Poštovane građanke i građani Srbije, DS je podnela nekoliko amandmana da bi zaustavila dalje pljačkanje države Srbije. Naime, vladajuća većina planira da dodatno zaduži sve građane Srbije sa neverovatnih 42 milijarde dinara za izgradnju nacionalnog stadiona.

Mi u DS nismo protiv stadiona, nismo protiv stadiona, nismo protiv izgradnje sportske infrastrukture, naprotiv, ali potrebno je da nas neko ovde ubedi da je Srbiji potreban nacionalni stadion. Evo, pogledajte molim vas, juče, ovo su fotografije stadiona u Loznici koji ste prošle godine otvorili, stadion 32 miliona evra vredan, počela je nova sezona Superlige, pogledajte stadion je potpuno prazan, čak kažu ljudi da su travu pojele nekakve bakterije, jer se trava ne drenažira dobro, znači vlažna je i te bakterije se razvijaju u vlažnoj sredini, tako da ostade nam stadion u Loznici bez trave.

Dalje, evo je, juče isto fotografija, prazan stadion u Leskovcu, stadion koji je koštao 21 milion evra, nigde nikog na ulicama. Imamo još, kada je pre neki dan, odnosno pre neku nedelju počela nova sezona Superlige, pogledajte, evo ga stadion Partizana, prazne tribine. Ja vas pitam, zar nisu dovoljni postojeći stadioni, na ovim postojećim stadionima oni ispunjavaju ove uslove da se igraju evropska i svetska prvenstva.

Zašto mi danas još uvek nemamo studio izvodljivosti o tome da li je nama uopšte potreban nacionalni stadion? Pa, to je osnovni, to je prvi dokument, potrebno je da imamo prvo studio izvodljivosti, pa onda da se zadužujemo, kod nas je obrnuto. Mi smo prvo stavili kamen temeljac, pa tek onda očekujemo studiju izvodljivosti.

Tako da jedino ono u šta je ova Vlada mene uspela kao ženu koja više od 40 godina u sportu da ubedi, jeste da je Vlada odličan dribler, znači, vi odlično driblujete sve zakone ovde, izbegavate zakonsku regulativu, majstori ste da kradete državni novac, bolji ste u driblingu od Lionela Mesija, a kamoli od čitave naše fudbalske reprezentacije. Hvala.

Evo još jednom da podsetim poštovane građanke i građane Srbije, ovo su fotografije praznih stadiona. Ovo je stadion u Loznici od juče. Znači, odigrano je kolo fudbalske super lige.

Ovo su prazne tribine stadiona stadiona u Leskovcu.

Stadion u Zaječaru je treći stadion koji je prošle godine uređen.

Ta tri stadiona su zajedno plaćena 80 miliona evra.

Njihove tribine zvrje prazne.

Pažljivo sam slušala izlaganje ministara i predstavnika vladajuće koalicije. Niko me nije ubedio gde je ta potreba da se pravi još jedan megalomanski stadion, Nacionalni stadion, kada mi postojeće stadione ne koristimo. Stadioni nam zvrje prazni, a mi treba da se zadužimo za neverovatnih 600 miliona evra da bismo dobili još jedan stadion na kome će se možda igrati pet, šest utakmica godišnje jer na tom Nacionalnom stadionu nastupa reprezentacija. Znači, gde je tu isplativost?

Kažu stručnjaci da bi taj nacionalni stadion bio isplativ, potrebno je da nedeljno dolazi bar 40 hiljada gledalaca, da se proda bar 40 hiljada karata nedeljno i onda bi se nacionalni stadion isplatio u naredni 50 godina. Znači, bili bismo na nuli nakon 50 godina. A mi računamo da ćemo biti u nekakvom plusu.

Ja sam ovde bila poprilično iznenađena. Znate, ja sam dugo u sportu i vrlo pratim i fudbal i košarku i atletiku i plivanje itd. Ja sam iznenađena kada čujem od predstavnika vlasti da mi u stvari fudbalski stadion ne pravimo zbog fudbala, mi fudbalski stadion zidamo zbog pratećih sadržaja. E, sad, šta su prateći sadržaji, to je maglovito ostalo, to neka svako od gledala domisli u svojoj glavi.

Ali, ono što je sigurno, sigurno je da je nacionalni stadion još jedna prilika i jedna pokrivalica da se iza tobožnje brige o sportu u stvari sakrije kriminal i korupcija, po kome je Srbija prva u Evropi.

Dakle, s obzirom na to da se izgradnja fudbalskog stadiona u mnogim mestima u Srbiji pokazala nesvrsishodnom, a da zbog upliva politike u rad Fudbalskog saveza Srbije i dovođenja čelnih ljudi iz SNS na najodgovornije pozicije u ovom savezu, fudbalska reprezentacija Srbije kontinuirano beleži katastrofalne rezultate na svim takmičenjima, te smatramo da od ovog projekta od izgradnje nacionalnog stadiona treba odustati.

Ja bih vas podsetila, nažalost, naši fudbaleri su se brže vratili sa Evropskog prvenstva nego što su otišli. Nisu morali oni piloti koji su vozili onaj hrvatski avion ni da gase motore. Znači, odmah su mogli da okrenu krug i da vrate naše reprezentativce nazad.

Ovde nema nikakve brige za sport, jer mi koji smo u sportu, mi znamo šta znači prava, autentična briga za sport. To je briga i ulaganje u školski sport i u omladinski sport, ulaganje u one trenere koji rade sa mlađim kategorijama. To vam je baza. To je baza iz koje nastaju budući reprezentativci. Ulaganje u ljude je ono što mora da bude prioritet svake vlasti, pa čak i ove naprednjačke.

Ovo jeste politička odluka. Izgradnja nacionalnog stadiona nije nikakva briga za sport, to je čisto politička odluka i primer i prilika za novo zaduživanje građana i za bogaćenje ljudi koji su u vrhu režima Aleksandra Vučića.

