, da nam objasne proceduru kako na međunarodnom aerodromu „Nikola Tesla“, gde nema ničije zemlje, možete proći samo sa potvrdom i ličnom kartom? Dakle, moje pitanje je kako građani sa Kosova mogu da prolaze samo sa potvrdom i ličnom kartom, a ne sa pasošem ili prolaze sa pasošem Kosova a to nećete da kažete građanima Srbije? Nemam nikakav odnos prema tome. Samo mislim da toga ne treba da se stidite. Dakle, razbijte svoj stid i hrabro recite građanima Srbije dobre rezultate koje ste postigli u pregovorima sa Prištinom. Ovo je jedan od njih. To su bila moja pitanja za danas. Hvala.

Ovaj amandman smo podneli na Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača, u članu 2. tačka 1. menja se i glasi: „Uzbunjivanje je otkrivanje informacija o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera, učinjeno u skladu sa ovim zakonom.“
U tački 2. reči: „u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga itd.“, a u tački 3. reč: „poslodavac“ i u svim drugim članovima u ovom zakonu u određenom padežu zamenjuje se reč: „organizacija“ u odgovarajućem padežu.
Tačka 7. menja se i glasi: „štetna radnja je svako činjenje ili nečinjenje u vezi sa uzbunjivanjem kojim se uzbunjivaču ili licu koje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ugrožava ili povređuje pravo ili interes koji nije protivan zakonu, odnosno kojim se ta lica stavljaju u nepovoljniji položaj“.
Dakle, predložene definicije su napravljene da bi se stvari mnogo preciznije postavile u Predlogu zakona, da ljudi nemaju nedoumicu šta koji termin znači, na koje polje delovanja se odnosi i na taj način se, po nama, obezbeđuje mnogo viši stepen zaštite samih uzbunjivača. Ona ne sadrži postupanje, definicija, u skladu sa pravilima otkrivanja informacija, što je propisano ovim zakonom. Ukoliko definicija ne bude dopunjena, pojam uzbunjivača bi obuhvatao i mnoge situacije u kojima ne bi postojala zakonska zaštita, što bi moglo stvoriti teškoće u primeni zakona. Ukoliko definicija ne bude dopunjena, bilo bi potrebno da se dopuni više drugih odredbi zakona.
U tom smislu, iz obrazloženja tačke 3. se ne vidi zbog čega je izvršeno ograničenje po osnovu navedenih oblika povezanosti između uzbunjivača i organa ili organizacije kod koje je došlo do ugrožavanja javnog interesa. Nije jasno zbog čega bi se status uzbunjivača uspostavljao bilo kojim oblikom povezanosti uzbunjivača i organa pod kojim je došlo do povrede javnog interesa.
Termin „poslodavac“ je neadekvatan u predloženom zakonu. On predstavlja samo sinonim za organ, organizaciju, pravno lice ili privredni subjekt u kojem je došlo do povrede javnog interesa. Zbog toga predlažemo zamenu neadekvatne reči „poslodavac“ relativno neutralnom rečju „organizacija“. Ako sam dobro informisan, mislim da su čak to i usvojili, ovo preciziranje, dakle, da je prihvaćen taj amandman u tom smislu da se menja termin, pošto sam video da su prihvatili na jednom mestu „organizacija“ umesto „organ“. Hvala lepo.

Vidite, prvo to nije istina. Prvo to nije istina. Dakle, koliko je tačno – časna reč uvaženog gospodina Jovičića, toliko je časna i moja reč. Tvrdim da to nije tačno, ali vi ako razumete da mi ulazimo u period života u Srbiji u kojem će mnogi, a već pišu Demokratskoj stranci, u koliko su autobusa morali da uđu, iz koliko Ljiga i Uba i drugih mesta da idu u Obrenovac da dočekaju premijera Vučića, pod pretnjom ne da izgube posao, nego da budu maksimalno šikanirani. Znate koliko mi dobijamo pisma građana? Koji su se, da slučajno neko decu ne izvede da mašu zastavicama kada dolazi premijer. O čemu vi pričate o rukovanju? Pa, ljudi moraju decu da izvode na ulice za premijera Srbije.
