Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9496">Borko Stefanović</a>

Borko Stefanović

Stranka slobode i pravde

Govori

Da li mogu?
Dakle, u kojim poslovima finansijske rekonstrukcije u Agenciji za privatizaciju se nalazio čovek koji je prvo podneo ostavku u Agenciji za privatizaciju, a onda sa istom agencijom sklopio ugovor o konsaltingu i po tom ugovoru stekao milione?
Ne uvodi se red kada vi vodite. Morate ranije uvesti red.
Gospodine predsedavajući, uvažena gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, imamo ovde predlog izmene nekoliko zakona koji u svojoj suštini nose prikaz procesa i privatizacije i energetskog povezivanja i tržišta hartija od vrednosti i raznih drugih stvari koje su samo termini i izrazi koji suštinski treba da pokriju gomilu grešaka, nesposobnosti, nekompetentnosti, čak štetočinstva ove vlasti.
Moram da kažem da su uglavnom to usklađivanja sa odredbama Zakona o privatizaciji i Zakona o stečaju, ali bih svakako kritikovao član 1. Zakona o Agenciji za privatizaciju u smislu da u vremenu štednje i situacije kada treba svi da smanje troškove, kada se određeni funkcioneri SNS odriču duplih funkcija, neki zbog toga bivaju izmenjeni, kao Saša Mirković, a neki ne …
Hvala.
I dalje je nejasno zašto Agencija funkcioniše polovično kao korisnik budžetskih sredstava i kao neko ko koristi proviziju od prodatih akcija.
Takođe moram da kažem da Zakon o pravu na besplatne akcije, Komisija za hartije od vrednosti koja ima gospodina Ćirovića na svom čelu i koga svi želimo da smenimo sa tog mesta zato što je prekršio zakon, recimo, pokazuje kako taj čovek neadekvatnim funkcionisanjem i radom je doveo do kolapsa tržišta hartija od vrednosti.
Da se okrenem onome što je suština. Ovi zakoni treba da budu u funkciji podrške istorijskom procesu reforme u Srbiji koje se već godinu dana najavljuju, a nikako da počnu, tj. samo što nisu, valjda od sledećeg ponedeljka ili od srede, i recimo one treba da pomognu u iskorenjivanju pojava kao što su situacija da neko misli da krize uopšte nema kada za sve građane Srbije kriza postoji. Recimo, direktor Državne uprave „Želvoz“, o čemu je ministar sigurno upoznat, iz Smedereva ide na svadbu službenim autom. Radnici primaju 22.000 dinara. Preduzeće radniku duguje od 300 do 600.000 dinara. Radnici kažu da uredno o svemu pišu i dostavljaju dokaze Agenciji za privatizaciju, ali da direktor „Želvoza“ se poziva na stranku i gradonačelnicu Jasnu Avramović itd, koja ga štiti.
Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju su stupili na snagu. Imamo nastavak praznih priča, hvalisanja, marketinga i takmičarski duh ko će bolje i više dati lažnog optimizma. Na primer, ministar finansija je 18. septembra kazao, gospodin Vujović – Agenciji za privatizaciju upućen je veliki broj pisama o zainteresovanosti, a čak 60% njih je kredibilno. Ministar Sertić zna o čemu pričam. Imenovani ministar Sertić 20. septembra kaže u Dnevniku 2 RTS – stigle su 1.732 ponude za 403 preduzeća u restrukturiranju i sada sledi razmatranje. To je u redu. Bar dve nedelje smo čitali i slušali u „slobodnim medijima“ da je Srbija magnet za investitore i šta se onda dešava? Samo posle dve nedelje 1. oktobra ministar Sertić, koga poštujem, kaže – bojim se da postoji malo ozbiljnih ponuda za kupovinu firmi u restrukturiranju uprkos velikom broju pisama o zainteresovanosti.
Govorili smo – nemojte ljudi verovati svakom pismu, svaki memorandum o razumevanju ne znači obaveznost ulaska u posao. Ministar Sertić je u pravu. Druga je stvar što je dve nedelje pre toga dao malo drugačiju izjavu, ali on je čovek tačno rekao – uprkos velikom broju pisama, pričali smo o 1.732 prijave, mnogi su rekli to je fenomenalno jer imamo 500 preduzeća što prodaju, što znači da će biti borbe, ali nije tako, završen citat, ministar Sertić. Tako je bilo. Najave, najave, najave. Ništa se ne dešava. To je suština problema.