Iskoristila bih priliku, pošto je ovde ministar Tončev, koji se zanima za fudbal i stanje u fudbalu itd, ja bih ga pitala za nešto - kako on komentariše što je na čelu Saveza fudbalskih sudija visoki funkcioner SNS, Dejan Santrač iz Vršca? Kako je moguće da funkcioner političke stranke bude sportski sudija? Zar to nije u sukobu interesa? Zar on nije u prekršaju? Zar Dejan Santrač, odnosno SNS, na ovaj način ne krše zakone ove zemlje? Hvala.

Demokratska stranka je protiv ovog novog zaduživanja za ovaj projekat Ruma-Šabac-Loznica ne zato što smo protiv puteva, protiv auto-puteva apsolutno ne, mi smo samo protiv korupcije i kriminala.

Postavljam pitanje zašto se u Srbiji prave auto-putevi koji su najskuplji na svetu? Znači kilometar auto-puta u Srbiji i to kilometri kroz Mačvu kroz Vojvodinu gde je sve ravno, koštaju po tri puta skuplje nego kilometar auto-puta kroz Alpe ili ispod Lamanša.

Šta je razlog tome? Pa, razlog je visoki nivo kriminala i korupcije, zato s obzirom na to da smo krajem prošle godine svedočili iznošenju u javnost kompromitujućih dokumenata o teškim zloupotrebama počinjenim tokom realizacije projekta izgradnja auto-puta Ruma-Šabac-Loznica koji su obelodanili pojedini učesnici o ovim teškim mahinacijama, a da nijedno tužilaštvo nije reagovalo i procesiralo učesnike ovih krivičnih dela, smatram da su se stekli uslovi da se realizacija ovog projekta odmah obustavi. Obustavljanje daljih aktivnosti na realizaciji ovog koruptivnog projekta onemogućilo bi dalje činjene krivičnih dela, sprečilo bi zloupotrebe počinjene sa novcem građana Srbije i omogućilo ostvarivanje velike uštede novca u budžetu.

Ja ću vas samo podsetiti da je prošle godine, da je opozicija došla u posed pisma koje je pripada Aleksandru Papiću, znači vlasniku jednom, bivšem vlasniku tabloida „Objektiv“. On je uputio pismo Aleksandru Vučiću u kome tvrdi da su radovi na putu Ruma-Šabac-Loznica uvećani za 25 miliona evra od kojih je osam miliona evra dato stranci Srpskoj naprednoj stranci. U tom pismu on detaljno objašnjava mehanizam korupcije, pa se tu spominje i firma AzVirt koja radi na izgradnji ovog auto-puta i koja je dala osam miliona evra Srpskoj naprednoj stranci u periodu od 2018. godine do 2019. godine.

Narodni poslanici su predali to pismo Tužilaštvu za organizovani kriminal. Postavljam pitanje da li je Tužilaštvo formiralo predmet po ovom pitanju? Znači, mi ne možemo da se zadužujemo dalje za realizaciju ovog projekta dok se ne utvrdi činjenica, da li je istina da je ovaj auto-put da mu je namerno cena povećana za 25 miliona evra kako bi novac otišao u Srpsku naprednu stranku i u privatne džepove ljudi koji su bliski Aleksandru Vučiću?

Hvala.

Ja sam ovde postavila jednostavno pitanje – zašto u Srbiji režim Aleksandra Vučića gradi najskuplje auto-puteve na svetu? Zašto kilometar auto-puta kroz Mačvu ili kroz Vojvodinu košta, evo, malopre smo čuli, 8,7 miliona evra? To je, prosto, neverovatno.

Znači, više koštaju auto-putevi kod nas, kroz Vojvodinu, nego u planinskim predelima Alpa ili ispod Lamanša. Pre svega, morate da nam odgovorite na to pitanje zašto će ovaj auto-put od Loznice do Rume koštati tri puta više od njegove prvobitne cene? Zašto auto-put od Beograda preko Zrenjanina do Novog Sada 2019. godine bilo je procenjeno da će da košta 530 miliona, sledeće godine je već cena skočila na 600 miliona evra, da bi 2021. godine iznosio čak neverovatnih milijardu evra?

Zašto je nacionalni stadion o kome smo malopre razgovarali 2015. godine koštao 150 miliona evra, a sada 2024. godine košta oko 600 miliona evra? I Moravski koridor koštao je 450 miliona evra, a sada košta, danas, 1,6 milijardi evra. Odgovor ne morate da mi date, odgovor znaju svi građani Srbije. To je zbog toga što se vi ugrađujete i u ove unosne poslove koje radite po Srbiji, odnosno izgradnju autoputeva. Mi autoputeve ne gradimo iz suficita u budžetu, ne gradimo zato što mi imamo novca, naprotiv, mi se zadužujemo da bismo gradili preskupe autoputeve. Pravo je pitanje u stvari - gde završava novac građana Srbije? U čijim džepovima iz vrha SNS na kraju završavaju naši novci? Hvala.

Ono što građanke i građani Srbije treba da znaju, treba da znaju da je ovo jedna od možda najskupljih sednica Narodne skupštine u istoriji parlamentarizma u Srbiji. Na ovoj sednici mi se zadužujemo za neverovatnih tri milijarde evra. Demokratska stranka neće glasati za ovo novo kreditno zaduženje. Mi nismo protiv izgradnje auto-puteva i sami smo ih gradili za vreme naše vlasti, mi smo protiv izgradnje najskupljih auto-puteva na svetu, mi smo protiv korupcije i kriminala.

Izgradnju auto-puteva u Srbiji prate brojne afere i optužbe za teške mahinacije počinjene od najviših predstavnika režima Aleksandra Vučića, što naše auto-puteve izgrađene u poslednjih 12 godina svrstava u najskuplje auto-puteve na svetu.

Smatramo da je veoma važno da se svaka aktivnost na ovim visoko-korptivnim poslovima odmah obustavi, dok pravosudni organi i državni revizor ne utvrde sve okolnosti vezane za trošenje budžetskog novca. Svima u Srbiji je veoma dobro poznato da kriminal i korupcija caruju na svakom koraku, a pogotovo kod ovako velikih infrastrukturnih projekata, jer tu možeš da ukradeš zaista putno para.