Da li znate šta se desi tamo toj osobi koja nije to uradila? Ili ko se ne odazove na prinudni rad koji traži ministar Vulin? Jel vi znate šta se dešava u Srbiji? Vi pričate o anonimnoj prijavi ili ne anonimnoj, izvinjavam se, prijavi jedne žene, obrazovane žene, koja, u redu, koja tvrdi da zato što se nije rukovala nije dobila posao. Pa, ja vam kažem, hiljade građana Srbije će ostati bez posla samo ako ne uđu u autobus u Ljigu ili Ubu da idu da dočekaju premijera na nekom trećem mestu. I to svi znaju u Srbiji.
Ista težina, isti stepen pravičnosti i dokazanosti je moja tvrdnja. Apsolutno isti. Oćete imena i prezimena da vam dam? I ako vam dam imena i prezimena šta će se desiti sa tim ljudima? Pa da vam dam pa da ih šikanirate. Da ih otpuštate, pa izvinite stvarno, moram da upotrebim izraz, nismo baš pali sa duda gospodo naprednjaci. Hvala.

Gospodine predsedavajući, kada date lideru većine da govori po amandmanu, on da je bar pokušao u jednoj rečenici da priča o amandmanu, a ne ovako.
Da vam kažem, prvo kada kažete, niko nije primoravao građane Srbije da u martu izađu i daju veličanstvenu pobedu SNS, to nije tačno.
Vi imate odrede ljudi koji primoravaju ljude da izađu i da glasaju za vas, odrede. U Vrbasu ste čoveka kidnapovali i stavili u prostoriju… (isključen mikrofon.)
(Borislav Stefanović, sa mesta: Kakv je to način, šta radite?)

Mislim da je skandalozno kako se ponašate, gospodine predsedavajući. Šta je ovde bilo uvredljivo za Skupštinu?

Nema smisla da mi isključujete mikrofon.

Da vam kažem, postoje, normalnim tonom vam kažem, apsolutno opšte poznata stvar u Srbiji. Na svaki izborima ljudi su organizovani, odlaze u ta mesta, neki od njih vrše akte nasilja. Te ljude predvode gospodin Veselinović i gospodin Andrej Vučić i još neki. To svi u Srbiji znaju. Sada vi kažete da ja time vređam ovu Skupštinu. Pa nemojte vi da vređate nas kada kažete – ljudi su veličanstveno, samostalno, bez pritiska izašli i glasali. To nije tačno. Verovaću u to kada onoga Zelju i ostale uhapse organi i stave u zatvor, koji su čoveka u Vrbasu odveli i kidnapovali. Vi to znate gospodine Bečiću.

Hvala gospođo predsednice.
Gospodine ministre, poštovane kolege, dobro je da Srbija najzad dobija zakon o zaštiti uzbunjivača. Mislim da je to jako korisno za naše društvo i korisno je za trenutak u kojem živimo. To svakako jeste korak napred u usaglašavanju naših pravnih propisa i našeg zakonodavstva sa pravom EU i standardima koji postoje na našem kontinentu, a naročito u domenu zaštite građanskih prava.
Koliko je važna uloga uzbunjivača u izgradnji demokratskog društva i u funkcionisanju institucija vidi se samo na osnovu podatka da oko 40% svih slučajeva korupcije u svetu se otkrije upravo zahvaljujući uzbunjivačima. Dakle, 40%, dok je procenat zloupotreba koje se otkriju kroz internu reviziju oko 17%, a sama policija samo nešto više od 1% krivičnih dela korupcije.
Međutim, ono što svima nama ostavlja nekako gorak ukus, a o čemu je nešto govorio i kolega Đurišić, jeste način na koji su Vlada i Ministarstvo pravde došli do teksta ovog predloga zakona, rukovođeni pre svega kroz ignorisanje modela zakona koji je uradila radna grupa okupljena oko poverenika Šabića i ombudsmana Jankovića, pa do čak nekih neistina koje su oko rokova donošenja zakona iznošene u javnosti.
Podsećanja radi ja ću reći da ste vi, ministre Selakoviću, još 5. decembra 2013. godine izjavili, a „Tanjug“ je preneo, citiram - do polovine sledeće godine, misleći, dakle, na sredinu 2013. godinu, biće izrađen Nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača. Tek krajem 2013. godine završen je nacrt i, evo, više od godinu dana je prošlo od datog obećanja.