Plašimo se da reforme decenije ne budu fijasko decenije. Plašimo se i utisak je kompletne stručne javnosti da ozbiljnih investitora za sada nema, što je u vezi sa Agencijom za privatizaciju i u vezi je sa zakonima koji su sistemske prirode. Plašimo se da će nam samo saopštiti da moramo još nešto da sačekamo da bi pripremili birače za nove teške rezove, kako se nazivaju.
Ono što vredi, plašimo se, biće poklonjeno recimo nekima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za mala sredstva. Atraktivno građevinsko zemljište propalih firmi uzeće zaslužni finansijeri vladajuće stranke i to u svi u Srbiji već znaju. Svi znaju da će neko da kupi „Politiku“, neko će da kupi „Studio B“. Zna se otprilike ko su ti ljudi. Znaju se njihova prezimena i zna se da ti ljudi kontrolišu sve što je iole …
Radnici će dobiti neku crkavicu u vidu otpremnine koja će biti isplaćena iz kreditnih linija. Neki će dobiti overene zdravstvene knjižice. Govorim o procesu privatizacije koji je propao, pa sada treba to ispravljati. Neki će dobiti povezan radni staž. Moja stranka je bila u vlasti kada je G17 plus i DSS sprovodio privatizaciju, pa smatram da je to bilo loše kako se sprovodila privatizacija u ovoj zemlji i ne stidim se to da kažem. Ali, situacija sada je daleko, daleko od onoga što ste obećali građanima Srbije.
Ništa posebno se ne menja u radu Agencije za privatizaciju, dobićemo nešto preciznije nadležnosti o ovom predlogu. Ništa drugačije kako je funkcionisalo do sada, sem malo „šminke“.
U članu 4. menjate dosadašnji član 9. zakona i u tački 5. navodite da će Agencija određivati kriterijume za učestvovanje u javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem, uslove prodaje, kao i obaveze kupca uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove privrede. Ovaj zadatak će biti veliki izazov za Vladu i za premijera jer vidimo da ćete voditi računa kako ste vodili računa o zakonitosti i istovremeno upakovati interese različitih investitora koji će raznim memorandumima i predugovorima na neki način zacrtati neki svoj interes u preduzeću. Biće jako teško sprovesti i uskladiti nečije obeležavanje teritorije unapred i ono što vam piše ovde u zakonu i u smislu kriterijuma.
Bojim se da to neće biti moguće. Mislim da sada imate istorijsku šansu da ispravite sve ono što ste zamerali prethodnim vladama. Imate sada tu šansu između ostalog i kroz primenu ovih zakona.
U svakom slučaju, treba da pričamo recimo o Agenciji za privatizaciju. Agencija za privatizaciju je imala, ako dobro razumem kolege iz većine, sumnjive tendere, sumnjive procedure i tzv. kriminalne privatizacije, ali to ne sporim. Mislim da u svakom slučaju treba o tome da razgovaraju sa čovekom koji je bio direktor Sektora za tendere u Agenciji za privatizaciju i taj čovek se zove Siniša Mali. On je učestvovao u privatizaciji „Beopetrola“. Bio je majstor za restrukturiranje preduzeća. Takođe, gospodin Ivica Kojić, najbliži saradnik Mlađana Dinkića, a sada šef kabineta gospodina Vučića.
Gospodine Arsiću, niste slušali prethodnu raspravu. Svi su o tome pričali, ali to je nebitno. Bitno je da ja mudro unapred odgovaram lideru većine, pošto tačno znam da će da priča o prošlosti, pa rekoh da se odmah ograničimo na gospodina Malog i gospodina Kojića.
Ako može to da odgovori, o njihovom učešću, recimo Siniše Malog u „Beopetrolu“ privatizaciji.
Ono što je takođe problematično u članu 4. se navodi da je posao Agencije za privatizaciju da predlaže ministarstvu nadležnom za poslove privrede model i metod privatizacije. Tako piše sada. Složićete se, malo je ova odredba čudna jer ovo je lepo zamišljeno, ali je opšte poznato da se sve odluke o modelima i metodima privatizacije donose isključivo u kabinetu premijera. Nije mi jasno kako ćete to u praksi da sprovodite kada znamo da to ide u potpuno drugom pravcu.