Tako da pre svega ovde posao imaju Tužilaštvo za organizovani kriminal i ostali pravosudni organi države Srbije. Mogu da kažem da nema veće nesreće od toga da ti radikali ponovo budu na čelu države i ja sam i mnogi građani, bar onim milion građana koji su glasali za nas, smo jako dobro svesni toga u kom pravcu ide Srbije, i tu mogu da se složim sa malopređašnjim izlaganjem, da živimo u izuzetno nestabilnim geopolitičkim okolnostima, ali kod nas u Srbiji su još nestabilnije, jer imamo visoko korumpiranu i kriminalnu vlast.

Iskoristila bih prisustvo nažalost samo su dvojica ministara ovde, jedan koji stalno ćuti i jedan koji nešto priča, ali to njegovo pričanje je više isprazno pričanje, pa bih pitala tog ministra poljoprivrede i ministra za geografiju i ministra za putne troškove od 98 hiljada dinara mesečno koliko naplaćuje svoje putovanje od Rume auto-putem do Beograda. Znači, za taj put mu treba samo 30 minuta u jednom smeru i 30 minuta u drugom, a on to naplati mesečno 98 hiljada dinara, a neko mora u Srbiji da radi punih osam sati ili više da bi zaradio 98 hiljada dinara, a neko zarađuje samo pola od toga, jer polovina toga je minimalac.

Znači, moje pitanje glasi, pošto je govorio malo i o geografiji, kako eto, bože moj, jako je skup ovaj put od Loznice do Rume zato što oko Loznice su brdsko-planinski predeli. Znači, Šabac je u Mačvi, tu je sve ravno, ali eto imamo brdsko-planinski pejzaž oko Loznice. Pa, ja bih ga pitala, a gde je u Vojvodini brdsko-planinski pejzaž, pogotovo za ovaj auto-put koji se planira od Beograda preko Zrenjanina do Novog Sada, 2019. godine procenjena vrednost mu je bila 530 miliona evra, a danas se već procenjuje da će njegova cena biti duplo veća, znači čak milijardu evra.

Znači, postavljam pitanje ponovo, zašto mi u Srbiji imamo najskuplje auto-puteve na svetu? Bila bih vam zahvalna ako bi neko od ove dvojice ministara imao mogućnost da mi odgovori na ovo pitanje. Hvala vam.

Stvarno sam iznenađena da ste vi već prekršili svesrpsku deklaraciju koju tek treba da izglasamo. Zaista mi nije jasno zašto niste usvojili amandman mog kolege poslanika Nenada Mitrovića. NJegov amandman se ticao pravopisa srpskog jezika. Valjda je jedan od važnijih stavova u deklaraciji očuvanje srpskog jezika, pisma, naše kulture itd. pa je neodvojivi deo naše jezičke kulture i to da mi u srpskom jeziku imamo sedam padeža i kolega Mitrović je primetio da imenica – Srbija nije upotrebljena u odgovarajućem padežu i vama je problem da usvojite amadman koji se tiče ispravke srpskog pravopisa.

Zaista ste već nedosledni sami sebi, a usta su vam puna srpskog identiteta i očuvanja srpske kulture i tradicije.

Da se vratim na amandman. Jednostavno ponavljam pitanje na koje nikako već satima ne uspevam da dobijem odgovor – zašto mi u Srbiji gradimo najskuplje autoputeve na svetu? Zašto nama putevi kroz Vojvodinu ravnu, kroz Mačvu koštaju više od osam miliona evra po kilometru kada isti takvi putevi svuda u svetu koštaju bar upola manje?

Stoga ovom pitanju pridružujem još jedno pitanje – da li za ovaj novac koliko će nas koštati obilaznica oko Kragujevca, koju podržavamo, i da li za taj novac možemo da izgradimo i drugu obilaznicu koja je neophodna Kragujevcu, jer ova jedna severna obilaznica bez pripadajućih saobraćajnica i bez te južne obilaznice praktično nešto puno i ne znači građanima i građankama Kragujevca?

Tako da se ja ponovo obraćam ministru za naplatu putnih troškova. Ministar koji svoj put od Rume do Beograda koji traje 30 minuta u jednom smeru i 30 minuta u drugom naplaćuje kao što radnici u Srbiji, dvoje radnika radi čitav mesec, za 98 hiljada dinara.

Toliko koštaju putni troškovi ministra koji iz Rume putuje i danas ovde sedi. I umesto da mi odgovori na ovo jednostavno pitanje, ministar je meni odgovorio skrivenom pretnjom. On je rekao da mojoj porodici ništa ne fali. Pa šta sad to znači? Da li to znači da će mojoj porodici nešto faliti?

Ja zaista molim i predsednicu Skupštine da obrati pažnju na neprimeren govor i na skrivene pretnje koje ministar za ugradnju i ministar za putne troškove ovde upućuje nama, narodnim poslanicima, sa čijim stavovima političkim se on ne slaže. Hvala.

Poslanik Srđan Milivojević i ja podneli smo amandman koji glasi da se reči 349 dinara, sa rečima 40 dinara, odnosno mi predlažemo da se ova pretplata, odnosno taksa, smanji na 40 dinara i objasniću kasnije zašto baš 40 dinara.

Naše obrazloženje je jednostavno. U kampanji za parlamentarne i predsedničke izbore 2012. godine Aleksandar Vučić je najavio ukidanje TV pretplate i zamislite zaista je ukinuo TV pretplatu, odnosno šalim se, nije je ukinuo samo je promenio naziv, pa to više nije pretplata, nego je to sada TV taksa i to moraju da plaćaju svi, čak i oni koji nemaju televizor i koji ne gledaju RTS. Znam takve slučajeve. Postoje u Srbiji građanke i građani koji ne gledaju, znači, nemaju TV aparat, ali su prinuđeni da plaćaju TV taksu i čak na sudu vode sudske sporove sa RTS-om.

Tako da, nas dvoje smatramo da je nepotrebno da se plaćanje ove takse produži nakon 1. decembra tekuće godine, jer javnost nema nikakve informacije o tome kako se troše ova sredstva, a Javni medijski servis je odavno postao partijski servis SNS i privatno propagandno glasilo režima.

