Poštovane građanke i građani Srbije, danas raspravljamo o setu zakona iz oblasti pravosuđa, koji bi trebalo po rečima ministarke pravde Maje Popović i po rečima predstavnika režima Aleksandra Vučića da postignu dva cilja. Prvi cilj da se ojača nezavisno sudstvo samostalnost tužilaštva i drugi cilj da se naše pravosuđe prilagodi pravnim tekovinama EU. Suština je sledeća. Predloženim izmenama zakona o kojima mi danas raspravljamo ne postiže se nijedan od ova dva cilja. Niti će sudstvo postati nezavisno, niti će naše pravosuđe približiti pravnim standardima EU.

Znate, u državama Evropske unije dovoljno je da se posumnja da je neko od visokih državnih zvaničnika plagirao doktorat, tj. ukrao intelektualnu svojinu, i taj čovek odmah podnosi ostavku, uz izvinjenje i akademskoj zajednici i građanima.

U Srbiji je suprotno. Ovde se plagiranje doktorata nagrađuje. Pogledajte razvojni put Siniše Malog. Dokazani kradljivac intelektualne svojine, plagijator, danas je ministar finansija i potpredsednik Vlade i može nekažnjeno da psuje narodne poslanike ovde u ovom domu svaki put kada dođe u parlament.

Pogledajte jednog drugog ministra, sadašnjeg direktora BIA Aleksandra Vulina. Čovek ne ume da objasni odakle mu 200.000 evra za kupovinu stana, pa se dosetio da kaže da mu je pare dala tetka iz Kanade i to je dovoljno da tužilaštvo zažmuri na ovaj očigledan primer korupcije.

U državama Evropske unije nezamislivo je da se noću ljudima ruše kuće, kao što je to bilo u Savamaloj. Takođe je nezamislivo da se danju zida nezakonito kafana na vrhu Kopaonika, a institucije i dalje ćute. Zašto institucije ćute povodom stradanja osmoro rudara u rudniku „Soko“, a ne ćute u slučaju „Asomakum“, kada se Andrej Vučić, brat Aleksandra Vučića, pred Privrednim sudom branio da su mu falsifikovali ličnu kartu i da on nema vlasništvo u firmi „Asomakum“, protiv koje je vođen i još uvek se vodi sudski proces zbog pranja novca i ostalih finansijskih malverzacija. I Andrej Vučić se uspešno odbranio. Zamislite, sud je prihvatio taj njegov dokaz da mu je tri godine neko, ne zna čovek ko, uplaćivao doprinose za PIO i zdravstveno. Ja se samo pitam da li je Andrej Vučić u međuvremenu vratio novac toj osobi koja mu je tri godine uplaćivala doprinose, a on čovek nije znao.

I konačno da li je moguće da se u državi koja je prošle godine na referendumu izglasala izmene Ustava, kojima se vi ovde hvalite, a i koje bi trebalo da smanje politički uticaj na pravosuđe i donesu veću pravnu sigurnost građanima, kako kaže uvažena ministarka, kako je moguće da se istovremeno sa ovim reformama u pravosuđu izbacuju deca iz vrtića u Pećincima, i to samo zato što su im roditelji članovi nekih drugih stranaka i ne glasaju za Aleksandra Vučića? Roditelji punih pet meseci čekaju pravdu. Izbacivanje dece iz vrtića samo zato što su im roditelji politički nepodobni, a to ne kažem samo ja, to kažu državni organi, kaže prosvetna inspekcija, kažu i nezavisna tela, Zaštitnik građana i Poverenica za ravnopravnost, takva diskriminacija dece je nezamisliva u državama Evropske unije, čiji mi deo želimo da postanemo.

Da zaključim, ova reforma pravosuđa i tužilaštva koju sprovodi režim Aleksandra Vučića nije stvar slobodne političke volje i društvenog konsenzusa, nego iznuđen potez koji se donosi pod pritiskom Evropske unije, jer izostaju rezultati u oblasti vladavine prava i zbog nazadovanja Srbije na putu ka Evropskoj uniji. Ne radi se ovde ni o kakvoj prekretnici u pravosuđu, kako je to danas rekla ministarka, nego o najobičnijoj farsi. Sudstvo i tužilaštvo će i dalje biti pod kontrolom izvršne vlasti, samo na drugi način. Ustav i zakoni će se i dalje kršiti. Zakon i pravda će se selektivno primenjivati, nečija deca će se i dalje izbacivati iz vrtića, u sudovima će suditi iste sudije, a u tužilaštvima će ćutati isti tužioci.

