Dakle, nije tačno da ne postoje alternativa ovim merama. Mi smo predložili alternativu. Ona ne mora da vam se dopadne. Dakle, nije tačno da ne postoji alternativa.
Oduzmite vaših pet plata, oduzmite plate drugih ljudi u vrhu vlasti, otpustite 50 hiljada naprednjaka koje ste stavili u javni sektor i eto para. Vidite sa gospođom Tabaković, gde je nestalo 400 miliona evra, nema potrebe da smanjujete plate i penzije.
Jesu druge zemlje zamrzle, to je tačno, ali vi niste zamrzli, vi smanjujete i smanjujete i plate i smanjujete i penzije. Onda kažete – mi i da hoćemo, mi ne možemo da zapošljavamo zbog zakona. Pa, o tome vam i pričam. Vi protiv zakonito ste ljude zapošljavali u javnom sektoru i to svi u Srbiji znaju. Nemojte tu da se petljate, jer stvarno se ljudi smeju kada to slušaju, svi znaju da to radite.
Samo vi usvojite, podržite predlog našeg zakona o unakrsnom ispitivanju imovine ljudi na javnoj funkciji sa svim rodbinama, tazbinama i ostalo. Evo, mi ćemo ga predložiti, vi ga podržite i nećemo imati više ovaj problem nikad.
Inače, od 74 člana Demokratske stranke protiv kojih su podnete optužnice, preko 50 optužnica je već palo. Sada se hvalite – uhapsili smo. Niste vi nikog uhapsili, nego tužilaštvo i policija. Ako ima tih kriminalnih radnji koje spominjete, pa šta čekate dve i po godine? Da li vi znate šta je Martin Luter za dve godine, dve i po uradio u Nemačkoj? Pa, protestantizam se raširio po celoj Evropi, a vaš Martin Luter samo priča, nikako da uradi nešto. To je ono što vi nikako da shvatite.

Gospođo predsednice, koristim ovu priliku da ukažem na povredu Poslovnika član 172.
Po članu 172. Poslovnika o radu Narodne skupštine pretres Predloga budžeta na sednici Narodne skupštine mora da počne najranije 15 dana od dana prijema Predloga budžeta u Narodnoj skupštini.
Mi smo Predlog rebalansa dobili pre 40 sati u ovoj Skupštini. Dakle, smatramo da je povređen član 172. Ujedno koristim ovu priliku da zamolim vas da stavite na glasanje predlog opozicije da se duplira vreme za raspravu tokom današnje sednice. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Član 167. je povređen – hitni postupak. Po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, kao i neispunjenje međunarodnih obaveza i usklađivanje propisa sa propisima EU.
Smatramo da ovi predlozi zakona ni u jednom elementu ne ispunjavaju uslove iz člana 167, uostalom kao ni člana 172. Pošto ste se pozvali na hitnost, ne vidimo kako je moguće da imamo budžet u Skupštini u kraćem roku od 15 dana, i kako neko može ozbiljno da se pripremi za ovako obiman materijal, a da to bude kvalitetno i da donese dobrobit građanima Srbije. Hvala.

Gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, drage kolege..
(Zoran Babić, s mesta: A koleginice?)
Samo sačekajte, ima vremena za dobacivanje.
Ja sam jedan od tih neodgovornih kako kažete, rušitelja Srbije, objekat vaših virusologa od nedavno, ebola koju predstavljamo u našem društvu, koji smatra da ta rešenja koja vi radite, ne da nisu teža, nego su potpuno destruktivna, potpuno bez bilo kakvog efekta i nažalost građana Srbije, bez bilo kakvog pozitivnog ishoda.
To je naše mišljenje. To ne znači da je neko neodgovoran predsedniče Vlade, nego znači da neko ima drugačije predloge i drugačiju viziju rešavanja određenog problema, možda i drugačije načine kako bi taj problem rešio.
Ima ovde ljudi koji kažu – nema tu šefova stranaka. Ne bih se ja radovao. Možda se njihov šef uskoro pojavi u klupama, kako stvari stoje, ali da se vratimo na temu. Nije to vama bilo upućeno.
Dakle, ja volim kad vi, predsedniče Vlade, kažete da je ovo prvi put da se u istoriji dešava nešto. Često govorite da je nešto prvi put što se u istoriji dešava. Ja sam računao - ovo je čak sedmi put da vi kažete da je nešto prvi put u istoriji. Tako da ste u tom smislu zaista dokazali da ste posebni na našoj političkoj sceni. To je jedna od vaših osobenosti.
Druga je da često spominjete filmske, da kažem, metafore i sportske. Ima jedan predsednik, bivši, ove države koji je to rado voleo da čini, a sada znate u kojoj je političkoj situaciji. Takođe se ne slažem sa vama da imamo Mesija ovde. Niti ste Mesi a niste ni Mesija, iako možda neki, ili čak i vi, u to veruju.
Uvek kažete da vi ni od koga ne bežite. Niko vas ne juri, gospodine Vučiću. Jurite vi sami sebe stvarajući probleme i potpunu ekonomsko-socijalnu destrukciju ove države. Jure vas vaši iznevereni birači, jure vas penzioneri, zaposleni kojima ste, moram da kažem, govorili sasvim drugačije stvari od ovoga što sada činite. Juriće vas sutra i vaši koalicioni partneri koji se zaklinju u levičarstvo, a sada dižu ruku za smanjenje plata i penzija. Oni će morati to da objasne, a ne ko sedi u klupama. To je ozbiljna stvar.
Ja mislim da kada sam vas slušao, gospodine Vučiću, pažljivo, voleo bih da živim u takvoj Srbiji o kojoj vi pričate danas ovde. Jako bih voleo da živim u Srbiji vas i vaših ministara, vaših prijatelja. To je sjajna Srbija, obezbeđena, sigurna, situirana, sa perspektivom, sa kontrolisanim informacijama, ulepšanim medijima, ružičastim naočarima koje stavljate na oči građana Srbije. Vi kažete …
( Narodni poslanik Zoran Babić, s mesta: Da li je ovo tema?)
… jeste, isto kao i premijerova.
Kažete da imamo izraženu makroekonomsku stabilnost, kurs dinara stabilan, pad inflacije i sve je odlično u srpskoj ekonomiji, fiskalnoj politici, socijalnoj sferi. Ja se duboko ne slažem sa tim. Što je najgore, mislim da sve više građana Srbije vidi tu ogromnu disproporciju iz onoga što pričate i onoga kako ljudi žive.
Ja ne želim ni na jedan način, jer znam da ćete poseći za tim argumentom, da aboliram greške DS iz prošlosti. Ali, ja vama govorim kao čovek koji je poslanik u ovoj Skupštini i kao čovek koga građani zovu i traže da vam ja ove stvari kažem. Mene nijedna majka nije zvala jutros da me pita da li moram da glasam za ovaj rebalans, pošto zna da neću da glasam za ovaj rebalans.
Vi ste, gospodine Vučiću, smanjenjem plata i penzija, hajde da kažem samo penzija, sad u ovom trenutku, smanjujete penzije za 680.000 građana Srbije, 680.000 penzionera, poštovani građani, će imati smanjene penzije. Istovremeno, vi kažete da oni do 25.000 neće imati smanjenu penziju, što je tačno. Ali je isto tako tačno da jako loši makroekonomski pokazatelji, pad vrednosti naše domaće valute, rast cena na malo, rast cene energenata i lekova će uticati na sve, pa i na penzionere koji imaju do 25.000, kao i one koji primaju platu do 25.000 dinara.
Moram da vam kažem, dobro, znam ja da ćete vi nas stručno podučiti sa korišćenjem stranih izraza da fascinirate ljude kojima se neprekidno obraćate, ali to ne pali ovde, gospodine Vučiću.