Tako da RTS ne izveštava o onome što je zaista važno, što muči naše građane, jer da izveštava sinoć bi bio na protestu u Šapcu, i mogao bi da se lično svaki građanin koji gleda RTS uveri da nije istina ono što je poslanik Živan Bajić, doktor iz Šapca govorio i pogrešno citirao Biljanu Stepanović. Namerno ju je pogrešno citirao. On je rekao da je Biljana rekla da nije stručnjak za litijum, ali da se protivi tom projektu.

Istina je da je Biljana Stepanović novinarka koja se bavi ekonomskim temama rekla da je ona stručnjak za ekonomiju i da projekat „Jadar“ nema finansijsko opravdanje da je zarada Srbije tu sam oko 30 miliona evra godišnje i da će nam trebati 600 godina da se litijum kopa u Rio Tintu da bi mogli da vratimo zaduženje za jedan besmislen projekat kao što je EKSPO 2027. To je prava istina što je Biljana Stepanović juče rekla.

Da je RTS bio tamo i da je uživo prenosio protest građani bi Srbije znali šta je istina i da je istina što ja govorim, a ne ono što govori poslanik SNS. Hvala.

Poštovane građanke i građani Srbije, ovim amandmanom smo, moj kolega narodni poslanik Srđan Milivojević i ja, želeli da pomognemo RTS-u da RTS pomogne Aleksandru Vučiću da konačno održi bar jedno od svojih prethodnih obećanja koja je dao građanima Srbije, da će se pretplata odnosno taksa za RTS ukinuti. Tako da mi predlažemo da ovaj zakon, odnosno ove izmene zakona, krenu da se primenjuju 15 dana od dana objavljivanja. Ovo produženje roka sa osam na 15 dana je adekvatno vreme upravi RTS-a da se pripremi za ukidanje ovakvog načina finansiranja.

Dakle, pomažemo da naprednjaci ispune bar jedno od svojih obećanja. Kao što znate, Aleksandar Vučić i njegov raniji predsednik, Tomislav Nikolić, o kome danas ne znamo ništa, ni gde je taj čovek i da li je uopšte živ, oni su predlagali, osim smanjenja i ukidanja pretplate RTS-a, predlagali su da se smanji broj poslanika sa 250 na 120, čini mi se, da se smanji broj ministarstava na 15. Kao što vidite, to se povećalo, kao i pretplata za RTS. Danas imamo 31 ministra.

Obećavali su da penzije neće smanjivati i, gle čuda, baš su to uradili. Obećavali su da će smanjiti broj službenih automobila. Gle čuda, danas se procenjuje da ih je preko 30 hiljada u Srbiji. Obećavali su borbu protiv korupcije i kriminala. Zamislite, Srbija je lider po korupciji i kriminalu u Evropi i u svetu.

Takođe, ne smemo zaboraviti ni ono čuveno obećanje o kanalu Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more. To je trebalo da donese oko 100 milijardi evra stranih investicija. Ja se pitam šta bi sa tim kanalom? Kanala nema, kao što nema ni ispunjenih obećanja. Nema, nažalost, ni odgovornosti.

Ono što smatramo da je važno za građane, važno je da imaju RTS koji ih pravovremeno, istinito informiše, ali ovakav RTS je sve drugo samo ne javni servis građana. Nažalost, mi imamo RTS koji nekažnjeno krši pravo građana na istinito, potpuno i pravovremeno informisanje koje je građanima garantovano po Ustavu.

Građani nisu u obavezi da plaćaju propagandu s kojom ih zasipa informativni program RTS-a.

Takođe sam ostala dužna građanima objašnjenje zašto smo Milivojević i ja predložili da taksa za RTS bude 40 dinara. To je zbog toga što je kvalitet informativnog programa RTS-a baš takav. Oni su sami sebe srozali na kvalitet informisanja jednog tabloida u Srbiji i to je prava mera njihovog programa. Znači, informativni program RTS-a je program koji obmanjuje građane, koji građane ne informiše nego ih dezinformiše, upravo onakav kakav nas zasipa propagandni materijal sa naslovnih strana tabloida u Srbiji. Hvala.

Pre nego što pročitam naš amandman, ja samo moram da kažem da mi koji ni ne pripadamo snagama bezbednosti smo zaista bili šokirani kada smo čuli da su se stanovi delili na osnovu nekakve aplikacije i brzih prstiju.

Znači, pripremajući se za razgovor o ovoj izmeni zakona, čitajući dostupne izjave u medijima ljudi koji su pripadnici sektora bezbednosti, ja moram da kažem kao građanka koja ne pripada ovom sektoru, ja pripadam snagama kulture jer sam radnik u kulturi, ja sam bila šokirana da, umesto zaista onome kome je stan nužan i neophodan, na kraju se ispostavilo da su tu neki ljudi dobijali i drugi i treći stan i tako dalje.

U svakom slučaju, mi iz DS pokušavamo nekako da popravimo ovaj loš zakon koji ste doneli 2018. godine, pa u tom smislu je i amandman koji predlažemo.

Znači, mi predlažemo da posle rečenice: „Predmetnim aneksom naslednik stupa na mesto preminulog vlasnika stana“, da se doda nova rečenica: „Ako pripadnik snaga bezbednosti tokom obavljanja službenih poslova i aktivnosti bude ranjen ili zadobije druge povrede koje su proizvele konstatovano stanje invalidnosti od 50% ili više procenata, taj pripadnik snaga bezbednosti oslobađa se kreditnih obaveza za kupovinu stana koji je predmet ovog zakona, a ako dođe do povrede sa smrtnim ishodom, kreditnih obaveza oslobađaju se zakonski naslednici. Kreditne obaveze u ovim slučajevima preuzima ministarstvo kod kog je pripadnik snaga bezbednosti bio zaposlen“.

Kako smo ovo obrazložili? Pa, jednostavno, ovim amandmanom popravlja se položaj onih pripadnika snaga bezbednosti koji se tokom obavljanja službenih zadataka nisu ustručavali da hrabrošću i nesebičnom plemenitošću, čak i po cenu žrtvovanja sopstvenog života, ostanu verni svojoj profesionalnoj zakletvi, potvrđujući svoju odanost Republici Srbiji.

Dakle, verujemo da ovaj amandman zaista može da popravi položaj svih pripadnika ovih snaga bezbednosti u Srbiji.

Hvala.

