Hvala, gospođo predsednice.
Gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, imamo izmene i dopune dva zakona koji su jako važni za funkcionisanje našeg pravnog saobraćaja i pravosudnog sistema, koji se donose u situaciji skoro apsolutne blokade našeg pravosuđa, koja traje već skoro dva meseca.
Ministre, mi smo vama o tome govorili i prethodni put kad ste bili ovde u Skupštini i vi ste nama apsolutno, skoro u identičnoj rečenici, rekli stvari koje ste nam rekli i danas – da su ovo izmene koje će doprineti razvoju našeg pravosuđa, ubrzavanju procesa zaštite prava građana, efikasnost postupka, u skladu su sa evropskim tekovinama, mi idemo u korak sa savremenim svetom, itd. Dakle, niz drugih stvari koje ste rekli tada, ponovili ste i danas.
Razlike su značajne između vašeg prethodnog dolaska u Skupštinu i današnjeg. Prvo, i tada smo vam rekli da će ovako nešto da se dogodi. I tada smo vas molili da ne uvodite ove stvari na ovaj način, da ne uvodite javno beležništvo kao ekskluzivitet i monopolistu, da to uradite postepeno, da napravite ipak kakav-takav dogovor sa nosiocima, jednim od nosioca pravnog poretka, što jeste advokatura, da sa tim ljudima napravite dogovor da ta stvar ne ide ovako brzo i preko kolena, da se poštuju stvari koje se traže od vas. Vi ste na sve to odgovorili dosta, moram da primetim, negativno, i moram da primetim, često i sa stvarima kojima mesto nije u jednoj pravničkoj konverzaciji, pa čak i ako je to politički motivisano. Mislim na vas, naravno, ne na advokate.
Naime, mi nismo čuli nijedan dokaz za brojne optužbe na račun advokatske komore i advokata, da oni rade kao politički eksponenti DS, da su u službi DS, u službi tajkuna Miroslava Miškovića i sve ono što ste izneli prethodnih dana. Ne postoji nijedan dokaz za to, zato što je to proizvod vašeg političkog stava a ne nekih konkretnih dokaza. Svi su vas već demantovali, ali vi nastavljate i dalje. Zašto? Ne znam, ali mi se čini da to ima i te kako veze sa nemogućnošću zaista sistemskog dogovora. Ili, ako bi se taj dogovor dogodio, što ja priželjkujem, on je mogao mnogo ranije da se postigne, bez ovoliko energije koja je potrošena, bez ovoliko besa, teških reči i optužbi, i s jedne i s druge strane.
Ili u jednom ili u drugom slučaju, vi ste ili bili nepripremljeni za javno beležništvo kao deo našeg pravosudnog sistema, ili ste bili potpuno nespremni na bilo kakav dogovor, već je tu postojao interes. I jedno i drugo pokazuje vašu nekompetentnost i nespremnost za dogovor i za razgovor.
Moram da pohvalim činjenicu da ste se odazvali kad god su vas zvali, ili u većini slučajeva. Čini mi se da ste i juče imali jedan duži razgovor u advokatskoj komori, to se u medijima pojavilo kao informacija. Ne sporim vašu spremnost da razgovarate, ali sporim vašu spremnost da se dogovorite. Zato što hoćete po svaku cenu da ovu stvar isterate onako kako ste vi zamislili, ili neki ljudi oko vas koji vas savetuju da to tako uradite.
Sećate se da smo pričali o javnim beležnicima i prethodni put i tamo smo izneli niz stvari koje se tiču procesa izbora javnih beležnika. Vi ste i tada rekli da su to neistine i da od toga nema ništa, da su to neki frivolentni podaci koje iznose nezadovoljni ljudi. Ja vam kažem da je ovaj zakon propisao, i vi ste to potvrdili u nebrojeno emisija, da mora biti 100 beležnika. Ispod zakonskog minimuma je 94. Oni su nezakonito formirali komoru i prekršili su zakon na taj način. Vaš odgovor na to je – šta sam ja kriv što ljudi neće da se prijave? Imate ljude koji su polagali 2012. godine, retko ko od njih je prošao za beležnike, retko ko od njih danas vodi javno-beležničku komoru. To su uglavnom ljudi iz 2014. godine i to su uglavnom ljudi koji su jako, jako bliski gospodinu Dejanu Đurđeviću.
Da bi građani znali kako je ovo sve rađeno i zašto je rađeno, doneti su propisi za dan, setite se, zato što je primena bila od 1. septembra. Bilo je nepripremljeno. Javni beležnici nisu imali pripremljene kancelarije, nisu bili umreženi, nisu bili u mogućnosti da razmenjuju podatke, nije ih bilo dovoljno u Srbiji – 94 beležnika na sedam i po miliona stanovnika. Apsolutno nedovoljno. Ipak ste insistirali da se to desi, sa ljudima koji su vrlo, vrlo bliski i vama i gospodinu Đurđeviću i vladajućoj stranci.
