Član 107. Korišćeni su dva puta neadekvatni medicinski izrazi za stanje svesti opozicije – amnezija, a pre toga autizam. Autizam ako se kaže na ovaj način kako je rečeno iznosi se, po meni, ozbiljna uvreda ljudima koji boluju od ovih opakih bolesti. Amnezija nije nikakva šala. Vi ponovo niste reagovali, ali ste rekli kad sam ja spominjao nelegalnu izgradnju u koritu reke Save, onda ste rekli – stvarno… (Isključen mikrofon.)
(Borislav Stefanović, s mesta: Što sad niste rekli stvarno?)

Molim vas, gospodine predsedavajući, da ubuduće reagujete na ovakve stvari, zato što je amnezija jedno od ozbiljnih stanja koja su najčešće pratilac Alchajmerove bolesti. Vi niste reagovali. Ovde se previše dopušta većini, a vi ne reagujete na to. Mislim da ste time povredili Poslovnik.

Razumem da ste se vi meni izvinili…

Imam dva minuta i morate mi dozvoliti da objasnim.

Dakle, na lepo postavljena pitanja, konkretna, od dva od tri govornika većine dobili smo neistine, uvrede i sve ono što inače rade kada ih neko nešto konkretno pita. Tek je poslednja govornica od njih, kad izuzmemo ovo oko amnezije i autizma, manje-više odgovorila, doduše na loš način, ali je bar odgovorila o temi, a vi uopšte ne reagujete.
Dakle, dokle ide ova situacija? Da li vi stvarno možete minut i po, dva da istrpite određeno tačno postavljeno pitanje, ili samo hoćete da pričate o pašnjacima i duševnim bolestima? Na šta to liči? To mene stvarno kao poslanika zabrinjava. Ja znam da vi to registrujete. Ja od vas samo tražim da reagujete. Nema potrebe meni da kažete – izvini. Mislim da njima treba da kažete da prestanu to da rade. Pazite, ja postavim pitanje koje je opštepoznato i to je za osudu, a oni koriste takve epitete.

Molim vas, gospodine predsedavajući, razumem da smo mi manjina, ali to ne znači da manjina nije u pravu. Hvala.

Ja bih reklamirao povredu Poslovnika 106. i 107. i vođenje sednice.

Malopre je to učinjeno, može po drugom osnovu.

Može, pa malopre je to učinio.

Dobro.

Ne, nije.
Da, ja moram da kažem da ovde već neko vreme traje, po meni, neprimereno citiranje u ovoj sali od strane lidera većine, gospodina Babića, o tome da li je neko poslanik ili ne, za šta on apsolutno nikakav mandat nema da odlučuje osim ako neko, kao što ste i vi primetili sopstvenim činom to nemateralizuje, u ovom slučaju ostavkom, što se neće desiti dok se prethodna ostavka predsednika Vlade ne usvoji, jer nije ispunio svoje obećanje, ali ni tada, to je nebitno, da jedan poslanik…

…objasniću, jedan poslanik…

…nema pravo, po meni, da ovde već nekoliko puta ponavlja da neko nije njegov kolega, za šta apsolutno, niti je ovlašćen, niti postoje materijalni ili bilo kakvi uslovi da se to desi. Kao što nema pravo jedna poslanica malopre da kaže da sam jedva završio fakultet i niko nije reagovao, a ja sam u roku završio fakultet sa visokim prosekom. Razumete?
To se dešava dok, doduše niste bili u sali, niko živ ne reaguje na ovakvo, po meni, zaista neprimereno ponašanje većine danas na jednoj sednici koja nema nikakve elemente bilo kakve, emotivnog naboja ili nervoze ili bilo čega drugog. Zašto se to dozvoljava neprekidno da se ponavlja ovde u sali?
Predsednice, ja razumem, i većina postoji, ona je velika, zaista ta većina je impozantna, ali molim vas da se primere poslanici, da se umire, da se ponašaju normalno.

Da li ste sigurni? Kako može naš kolega da kaže da neko nije poslanik…

Stvarno nemam potrebu da repliciram, član 107. predsednice.