Ovim amandmanom mi dodajemo da se utvrdi da pripadnik snaga bezbednosti dozvoljava korišćenje stana licima koja nisu članovi porodičnog domaćinstva vlasnika stana za novčanu ili drugu materijalnu naknadu u smislu ovog zakona.

Naime, zakon mora precizno definisati šta znači korišćenje stana. Ovako rigidno postavljena odredba onemogućava vlasnika stana da u stan primi obolelog člana šire porodice kome je možda potrebna neka, a o kome nema ko da brine.

Takođe, ako je vlasnik stana iz regiona gde je predviđeno rudarenje litijuma i devastacija tog područja usled eventualnih ekoloških incidenata koji su zaista realni, koji se stvarno mogu desiti, možda se suočimo sa potrebom hitne evakuacije stanovništva usled tih ekoloških incidenata, a ovako krutom odredbom se neki od pripadnika snaga bezbednosti onemogućavaju da iskažu svoju solidarnost i plemenitost.

Dakle, molim vas da uzmete ovaj amandman u razmatranje.

Hvala.

Još jedan amandman koji je podnela DS glasi – Kontrolu korišćenja stanova vršiće investitor izgradnje, odnosno Direkcije najmanje jednom u toku kalendarske godine u skladu sa zakonom. Kontrola korišćenja stanova sprovodiće se i u vreme održavanja redovnih i vanrednih izbora. Ukoliko se utvrdi da se u stanu nalaze prijavljeni fiktivni birači ili se utvrdi postojanje kol centra kojima se vrši promocija određene političke stranke ili kandidata na izborima u cilju prekrajanja izborne volje automatski se stiču uslovi za raskid ugovora o kupovina stana pod povoljnijim uslovima. I obrazloženje koje ide uz to.

S obzirom da od 2014. godine svedočimo teškim kršenjima izbornog zakonodavstva, a da su u ove aktivnosti bili uključeni i pojedini pripadnici bezbednosnih službi, ovim amandmanom se otklanja takva protivzakonita mogućnost.

Još jednom da napomenem da sam kao pripadnica sektora kulture duboko šokirana i iznenađena upravo činjenicama kojima sam i danas ovde svedočila, a to je da je ovaj sistem raspodele stanova iz 2018. godine bio duboko loš i da u stvari nije bilo nikakvog sistema, da tu nije bilo nikakvih kriterijuma, nego neverovatno da su o dobijanju stana odlučivale brzina prstiju.

Zaista sam šokirana da se ozbiljne životne stvari, kao što je rešavanje stambenog pitanja danas rešavaju tako što ako ste brzi, ako imate kompjuter sa dobrim internetom, vi ste onda bliže tom stanu.

Tako da, naš narod kaže – što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Iako smo se mi iz DS zaista potrudili da amandmanima popravimo ovaj loš zakon, nisam sigurna koliko smo u tome uspeli. Hvala.

Poštovane građanke i građani Srbije, poštovani kolega Aleksandre Jovanoviću, moram da vam kažem svima da nije u Srbiji sve tako crno. Tu i tamo desi se i ponešto lepo.

Evo na primer jedna od lepih stvari nam se desila ovde prošle nedelje.

Morali smo da slušamo Miloša Vučevića samo 11 minuta dok nije pročitao svoj literalni sastav koji je nazvao – Deklaracija.

Na onoj prošloj sednici nismo bili ste sreće. Tamo smo Vučevića morali da slušamo više od tri sata dok nije pročitao jedan drugi literalni sastav koji se zvao – Ekspoze i koga danas više niko ne spominje, niti se seća šta je taj čovek satima ovde čitao u Skupštini.

Međutim, ovo što danas imamo i što jeste najveći problem sa ovom deklaracijom to je da je to samo pokrivalica za najnovija astronomska zaduženja građana Srbije.

Naime, mi danas prisustvujemo možda jednoj od najskupljih sednica u istoriji srpskog parlamentarizma. Na ovoj sednici ćemo se zadužiti za 1,26 milijardi evra, a isto tako tražićemo da se dve milijarde dolara našeg duga prema Fondu iz Abu Dabija reprogramiraju, pa umesto da ga vratimo do kraja ove godine sa kamatom od 2% mi, jel te, zato što smo tako pametni, tražimo da taj dug vratimo za naredne dve godine po kamati od 4%.

Međutim, ovde našim mukama nije kraj. Po oceni Fiskalnog saveta, koji kaže da će se ove godine Srbija morati zadužiti za neverovatnih 6,5 milijardi evra kako bismo pokrili rupu u budžetu, kako bismo vratili kredite i kamate koje dospevaju. Sada ako to malo izračunate i podelite, ispada da se Srbija u jednom minutu zadužuje više od 12.000 evra, tako da nas je ono Miloševo čitanje, sastav od 11 minuta, koštalo neverovatnih 135.000 evra. Zamislite koliko smo se zadužili onomad kada je čitao više od tri sada ovde u Skupštini.

Kao što sam rekla, nije sve tako crno, dese se poneke i lepe stvari. Tako smo mi na prošloj sednici saznali da u Srbiji postoji bar jedan pripadnik nacionalne manjine koji je oduševljen Svesrpskom deklaracijom. Evo, iskreno da kažem ja nisam verovala da takvi ljudi postoje među pripadnicima nacionalnih manjina. Ali je kolega Balint Pastor, žao mi je što danas nije tu, on je na prošloj sednici prošle nedelje toliko strastveno hvalio ovu Svesrpsku deklaraciju, da sam ja u jednom trenutku pomislila – čoveče, to je Srbin, a ja sam Mađarica. On se toliko uneo u sve to da je bio čak strastveniji i vatreniji od Miloša Vučevića u odbrani srpske deklaracije.

Ja sam razumela ono što je Balint Pastor govorio, ja sam razumela da je čovek toliko oduševljen ovom Svesrpskom deklaracijom, da će on to odmah prevesti na mađarski jezik i dati Viktoru Orbanu, da se čovek ne muči, da odmah ima gotov dokument koji bi mogao po ugledu na ovaj naš parlament i mađarski parlament da usvoji, pa mi tamo da čujemo kako su Mađari iz Mađarske i Mađari iz Vojvodine jedno, upravo onako kako smo ovde od Miloša Vučevića čuli, da su Srbi iz Srbije i Srbi iz Republike Srpske jedno.