Režim Aleksandra Vučića počiva na kršenju zakona. Zašto bi onda sekao granu na kojoj sedi? Pa privilegija se niko dobrovoljno nije odrekao, a pogotovo ne autokrata i njegovi podanici. Kada bi u Srbiji postojali slobodni pošteni izbori, ovaj parlament bi tada sigurno drugačije izgledao, tada bi u njemu većinu imali neki drugi ljudi, koji su iskreno zainteresovani da sudovi budu nezavisni, a tužilaštvo slobodno. I zato su slobodni i pošteni izbori prvi korak ka Srbiji u kojoj će vladati zakoni i pravda. Hvala vam.

: Prvo bih replicirala ministarki Maji.

Ministarko vi ste malo pobrkali stvari. Vi se ne nalazite u sudnici. Vi se nalazite u Narodnoj skupštini. Ovo je parlament, ja sam političarka. Mi smo svi ovde političari. Znači, nismo mi ovde došli da nas vi preslišavate, da mi ovde iznosimo dokaze, da podižemo optužnice. Znači, mi smo ovde da iznosimo naše političke stavove i mi smo slobodni. Mi imamo imunitet da iznosimo slobodno sumnju. Znači, mi smo političari i ne trebate vi meni ovde da držite lekcije, nego ste vi ovde došli da položite račun nama narodnim poslanicima.

Druga stvar, koliko je Demokratska stranka zainteresovana da se poboljšaju ovi zakoni, ja mislim da dovoljno govori činjenica da smo podneli preko 200 amandmana na ove zakone. Znači 10 poslanika Demokratske stranke podnelo je preko 200 amandmana o kojima ćemo raspravljati vrlo rado u narednim danima.

Treća stvar, pošto ovde predstavnik SNS stalno maše nekim dokumentom, ali nikada ne dovrši priču do kraja, znači on ne kaže da je ta osoba koja se dole potpisala i ta osoba čije on rečenice čita, ta osoba je od 2013. godine u redovima SNS. Recite, što se stidite toga? Recite, to je vaš kadar, vaš kadar od 2013. godine. Mi ceo dan slušamo citate osobe koja je vaš član, bio vam je potreban 2013. godine, verovatno vam treba i 2023. godine. Zahvaljujem se.

Poštovane građanke i građani Srbije, danas raspravljamo o Zakonu o privremenom uređivanju načina naplate taksi za javni medijski servis.

Ovo je peti put da se menja ovaj zakon. Po peti put se produžava vremenski rok u kome će se i dalje RTS i RTV finansirati, kako je zakonom predviđeno, delimično iz budžeta Republike Srbije, a delimično iz takse za javne medijske servise, koja se naplaćuje preko računa za utrošenu električnu energiju.

Upravo ovakvim načinom nestabilnog i netransparentnog finansiranja stavljaju se ponovo i RTS i RTV pod političku kontrolu, jer svaku godinu počinju i završavaju sa zebnjom i strahom da li će se finansiranje za njihov rad odobriti iz budžeta i da li će on biti nastavljen u toku sledeće godine.

Dakle, građani finansiraju i budžet i takse. A kakvu uslugu, odnosno šta dobijaju građani zauzvrat? Kakav je kvalitet rada RTS i RTV? Umesto da javni medijski servis blagovremeno, istinito, objektivno, nepristrasno informiše građane, zauzvrat građani dobijaju samo pravo da budu dezinformisani.

Monitorinzi medija govore da je RTS kao javni servis postao instrument za anesteziranje javnosti i alat za promociju stranke koja je na vlasti i njenog predsednika Aleksandra Vučića. Monitorinzi informativnog programa govore da čak 95% vremena se posvećuje vladajućoj stranci i njenom predsedniku u najpozitivnijem svetlu, a svega 5% pada na opoziciju koja je predstavljena u izrazito negativnom svetlu, označena kao neprijatelj ove države, kao neko ko se raduje tuđim smrtima, kao što kaže ministar Martinović, kao neko ko je strani plaćenik i izdajnik.

Na ovaj način RTS od javnog servisa postaje državna televizija čiji je jedini smisao da jača kult ličnosti Aleksandra Vučića, što je suprotno Zakonu o javnim medijskim servisima.

Kako se jača taj kult? Na primer, hapšenjem biznismena Miroslava Miškovića pred televizijskim kamerama RTS-a daleke 2012. godine. Tada je Miroslav Mišković uhapšen, bio je u pritvoru osam meseci. Danas je on slobodan, i ne samo da je slobodan, nego država Srbija mora da mu plati 30 miliona evra zato što je nezakonito držan u pritvoru osam meseci. Ali, vi ovu vest da će građani Srbije platiti 30 miliona evra, ovo nezakonito postupanje države, a pre svega Aleksandra Vučića, tu vest nemate na RTS-u. Nemate na RTS-u da će svaki građanin Srbije morati da plati po pet evra najskuplju političku kampanju u istoriji ove države. To je kampanja koju je vodio Aleksandar Vučić za podizanje svog rejtinga, da bi se građanima Srbije predstavio kao nekakav borac protiv kriminala i korupcije.