Uzmimo npr. finsku kompaniju „Sisu“ koja će navodno spasiti ceo Priboj sa 600 novih radnih mesta. Memorandum je potpisan 30. maja na svečanoj ceremoniji u Priboju i premijer je pred 20 TV kamera rekao, citiram – privatizacija do kraja avgusta, a proizvodnja prvih kamiona početkom septembra, kraj citata, Aleksandar Vučić. Sada je kraj oktobra. Da li ima kamiona? Nema. Voleo bih da ih ima, 600 radnih mesta je velika stvar.
Ovo je primer kako neki memorandumi koji se slavodobitno potpisuju u marketinške svrhe, nažalost, još uvek, ne daju konkretne rezultate, a ceo Priboj i ceo taj kraj bi voleo da se to realizuje, nažalost, od toga nema ništa kao i od ostalih vaših obećanja. To je i u „Maratoncima“ rečeno, u januaru ste rekli, pare u aprilu, od tog obećanja prošlo je godinu dana. To je rekao pokojni Zoran Radmilović.
Moje pitanje vama kao predlagaču - da li je u slučaju FAP metod i model privatizacije još u maju mesecu odredio lično premijer ili je to učinila Agencija? Pošto po ovome piše da treba da učini Agencija. Dakle, recimo oko FAP. Sada vas pitam da li je u maju to odredila Agencija ili predsednik Vlade ili vi, recimo, ne znam? Zato što mi se čini da je premijer overio dogovor, a Agencija sad samo treba pro forme to da primeni u praksi, što mi se čini kao izvrgavanje ovog zakona koji ste nam predložili da usvojimo u ovom trenutku. To je moje neko mišljenje.
U članu 5. Zakona o Agenciji stoji da u obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije Agencija proverava ispunjenje obaveza strateškog investitora iz ugovora o strateškom partnerstvu, odlično.
Moje pitanje vama ministre - kako je Vlada ovo zamislila, a da nema boljeg primera od preduzeća „ErSrbija“ na primer? Znači, vi biste sad mogli kao rezultat strateškog partnerstva „Etihada“ i Vlade Republike Srbije, tj. Republike Srbije, prvo smo vodili bitku godinu dana da vidimo ugovore, pa smo videli tri od pet, znate sve, da ne ponavljam. Ja sam vas pitao ovde u Skupštini da li ste vi videli taj ugovor, niste mi odgovorili.
Dakle, kako ćemo sada da utvrdimo ovo strateško partnerstvo, kako ćemo da utvrdimo ispunjavanje obaveza strateškog partnera kada su tri od pet delova ugovora izneseni u javnost, kada vi kao ministar sada možete da nam kažete da li je to sve ispunjeno ili nije, i kako će Agencija sada to retroaktivno da proverava? Da li je to izvodljivo uopšte u tehničkom smislu?
U članu 13. postojećeg zakona predviđa se da Upravni odbor donosi program za prodaju imovine u slučaju kada ga nije doneo nadležni organ subjekta privatizacije u skladu sa zakonom.
S obzirom da ovde nije baš najjasnije šta su bili razlozi zbog kojih organ donosi, preduzeća nisu donela program, biće interesantno u praksi videti kako to gde Agencija preduzima tuđa ovlašćenja. Ako imamo situaciju da, na primer, organ upravljanja neće da donese program za prodaju imovine onako kako bi to odgovaralo Vladi ili jednom čoveku u Vladi, imaćemo situaciju da će tu ingerenciju preuzeti Upravni odbor Agencije. Nema veze što nije u interesu preduzeća, radnika ili u opštem interesu. Sastaće se članovi Upravnog odbora Agencije za privatizaciju i reći će – ma kakav organ preduzeća, mi najbolje znamo šta treba ovde uraditi i znamo tačno kako treba rasprodati preduzeće i znamo kako mi to treba da uradimo, to što oni tamo misle u tom preduzeću, to je nebitno, to je potpuno nebitno. Vi ste apsolutno sve centralizovali u ovoj državi.