U ovoj istoj zgradi u kojoj se mi danas nalazimo, premijer Vučić je u svom ekspozeu 27. aprila ove godine izjavio, citiram iz stenograma- Već tokom juna meseca biće donet zakon o zaštiti uzbunjivača, koji će zaštiti građane koji su spremni da prijave korupciju koju uoče u vezi sa radom koji obavljaju, završen citat. Ako se ne varam sad je novembar, a premijer je rekao u junu. Ali, i najmanja je to sitnica, verujte, u količini neispunjenih obećanja od strane premijera.
Moram da kažem zašto ja sad citiram ovde ministra pravde i premijera, vezano za ovaj Predlog zakona. Zato što je Ustavni sud 23. oktobra ove godine proglasio neustavnim interni Pravilnik Agencije za borbu protiv korupcije, koji je kakav takav bio jedina brana i bar formalna zaštita i rekao bih slamka spasa ljudima koji se usude da progovore o korupciji i zloupotrebi u institucijama.
Mi sada ovde ekspresno treba da donesemo zakon koji će se vrlo brzo pokazati kao loše rešenje zbog nekih njegovih odredbi, koje ću ovde delom i da objasnim. Ista je priča bila i sa Zakonom o radu, koji ste predstavili kao najbolji na svetu letos, setite se, a ovih dana mediji pišu da spremate nov zakon o radu. Tako je bilo i sa Zakonom o stečaju. Ministar Sertić već najavljuje izmene, itd. To je sve suštinski posledica neodgovornosti i želje jednog čoveka da donese stotine zakona ako treba, želeći sebe da predstavi reformatorom i stvara atmosferu u državi koja je danas, a koja podseća na bezakonje i anarhiju i ono, što bi neki rekli, čak liči i na devedesete godine.
Problem zakona o zaštiti uzbunjivača mogao je na kvalitetniji način da bude rešen, ministre, još u julu prošle godine kada je Poverenik za informacije dostavio model zakona Ministarstvu pravde. Ali, u čemu je nastao problem? Evo, ja bih voleo da nam vi ovde kažete zašto je nastao ovaj problem kada ste dobili taj model još u junu prošle godine? Taj model zakona je rađen uz podršku ambasada Velike Britanije i Kraljevine Holandije, vi to znate, a radili su ga eksperti nezavisno od Vlade i od Ministarstva pravde.
Podršku ekspertskoj radnoj grupi pružila su dva stručnjaka iz SAD i jedan stručnjak iz Velike Britanije. Taj zakon je ovu državu i građane Srbije koštao nula dinara jer je u pitanju donacija.
Sada pošto izgleda u poslednje vreme premijer Vučić, ministar Selaković, naročito ministar Vulin pravi otklon od svega što nam dolazi iz savremene civilizacije Evrope i sveta, i kao da se dovodi u pitanje ideja velike Evrope, o kojoj je neko govorio nedavno, i meni se čini kao da volite da kažete da su i taj predlog nacrta, koji vam je dostavljen, radili neki špijuni, strani plaćenici i ostali koji hoće da ugroze sprovođenje reformi u Srbiji.
Nije problem da smo mi za poslednjih godinu i po dana dobili Predlog zakona koji je sveobuhvatan i koji može da pruži zaštitu uzbunjivačima, da onaj ko pokuša da prijavi korupciju može da zna da neće trpeti revanšizam od poslodavca i rukovodioca, ali većina nezavisnih stručnjaka, ministre, kao što znate, kaže da je zakon loš, ovaj Predlog zakona koji ste nam dostavili. Ne kaže to sada samo DS. To kaže pravna struka i ljudi od reputacije.
O kakvom Predlogu zakona je reč, ministre, najbolje govori podatak da se Predlog zakona sastoji od 41 člana, a recimo „Transparentnost Srbije“, koja je svim poslaničkim grupama dostavila inicijativu za izmene članova, ima čak 42 amandmana. Dakle, praktično u proseku jedan amandman po jednom članu zakona. Sve grupe su dobile te predloge, kao što znate, i ja znam da vi možete reći, kao i premijer Vučić da ništa gluplje u životu niste pročitali o toga, ali ja mislim da možda ćete reći da se radi o zaveri i nameri da se destabilizuje Vlada Srbije i reforme, a možda ćete reći da su ove referntne organizacije sa međunarodnom reputacijom deo neke zavere za rušenje Vlade.