A evo šta je pravo lice ove vlasti. Ovo vam je globalni indeks organizovanog kriminala, tabela, napravljena na nivou Evrope, gde ova crvena linija koja ubedljivo strmoglavo ide napred, to je linija porasti organizovanog kriminala u Srbiji. U Srbiji je 2012. godine, dakle kada je Mišković uhapšen, taj indeks bio 100, da bi danas, odnosno 2021. godine bio 212. Znači, za više nego duplo je skočio globalni indeks organizovanog kriminala u Srbiji.

Država daje novac RTS-u i RTV-u da bi preživela još jednu godinu. Na ovaj način se urušava njihova nezavisnost od izvršne i zakonodavne vlasti, jer umesto transformacije i povećanja kvaliteta programa, imamo povećanje zavisnosti od vladajućeg režima.

Mi ovde danas, ovakvim načinom finansiranja RTS-a i RTV-a u stvari imamo jedan mehanizam za kontrolu javnog servisa, i to je jedini cilj ovog zakona.

Meni je drago što je Miroslav Mišković oprostio Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću što ga je hapsio. Videli smo ga na završenom svetskom prvenstvu u Kataru, gde je nasmejan i srećan i zagrljen bio u društvu sa funkcionerima iz SNS. A da li će građani Srbije oprostiti svo ovo zlo, ovu bahatost, kriminal i korupciju kojoj su izloženi od kad je SNS na vlasti?

Građani Srbije su 5. oktobra 2000. godine oslobodili RTS. Oslobodiće ga ponovo. Oslobodićemo i Srbiju, brže nego što se vi pribojavate. Hvala.

Poštovane građanke i građani Srbije, sa današnjim Zakonom o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis i sa ovim izmenama koje su predviđene mi ništa nećemo učiniti po pitanju toga da RTS i RTV postanu kvalitetniji javni medijski servisi, da objektivno i nepristrasno informišu svoje građane. Naprotiv, oni će i dalje ostati jedna od najvažnijih poluga za očuvanje vlasti Aleksandra Vučića i stranke na čijem je on čelu.

Zašto se dvojica ljudi koji su odavno stekli pravo na penziju i dalje nalaze na čelu RTS-a i imaju izuzetno važne funkcije? Jedan od ljudi koji je trebao odavno da bude u penziji, a nalazi se na mestu direktora RTS-a je Dragan Bujošević, a drugi čovek koji je isto tako jako važan, a to je glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Nenad Lj. Stefanović.

Koji je to kvalitet koji ovu dvojicu novinara lansirao da uprkos zakonu i dalje budu radno angažovani? Znači, umesto u penziju, oni se nalaze na ovim izuzetno važnim pozicijama. Da li mi nemamo dovoljno stručnih profesionalnih i kompetentnih ljudi da zauzmu njihove pozicije? Pa naravno da imamo. Koja je to osobina koja je toliko važna danas i koja je to osobina koja te promoviše da budeš i da imaš funkcije u autokratskom režimu Aleksandra Vučića? Pa to je lojalnost. To je poslušnost. To su jedini kvaliteti i jedino merilo. Pa Ana Brnabić je premijerka samo zato što je beskrajno poslušna i odana Aleksandru Vučiću. Zato se i ova dvojica novinara nalaze tu gde jesu.

Nažalost, medijski servis je zarobljen, a zarobljena nam je i čitava država i građani Srbije moraju da oslobode i da promene ovaj sistem. Hvala.

Poštovane građanke i građani Srbije, RTS i RTV, dva javna medijska servisa, nisu slobodni i ne informišu građane, nego ih dezinformišu. Zašto ih dezinformišu? Zato što je njihov jedini zadatak da besomučnom propagandom rade na učvršćivanju kulta ličnosti Aleksandra Vučića.

Naime, RTS i RTV su sredstvo za očuvanje kriminalnog režima koji je na vlasti i ništa drugo osim toga. Kako oni to rade? Tako što 95% svog informativnog programa posvete izveštavanju o stranci na vlasti, njihovom predsedniku, koji se predstavlja u najboljem svetlu, a onih preostalih 5% posvete celokupnoj opoziciji koju satanizuju, kriminalizuju, za koju govore da su izdajnici, da su stari plaćenici, da se raduju neuspesima Srbije.

Ovaj režim se plaši slobode, slobodnog i necenzurisanog govora na RTS-u. Dokaz za to je i ovo sazivanje sednica po hitnom postupku, čime se onemogućava nama, opozicionim poslanicima, da na dnevni red stavimo one tačke dnevnog reda o kojima bismo mi želeli da govorimo. Plašite se tri minuta slobodnog govora na RTS-u. Plašite se dva minuta slobodnog govora i zato nam ne dajete pravo na repliku i pravo da reklamiramo Poslovnik.