To je činjenica i to danas svi u Srbiji znaju. Apsolutno svi. Ovde čak imam spisak ljudi koji, kada bih čitao, izazvao bih nepotrebnu političku polemiku, što zaista ne želim. Samo hoću da razumem zašto je bilo potrebno ovako raditi, zašto ste odlučili, prosto ste odlučili, da oni imaju ekskluzivitet i monopol, da samo oni prave javnu ispravu, da samo oni procenjuju da li je sadržaj u skladu sa pravom ili nije sa pravom i na osnovu toga se ponašaju tako što primenjuju prosto ono što mogu da primenjuju, u ovom slučaju zakon koji ste vi doneli, i zarađuju desetine hiljada evra mesečno. Prirodno je da se sada advokati bune, jer su deo jedne stare profesije i rade to već preko 150 godina.
Moje pitanje je – zašto nije bilo moguće, što smo vam i mi predlagali, da se javno beležništvo svakako uvede, niko nije protiv toga, ali da javni beležnik ima jednu od funkcija u okviru overe ugovora? Dakle, da advokat ili građani mogu da sastave ugovor, što vi ovim izmenama doduše predviđate, ali da i dalje mogu da ga overe u sudu. Zašto bi to bio problem? Na koji način bi to usporilo postupak? Na koji način bi to zatrpalo sudove, kako ste rekli? Na koji način sada javni beležnici nisu zatrpani? Da li znate na koliko meseci se zakazuju sastanci? Da li znate koliko ima gradova i opština u Srbiji u kojima nema javnih beležnika, sada, ovog trenutka? Da li znate koliko para ti ljudi zarađuju? Trideset posto koje treba da vrate u pravosudni budžet je nedovoljno. To bi trebalo da bude minimum 50%. I to će biti jedan od naših predloga.
Kada ste rekli da je ovaj štrajk advokata ispolitizovan, ja vas pitam da li je bila obustava rada advokata u maju 2011. godine ispolitizovana? Vrlo je jednostavno i konkretno pitanje. Ako je i tada bila ispolitizovana, onda je i ovaj štrajk ispolitizovan. Ako tada nije bila ispolitizovana, onda nije ni ovaj štrajk ispolitizovan.
Moram da vas podsetim da je tada, kada se menjao Zakon o advokaturi, na zahtev kolege Šoškića, potpisali su poslanici SNS taj zahtev, njih 22, i poslanici NS, njih troje, što je ukupno 25 poslanika koji su potpisali taj zahtev u maju 2011. godine, kako bi se pred Ustavnim sudom sprovela hitna procedura. Prvi potpisnik je bio gospodin Tomislav Nikolić. Jel tada to bilo politički motivisano ili nije? Vrlo je jednostavno pitanje. Evo, ja kažem da nije bilo politički motivisano. Prosto su poslanici tada opozicionih stranaka podržali jedan protest. Zašto je onda danas politički motivisano? Zato što govorite neprekidno nešto što ne postoji, a to je i advokat Sikimić savetnik Bojana Pajtića. To je neistina. Više puta je javno demantovano. Vi se ne obazirete na to, pričate i dalje.
Objasnite vi nama vezu između toga što su stotine ljudi u istoj poziciji u krivično-pravnim postupcima zbog štrajka advokata sa ekskluzivitetom Miroslava Miškovića, koga stalno spominjete. Kako je moguće da možete ceo jedan stručni, da kažem, intelektualni, deo inteligencije ovog naroda, jedan segment društva da optužite da rade za tajkune?
Razumem da ste navikli opozicione partije da optužujete, ali zašto to radite vašim kolegama? Koliko njih, i sami ste rekli, ima da su članovi vladajuće stranke među tim advokatima. Kako vam nije žao tih ljudi koji su vam partijske kolege, da ih sve stavljate u isti koš?
Da li je tačno, ministre, da kroz ovakav nedostatak dijaloga i rezultata dijaloga, uz ovakve minimalne ustupke koje ste napravili, vi u stvari hoćete na neki način da napravite paraadvokatsku službu u Srbiji, jednu novu kastu, novu klasu ljudi koja će biti bliska vlasti? To ni Josip Broz Tito nije radio i vi to znate.
Da li sutra može da se dogodi, dragi prijatelji i gospodo, da mi imamo novu advokatsku komoru, „napredna komora Srbije“, gde će biti advokati koji su vama bliski i notari kao okosnica budućeg reformskog pravosuđa Srbije? To je ono što mislim da brine građane Srbije. Brine ih sporost. Brine ih to što su iznosi višestruko veći koje plaćaju notarima.
Brine ih i činjenica da uvođenjem ovih izmena zakona, poštovani ministre, vi sada ubijate advokaturu u Srbiji, barem u segmentu izrade ugovora o nepokretnosti. Zašto? Zato što sada niko neće otići kod advokata da izradi ugovor, svi će ići kod notara, svi. Zašto bi išli kod advokata? Idemo kod notara, on će i da mi overi i da mi potvrdi ispravnost ugovora, sadržine.
