Demokratska stranka je podnela amandman na član 8. Ovim amandmanom propisuje se dužnost ministra nadležnog za poslove finansija da podzakonskim aktima propiše rok za isplatu novčane pomoći koji ne može biti od četiri meseca.

Pre svega bih želela nešto drugo da napomenem, a to je da ovakav način neselektivnog trošenja para je nešto čemu se duboko protivi Fiskalni savet. Podsetiću vas, Fiskalni savet Srbije je nezavisno telo koje odgovara Skupštini Srbije i to telo smatra najavljene isplate nesistematskim i skupim trošenjem.

Takođe, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, sedeći ovde u više navrata nama narodnim poslanicima kada se obraćao, govorio je vrlo kritički upravo o ovakvom neselektivnom deljenju novca, odnosno novca iz helikoptera, kako se on tada izrazio, i to je ocenio da je ovakvo deljenje para za decu i mlade višestruki promašaj.

Znači, citiram predsednika Fiskalnog saveta, Pavla Petrovića. Kaže Pavle – mi nemamo taj novac, treba da ga pozajmimo. Dalje, on naglašava – neselektivno deljenje novca građanima ekonomski je veoma štetno i socijalno neodgovorna politika.

Ja bih ovde samo još dodala da efekat ovog zakona će biti potpuno suprotan od onoga što se možda na prvi pogled misli. Ovakvim neselektivnim trošenjem novca, gde će novac dobiti i deca koja nemaju šta da jedu i deca iz vrlo imućnih porodica, koja neće ni osetiti tih 10.000 dinara, jer njihov džeparac je mesečno često mnogo veći od tih 10.000 dinara. Znači, neselektivnim deljenjem novca, kako Pavle Perović, predsednik Fiskalnog saveta kaže, onako iz helikoptera, porašće inflacija, skočiće cene, sve će poskupeti, siromašniji će postati još siromašniji, bogate porodice ovu pomoć neće ni osetiti. Socijalne nejednakosti će se samo povećati. Jaz između siromašnih i bogatih će samo još više rasti.

Ono što je najvažnije, ovaj zakon neće sistemski rešiti problem siromaštva u Srbiji. Ali, ono što je još više zastrašujuće i što je zaista poražavajuće jeste da SNS ni ne želi da iskoristi siromaštvo, jer vi ste usavršili mehanizam da upravo socijalno ugrožene ljude lako ucenjujete i primoravate ih da glasaju za Aleksandra Vučića i za vašu stranku tako što ih plašite da će ostati bez socijalnih davanja, tako da će se ovaj registar u stvari pretvoriti u registar socijalno ugroženih ljudi koje ćete vi kasnije ucenjivati i maltretirati kada dođe vreme izbora u Srbiji. Zahvaljujem.

Možda je prethodnom govorniku sve ovo zanimljivo, smešno itd. to što će da raste inflacija, što će cene od septembra otići u nebo, što će siromašni postati još siromašniji, ali on je prevideo jednu važnu stvar, to je da sam ja citirala izjave članova Fiskalnog saveta, koji su u više mahova to rekli i ovde gostujući u Skupštini Srbije, a i njihove izjave koje su izneli u medijima.

Sve ove ocene koje sam ja ovde pročitala su ocene Fiskalnog saveta. Fiskalni savet je vrlo važno, to je nezavisno telo i trebalo bi to telo da poštuje i prethodni govornik.

Prema tome, ono što je jako važno reći jeste sledeće. Ovaj registar će biti iskorišćen samo za manipulacije i za namicanje glasova SNS kada dođu izbori i to od onih koji su najsiromašniji i sa kojima je lako manipulisati. Uostalom, o tome svedoči i svedočenje žene iz Surdulice koja je bila dojučerašnji bot SNS. Žena je pod punim imenom i prezimenom svedočila o svemu ovome o čemu sam ja malopre govorila. Hvala.