Zato je moguće da u ovakvom, zarobljenom RTS-u mi ne možemo ništa da čujemo o tome zašto su deca izbačena iz vrtića u Pećincima i kako to da i posle četiri meseca nakon što su reagovala prosvetna inspektorska iz Sremske Mitrovice, pokrajinski inspektor, Zaštitnik građana, Poverenica za ravnopravnost, svi su našli isti nalaz, da su deca nezakonito izbačena i da moraju biti pod hitno vraćena u vrtić. Kako je moguće da i posle četiri meseca roditelji i deca čekaju na zadovoljenje pravde?

Zato nije pitanje kako finansirati RTS nego da li nam ovakav RTS uopšte i treba?

Poštovane građanke i građani, sada raspravljamo o Predlogu zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima. Demokratska stranka neće glasati za ovaj zakon, zato što on neće uticati na to da da javni medijski servis Srbije postane slobodan i nezavistan od uticaja vladajućeg režima i da počne da emituje kvalitetniji program.

Dakle, RTS ne izveštava o mnogim važnim temama koje interesuju građane, zato što nije servis koji služi građanima, da ih pravovremeno, blagovremeno, istinito informiše, nego nažalost služi vlasti i očuvanju rejtinga Aleksandra Vučića. To je jedini radni zadatak i RTS-a i njenog direktora, Dragana Bujoševića, i glavnog urednika informativnog programa, Nenada Lj. Stefanovića, da RTS bude u službi održavanja na vlasti Aleksandra Vučića što je moguće duže.

Dakle, RTS je cenzurisana televizija jer ne izveštava o temama koje mogu urušiti rejting Aleksandra Vučića i vladajućeg režima. Jedna od takvih neprijatnih tema po ovaj režim, koja kvari atmosferu u naprednom raju jeste sinoćni hemijski akcident u blizini Pirota, gde su za sada, po našim saznanjima, stradale dve osobe, a 51 osoba je hospitalizovana.

Trideset i dve sekunde u sinoćnom „Dnevniku“ na RTS posvećeno ovoj velikoj ekološkoj i po zdravlje ljudi opasnoj havariji je sramotno malo, čak i za ovakav RTS koji je sveden na propagandno sredstvo vladajućeg režima.

Ovo zakonsko rešenje je loše, jer nema dobrih zakona u državi u kojoj nema vladavine prava. Jedino rešenje je smena ovog kriminalnog režima i ponovna izgradnja svih institucija, pa i RTS-a, po meri građana i po meri zakona. Hvala.

Poštovane građanke i građani Srbije, predloženim izmenama ovog zakona vladajući režim dobija još dve godine da bez konkursa, bez jasnih kriterijuma, bez ikakve kontrole, prima u državnu službu svoje stranačke kadrove.

Od deklarativnih obećanja da će se javna uprava profesionalizovati, da će se zaposleni direktori u javnim preduzećima birati na osnovu konkursa, a ne po stranačkoj pripadnosti, u Srbiji se nije odmaklo, naprotiv, ide se u rikverc. Inače, u Srbiji sve ide u rikverc, jedinio cene idu napred i to u šestoj brzini.

Dakle, danas ne možete da se zaposlite ni kao čistačica u biblioteci ili bolnici ako niste član Srpske napredne stranke. Danas ne možete da se zaposlite kao tetkica u školi ako niste član Srpske napredne stranke, a kamoli da se zaposliste kao profesor ili da budete direktor. Danas je članska karta Srpske napredne stranke najvažniji dokument prilikom zapošljavanja u javnom sektoru.

Dakle, poštovane građanke i građani, nisu bitne vaše diplome, nije bitno vaše znanje, veštine, stručnost, bitna je samo članska karta Srpske napredne stranke i beskrajna i bezuslovna lojalnost Aleksandru Vučiću. Srbija je pod vlašću Srpske napredne stranke postala zemlja ekonomski ucenjenih ljudi, ljudi koji mogu da se zaposle samo na određeno vreme na tri, šest ili 12 meseci.

Više od 70% direktora javnih preduzeća i institucija su vršioci dužnosti, a ne birani po konkursu. Zašto? Da bi mogli da budu podložni političkim pritiscima. To su ljudi koje ucenjujete, od kojih tražite da sakupljaju sigurne glasove za SNS i Aleksandra Vučića. To su ljudi koje terate da stoje na štandovima, da idu autobusima na vaše mitinge po čitavoj Srbiji.

Zato što ponižavate građane Srbije, zato što ste od Srbije napravili jednu od najsiromašnijih država u Evropi, Demokratska stranka neće glasati za ovaj zakon. Hvala.

Juče i danas smo imali prilike da od pripadnika vladajućeg režima slušamo samo bajke. Slušali smo o tome kako su mediji u Srbiji slobodni, kako REM odlično radi svoj posao, kako imamo nezavisno pravosuđe. Niko ko živi u Srbiji ne može da poveruje u ovakve bajke.