Mi smatramo da bi bilo mnogo bolje da notar samo overava ugovor, a ne da on bude taj koji će da potvrđuje ispravnost ili neispravnost. Ili prihvatite naš predlog da to bude tako, ili uvedite ponovo sud kao opciju gde će građani moći sa advokatom da odu da overe svoje ugovore. Zašto to smeta? Zbog čega? Zašto ste to menjali? To smo vas pitali i prethodni put. Zašto je to neophodno? Nemate jasan odgovor.
Zašto i vama nije čudno, ministre, da ste stvorili grupu ljudi koja enormno zarađuje i kojih je za sada samo 93 ili 94 u Srbiji? Onaj u Čačku je 30.000 evra zaradio mesečno. Ovaj na Starom Gradu ili na Novom Beogradu, to su enormne sume. Da li je tačno da je gospodin Đurđević kroz svoje mišljenje dao mogućnost da se radi sa bankarskim garancijama? Znate li vi koliko stotina hiljada evra ti ljudi sada uzimaju? I oni će da vraćaju 30%? Neka vrate 50%. Hajde, neka vrate 50%. Šta je tu problem, kada ste im već dali i nož i pogaču da o svemu odlučuju?
O njima bi se imalo svašta i reći, i o njihovom izboru, i o načinu koji su to bitni kandidati, i kome su bliski, ali ja neću u to da ulazim. Rekao sam vam kroz jednu generičku rečenicu koju ćete vi negirati, ali ja tvrdim, ministre, kao i prethodni put, to su ljudi koji su vama bliski, jako bliski, ljudi koji su bliski vlasti. Ovaj Sibinović koga vodite, doduše, taj je bio blizak Miri Marković, a sada je blizak vama.
Nije vam to za ponos, poštovani prijatelji i kolege. Treba ovu stvar drugačije uraditi. Mi smo podneli amandmane i pokušamo da izmenimo strukturu ovog predloga. Nadamo se da ćete to prihvatiti, ili bar deo toga, zato što je očigledno, ministre, da ova stvar ne funkcioniše. Ili ćete se dogovoriti sa Advokatskom komorom, ili ćete to ignorisati, pa praviti neku svoju komoru. U svakom slučaju nastaje haos. I sada građani imaju ogromne probleme na terenu. Evo, pitajte u vašim opštinama kako se overavaju ugovori, koliko to traje i kada se zakazuje. Koliko ti ljudi zarađuju? Zašto? Zašto je to urađeno na ovaj način? Zašto je protivzakonito?
Ko je taj ko uzurpira Ustavni sud i Ustav ove zemlje, do sada ste to vi bili, ministre, pa kaže – nisi ti u stanju da praviš ugovor, ne, nemaš ti pojma, nego moraš kod notara, on će da ti izradi ugovor? I sami ste shvatili da to ne može da prođe. Prošli put smo vam o tome pričali - uzurpacija, kršenje Ustava Srbije, kršenje Zakona o obligacionim odnosima. I tada smo vam to rekli, a i tada niste marili za to što smo vam rekli. Zašto? Sada ste shvatili, pa sada se nama vraćate u Skupštinu. Znate da moramo da vam kažemo – ministre, bili smo u pravu. Ja bih voleo da vi kažete – jeste, bili ste u pravu.
Ne možete dati jednoj grupi ljudi, bliskoj vlasti, da ona određuje ko će da piše ugovore i na koji način. Na šta to liči? Svaki pravnik ili nepravnik, po našem zakonu i Ustavu, ima pravo da napiše ugovor. Sada ste i vi to shvatili, pa to stavljate u ovu izmenu zakona i mi to pozdravljamo, ali smatramo da to nije dovoljno.
Solemnizacija. Oni će sada da potvrde ispravnost ugovora, pa da ga overe. Opet isti ljudi. Pa, što bi iko pravio ugovor kada to mora da dođe kod notara koji će to debelo da naplati i da da samo 30% u budžet? Namerno kažem samo, zato što treba 50%. Znate vi, ministre, možda poslanici ne znaju koliko ti ljudi zarađuju mesečno, 30% je za njih kikiriki. Hajde da budemo ozbiljni. Koji su to ljudi?
Da li vi znate šta se tu dešava, ministre, po Srbiji? Ovo šta su meni ljudi dostavili, ne samo iz Komore, nego sa raznih mesta, advokati koji su se direktno obratili našem poslaničkom klubu, ali i drugim poslaničkim klubovima, da budem ispravan, svima su se obratili, a i SNS, oni iznos primere koji su stvarno da se čovek zabezekne. Vi znate da se to dešava, i nepotizam, i bliskost sa ljudima oko vas, i bliskost sa vašom strankom, i bliskost sa gospodinom Đurđevićem, naročito sa gospodinom Đurđevićem. Dakle, to je jedna nova struktura, klasa koja se napravila. Uzimaju pare i oni drže nož i pogaču, a vi sada kažite – ne mora više samo on da piše, on sad samo treba da overi i da potvrdi pravnu ispravnost posle. Znači, sada može svako da piše od nas, drage kolege, ali morate da odete kod ovog Đurđevićevog …