Poštovane građanke i građani Srbije, iskoristila bih ovaj amandman i njega bih iskomentarisala na taj način što sam dobila poruku upravo sada, dok traje ova sednica, od prosvetne radnice, jedne od hiljada i hiljada prosvetnih radnica u Srbiji. Ta gospođa mi šalje sledeću poruku, kaže ovako, „gospođo Dragana, kažite ovoj sekti da udžbenici za 8. razred koštaju 19.500 dinara, za tričavih 10.000 dinara mogu da kupim sveske deci. Moj brat je samohrani otac tri srednjoškolca i dosad nije primio ni jedan dečiji dodatak, jer mu je plata „velika“, a inače je prosvetni radnik“.

Znači, šta mi imamo ovde u ovoj poruci. Imamo informaciju da je SNS prosvetne radnike učinili siromašnim građanima, građanima koji nemaju osnovna sredstva za život, za školovanje svoje dece.

Siromaštvo u Srbiji je u uzlaznoj liniji. Znači, vi ste od Srbije napravili četvrtu najsiromašniju zemlju u Evropi. Inflacija u Srbiji je veća nego u Ukrajini u kojoj besni rat. Sto dvadeset dve hiljade dece gladuje, a prema statistici Republičkog zavoda za statistiku u proteklih deset godina našu državu je napustilo 495.975 ljudi. Znači, skoro pola miliona građana Republike Srbije je pobeglo iz Srbije glavom bez obzira, bežeći od ovog zlatnog doba u koje nas je uvukla SNS. Hvala.

Pošto je ovde bilo reči o prosvetnim radnicima, evo ja bih iskoristila ovaj amandman da nešto kažem o tome. Da li prosvetni radnici danas bolje žive nego što su živeli pre deset godina? To ćete morati njih da pitate. Da li oni danas sa svojom platom mogu da kupe sve ono što su mogli da kupe sa platama od pre deset godina? To oni najbolje znaju.

Ono što znamo svi mi ostali koji nismo prosvetni radnici, jeste sledeće. Nikada do pojave SNS nismo imali botove. Nismo imali ljude koji su ucenjeni poslom u javnom sektoru, u vrtićima, školama. Znači, zaposleni u ovim institucijama moraju da botuju. Botovanje znači vređanje političkih neistomišljenika na društvenim mrežama i to zaista najogavnije, naj onako niže, na najnižem mogućem nivou.

U ostalom, o tome imamo informacije iz vaših redova. O tome govore vaši članovi poput Jovane Brajović iz Surdulice, koja je javno, pod punim imenom i prezimenom svedočila o torturi kojoj su izložene hiljade i hiljade prosvetnih radnika i ljudi koji su zaposleni u ostalim državnim administracijama, u opštinama, bolnicama, vrtićima itd.

To nikada nije bio ranije slučaj, takvo ponižavanje građana Srbije je izum koji je izumela SNS, nažalost jedan naopak i duboko osuđujući izum koji ljude tretira kao instrument, kao oruđe u najnižoj mogućoj borbi protiv političkih neistomišljenika. Zahvaljujem.

Poštovane građanke i građani Srbije, zahvaljujući tome što je Branko Ružić podneo ostavku kao čin odgovornosti, mi danas raspravljamo o predlogu za novog ministra prosvete. Da je bilo više razuma i osećanja, političke i moralne odgovornosti kod drugih, mi bismo danas razgovarali i o novom ministru unutrašnjih poslova, Vlada bi razrešila direktora BIA, u proceduri bi bio izbor novih članova REM-a, tabloidi koji mržnjom i nasiljem dezinformišu i truju naše građane ne bi imali podršku države, a novo rukovodstvo RTS držalo bi se Ustava i medijskih zakona i konačno postalo pravi javni servis koji objektivno i pravovremeno informiše svoje sugrađane.

Neću se baviti biografijom Slavice Đukić Dejanović, jer profesionalne biografije ministara u Vučićevo vladi, ama baš ništa ne znače. Da su bitne kompetencije, znanje i veštine ministara i da se od njih očekuje da bilo šta korisno za društvo urade dok su na mestima ministara, mnogi ministri danas ne bi bili u Vladi.

Pa, šta je onda potrebno da biste bili ministar u Vučićevoj Vladi? Odgovor je vrlo jednostavan, potrebna je bezuslovna lojalnost Aleksandru Vučiću lično, jer ako ti se slučajno omakne jedna rečenica koja nije po volji bivšem predsedniku SNS, a danas najponosnijem botu iste te organizacije, bićete smenjeni u pauzi za ručak, kao što se to desilo i sa ministrom privrede, Radetom Bastom.