Inače, juče su izdali saopštenje „Transparentnost Srbije“ vezano za ovaj Predlog zakona, u kome kažu – od ministarstva smo po zahtevu za pristup informacijama dobili brojne dokumente, zapisnike sa sednica radne grupe za izradu zakona, podatke o predlozima na prvi Nacrt zakona koji su prihvaćeni, mišljenje Evropske komisije, ali ne i dokumente čije je sastavljanje obaveza po Poslovniku Vlade, izveštaj sa dve oglašene javne rasprave, koji bi trebalo da sadrže i predlog svih predloga sa razlozima za njihovo prihvatanje ili odbijanje. Ovo je dato saopštenje „Transparentnosti Srbije“. Vi ćete reći o čemu se radi.
U ovim materijalima se mogu pročitati razlozi za odbijanje samo za neke predloge, ali ne na većinu. Ti podaci o razmatranju sa listom odnose se na predloge sa rasprave o prvom Nacrtu iz decembra 2013. godine, a ne i na one koji su dati na bitno izmenjenu verziju iz juna 2014. godine, završen citat.
Sada ja vas pitam, da li vi mislite da ovo neće niko pročitati i da li je moguće da jedna reformska Vlada u Srbiji, jer tako sebe nazivate, upućuje zakonske predloge parlamentu na ovakav način kršeći Poslovnik o radu sopstvene Vlade? Vi kršite svoj sopstveni Poslovnik koji ste doneli. Mislim na Vladu Srbije. I sva pravila kršite prilikom predlaganja zakona.
Moram da kažem ovde mi danas treba da zadovoljimo izvesnu formu, da donesemo jedan zakon koji je novina i koji je neophodan Srbiji, neophodan je našem sistemu. Zaštita uzbunjivača je civilizacijska tekovina i demokratska tekovina i mi to moramo da uradimo, ali treba da raspravljamo o zakonu koji je pripremljen uz kršenje proceduru propisane za pripremu propisa.
To što građani neće dobiti zaštitu u pravom smislu te reči, što će i dalje biti glineni golubovi ako se suprotstave ustoličenim određenim navodnim „Megatrend“ ekspertima jer je važan kvantitet, a ne kvalitet onoga što hoće vladajuća stranka da sprovede.
Ne treba ovde možda da podsećam na radnika Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, a vi ćete se ministre setiti tog primera, koji je kao uzbunjivač otkrio organizovani kriminal i milionsku krađu na naplati putarine kroz Srbiju, preko lažnog softvera, sećate se. Umesto nagrade dobio je otkaz i na posao je vraćen tek u septembru 2010. godine. Sve se to dešavalo uz blagoslov vašeg koalicionog partnera, ministra Ilića.
Ili, ne treba da vas podsetim na primer, koji imam ovde ispred sebe, iz „Želvoza gde je poverenik ASNS-a, jednog od sindikata, i magacioner Fabrike železničkih vozila „Želvoz“ Goran Stanić, dobio otkaz i taj otkaz više puta u našim medijima se pojavljivao. Zašto je došlo do toga? Zato što se čovek zamerio. Prosto se zamerio, učinio je povredu radne obaveze, jer je na društvenoj mreži Fejsbuk objavio odluku o prihvatanju najpovoljnije ponude proceniteljske kuće, čije je saopštavanje protivno poslovanju fabrike i šteti njenim interesima i ugledu. Tako je rečeno. Navodi se da je objavio skeniranu krivičnu prijavu protiv direktora Milorada Stojkovića u „Želvozu“, u kojoj su iznete navodne neistine o navodnim zloupotrebama direktora tokom procedura izbora procenitelja.
Inače, on nije prekršio zakon, jer to nije poslovna tajna i to je javna odluka. Vidite šta se dešava ljudima koji su uzbunjivači. Čovek je kažnjen i zbog toga dobio je opomenu pred otkaz, jer je dok je bio na plaćenom odsustvu došao u fabriku da okači neko obaveštenje sindikata na oglasnoj tabli. Mogao je da bude sprečen, jer je pre ove objave na Fejsbuku ovaj radnik slao prijave Ministarstvu i Agenciji za privatizaciju. Niko nije reagovao ministre, niko, jer u Agenciji za privatizaciju su mu rekli, pazite, ovo je vrlo zanimljivo – ne možemo ništa da preduzmemo, jer iza bahatog direktora „Želvoza“ stoji gradonačelnica Smedereva i Srpska napredna stranka. Kraj citata.