U članu 15a. i 15b. predviđa se formiranje dve komisije, jedna za davanje saglasnosti o statusnim pitanjima preduzeća, a druga za preuzimanje mera o izvršenim kontrolama. Jednu formira direktor Agencije, drugu ministar privrede. Stvarno se postavlja pitanje koliko su ove dve komisije racionalne i opravdane i koliko će to uticati na efikasnost rada Agencije za privatizaciju?
Mislim da se ovim samo gomilaju procedure. Mislim da treba da se primenjuju postojeći zakoni. Zamislite kada bi u svim državnim organima postojale dve komisije za nešto? Mi bismo čekali za svaki papir, za svaku dozvolu godinama. Jao, izvinjavam se, mi već čekamo za svaku dozvolu, za svaki papir godinama. Zamislite još da imamo po dve komisije u svakoj instituciji, na svakom mestu.
Znam da ova vlast koja je dobila pedeset i nešto posto svih građana Srbije, neverovatnu podršku, može da izglasa da imamo hiljadu komisija. Važno je da svi dobiju partijski posao, to mi je jasno. Da li vidite koliko ovo suštinski samo umnožava propise, administraciju i ono što je zaista nebitno u celoj situaciji?
Kada ćete najzad reći javnosti, izaći pred građane i radnike u Srbiji i reći koliko ljudi ide kući, koliko ljudi će biti otpušteno, dakle, koliko ostaje bez posla u okviru ovih reformi koje sprovodite? Da li je to 10, 20, 30, 50 hiljada ljudi? Koliko preduzeća, u kojim regionima u Srbiji? Šta će ti ljudi da rade, od čega će da žive? Imate li rešenje ili ih šaljete pravo na ulicu? To je, recimo, pitanje koje su građani mene zamolili da ja vas pitam.
Od 15. septembra, kada je istekao rok za dostavljanje pisama o zainteresovanosti, pa do danas prošlo je više od mesec dana i Agencija mora da zna krvnu sliku naše privrede. Ubeđen sam da 90% preduzeća ili bar 450 firmi nema perspektivu sa ovakvom politikom Vlade, ali ako grešim, onda treba da me demantujete konkretnim ciframa. Na žalost građana Srbije, tih cifara nema.
Moram da kažem da i o ovom zakonu koji se tiče javnog interesa za dalekovod, ministre Antiću, Skupština nema uvid u elaborat koji je usvojila Vlada, niti zna zašto se donosi, niti zna koja je konkretna korist od povećanja sa 220 na 400 volti, koji su rokovi, koliko para će dobiti Srbija za izgradnju „Transbalkanskog koridora“ i dalekovoda. Ono što znamo, ministre, jeste da ovaj akt, osim apsolutnog davanja u ruke preduzeću koje se zove „Elektromreže Srbije“, nema ni jednog jedinog slova koje govori o zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi, naročito u smislu štetnog jonizujućeg zračenja, kojima su ljudi danas u Vinči podvrgnuti, potencijalno, ako se izgradi jedan od dalekovoda, koji doduše nije u vezi sa ovim predlogom, ali je slična stvar.
Dakle, vi pokazujete kako ćete i Vinču da rešite time što nema nijednog jedinog slova o zaštiti ljudskog zdravlja i životne sredine. Znamo da su ovde u pitanju tretiranja alternativnih izvora električne energije pod okriljem EMS. Građani Srbije treba da znaju da JP EMS ovim zakonom dobija i pogaču i nož u svoje ruke, određuje sve o čemu se god radi. Mogu do sutra da vam čitam ove odredbe koje su po meni protivzakonite i protivustavne.
„Elektromreže Srbije“ i gospodin Nikola Petrović, čovek koji je blizak Aleksandru Vučiću, kum Aleksandra Vučića, vodi ovo preduzeće. Oni zajedno sa još nekim ljudima kontrolišu alternativne izvore energije. Ovo je zakon za njega donet i vi ga donosite u Skupštini i mislite da to niko ne vidi u Srbiji. Nema, apsolutno nigde se ne spominje postupanje u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine, nigde. Nigde se ne spominje, recimo, član 6. stav 3. je sramotan. Kaže – pravo građanina na imovinu i slobodu raspolaganja njegovom imovinom zagarantovana Ustavom se derogira. „Elektromreže Srbije“ može da uđe u posed na osnovu rešenja, bez plana, bez uplate. Oni sami određuju kada će gde da grade. Ovo je nečuveno, do sada ne zabeleženo. Jeste da javni interes može da propiše sve, ali ako uradimo za svaku firmu koju vi kontrolišete, koja je vama lukrativna, nema jedne oblasti u Srbiji koja neće biti od javnog interesa, tj. vašeg interesa. Sve je od interesa.