Izvinjavam se.
Ono što je ovde rečeno je recimo Zakon o radu. Tek mesec dana je na snazi, gospodine Vučiću. Nema tu šta da se pokaže, kako ste rekli 100.000, 200.000 nezaposlenih. Polako, vi ste sjajni u tome, doći ćete vi do tog broja. Ne treba nama gospođa Merkel ili gospodin Putin da govori da je to sjajna reforma. Oni ovde neće živeti. Neće oni ovde živeti, gospodine Vučiću.
Zakon o radu je katastrofalan i to svuda i na svakom mestu kažem. Nije vam to za diku. To je moje mišljenje.
Tajkuni. Nemojte te tajkune, gospodine Vučiću. Svi su danas potpuno uz vas. Šta god da im kažete uradiće i stoj na rukama, ako budete tražili. Televizija „Pink“ od kada ste na vlasti duguje preko 300 miliona za porez. Od kada ste vi na vlasti. Znam da oni vama vraćaju u naturi verovatno time što vas neprekidno promovišu, ali to građanima Srbije prosto ne donosi nikakvu prednost.
(Narodni poslanik Zoran Babić, s mesta: Da li je to tema?)
Tema je rebalans budžeta, smanjenje plata i penzija koje sprovodi vaša Vlada.
Pedeset hiljada ljudi mahom iz SNS ste zaposlili u javnom sektoru u poslednje dve godine, što je rekao gospodin Krstić. Ne znam da li se sećate gospodina Lazara Krstića. On je to rekao. Za to je potrošeno oko 600 miliona evra, a ušteda od smanjenja plata i penzija je 350 do 370 miliona evra. Evo kako smo mogli da ne smanjujemo plate i penzije.
Kažete otpustićete 100 hiljada ljudi u javnom sektoru. U redu. Hajde da počnemo od ovih poslednjih koje ste zaposlili. To je već 50%. Svaki stoti Srbin, gospodine Vučiću, je danas konstultant i svaki stoti Srbin danas radi sa javnim sektorom u Srbiji. Ne znam da li to znate.
Vi za lekare kažete da su tajkuni, za inžinjere, za profesore. Vi nećete da kažete da pad BDP 1%, da je deficit veći nego što je planira. Uvek imamo različite izvore. To je definitivno. Znam da ćete sve cifre drugačije…
Molim vas da umirite gospodina Babića, ako može.

Može.

Hoću o rebalansu, ali mi ne daju gospođo predsednice.

Ako mi omogući gospodin Babić koji viče sa mesta. Ne znam što je uzbuđen. Ustvari, znam.
Dakle, deficit je veći, potrošnja je veća. Nema investicija koje mogu da podignu realni sektor. Budžetski deficit nam je među najvećim u Evropi. On je sada već preko 2,5 milijarde evra. To je tradicionalno, ali ovo je sedmi budžetski eksperiment ove Vlade, sedmi istorijski, najhrabriji korak ove Vlade.
Vi ste na vlasti, gospodine Vučiću, preko dve godine. Niste pet meseci. Znam da to pokušavate u poslednje vreme da predstavite, ali uvek ste imali najbolje ocene iz svih predmeta i mislim da na to zaista treba da budete ponosni, ali onda kažite istinu do kraja.
Dakle, na vlasti ste preko dve godine. Bivši režim je davno, davno bivši režim. Bivši režim je vaš Ivice Dačića. Tako da molim vas da se u tom smislu pokušamo držati činjenica.
Javni dug države u avgustu je 22,4 milijarde evra, što je 71% BDP. Dame i gospodo, dotle ste doterali ovu državu.
Znam da ćete reći da je drugačije. Zavisi da li je Fiskalni savet ili neko drugi. Imate dve metodologije.
( Premijer Aleksandar Vučić, s mesta: Nema veze sa Fiskalnim savetom.)
Ne znam zašto me stalno prekidate. Da li ne možete da čujete istinu.

Molim vas da mi vratite vreme.

Vratićemo mi vama.
Prihodi od akciza su manji za 16,4 milijarde i pored povećanja stope. Bilo je 227,6. Rebalans 211,2. Ništa od duvana. Na redu su gazirana pića.
Nemojte biti nervozni. Vi ste ovde gost, gospodine Vičiću.

Opomenite predsednika Vlade.
Da li je moguće da ne vidite šta se dešava?