Onda je uz to fotografisao direktora koji mu je dao otkaz, kako službeni auto, pazite. ovo je omiljena tema u ovoj Skupštini, službeni auto „Želvoza“ direktor „Želvoza“ vozio u svadbenoj koloni i to sve u vreme dok premijer traži mere štednje, ukidanje voznog parka i oštre mere. Čovek kaže - prvo nisam bio siguran da li je to auto „Želvoza“, ali kaže – vidim, jeste, naša fabrička kola, srebrna „Vektra“, sa sve peškirom zadenutim za brisač i shvatim da je direktor čovek za volanom i da se vozi na svadbi u svadbenoj koloni. Još ga je pozdravio. To je primer broj dva.
Sada pitam vas dalje, ovaj primer, malo banalniji, i ovaj sa „Putevima Srbije“, mnogo poznatiji u javnosti su na neki način pokazali kako u našem društvu, u našem sistemu završe ljudi koji se usude da objave ili dostave javnosti stvari koje se tiču na neko nelegalno, nezakonito, neposlovno ponašanje. Vidite, onda imate primer da niko živ, na primer, ne može da kaže šta je se u „Elektromrežama Srbije“ dešava, na primer. To su vrlo interesantne stvari.
Mi ćemo pokušati kroz amandmanski proces da ovo popravimo. Koristićemo ono što je Transparentno Srbija dostavila. Podržavamo njihove predloge. To je ogroman broj amandmana, nepotrebno. Pokazuje se da ta rešenja nisu uzimana u obzir, da imamo jednu društvenu nesaglasnost oko Predloga zakona, koja je mogla biti izbegnuta boljim dogovorom, širim dijalogom, ozbiljnijim pristupom ovoj temi koja je apsolutno neophodno. Tu se slažemo sa većinom, mi moramo da zaštitimo uzbunjivača.
Da li će nam ovakvih primera iz „Želvoza“ ili iz „Puteva Srbije“ ili iz mnogih drugih preduzeća i ustanova u Srbiji biti još ili ćemo ih izbrisati kroz zakonski predlog? Kroz ovakav zakonski predlog bojim se da nećemo biti ni dovoljno precizni ni sveobuhvatni, niti ćemo uspeti rokove da postignemo, o kojima je govorio i kolega Đurišić.
Mislim da mi tražimo da se za zaštitu ne postavlja postojanje prethodnog odnosa uzbunjivača i organa i firme u kojoj je došlo do povrede propisa, mi tražimo da se precizira način utvrđivanja da je štetna radnja posledica uzbunjivanja i da se štetna radnja može odnositi, ne samo na povredu prava, već i zakonitih interesa uzbunjivača. Mi tražimo da se propišu razumni uslovi u pogledu savestnosti postupanja uzbunjivača, kao preduslov za pokretanje ovog posebnog mehanizma zakonske zaštite. Ona se sada garantuje čak i u slučajevima kada se uzbunjuje dostavljanje opšte poznatih podataka. Dakle, imamo jednu značajnu nepreciznost.
Tražimo da se zaštite nevoljni uzbunjivači, tj. oni koji su nesvesni i za čiji se identitet saznalo nakon poverljivog obraćanja na primer kroz neku anonimnu anketu. Tražimo da se izdefiniše šta će se smatrati uzbunjivanjem javnosti, jer sada to nije jasno. Tražimo da se napravi jasna razlika između informacije i dokumenta ili nekog drugog vida obraćanja kroz koji se ta informacija otkriva. Tražimo da se precizira dužnost postupanja po anonimnim obaveštenjima koja su potkrepljena dokazima. Tražimo nadzor nad primenom ovog zakona i donošenjem podzakonskih akata i da se to poveri Ministarstvu za državnu upravu, a ne Ministarstvu pravde. Tražimo da se preciziraju dužnosti kontrolnih organa, da se zaštiti uzbunjivanje javnosti koje usledi nakon što institucije nisu u roku sprovele postupak ili su to učinile nepravilno, da se usvoji novo pravilo za obelodanjivanje podataka koji su označeni kao tajni, koji uključuju mogućnost da se uzbunjivač u nekim slučajevima obrati javnosti, što sada nije moguće, pravilo da se oceni da li je uzbunjivač stavljen u nepovoljniji položaj zbog svog delovanja, da se to jasnije utvrdi, uvede mogućnost da uzbunjivač dobije pravičnu naknadu umesto povraćaja u pređašnje stanje, da se vodi poseban postupak za zaštitu uzbunjivača, u svim slučajevima odmazde trenutno su izuzeti pojedini radni sporovi, uspostavi pravilo da vansudsko poravnanje nije osnov za oslobođenje odgovornosti zbog kršenja zakona, preciziraju rokovi, naloži preduzimanje radnji u korist uzbunjivača, a ne samo da se zabrane one radnje koje mu idu na štetu itd.