Šta će nama Zakon o eksproprijaciji? Šta će nama to, kada mi napravimo nov zakon, bez rokova, član 14. odmah da se sprovede, izdavanje akta po zahtevu javnog preduzeća EMS. Nema ni kada, ni u kom roku, ni šta ako je negativno rešenje, ministre, ne piše ništa. Obaveza izdavanja dokumenta i svega šta i kako traži EMS, po ovom zakonu, po članu 14. Po članu 11. - obaveza da se zaključe ugovori sa EMS-om, a ne sopstvena volja po sopstvenom izboru na osnovu ispunjenih zakonskih uslova. Nema zakonskih uslova, samo ono što EMS kaže, „Elektromreže Srbije“, gospodin Petrović.
U svakom slučaju, hoću da završim sa molbom da pokušamo na neka od ovih pitanja da odgovorimo, hvala što ste mi dali dodatnih par sekundi, i da kroz amandmanski proces pokušamo da spasimo što se spasti može iz ovih predloga koji u sebi sadrže mnogo nejasnoća i nepreciznosti. Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući.
Kada ne postoje argumenti onda se ide u napadima na ličnost. To smo čuli od lidera većine. I to se stalno ponavlja i neka vika i bes, ne znam zašto. Mi smo postavili vrlo precizna pitanja. Dobili smo uvrede. Dobili smo mržnju, o kojoj oni rado govore.
Opet im kažem, molim vas, uvaženi poslanici, uvaženi članovi Vlade, pitajte gospodina Sinišu Malog, pitajte gospodina Kojića, pitajte gospodina Nenada Mijailovića, on je sada državni sekretar kod gospodina Vujovića, a bio je kod gospodina Dinkića. Znači, pitajte njih, nemojte mene, nemojte građane da opterećujemo ovim stvarima koliko je ko izgubio, koliko je ko dobio, sve znaju ljudi.
Ono što ne znaju građani Srbije je bilo moje vrlo precizno pitanje – kada, kako ćete završiti ovaj proces, uzimajući u obzir ove odredbe koje sada donosite, kako će pomoći taj proces? Kada ćete napustiti vašu politiku? Koju sam definisao na sledeći način. Dakle, u januaru ste rekli, novac u aprilu, od tog obećanja prošlo je godinu dana, pokojni Zoran Radmilović, Bili Piton, Maratonci trče počasni krug, kada ćete napustiti politiku zamajavanja građana Srbije? Kada ćete prestati da lično doživljavate argumente koji se iznose i pitanja koja su legitimna, čime dokazujete da izgleda za vas ipak kum nije dugme čim ovako skačete kao popareni danas u sali. Hvala.
Zahvaljujem se gospodinu predsedavajućem, ako možemo da pokušamo da spustimo strasti. Imamo jasne zakonske predloge. Molim ministre da odgovore na pitanja. Razumem sve što smo čuli. Voleo bih samo da kažem da Elektromreže Srbije imaju monopol i pošto imaju monopol, jako je lako pričati o tome da je neko smanjio gubitke. Kada ima monopol, ne može da nosi struju u kofama, ali ono što imamo je takođe alternativni izvor energije kojima se bavi uzak krug ljudi koje sam ja ovde nabrojao.
Šta je tu problem? Zašto skačete? Zašto vičete? Imate upravu za organizovani kriminal u svim vojvođanskim fondovima, skoro već dve godine, četiri godine. To su ti vaši retrovizori, to je to vaše od obećanja u januaru, pare u aprilu, prošlo je godinu dana gospodo. Gospodo obećali ste bolji život. Obećali ste završetak privatizacije. Obećali ste, imamo toliko ponuda, ne znamo šta ćemo od njih. Obećali ste svašta.