Kao dokaz da su mediji nezavisni, pripadnici vladajućeg režima, pre svih ministar Martinović je naveo činjenicu da dvojica novinara, iako su stekla odavno uslov za penziju, još uvek rade na RTS-u, a to su Dragan Bujošević, direktor RTS-a i Nenad Lj. Stefanović, glavni i odgovorni urednik informativnog programa.

Gospodine Martinoviću, to što su Bujošević i Stefanović, umesto u penziji, još uvek na važnim pozicijama na RTS-u apsolutno nije nikakav dokaz, a ponajmanje je to dokaz da imamo nezavisne medije, naprotiv. Ljudi se menjaju, govore i rade neke stvari, a posle se kaju, pa se izvinjavaju i revidiraju svoje stavove. To bar vi, gospodine Martinoviću, najbolje znate.

Vi ste pre izbora 2012. godine, dok ste bili član SRS, za jednu novu stranku, koja se tek formirala i rađala, za SNS govorili, citiram, da je mafijaški klan koji finansiraju kriminalci, a za Aleksandra Vučića ste rekli, citiram, da je to kurir između Joce Amsterdama i Caneta Žapca. Nakon izbora 2012. godine, kada je SNS osvojila vlast, vi ste, gospodine Martinoviću, revidirali svoj stav, pa ste umesto da budete kritičar Aleksandra Vučića, postali kritični prema sami sebi. Rekli ste, citiram: „Bio sam magarac, najveća politička budala, napravio sam katastrofalnu političku grešku zato što sam govorio stvari za koje sam znao da nisu istinite“, kraj citata.

Dakle, gospodine Martinoviću, ne samo da ste javno priznali da ste licemer, znači, osoba koja jedno misli, a drugo priča, nego vi ste živi dokaz da se ljudi menjaju, da u nekim ozbiljnim godinama menjaju svoje političke stavove, menjaju svoje političke dresove i svoje ponašanje. Ako ste vi doživeli tako dramatičan preobražaj, pa od magarca, prema sopstvenim rečima, postali ministar, sasvim je moguće da je i Bujošević doživeo sličan preobražaj, pa od urednika emisije „Nije srpski ćutati“ postao Srbin koji odlično ćuti i još bolje ništa ne vidi i ne čuje.

Kada bi RTS video i čuo i smeo da objektivno izveštava, on bi morao da izveštava o lavovskoj borbi dve majke, dve Jelene iz Pećinaca, Jeleni Mažić i Jeleni Mihajlović, koje već četiri meseca biju bitku sa institucijama ove države da svoju decu, koja su nezakonito izbačena iz vrtića u Pećincima, da je vrate. To je velika afera koja je duboko uznemirila sve građane Srbije. O toj aferi i po toj aferi su već reagovali gradska inspektorka Snežana Konjović iz Sremske Mitrovice, pokrajinski inspektor za prosvetu, Zaštitnik građana, Poverenica za ravnopravnost. Svi oni tvrde jedno isto, da su deca nezakonito izbačena iz vrtića, da su diskriminisana na najgori mogući način od direktorke predškolske ustanove u Pećincima, Anite Volčevski, i da ta deca moraju pod hitno biti vraćena. Ali, ta deca i posle četiri meseca čekaju na pravdu.

Po rečima ovih majki, razlog za to jeste lična osveta člana SNS iz Pećinaca, bogatog čoveka, regionalnog moćnika, finansijera SNS i prilježnog sakupljača sigurnih glasova za SNS, izvesnog Milorada Pantića Lukija. Taj Luki je odlučio da ove ljude koji nisu pristali da budu članovi SNS i da budu sigurni glasovi za SNS, da te ljude, slobodne ljude grada, opštine Pećinci kazni tako što će diskriminisati njihovu decu, odnosno zabraniti im da idu u vrtić u koji su pre toga godinama išla.

O ovoj aferi je reagovao čak i predsednik Aleksandar Vučić. On se ogradio, on je tvrdio da ne poznaje Milorada Pantića Lukija iz Pećinaca.

Ja pozivam Dragana Bujoševića da ponovo pokrene emisiju „Nije srpski ćutati“ na RTS-u, da nam predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasni šta je ovo, otkud on na fotografiji sa Miloradom Pantićem Lukijem iz Pećinaca, a tvrdio je da ne poznaje tog čoveka. Ako je možda predsednik Aleksandar Vučić izgubio pamćenje, čovek puno radi, puno čita, malo spava, brine sve brige ovog sveta, evo, ja pozivam Aleksandra Vučića da pita svog brata Andreja Vučića, da pita dvojicu ministara, jednog sadašnjeg Miloša Vučevića, jednog bivšeg Branimira Nedimovića, otkud oni sa Miloradom Pantićem Lukijem u opštinskom odboru SNS u Pećincima. Znači, evo je još jedna fotografija, takođe, isto društvo, ali u drugoj garderobi. Evo ga ponovo i Andrej Vučić i Milorad Vučević sa Lukijem.