Nisam uvredio sa time što sam rekao da čovek stoji iza toga, to svi znaju. Ako sam uvredio time, izvinjavam se.

Znate kakva je tek meni insinuacija da mi svi radimo za Miškovića. Zamislite koja je to meni tek uvreda, da se mi sastajemo u nečijem hotelu, a premijer sedi u hotelu koji je on napravio.

Hoću.
U svakom slučaju, ja vas pitam ova pitanja, ministre, postavljam ih zaista sa dobrom namerom i željom da pokušate da napravite iskorak koji neće vratiti stvari pre 2011. godine. Ne tražimo mi to od vas. Mi samo tražimo da se prošire ovlašćenja. Tražimo da omogućite svima da pronađu svoj put ka pravnom poslu koji će stranke da zadovolje, a ne notare, ne Advokatsku komoru. Dakle, da ljudi mogu da imaju alternativno rešenje koje je povoljnije za njih, materijalno, vremenski i u smislu energije.
Ako ne mogu da dođu do notara, tj. do javnog beležnika na vreme, ako se dugo čeka na overu ugovora, ako su sudovi sada oslobođeni tog tereta, što znamo da jesu, zašto ne bismo omogućili građanima da obavljaju taj posao sa advokatom u sudu kao i do sada, a da javni beležnik postoji kao opcija? Zašto to ne bismo uradili? Evo, recimo, zaista mi se ovo čini kao konstruktivno pitanje. Samo mi to recite, zašto to i kome smeta? To je prva stvar.
Druga stvar, ne možete vi dati samo jednoj grupi ljudi, i time završavam, to je moje mišljenje, dakle, ja mislim da ne možete dati jednoj grupi ljudi da ona procenjuje šta je pravni posao, da ona govori o sadržini, pa tek onda overava, a imate puno slučajeva da su se o to oglušili. Šta ćemo sada da radimo? Da li da insistiramo na tome, ministre, da ti ljudi i dalje zadrže taj ekskluzivitet i taj monopol, ili ćete prihvatiti našu dobronamernu sugestiju da se to ovlašćenje proširi? Na vama je odluka. Time biste ne samo prekinuli štrajk advokata, već bi se po meni ubrzali procesi u našem pravosuđu, ljudi bi lakše dolazili do javne isprave i mogli bi lakše da obavljaju pravne poslove od interesa za građane Srbije. Na vama je ta odluka. Nekako mi se čini da vaš osmeh govori da vi našu ponudu nećete prihvatiti. Ali, da vam kažem, slušajući vas prethodnih dana, zaista to i ne očekujemo. Hvala.