Morate da razumete jednu stvar, pravosuđe u ovoj zemlji mora da radi nepristrasno, Agencija za privatizaciju mora da radi nepristrasno, nepartijski, ne nameštajući drugarima poslove da bi zaradili pare. To je ono što mi molimo, a vi vičete bez razloga kada nemate argumente, jer su činjenice, gospodo, takve. To su činjenice, nismo mi to izmislili, piše u predlogu. Stvar je potpuno jasna.
Gospodine Arsiću, molim da prekinemo raspravu o tome ko je sprovodio privatizacije, jer je gospodin Siniša Mali bio zadužen za tenderske privatizacije, dok nije prešao u tabor SNS.
Molim vas da to prekinemo više, jer nema nikakvog smisla ova rasprava.
Mislim da, gospodine predsedavajući i pored vaše dobre volje i pokušaja da spustite ovde određene uzavrele strasti, je najflagrantnije prekršen član 107. Poslovnika od strane gospodina Martinovića, koji je u žaru svoje diskusije i u iskonskoj potrebi da pokaže svoje pravo lice rekao da su članovi DS kriminalci.
Nije prvi put…
(Vladimir Đukanović, s mesta: Koji je član?)
Rekao sam koji je član. Nije prvi put…
(Zoran Babić, s mesta: Da li je ovo replika?)
Nemojte vi o replikama, pošto ništa drugo i ne radite poslednjih sat vremena, zloupotrebljavajući Poslovnik.
(Zoran Babić, s mesta: Šta je ovo?)
Dakle, ovde smo imali priliku da čujemo najgrublju moguću uvredu za bilo koga ko se ne nalazi u njihovom taboru.
Vi kao predsedavajući…
Bili ste dužni da reagujete ne samo kao, nemojte to da kažete, nego pošto je gospodinu ovo treći – četvrti put, da mu izreknete opomenu, da mi najzad vidimo da neko od njih izvrne džepove na Odboru administrativnom, a ne samo ovde da nas bez ikakvog osnova vređa i optužuje da smo kriminalci, jer ova Skupština nije njihova konjušnica da se tako ponašaju.
(Zoran Babić, s mesta: Na šta ovo liči da kolege nazivate konjima?)
Zaista, bez namere da ulazim u polemiku, jednako ste vi nama svima simpatični, vi u režimu, tako veseli, spretni, dok država propada. Ali, istine radi, „Južni tok“, za koji smo svi glasali, je međunarodni projekat čiji su uslovi eksproprijacije daleko povoljniji i u skladu sa zakonom koji je ova Skupština donela. Ovde vam je lepo objašnjeno, ministre, da EMS, kao monopolista, ulazi u posed bez kopije plana i bez toga da je u obavezi da plati. Samo će da uđe i da uzme parcelu i da pravi dalekovod.
Ono što je mnogo važnije, a što niste odgovorili – nijedna jedina reč o zaštiti ljudskog zdravlja i životne sredine. Za razliku od cevi koje su varili tamo ljudi kada je predsednik rekao: „Počnite, dugo ste čekali“, ovaj dalekovod, kažu naučnici, može da izazove rak. E, to ne piše u elaboratu, jer ga nismo ni videli. A ne piše u predlogu, nađite mi gde piše i jedna jedina reč.
Kada već pravite poređenje s „Južnim tokom“, onda ga napravite do kraja, i u smislu povoljnosti eksproprijacije, zaštite vlasnika parcele i treća stvar, ljudsko zdravlje i zaštita životne sredine, što je apsolutno nešto što ljude i te kako interesuje, a ne samo novac, već i to da li će im deca dobijati određene bolesti o kojima smo u ovoj Skupštini dosta pričali. Na to niko nije odgovorio. Ni EMS, niti bilo ko, nije dao odgovor na to pitanje. I nemojte da poredite strateški projekat „Južnog toka“ koji ne zrači, ministre, i dalekovod koji zrači. Hvala.
Nije nam jasno, dakle, da se nadovežem na ovaj amandman u članu 16, kako ćete, na koji način uspeti u disciplinskom postupku da izmerite, odnosno da kod njega nije bilo namere ili nepažnje? Kako neko može ovako široko postavljenu formulaciju uopšte da primeni u praksi?