Plate u javnom sektoru predviđate povećanje od 45 milijardi više u odnosu na 2012. godinu, što je 7,6% više. Veći rashodi za robe i usluge su dve milijarde. Porez na dohodak bio je 47,8 a rebalans 43,7, smanjenje 10%. Dramatično smanjenje budžetskih prihoda lokalnih samouprava po ovom osnovu. To govori o ogromnom smanjenju plata i otkazima. „Srbijagas“ kredit za tekuću likvidnost 18,4 milijarde dinara uz garantovane obaveze prema bankama od 476 miliona evra. Dug veći 300 puta od prihoda. EPS, krediti za likvidnost, Telekom, obrtni kapital pao dvostruko, RTS – gubici 12%. Ukupne subvencije povećane za 13 milijardi dinara, neselektivno na svakom mestu samo sipajte. Prosečna plata u realnom sektoru je smanjena za 1%. Dokapilizacija „Poštanske štedionice“ 4,7 milijardi i „Dunav osiguranja“ 4,8 milijardi, poštovani građani.
Osiguravajućim društvima ste još ranije odobrili poskupljenje obaveznog osiguranja za vozila 45%, a sada ih pomažemo iz budžeta. Zašto, kada se i za šta se koristi 70 miliona evra, koliko su prihodovali povećanjem usluge, tj. cene?
Novi zatvorski kapaciteti 4,2 milijarde evra. Smanjenje plata i penzija, samo za 400 miliona evra viši su vam izdaci za zaposlene u javnom sektoru otkad ste došli na vlast gospodo. I šta vi uradite? Povećavate izdatke, povećavate poreze, prihodi su manji, cene su više, od sada i plate i penzije će biti manje preko 25.000 i to je činjenica. Smanjivanjem plata i penzija, gospodine predsedniče Vlade, smanjiće se potrošnja, smanjiće se poreski prihodi, smanjiće se izdvajanja za penzioni fond, smanjiće se proizvodnja i nastaviće se propast srpske privrede, za šta je apsolutno i jedino odgovorna vaša Vlada.
Moram da kažem da vam je samo porez na dodatu vrednost manji za 32 milijarde, da vam je porez na dohodak građana manji za 4 milijarde i 100 miliona, a kako kad ste povećali zaposlenost? Evo, objasnite mi, ja stvarno ne razumem. Kažete malopre povećana zaposlenost, manji porez na dohodak građana. Vi takođe znate da mnogo toga u tom broju su sezonski poslovi, vi takođe znate da i u tom broju postoje ljudi koji su skinuti sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Oni su skinuti sa evidencije, ali ne znači da su se zaposlili. Tako recite građanima.
Nema potrebe da tako potcenjujete ono što vam govori opozicija, znate. Mi zaista pokušavamo bez svađe da razgovaramo sa vama i bez emocija i bez vike.
Sada ću na radost većine…

Koliko su oni Englezi, toliko sam ja Glecton.
Dakle, na predizbornom skupu u zemunskoj hali „Pinki“, gospodine Vučiću, 10. marta 2014. godine ste rekli, ovako ste rekli – ali u penzije nedam da se dira, kada bismo u ta prava dirali ne bi napravili problem samo penzionerima, nego i državi. Bili ste potpuno u pravu. To ste rekli 10. marta, 18.9. ste rekli – učinićemo sve i drugim sredstvima na obuzdavanju deficita i nove mere za ozdravljenje ekonomije. Ne vidim te mere.
Ministar Nebojša Stefanović ide korak dalje, što me ne čudi. On kaže – mi garantujemo isplatu penzija, ali ne samo isplatu penzija, već priliku da te penzije povećamo, kaže Nebojša Stefanović 14.2.2014. godine.
Ovo je još bolje, ovde prisutni uvaženi ministar Gašić – SNS je garant da penzije u Srbiji neće biti smanjivane, u Prokuplju ste rekli 27.2.2014. godine.
Ima tu još. Gospodin Rasim Ljajić, 26.2.2014. godine kaže – ne slušajte i ne verujte svima onima koji predlažu smanjenje penzija, jer oni vam sigurno ne misle dobro, kaže ministar Ljajić o svojoj sopstvenoj koaliciji i Vladi i vama gospodine Vučiću, itd.
Ovo je zanimljivo, gospodin prisutni Milan Krkobabić, predsednik PUPS-a, kaže 2. marta 2014. godine – nema ni smanjenja ni zamrzavanja, to je Sveto pismo za penzionere Srbije. Neko je pogazio Sveto pismo gospodo, moram to da kažem. O zaduživanju da ne pričam, to je strašno, ne smem da čitam ovo.
Molim vas, gospodine Vučiću, bez želje da na bilo koji način pravim ovde našu političku polemiku, pitam vas da li stvarno verujete da će ovo smanjenje plata i penzija u ovom obimu, na ovaj način dovesti do bilo kakvog prosperiteta, do bilo kakvog povećanja kupovne moći, proizvodnje, bilo kakve privredne stabilnosti? Zaista vas pitam da li verujete da ti penzioneri neće tužiti ovu državu, možda, i Strazburu i Ustavnom sudu i da će neko morati da vraća ovo što vi sada smanjujete penzije, neka vlast posle vas? Da li vi stvarno mislite da niko u Srbiji ne vidi da vi na mnogo načina vraćate devedesete godine u ovoj zemlji?
Sada ću vam na kraju mog izlaganja reći i zamoliti vas, sa punom svešću i odgovornošću, gospodine Vučiću, građani Srbije su sve nezadovoljniji vašim radom. Mora neko to da vam kaže. Znam da vam govore samo pohvale. Molim vas sada, dok ste najjači, dok imate šansu da nešto promenite u ovoj zemlji, molim vas, odmah napustite mesto premijera, molim vas, što pre. Hvala.