Na kraju, oko sudija, tj. predsednika sudova. Vi ste čuli za primer Prekršajnog suda u Pančevu, predsednika Prekršajnog suda u Pančevu. Tačno je da gospođa Košutić je vrlo bliska SNS i tačno je da, iako je dobila jedan glas, tj. predložena, biće izabrana na mesto predsednika suda. Nemojte da pokušavamo ovde da se igramo nekakve mimikrije. Svetomir Cvetković, koga predlažete za predsednika Osnovnog suda u Lebanu, je čovek koji je bio predsednik Osnovnog suda u Lebanu. U onom reizboru koji je naša vlast sprovela taj čovek je smenjen sa tog mesta ili sklonjen ili kako se to već zove. Sada, u međuvremenu, bio je u SNS na mestu predsednika Pravnog saveta Okružnog odbora SNS. Taj čovek će vam sada biti predsednik suda, to svi znaju. Nije on član stranke, ne tvrdim to, ali sam siguran da je stajao pored gospodina Cvijana, ako ga se iko seća u ovoj sali, kada su predstavljali šesto i nešto sudija koji su se učlanili u SNS, za koje smo vas molili godinu, dve godine vas molimo da nam date dokaz da su se isčlanili iz SNS, jer ne mogu po zakonu biti članovi stranke, bilo koje. Ne date nam taj dokaz, a slavodobitno ste nas obavestili da su postali članovi SNS, sudije, i sada jedan od njih ide za predsednika suda u Lebanu.
Pitam vas, ako to nije tačno, pa koliko imate Svetomira Cvetkovića u Lebanu u SNS koji se bave pravnim pitanjima, a bili su predsednik osnovnog suda? Ako ih imate dva, ja vam se ministre izvinjavam javno. Ako nemate dva ili tri ili pet sa istim imenom i prezimenom, onda sam ja u pravu.
Molim vas da nam kažete kako će ovi ljudi doprineti efikasnosti rada tih sudova? Zašto baš ovi ljudi koji su na osnovu jednog od kriterijuma dobili najmanje glasova svojih kolega? Šta ih to utvrđuje u njihovoj efikasnosti, smanjivanju broja predmeta i zagušenja našeg pravosudnog sistema?
To su moja pitanja koja su, čini mi se, dobronamerna. Nadam se da ću dobiti odgovor bar na neka, a, u svakom slučaju, DS, ukoliko se ne usvoji ovaj amandmanski niz koji smo podneli, nisam siguran da postoji bilo kakav osnov da podržimo Zakon o zaštiti uzbunjivača, a oko ovih sudija, tj. predsednika sudova, mislim da sam građanima, a i vama vrlo jasno, precizno, slikovito predstavio ko su ljudi koje predlažete na ta mesta. Hvala.

Gospođo predsednice, imam nekoliko pitanja za Vladu.
Prvo pitanje za ministra Vulina. Grupa od 15-ak invalida rada u Kragujevcu već godinu dana ne prima nikakvu nadoknadu, iako su tražili od ministra više puta odgovor za tu situaciju. Imali su odluku da prime određenu nadoknadu dok ne ispune uslove za penziju i ta odluka je bila od pre više od godinu dana. Međutim, i pored toga, preko godinu dana ne primaju apsolutno nikakvu nadoknadu. To je grupa od 15-ak invalida rada i ministar Vulin je svakako upoznat s tim. Dakle, moje pitanje je – šta i kada će se uraditi u pravcu regulisanja njihovog statusa i omogućavanju da prime nadoknadu koja je i do sada bila samo minimalac?