Na kraju, znate gde su prvo otišli novi ministri u ovoj Vladi? Znate koga su prvo posetila dva ministra, Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine i Marko Blagojević, ministar za javna ulaganja? Posetili su Milorada Pantića Lukija.

Znači, pozivam Bujoševića, ako je još uvek preteklo nešto u njemu od one nekadašnje novinarske časti, da ponovo pokrene emisiju „Nije srpski ćutati“, da pozove u tu emisiju i majke iz Pećinaca, da pozove Aleksandra Vučića, da pozove Milorada Pantića Lukija, da pozove Zaštitnika građana, Poverenicu za ravnopravnost, inspektorku Snežanu Konjević i da građani Srbije konačno saznaju istinu o ovoj užasnoj aferi, aferi gde se desilo nešto nezabeleženo, da je ovaj mafijaški režim odlučio da se sa svojim političkim neistomišljenicima obračunava tako što će im decu izbacivati iz vrtića.

Ono što želim da poručim svima vama, da vam decu ovaj narod neće oprostiti, da ćete odgovarati za svo zlo koje ste naneli narodu. A RTS je narod jednom već oslobodio. Biće RTS ponovo slobodan. Živeli.

Ja bih samo iskoristila pravo na repliku, kao zamenica šefa poslaničke grupe DS i replicirala pređašnjoj govornici.

Ona je spomenula da smo mi sprovodili akciju „Očistimo Srbiju“. Ja moram da kažem, da nažalost, nažalost, Srbiju nismo očistili, jer čim su u parlamentu i prethodna govornica i Martinović i mnogi drugi, nažalost nismo očistili dovoljno dobro Srbiju, ali se nadam da ćemo u nekom drugom čišćenju taj posao uraditi do kraja. Hvala.

Imam tri pitanja.

Prvo pitanje postavljam ministru spoljnih poslova, Nikoli Selakoviću, kada će se ministar Selaković…

Pardon, bivši ministar spoljnih poslova, a šta je danas? Danas je ministar za socijalu, dakle kada će se ministar Selaković izviniti svim građankama i građanima Srbije zbog jučerašnjeg skandaloznog govora u Skupštini? On je juče ovde prebrojavao ko koliko ima dece i hvalio se da on za sada ima troje dece i učinio da se svako ko nema dece ili ima manje od troje dece, koliko ima ministar Selaković, da se oseća jako loše i povređeno.

Optužio je žene da su krive zato što se ne rađa dovoljno dece, da smo razmažene jer ne rađamo onoliko dece koliko su rađale naše bake. Optužio je žene da smo krive zato što u Srbiji postoji bela kuga, on je koristio taj izraz.

Takođe je za skupštinskom govornicom sa pozicije ministra širio potpune neistine i dezinformacije u vezi sa ženskim zdravljem. Rekao je da je za ženu najoptimalnije da rodi četvoro dece. To je potpuna besmislica, to je apsolutna laž. Šta to znači? Da mi, ostale žene, koje nemamo dece ili koje nemamo četvoro dece, da mi nismo optimalne?

Šireći ovakve neistine o ženskom zdravlju ugrozio je ne samo zdravlje žena, nego i zdrav razum svih nas.

Pozivam ministra Selakovića da svoju brigu o deci dokaže tako što će uzeti za ruku Jakšu, Nađu i Sofiju, decu koja su izbačena iz vrtića u Pećincima, samo zato što njihovi roditelji ne pristaju da glasaju za SNS i Aleksandra Vučića, neka ministar Selaković već danas uzme ovu nezakonito i nepravedno izbačenu decu iz vrtića i neka ih odvede u vrtić. To neka uradi već danas, a ne da izigrava drugu babicu Srbije, jer svi znamo ko je prva babica Srbije.

Drugo pitanje postavljam Administrativnom odboru – kada će se razmatrati ostavka Slaviše Bulatovića, poslanika SNS iz Vranja? Ovo pitanje postavljam u ime naše građanke Dragane Cvetković. Naime, porodica narodnog poslanika SNS iz Vranjske banje Slaviše Bulatovića kupila je deo školskog dvorišta u javnoj svojini i na osnovu falsifikovanog potpisa koja pokazuju dokumenta iz policije i rešenje Višeg suda u Nišu, koje je odlučivalo o pritvoru Mariji Mladenović, službenici gradske uprave u Vranju, ona je priznala da je sačinila i overila zapisnik sa potpisom koji joj je Bulatović predao, a za koji je tvrdio da pripada njegovom komšiji Čedomiru Cvetkoviću. Dragana Cvetković, Čedomirova ćerka, koja već duže vreme pokušava da istera ovu stvar na čistac, dobila je odgovor od MUP-a u kojem se navodi da je osumnjičena Mirjana Mladenović tokom saslušanja priznala da je falsifikovala Čedomirov potpis, odnosno da je zapisnik o saslušanju suseda lažan.