Ja razumem da gospodin Zeković, koji je vrlo stručno, sjajno napisao obrazloženja kojima se odbijaju predlozi opozicije, verovatno mu je rečeno – gledaj da ovo što žuti predlože sve odbiješ.
Međutim, DS, evo baš sad nas živo zanima kako ćete da odredite da kod njega nije bilo namere ili nepažnje, osim što će sportista u ovom slučaju da kaže – nisam hteo, majke mi, nisam imao pojma šta uzimam? To je toliko široko postavljeno, samim tim neprimenljivo, neprecizno i po nama nepotrebno, kako je gospodin Marković već rekao.
Uvek imate tu potrebu da dodate više reči u određen predlog, verovatno u nameri da pokrijete ono što niste suštinski promenili u samom predlogu zakona. Smatramo da ovo otklanjanje ne bi „u političkom smislu“ puno koštalo Vladu. Onemogućili bi nešto što je besmisleno, nepotrebno, još jedna od hiljadu reči koje nabacujete u zakonski predlog.
Vi, ministre, znate da ste ovde kao predstavnik Vlade i ovo je vaš resor i vi nama odgovarate na našu, da kažem, stručnu političku ponudu za izmenu nekog akta. Međutim, danas ceo svet priča o jučerašnjem nemilom događaju na stadionu JNA. Znam da nije tema, ali vas molim da se ipak osvrnete da nam date neko viđenje, jer vi pokrivate omladinu i sport. Oba elementa su uključena u jučerašnji nemio događaj.
Verujte da razume proceduru i zaista se izvinjavam i vama i predsedavajućem, ali čini mi se, neodrživa je situacija da vi i ja pričamo o nečemu što je bitno za zakonsko regulisanje sprečavanja dopinga u sportu, a da istovremeno i vi kao politička figura par ekselans, za koju smatram da je šampion ali u bazenu, a ne u Vladi, da se ne osvrnete na ovo što se juče dogodilo.
Gospodine ministre, ja cenim vaš odgovor. Nije toliko značajno da li je 15 ili 13 članova. Da se razumemo, naš predlog je 13 u pokušaju da ipak neki minimum funkcionalnosti Agencije sačuvamo. Mi bismo, naravno, želeli da bude još manji broj članova Upravnog odbora. Smatramo da je potrebno da budu ljudi i iz Saveza i iz Olimpijskog komiteta, pre svega ljudi iz struke. Međutim, imamo istovremeno jednu činjenicu, a to je da je najavljeno, vi to znate, od strane ove vlasti da će se ukidati nepotrebne agencije. 
Mislim da je Antidoping doping agencija potrebna. Preko 200 i nešto agencija postoji u Srbiji. Vaša vlast je ukinula, čini mi se dve ili tri agencije i to je nešto što ipak izaziva pažnju javnosti. Kad god se pojavi agencija kao takva, dakle, kao vest u našoj javnosti ili tema nekog razgovora, uvek se postavlja pitanje ovo koje ja vama postavljam. Naravno, da svaki ministar, ne želeći ni na koji način da umanjim značaj Antidoping agencije ili vaših ingerencija, u ovom slučaju, postavlja se ovo pitanje. Svaki ministar će reći – da, ova moja je baš jako bitna. Znate, vi imate gospodina Zekovića koji sjajno obrazlaže zašto se nešto odbija. Zaista, odajemo svo priznanje u stručnom smislu. Bilo bi dobro da naša Vlada ima više takvih ljudi, ali na žalost nema.
Prema tome, mislim da naš predlog ima smisla samim tim što i vi sami znate da od 15 do 13 nije neka toliko značajna razlika, ali bi pokazala nameru Vlade da pokušava da suzi broj ljudi koji se sastaju četiri puta godišnje, za to su plaćeni. Ne vidim zašto smeta i šta je problem da bude 13 umesto 15, ako je naš predlog taksativno, nabrojao tačno institucije koje daju svoje predstavnike i sa kojima se vi kao ministar, čini mi se, slažete.
Dakle, zašto vam je to problem? To bi bio dobar iskorak u pravcu pokušaja opozicije i pokazali biste da prihvatate to, samim tim što i vi, i ja, znamo i cela Skupština, da ne bi uticalo na funkcionalnost ovog tela.