Gospodine Vučiću, i prethodni put je bila slična situacija. Prvo, primećujem da zaista moram da vam odam priznanje da imate strašnu moć, jako dobru moć samokontrole.
Međutim, nekako iz vas ipak uvek izađe to staro radikalsko lice jer niko vama nije rekao da nemate pojma, da ste zločinci, da mrzite Srbiju, da je „Super Hik“ isto što i „ebola“, to recite za ovih 50.000 mrtvih, jer strip junak nikog nije ubio, a ebola jeste. Znate, to nije baš zgodno, gospodine Vučiću.
Znam da se vi slažete, nećete to priznati, kao što znam da i vi znate da mi nismo bili na vlasti 14 godina, ali ako smo mi bili 14, u redu, onda ste vi gospodine Vučiću, osam godina. Evo, vi ste osam, mi 14, pa neka ljudi vide.
Koliko je tačno da ste vi osam, toliko je tačno da smo 14. Inače, ja se slažem sa vama da vas ne treba da bude strah od mene i to stvarno nema potrebe.
Vas treba da bude strah od ovih koji vam sada aplaudiraju. Ti će prvi da vas sačekaju na krivini, kada krene kotrljanje na dole, pošto vi, pokazujući kroz ovaj rebalans, to se vidi na svakom koraku, apsolutno na svakom koraku.
Ne možete da opravdate ove mere protiv plata i penzija, smanjujete ih, ne možete to da opravdate, pričate samo šta je uradio Pajtić, šta je uradila DS, nemate odgovor, gospodine Vučiću.
Pitam vas za javni sektor, vi izvrćete, vešti ste u tome. Imali ste deceniju i po da se vežbate na nama gospodine Vučiću, ali poslušajte moj savet i molim vas napustite to mesto što pre. Hvala.

Zahvaljujem.
Članom 6. kojim pokušavamo da izmenimo ovaj zakon suštinski se u Predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa, vezano za „Transbalkanski koridor – prva faza“, smatramo da ne može da se popravi ovaj član zakona, sem, nažalost, brisanjem. Da je moglo na bilo koji način da se izmeni, mi bismo zaista to drage volje pokušali.
Smatramo da se članom 6. u potpunosti oduzima Ustavom zagarantovano pravo građanima na imovinu i slobodno raspolaganje tom imovinom, jer ih navedeni član predloga u potpunosti isključuje iz postupaka oko te iste imovine. „Elektromreže Srbije“ i državni organi raspolažu privatnom imovinom građana bez znanja, bez volje i bez bilo kakvog uticaja stranaka u samom postupku, tj. građana u ovom smislu.
Kako drugačije protumačiti ovaj član, koji kaže da o predlozima za eksproprijaciju, u skladu sa odredbom ovog zakona, nadležni organi postupaće po pravilima skraćenog upravnog postupka, tj. dostavlja se na izjašnjenje sopstveniku nepokretnosti, koji je dužan da se izjasni u roku od pet dana od dana prijema predloga, a on donosi rešenje bez saslušanja stranaka.
Dakle, oni na ovaj način apsolutno, po našem mišljenju, u svojim rukama drže i nož i pogaču i mogu sami potpuno, bez korišćenja prava građana na bilo kakav pravni lek ili postupak da određuju ko će gde, na kojoj parceli „Elektromreža Srbije“ da gradi ovaj sporni dalekovod. Hvala.