Hvala, ministre, na ovom iscrpnom odgovoru. Žao mi je što nekih stvari niste uspeli da se dotaknete u vašem izlaganju od 30 minuta, ali vas molim nekoliko stvari da dopunim, eventualno da pojasnim ono što sam vam rekao.

Dakle, kažete da advokati oduzimaju drugim ljudima pravo na rad, tj. odluke komore. Ja vas pitam – kako vi primenjujte štrajk na advokaturu, ko je njima poslodavac? Da li ste vi njima poslodavac ili su oni slobodna profesija, uvek bili, od kada je sveta i veka? Da li vi to najavljujete stvaranje paradržavne, pararežimske advokatske komore u Srbiji, koja će biti pod kontrolom Ministarstva pravde? Da li vi znate da štrajk ne može biti ako nemate poslodavca, jer protiv koga štrajkujete?

Oni nisu vaši potčinjeni i vi niste njihov poslodavac i ne možete da kažete - oni nemaju pravo na štrajk. Oni obustavljaju rad zato što ne mogu sa vama da se dogovore. Sve što ste izneli, ministre, taj dug spisak nerazumevanja, grešaka, propusta, sve se, na žalost ili na sreću, zapisuje vama. Vi ste ministar koji ne može da se dogovori sa advokatima. Vi ste ministar koji insistira da se javno beležništvo po svaku cenu, preko kolena uvede u naš pravosudni sistem. Apsolutno sutradan ima sve da počne da funkcioniše kao ekskluzivno pravo na javni interes. Vi ste taj koji ste pokazali još jednom i danas da ne možete da se dogovorite sa njima.

Šta je zaključak? Ko će da popusti? Vi, očigledno, nećete. Oni neće da popuste. Znači, ili ćete praviti neku svoju komoru, što je devastirajuće za našu zemlju i našu pravnu sigurnost i pravni sistem i šta god hoćete. Prema tome, meni se nameće zaključak da onda vi morate podneti ostavku. Pridružite se premijeru Vučiću.

Moram da kažem na kraju, da vas pitam da li su javni beležnici umreženi i zašto nisu? Da li su osigurani i da li im je traženo i uverenje o imovnom stanju? Nije. Zašto vi lično niste tražili 30% kada ste bili ovde u avgustu, septembru mesecu, a sada kažete kako mi nismo ni to imali? Pa, vi to niste tražili. Vi ste imali predlog nula procenata.

Vidite, gospodine predsedavajući, čuli smo niz uvreda, neistina, laži, koje je izneo kolega Petko, poznat po tome što ima pet plata i pet naučnih radova za redom falsifikovao, samo menjajući nazive.
Međutim, pošto ovo ne vredi, imamo štrajk. Znate, kontaktirao sam mog advokata da tužim kolegu, pošto neprekidno iznosi neistinu da sam slupao auto i pebegao. Jednako koliko je premijer Vučić slupao i pobegao. Jednako koliko je predsednik Nikolić i jednako koliko supruga Ivice Dačića se slupala u službenom autu. Koliko su oni krivi toliko sam i ja. To je prva stvar.
Druga stvar, gospodin Petko zna da šteta na tom slupanom autu je manja od njegove jedne plate. Ali reći ću vam jednu drugu stvar. Dozvolili ste da se ovde čita optužnica i delovi iz istrage koje je njemu dao ministar, neposredno pre ovog događaja.
Time su potpuno, još jednom derogirali srpsko pravosuđe. Vi znate da to ne sme da se radi. Oni sada o ovom čoveku čita optužnicu po ko zna koji put. Imamo i tužilaštvo i sud i policiju, to je tako neselektivno. Niko od vas ne reaguje. Ne pada vam na pamet da reagujete na ovakve stvari.
Na gospodina Petka, pet plata, pet naučnih radova falsifikovao, čita čovek, baš ga briga. Hoćete da napustimo sednicu, to je suština. Hoćete ovakvim uvredama Ada Kale.
Znate li šta se desilo na Adi Kale, gospodine predsedavajući? Vidim da niste reagovali, možda niste znali ili niste čuli, ne znam. Na Adi Kale su dahije ubili srpski ustanici. Na najbrutalniji način u blatu obale su ih isekli sabljama. Pošto smo mi dahije na Ade Kale, da vam objasnim, znači, to treba nama da se desi. Zašto sad nešto sprečava nekog člana SNS koji recimo nije na spisku za posao, nije dobio odmah od stranke, da uzme lepo motku i uhvati nas ovde ispred i završi sa nama kao sa dahijama? Da li iko o tome razmišlja ovde?