Literarni sastav da bi bio literarni sastav mora da ima i stilskih figura, mora da ima emocija. Moram da priznam da Vučeviću to ni malo ne manjka. Tako da smo mi slušali o nekakvom kišobranu ispod koga treba svi da stanemo, ali samo ako smo Srbi, jer za druge nema mesta. Zatim smo slušali o nekim maglama koje se razilaze, slušali smo o turobnom moru, ali i o duhu letargije i duhu ljubavi. Neko bi rekao da ne može ljubav i radikali da stoje u istoj rečenici, ali u književnosti, kao i umetnosti sve je moguće. Dakle, i to je jedna stilska figura, doduše oksimoron, ali kažem, u umetnosti i književnosti je moguće ono što u realnom životu nije.

Tako da je sa stilskim figurama sve u redu. Jedino na čemu bi Miloš Vučević morao svakako da poradi jeste sam završetak njegovog literarnog sastava – zvanog deklaracija. Naime, on je na kraju uzviknuo: „Živelo Kosovo i Metohija, živela Republika Srpska, živela Srbija“. Pitam – da li je ovo neki novi svesrpski pozdrav koji mi sada uvodimo i možemo li mi iz opozicije sada ovako da se pozdravljamo, a da ne budemo proglašeni za izdajnike? Ovako kako je to Vučević sročio, ispada da su ovo tri entiteta, Kosovo i Metohija, Republika Srpska i Srbija. Em što je Vučević razdvojio Kosovo od Srbije, em je tu umetnuo i Republiku Srpsku.

Ja nešto razmišljam, a možda Vučević i nije pogrešio, možda je samo naglas rekao ono što se dešava na terenu. Svakako Vučević mora da taj svesrpski pozdrav na kraju malo proširi, pa mora tu da se doda par rečenica. Mora da stoji – živeo Beč, živeo Čikago, živeo Malme. Treba pozdraviti sve one hiljade i hiljade Srba koji danas žive u ovim gradovima, a koje ste oterali iz Srbije zbog vaše radikalske politike. Danas u tim gradovima, u tom Čikagu, u tom Beču, u Malmeu, u Australiji živi više Srba neko na Kosovu i Metohiji. To je rezultat vaše politike u poslednjih 12 godina.

Kakvi su radikali kada se dočepaju vlasti, to sigurno iz prve ruke, možda i ponajbolje, može da nam kaže Srđan Milovanović. Naime, Srđan Milovanović je magistar ekonomije, zaposlen u Narodnoj banci Srbije od 2005. godine. Čovek je autor Zakona o osiguranju i svih podzakonskih akata i po tom zakonu i dan-danas se radi u Srbiji. On je, naime, zbog mobinga na radnom mestu tužio nekadašnju radikalku, a danas guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković.

Znate šta? Viši sud u Beogradu je dva puta presudio da je Jorgovanka Tabaković kriva za mobing i da Narodna banka Srbije mora Srđanu Milovanoviću da isplati 150.000 dinara. Očekuje se da presuda postane punovažna i da Apelacioni sud to potvrdi. U obrazloženju presude stoji – zlostavljanje koje Milovanović trpi je sistemsko zlostavljanje, s obzirom da ga trpi od visoko pozicionirane funkcionerke gospođe Jorgovanke Tabaković, a koje se sprovodi u dužem vremenskom periodu.

Naime, Jorgovanka Tabaković je 2018. godine od Srđana Milovanovića tražila da radi nezakonite stvari, da lažira podatke vezane za osiguravajuća društva, pa kada nije uspela Milovanovića da primora da krši zakon, onda je odlučila da mu se sveti i da ga zlostavlja na radnom mestu. I to ne kažem ja, to kaže sud.

A ja postavljam pitanje – koliko još falsifikovanih i lažiranih izveštaja imamo u Narodnoj banci Srbije? Nedopustivo je da bilo ko, a pogotovo visoki funkcioneri, čini krivična dela i zbog njih budu osuđeni, a pogotovo osuđeni za mobing i maltretiranje zaposlenih. Samo je ovo dovoljno da Jorgovanka Tabaković nikada više ne bude izabrana ni na jednu funkciju, a pogotovo da ne bude guvernerka Narodne banke Srbije. Sramota je da je neko ko je mobingovao i maltretirao svoje radnike, neko ko je ukrao intelektualnu svojinu, plagirao svoj doktorat, ne ko u krajnjem slučaju ne ispunjava zakonsku obavezu da ne bude član nijedne stranke, a pogotovo da ne bude visoki funkcioner, jer članovi stranaka ne mogu da budu guverneri narodnih banaka. Znači, sramota je da takva osoba bude predlog za guvernera Narodne banke Srbije i da mi danas raspravljamo o tome.

Ono što bih mogla da kažem za kraj, to je da će Aleksandar Vučić uspeti u onome što možda niko nije uspeo. Ne, tu ne mislim na leteće taksije, autobuse i automobile, mislim na to da će nas sve ujediniti da ustanemo protiv kopanja litijuma. Znači, protiv kopanja litijuma u Srbiji danas su i oni koji glasaju za SNS i za njihove satelite, i oni koji glasaju za opozicione stranke, i oni Srbi koji uopšte ne glasaju, i ne samo Srbi, nego svi ljudi koji žive ovde u Srbiji.

(Predsednik: Hvala. Isteklo vam je vreme. Samo privedite kraju.)

Ljudi koji žive u Srbiji su uplašeni jer znaju da ova visoko korumpirana vlast može da potruje čitavu Evropu, a ne samo Srbiju. Hvala.

Srpska napredna stranka je majstor spinovanja.

Znači, ja sam jedno rekla, a vi sasvim nešto drugo meni ovde spočitavate. Prvo, ja sam izrazila maksimalne pohvale na govor uvaženog poslanika Balinta Pastora. Ja sam rekla da, prosto, nisam verovala da postoje takvi ljudi, da postoje pripadnici nacionalnih manjina kojima ne smeta Svesrpska deklaracija, jer tu nema ni reči o nacionalnim manjinama. Tu se spominju samo Srbi i, kao što sam citirala Miloša Vučevića, on spominje kišobran ispod koga treba da stanu samo Srbi, jer za druge nema mesta, tako da je mene Balint Pastor oduševio sa svojom strašću, kako se on busa u grudi, kako je ovo dobra deklaracija i ja mu na tome čestitam.