Zato pitam ministarku pravde, Maju Popović, da li zakoni važe za sve, da li je članska karta Srpske napredne stranke iznad Ustava i zakona i kada će Slaviša Bulatović, poslanik SNS iz Vranja, biti procesuiran i odgovarati za ovo krivično delo? To što je on još uvek član SNS i sedi ovde zajedno sa nama, poslanicima, to je slika i prilika morala u SNS. To što se vi niste ogradili od njega pokazuje da se vi krivičnih dela ne stidite i da ih podržavate.

Treće pitanje je za ministra finansija, Sinišu Malog. Građani Kikinde su me zamolili da dobijem informacije u vezi sa privatizacijom Livnice u Kikindi. Naime, u toj privatizaciji je učestvovao šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov. Doduše, tada nije bio u SNS-u, tada je bio član Demokratske stranke Srbije, zajedno sa nekadašnjim ministrom za privatizaciju, Predragom Bubalom, koji je takođe bio član Demokratske stranke Srbije. Kada je otkrivena malverzacija u Livnici vezano za privatizaciju Livnice Kikinda, Bubalo je završio u zatvoru, a znate šta je Milenko Jovanov uradio – učlanio se u Srpsku naprednu stranku. Postavljam pitanje – da li to znači da članska karta SNS zaista znači izbegavanje krivične odgovornosti i da je ona iznad zakona?

Zato molim ministra finansija Sinišu Malog, koji je bio u vlasti od 2000. godine, koji jako dobro zna sve vezano za privatizacije, da mi dostavi svu dokumentaciju vezanu za ovu spornu privatizaciju. (Isključen mikrofon.)

Tražim pravo na repliku. Lično sam pomenuta, a inače je ovde bilo i prekršeno nekoliko članova Poslovnika, ali o tome će moje kolege.

Ja sam danas postavila pitanje vezano za privatizaciju Livnice u Kikindi. Ppitanje sam postavila stručnjaku za sve privatizacije od 2000. godine do danas, osobi koja je bila deo i bivše vlasti i ove sadašnje. Znači, najkompetentnija moguća osoba za privatizaciju u Srbiji je trenutno na funkciji ministra finansija Siniša Mali i ja od Siniše Malog očekujem odgovor, a ne od šefa poslaničke grupe Milenka Jovanova.

Zaista ne razumem zašto mi se šef naprednjaka obraćao takvim tonom kao da mi se pravda, kao da odgovara neku lekciju? Doduše, jesam bila profesorka srpskog jezika, ali ovde nisam profesorka i ne očekujem da mi se učenici pravdaju, nego samo tražim informacije od Ministarstva finansija, tako da se nadam da ću dobiti te informacije.

Gospodin Jovanov kaže da mene ljudi ne poznaju u Kikindi, čak me ne poznaju ni u Vršcu, u gradu u kome ja živim. Možda je on i u pravu, ali za neke ljude je bolje da ih građani ne poznaju.

Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovane građanke i građani Srbije, podnela sam amandman kojim je predviđeno da se više sredstava iz budžeta izdvoji za razvoj ženskog preduzetništva.

Smatram da je ekonomsko osnaživanje žena veoma važno. Trenutno u Srbiji, kako statistika govori, svega 30% firmi na svojem čelu imaju žene. Taj procenat mora da bude povećan bar na 50%, jer toliko u našem društvu ima žena.

Zašto je važno da imamo što više ekonomski snažnih i finansijskih nezavisnih žena? Zato što je samo ekonomski slobodan čovek istinski slobodan, a slobodan čovek znači slobodno društvo, a jedino takva slobodna, demokratski uređena društva mogu da se razvijaju i napreduju. To su društva u kojima žive srećni ljudi, to su društva u koja se neki ljudi doseljavaju i ne iseljavaju se iz takvih država.

Takođe, imajući u vidu statistiku koja je porazna, recimo, samo ove godine 23 žene su nastradale u porodičnom nasilju, jedna devojčica, a mnoge od tih žena bi danas bile žive da su bile finansijski nezavisne i da nisu bile prinuđene da žive u partnerskim odnosima u kojima su trpele nasilje.

Da je država imala više sluha i da je podsticala žene da osnivaju svoje firme i da budu finansijski nezavisne verujem da bi mnoge žene izašle iz nasilnih partnerskih odnosa i napustile takve veze.