Molim?
Dakle, meni je žao, završavam rečenicu, što zbog ovakve nepristojnosti i primitivizma, ja ne mogu ministru sada da postavim dodatna pitanja. Da li vidite? Eto, vidite šta ste omogućili i zašto dozvoljavate čoveku da pravi incidente nekome.

Dakle, zaista je ispod svakog nivoa, ali moram da kažem da će gospodin Petko to morati na sudu da objasni da sam ja slupao službeni auto i pobegao. Pošto je doktor prava navodno ili jeste, moći će to da objasni. Inače sam diplomirao u 25 godini. Prema tome, toliko o lažima.
Ali, Ada Kale, molim vas, još jednom je rečeno i vi ne reagujete, ministar sa simpatijom gleda pozivanje na linč opozicije. Ministre ispravite me. Kažite nam da li vama odgovara ovakav bezobrazluk koji ste čuli i da li vi odobravate da neko ko je politički protivnik, ne neprijatelj, može ovoliko da se mrzi, da se kalja i da se laže o ljudima?
Znate šta su naši preci srpski oslobodioci u Prvom srpskom ustanku radili sa dahijama na Adi Kale? Da li su ih pobili? Valjda ćemo svi da se složimo. Znači, mi smo dahije na Adi Kale za gospodina Petka.
Pitam vas – da li ste vi obarali reformu pravosuđa iz 2010. i 2011. godine? Jeste. Pa kako su onda bolja rešenja iz 2011. godine, ministre? To vi meni recite. Da li su umreženi javni beležnici sa sudovima i katastrom, ne međusobno? To mi recite. Dakle, to su pitanja. To je ono o čemu smo danas razgovarali dok nije došao ovaj mali incident, moralno mali incident. Zašto to moramo da slušamo? Ne znam. Zato što je to stara škola ljudi koji su danas, čuli ste poštovani poslanici, čitali zakletvu srpskih advokata, nisu ljudi koji treba uopšte da pričaju o zakletvama jer su je dali Šešelju u crkvi, pa su je pogazili. To je malo nezgodna stvar da vi o zakletvama pričate.

Predsednice, javljam se već duže vreme. Čl. 106. i 107.

Mislim da može. Samo da objasnim, neposredno je ministar to učinio.
Samo hoću ministra da zamolim…

Rekao sam – član 106.

Dakle, ministar je potpuno van teme sada rekao nešto što ne samo da je van teme i nema nikakve veze sa ovim što danas pričamo, i mislim da ste morali reagovati, bili ste u sali. Ministre, ništa mi ne smeta što ste rekli, apsolutno ništa, samo jedna rečenica za koju vas molim da se javno izvinite.
Rekli ste – nećemo vam dozvoliti da bijete našu rodbinu, prijatelje i braću. I to ste gledali u nas i rekli ste – nećemo vam dozvoliti da nas bijete i napadate na ulici. A dobro znate da smo osudili napad i na premijerovog brata, kao što smo osudili svaki akt nasilja i upotrebu prekomerne sile koja se jasno desila. Zašto ste to sada rekli? I zašto vi nama kažete da nam nećete dozvoliti? Mi vas da napadamo po ulici? Da li ste svesni šta ste rekli? Ko da vas napada? Mala opozicija? Vas, koji imate sve poluge vlasti u rukama? Mi vas da napadamo? Samo mi je to zasmetalo. Svi su to čuli. Ili precizirajte šta ste rekli ili se izvinite. Jer, to je jako teška optužba. Znači, mi smo napadali brata premijera? Molim vas, nemojte takve stvari. Jer, neko može da pomisli…

Gospođo predsednice, ne bih reagovao, zaista, ali mislim da je prekršen član 107, zato što u jednom momentu ove inače zanimljive rasprave je upotrebljen argument, u nedostatku drugih, koji ukazuje na nečije poreklo.

Nije tačno. Iznosi se prezime na neodgovarajući način i od strane ministra…

Ali, spominjana je i Crna Gora. Mislim da to ne treba da se radi.