Drugo pitanje koje imam odnosi se na ministra unutrašnjih poslova i predsednika Vlade, gospodina Vučića. Pitanje je za dvoje naših kolega, gospodina Đukanovića i Blažića. Naime, oni su bili posmatrači u Donjecku na izborima koje nije priznala ni Srbija, ni EU, ni Ukrajina, a s obzirom na politiku naše Vlade i gospodina Vučića da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, moje pitanje je – po kom osnovu, na koji način i da li je Vlada uopšte bila upoznata sa odlaskom naša dva poslanika kao posmatrača u Donjeck i koje će posledice gospodin Vučić omogućiti ovoj dvojici kolega da uživaju u narednom periodu i šta će da uradi konkretno povodom ove situacije?
Sledeće pitanje je za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Stefanovića – kada će se, u kom roku, pronaći ljudi odgovorni za bezbednosne propuste na utakmici Srbija – Albanija, da odgovori ko je omogućio Bogdanovu da uđe na teren i prisustvuje utakmici i kasnije uleti na teren i izazove incidente, kako je moguće da MUP Srbije nije mogao da izvrši proveru prisutnih na utakmici i onemogućavanje ljudi protiv kojih postoji krivični postupak i koji su i osuđeni za određena krivična dela?
Pitanje za ministra Verbića. S obzirom na njegovu izjavu da je najbolje da srpski studenti doktorat završe u inostranstvu i s obzirom na kontroverzu koja se pojavila i za koju ja ne znam da li je tačna, da je sumnjivog kvaliteta i porekla doktorat ministra Verbića, moje pitanje je – kada namerava da počasti građane Srbije svojom ostavkom u najkraćem roku?
Pitanje za ministra Selakovića – šta će i kada preduzeti povodom nalaza i mišljenja Agencije za borbu protiv korupcije u kojoj je on pronađen u situaciji sukoba interesa i faktički onemogućio ljudima sebi bliskim i koji su bili sa njim u Ministarstvu da budu izabrani na sudijske i tužilačke funkcije i da li će on, uz nemogućnost dogovora sa srpskim advokatima, pronaći moralne snage da podnese ostavku, za šta mu nikakva većina u Skupštini Srbije nije potrebna.
Sledeće pitanje se odnosi na ministarku Kori Udovički i za lokalnu samoupravu, a odnosi se na Ministarstvo unutrašnjih poslova, opština Stara Pazova. Naime, u opštini Stara Pazova, Đorđe Radinović, koji ima nadimak Džokej je predsednik opštine, koji je višestruko krivično osuđivan, a od 2009. godine protiv njega se vodi krivični postupak za šverc nafte. Načelnik opštinske uprave Stara Pazova je Bojan Kovrlija, 2006. godine je izbačen iz policije, gde je radio kao inspektor, zloupotreba službenog položaja, šverc cigareta. Bogdan Miljević, šef odborničke grupe SNS u SO Stara Pazova, dobio je otkaz iz javnog preduzeća „Putevi Srbije“ zbog malverzacija prilikom naplate putarina 2008. godine. Miroslav Jovanović, direktor javnog preduzeća „Opštinska stambena agencija Stara Pazova“, preduzetnik, završio srednju poljoprivrednu školu, ratarski smer, u avgustovskom roku, prosek 2,26, trenutno student Visoke beogradske poslovne škole, itd, kum predsednika opštine. Dragiša Lajović, direktor JP „Urbanizam“, maturant gimnazije i Goran Vranješ, zamenik predsednika opštine Jedinstvena Srbija, grade zgradu u centru Pazove nelegalno bez i jednog papira. Broj zaposlenih u Opštini Stara Pazova, javnim preduzećima i ustanovama od jula 2012. godine do oktobra 2014. godine je povećan sa 250 do 300 ljudi i dalje se povećava. Količina novca za plate je povećana sa 378 na 509 miliona dinara i Opština Stara Pazova je kupila deset novih službenih vozila.
Dakle moje pitanje za ministarku je – na koji način i da li ima bilo kakve mogućnosti da ovu praksu prekine?
Poslednje pitanje za Grdelicu, pošto tamo građani već mesecima nemaju vodu za piće zbog izgradnje mini hidrocentrale - da li će ministarka lokalne samouprave i ministarka građevine, gospođa Zorana Mihajlović, nešto preduzeti da se reši problem Grdelice?