Nemam iluzija. Vi nećete prihvatiti ovaj amandman, kao ni mnoge druge veoma dobre amandmane koje su predložile moje kolege, narodni poslanici ovde i takvi amandmani neće biti usvojeni sve dok ovde ne budu sedeli ministri i članovi Vlade kojima je na prvom mestu dobar interes za opšte dobro, a ne lični interes u fokusu.

Hvala.

Svojim amandmanom sam predvidela da se povećaju sredstva namenjena za projekata izgradnje deponija čvrstog otpada.

Svi smo svedoci toga da je Srbija postala i ekološka, a, bogami i politička deponija. Čvrstog otpada ima svuda. On je razbacan po školskim dvorištima, duž puteva, po gradskim javnim površinama, trgovima, parkovima, po rekama itd. Znači, definitivno je potrebno uložiti više sredstava da se na kvalitetniji način izborimo sa zagađenjem životne sredine.

Ono što je zabrinjavajuće i što više brine građane Srbije jeste sledeća stvar. Ja sam juče i nešto govorila o tome, drago mi je što se o problemu recikliranja bavila juče i prekjuče, odnosno prvog dana, pošto je premijerka bila ovde samo prvog dana, a ostalih dana je imala preča posla, znači spominjala je reciklažu, recikliranjem se bavio i ministar Siniša Mali, a recikliranjem sam se, bogami, bavila i ja, pa sam rekla da je najveći problem za građane Srbije upravo to što je SNS reciklirala najgore političke kadrove od devedesetih do danas.

Sve ono najproblematičnije u politici se danas sjatilo u redove SNS. To je najveći problem. Isti ljudi koji su vodili finansije od dvehiljaditih do 2012. godine, kao što je Siniša Mali, kao što je Mlađan Dinkić, kao što je Goran Vesić, kao što je Ana Brnabić, svi ti ljudi su bili deo te vlasti koju vi kritikujete. Znači, oni su bili na vlasti od dvehiljaditih.

Kad govorite o nekoj bivšoj vlasti koja je ostavila praznu kasu, pa to su vaše stranačke kolege, to su ljudi koji sede u Predsedništvu SNS. To su, evo ovde, ljudi koji sede u Vladi i prave se da su oprali svoje biografije i da su sada članovi SNS. Oni nikada nisu bili članovi DS. Ja vas molim da to svi primite k znanju. Oni su se samo učlanjivali u vlast i oni su se i sada učlanili u vlast. Trenutno je SNS na vlasti. Znači, to imajte na umu. Sa takvim ljudima nema sreće za građane i građanke Srbije.

Još nešto, nemam nikakvu iluziju da se sa amandmanima koje predlaže opozicija može poboljšati ovaj pljačkaški budžet zato što ne postoje dobra pojedinačna rešenja u autokratskom režimu. U državi gde nema slobode, gde nema vladavine zakona, gde nema slobodnih medija, gde ljudi ne mogu slobodno, po svojoj slobodnoj volji, da glasaju na izborima, znači nema dobrih pojedinačnih rešenja, neće biti dobrih rešenja ni za poljoprivrednike, niti za prosvetare, niti za socijalno ugroženo stanovništvo. Jedino rešenje jeste smena ovog kriminalnog mafijaškog režima i to će desiti mnogo brže nego što vi pretpostavljate. Hvala.

Juče je Ana Brnabić svoju odbranu budžeta započela pričom o reciklaži papira. Toj temi se nekoliko puta vraćala u toku svog jučerašnjeg izlaganja, a o recikliranju papira čuli smo i od Siniše Malog.

Građani treba da znaju da nije problem četrdesetak letaka koji su na ovom nerecikliranom papiru ovde juče podeljeni nama narodnim poslanicima. Pravi problem jeste zašto vi inicijativu koju je potpisalo 40 hiljada građana ne stavljate na dnevni red. Zašto se u Narodnoj skupštini ne razgovara o rudarenju litijuma i bora?

Šta to krijete od građana Srbije? Čega se stidite? Od letaka na nerecikliranom papiru mnogo je opasnije što vi reciklirate ono što ne sme da se reciklira. Vi reciklirate političke kadrove iz nekih bivših vremena. Sve što nije valjalo u različitim političkim strankama od devedesetih do danas, danas se nalazi u SNS. Sve ste ih reciklirali.

Ta vaša reciklaža će nas, građane Srbije, mnogo više koštati, nego što se ovaj letak štampao na nerecikliranom papiru. Evo, pogledajte ko danas sedi u Vladi? Tu sedi reciklirani ministar Siniša Mali, koji je deo svake vlasti od 2000. godine.

On se svojoj ženi hvalio da je rušio zgrade u Savamali. O tome je svedočila njegova bivša supruga Marija Mali, a kada ne ruši kuće po Savamali, on šta radi? Psuje majku nama ovde narodnim poslanicima. O tome mogu ja lično da svedočim. Znači, dokazano lažni doktor nauka, plagijator i kradljivac intelektualne imovine Siniša Mali…