Ja sam čak rekla da je čovek toliko bio ubedljiv i uverljiv da sam pomislila da je čovek Srbin, a ja sam Mađarica. Znači, toliko me je… (Isključen mikrofon.)

Poštovane građanke i građani Srbije, imam pitanje za predsednicu Narodne skupštine, Anu Brnabić, za predsednika Vlade, Miloša Vučevića i naročito za predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, da li za vas važi član 74. Ustava Republike Srbije koji kaže – da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i da je svako, a posebno Republika Srbija odgovorna za zaštitu životne sredine ili možda Ustav ne važi za najviše funkcionere SNS?

Pitanje za Vučića. Uporedno tvrdite kako vi nikada ne trčite pred rudu, a cela Srbija je videla da ste legli na rudu. Sa koliko procenata se piše vaša zainteresovanost za realizaciju projekta „Jadar“?

Takođe, pitanje za Vučića – Vučić je u decembru 2021. godine izjavio, citiram – nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi, nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima. Svi vidimo da se sada pišu neki novi planovi, pa ja da pitam Vučića – koliki je broj života ljudi predviđeno sa novim planovima da se uništi, a da bi Aleksandar Vučić bio zadovoljan?

Pitanje za gospođu Brnabić. Obmanjivali ste javnost da je neka Vlada Demokratske stranke dodelila eksploataciono pravo kompaniji Rio Tinto, kada dobro znate da je to uradila Vlada u kojoj ste vi bili predsednica?

Imam za Anu Brnabić fotografiju da je podsetim, da li ona zna kada je ova fotografija nastala i o čemu se ovde radi? Evo ja ću je podsetiti. Ovo je potpisivanje memoranduma o razumevanju Vlade Republike Srbije i kompanije Rio Tinto i Rio Sava. Nastala je pre tačno sedam godina, 24. jula 2017. godine, ovde ispred Vlade potpisuje ovaj dokument Aleksandar Antić, član SPS-a i tadašnji ministar rudarstva i energetike. Tu je i Sajmon Trot, izvršni direktor Rio Tinta i tu je Ričard Stori, direktor Rio Save, a ovo ovde što stoji iza to je Ana Brnabić.

Sada pitam gospođu Brnabić – kako je moguće da je Demokratska stranka potpisala nešto sa Rio Tintom kada ovde stoji ona, a ne stoji niko iz Demokratske stranke?

Gospođo Brnabić – na osnovu čega tvrdite da je neko uzeo milione evra mita iz Demokratske stranke Srbije da bi odobrio projekat kopanja litijuma? Vaše legitimno pravo da smatrate da vaše sadašnje stranačke kolege, a nekadašnji članovi DSS-a Milenko Jovanov, Nebojša Bakarec, Nenad Popović koji je i danas aktuelni ministar, da su oni skloni miti, je li, uzimanju raznih provizija, valjda ih Ana Brnabić bolje poznaje nego ja. Evo, mene zanima na osnovu čega ona tvrdi da su nekadašnji funkcioneri DSS-a uzeli mito da bi Rio Tinto došao u Srbiju?

Dalje, ako je Rio Tinto dobio eksploataciono pravo, kao što Brnabićka kaže 2004. godine, što bi tako jedna velika kompanija čekala 20 godina da krene u realizaciju tog i tako epohalnog projekta koji će ne samo spasiti Srbiju, nego po rečima funkcionera SNS spasiće čitav svet?

Pitanje za Vučića, zašto nam garancije za iskopavanje litijuma po najvišim ekološkim i evropskim standardima daje Vlada Nemačke i gospodin Šolc, a ne daje Vlada Srbije i Miloš Vučević? Ispada po Vučićevim rečima da Šolc više voli i brine o Srbiji, nego Vlada Republike Srbije. Pa, vi niste u stanju da deset godina srušite bespravno podignut objekat na vrhu Kopaonika, kao ni dve bespravne kuće Tomislava Nikolića na Savskom nasipu, što predstavljaju samo tri od hiljadu i hiljadu spomenika korupciji, a pričate nam o poštovanju najviših ekoloških standarda. Spremate se da zbog projekta Rio Tinto uništite najveće rezerve pijaće vode u Evropi, a niste u stanju da obezbedite pijaću vodu za Zrenjanin i danas pola Srbije ima nestašicu vode na plus 40 stepeni. Kako to da je državama EU strateški resurs u 21 veku voda, a nama prljava tehnologija za iskopavanje litijuma?

Gospođo Brnabić, šest meseci ste predsednica Narodne skupštine, da li sada možete da nam kažete gde je nestalo 38.000 potpisa građana za zabranu iskopavanja litijuma i bora koji su predati Skupštini? Pa, da je nestalo 38.000 spajalica ovde u Skupštini neko bi ih do sada već pronašao.

Kada ćete sazvati posebnu sednicu Skupštine posvećenu iskopavanju litijuma? (Isključen mikrofon.)

Poštovane građanke i građani Srbije, u autokratskim režimima kao što je naš, personalna rešenja ko će biti ministar, a ko predsednik Vlade su potpuno nebitna, niti su važna, niti su presudna, jer ljudi koji će danas postati ministri ni o čemu se neće pitati, niti će donositi bilo kakve odluke. Prave odluke će se donositi tamo gde i do sada, na Andrićevom vencu. To će raditi samo jedan čovek koji je prigrabio svu moć i svu vlast.

To je, zapravo jedino bitno i opasno, jer za jedno društvo je jako opasno kada se o svemu pita i o svemu odlučuje samo jedan čovek, jer najgora vlast je autokratska vlast, oslobođena bilo kakve institucionalne odgovornosti i kontrole. Najgori ljudi su oni koji žele da vladaju drugima, a nisu u stanju da vladaju sobom.

Živimo u zemlji u kojoj niko od građanki i građana nije primetio da mi već šest meseci nemamo Vladu, a poslednja tri meseca nemamo čak ni tehničkog premijera, jer je tehnička premijerka, suprotno Ustavu ove države, postala istovremeno i predsednica Skupštine. To je samo dokaz koliko su zakoni i Ustav ove države nebitni za napredni kriminalni režim kome su jedino bitni pljačka, podela plena, privilegije i profit nastao iz koruptivnih poslova, a sve na štetu građana Srbije. Osnovno obeležje ove Vlade jeste da je ona nastala na osnovu rezultata pokradenih parlamentarnih izbora.

Personalni sastav Vlade pokazuje da je osnovni kriterijum biranja ljudi, lojalnost i to lojalnost Aleksandru Vučiću lično, a ne stručnost, ljudski ili profesionalni kvaliteti. Zato ovo nije ni proruska, ni prozapadna, ni prosrpska vlada, ovo je pro Vučićeva vlada koja će račun polagati njemu lično, a ne građanima Srbije.

Dakle, danas Aleksandar Vučić bira 31 ministra, 31 ministar puno koštaju ovu državu, zato što 31 ministar toliko košta državu Srbiju. Juče su vam dragi građani poskupele akcize, pa je poskupelo gorivo, gas, kafa, alkohol, poskupećete struja, poskupeće hrana, poskupeće čak i vazduh koji udišete. Zato su vam građani Srbije najniže plate, a radna nedelja najduža. Zato što para mora da bude za 31 ministra, a za vas ne mora. Zato ćete vi dragi građani morati da radite i na državne praznike i subotom i nedeljom i da imate najniže plate u Evropi. Zato su vam zabranjeni sindikati, da se ne biste organizovano borili za svoja radnička prava.

Zato mesecima čekate na specijalističke lekarske preglede i operacije, jer nema ko da vas leči. Pobegoše nam svi lekari i medicinske sestre iz ovog zlatnog doba iz Srbije. Zato vam je građanke i građani Srbije životni već čak za sedam godina kraći nego u državama EU. Zato su nam đaci najlošiji na međunarodnim PISA testovima poslednjih godina, jer nam je prosveta u kolapsu.

Ova Vlada će život učiniti boljim samo ta 31 čoveka koji danas postaju ministri, za njihove porodice. To će biti jedini domet ove Vlade. Iako vam je Vučić poklonio poverenje da budete mandatar nove Vlade, gospodine Vučeviću, očigledno da vam vaše najbliže komšije ništa ne veruju. Čuli smo da ste u decembru na izborima izgubili i to ubedljivo na biračkom mestu gde vi glasate u Novom Sadu i na još dva biračka mesta u ulici u kojoj vi živite. Nemojte da vam zbog toga bude neprijatno, i Aleksandar Vučić je izgubio na biračkom mestu na kome glasa. Pretpostavljam iz istog razloga kao i vi, zato što vas komšije najbolje poznaju.

Pre nego što napustite fotelju ministra vojnog, građanima Srbije, a pre svega porodica nastradalih oficira Miodraga Toškovića, koji je poginuo, a bio je iskusan specijalac i Branka Vojvodića, koji je teško povređen i u kritičnom je stanju. Recite nam šta je to krenulo po zlu na vojnoj vežbi koja se pre 15 dana desila u okolini Vršca? Hoće li iko u Srbiji odgovarati za smrt vojnika Miodraga Toškovića koji je izgubio život dok ste vi gospodine Vučeviću bili ministar Vojske, za smrt Dejana Stankovića na Pešteru i pilota Omera Mehića?

Vučić našoj deci nudi jeftin parizer, vi našim sinovima nudite obavezno služenje vojnog roka, pa je u redu da znamo u kakvu vojsku ih mi to šaljemo. Vi gospodine Vučeviću možete izbegavati da dajete odgovore na određena pitanja pojedinih narodnih poslanika, ali je vaša dužnost da javnost obavestite šta radite šta radite u Gradskoj kući sa osuđenim kriminalcem, jednim od najvećih kriminalaca grada Novog Sada sa kojim ste se slikali u Gradskoj kući. Reč je o Slobodanu Milutinoviću Snajperu koji je osuđen zbog nasilničkog ponašanja prema svojoj ženi i uspeo je da sa nanogicom pobegne prošle godine, a da javnost o tome nije znala ništa.

Uhapšen je pre pet dana u Španiji. Kažete da niste znali sa kime se rukujete, pa ne znam kako da vam kažem, ne znam da li je lošije to što ste kao gradonačelnik Novog Sada neobavešteni ko je jedan od najvećih kriminalaca grada Novog Sada, ko se bavi zelenašenjem, ko je narko diler, ko je osuđen za nasilje nad ženama ili sve to znate, ali to vam ne smeta. Znate, građani Srbije moraju da znaju o svim vezama ljudi koji sede u Vladi, i kriminalaca.

Danas zaseda Skupština i mi biramo ovde neke ljude za ministre za koje je lično Aleksandar Vučić rekao da za njih niko ne bi glasao da njegovo ime nije na listi i to je jedino što Vučić nije slagao. Za kraj, jače od celog ekspozea je poruka Aleksandra Vučića kojom je on juče čestitao svom narodu Praznik rada. Kaže čovek bez radnog staža, van politike kako se za 24 časa nabere isto jagoda kao i za 40. U tom smislu kaže da su građani Srbije lenji i da treba više da rade.

Hoće čovek da neguje kult velikog radnika koji nikad ne spava, čovek brine, neumorno radi za nas, ali koliki je Vučić radnik zapravo saznaćemo tek kada ga izbacimo iz politike, jer politika je za njega moć, korupcija, i samoljublje, gaženje neprijatelja, a ne rad. Koliki je Aleksandar Vučić zapravo radnik i koliko je vredan znaćemo kada on bude brao jagode na normu. Koliki ste vi ministri zapravo veliki radnici znaćemo kada recimo, saznamo koliko Vulin može rotkvica da nabere za dnevnicu. Koliko ste vi vredni znaćemo kada vidimo koliko Siniša Mali može da oljušti krompira, ali ne kod poslodavca, nego kao nagradu za dobro vladanje.

Demokratska stranka neće glasati za ovu Vladu. Hvala.