I, kad smo kod smenjenog Radeta Baste čije ste stvari izbacili iz prostorija ministarstva i ekspresno zamenili bravu na njegovom kabinetu i to čak 20 dana pre nego što je i zvanično razrešen te dužnosti, jer vas je uhvatio toliki neizdrž da se ponizi i sankcioniše ovaj ministar, ja vas pitam – zašto danas nije na dnevnom redu i predlog za novog ministra privrede? Nemoguće da nemate više tako dobrih kadrova za privredu, kao što beše Basta? Nemoguće da nam privreda tako dobro stoji, pa nam nije potreban ministar.

Razumem da se siromaštvo u Srbiji ne vidi baš najbolje iz bogatog vinskog podruma u Jajincima, da se ne vidi iz vile sa Dedinja, ne vidi se iz luksuznih 24 apartmana u Bugarskoj ili dok se bere marihuana na 12 hektara plantaže u Jovanjici. Ja razumem da vi iz Vlade ne koristite javni prevoz, vas voze vozači u državnim automobilima, vi godinama ne plaćate gorivo iz sopstvenog džepa, pa ne znate da mi u Srbiji plaćamo najskuplje gorivo u regionu. Vi ne kupujete namirnice na pijacama i u prodavnicama, to rade vaše kućne pomoćnice, pa ne znate da su nam cene hrane više nego u državama EU. Evo, na primer cene artikala u našim prodavnicama su u proseku za 50 do 100, 200 dinara više nego u Nemačkoj, sa kojom vi tako volite da se poredite.

Ja vas pitam, kako je moguće da litar mleka u Srbiji košta čak 55 dinara skuplje nego u Nemačkoj? Kako je moguće da deterdžent za sudove Feri ovde kod nas je skuplji za 60 dinara nego u Nemačkoj? Kako je moguće da je Nutela u Srbiji čak 150 dinara skuplja nego u Nemačkoj? Kako je moguće da Srbija koja je po međunarodnoj statistici među najsiromašnijim državama u Evropi, zauzimamo četvrto mesto po siromaštvu? Kako je moguće da mi ovde imamo tako visoke cene goriva i životnih namirnica? Kako je moguće da su radnice i radnici Srbije među najsiromašnijim u Evropi jer imaju najmanje plate, a rade najviše u Evropi? Naime, naši radnici jedini u Evropi imaju radnu nedelju dužu od 42 sata, dok radnici u državama EU rade za šest sati kraće u toku radne nedelje.

Kako je moguće onda da imamo tako vredne ljude, a skoro četvrtina Srbije živi u siromaštvu, a 122 hiljada dece u Srbiji gladuje, po statistici Unicefa? Kako je moguće da se danas zadužujemo za 1,3 milijarde evra, a imamo na računu pet milijardi evra i još pride 38,5 miliona tona zlata, kako vi govorite? Kako je moguće da Vučićevi kumovi drogirani i pijani voze automobile od pola milina evra? Dakle, imaju pare i za skupe automobile i da se drogiraju, a na primer zaposleni ovde u Narodnoj skupštini sa srednjom školom rade za minimalac, rade za 38.000 dinara, čak i ispod minimalca i nemaju čak ni novac da kupe kartu za javni prevoz?

Gde je onda pravda? Gde su ovde zakoni? Odgovor je jednostavan, to je moguće zato što ste vi iz vrha vlasti eksperti za laž, obmanu i korupcionaške poslove. Moguće je zato što ovaj režim počiva na nepravdi, na bezakonju, na bezočnoj pljački, izrabljivanju i naroda i prirodnih resursa Srbije i na ministrima koji ćute i kleče pred autokratom.

Zato poslanici DS neće glasati niti za vaše ministre, niti za vaše zakone koji nisu zakoni, jer nisu doneti u javnom interesu nego su samo novi pravni okvir da i dalje nastavite sa pljačkom i razaranjem našeg društva i države. Hvala.

Poštovane građanke i građani Srbije, za koji dan će biti tačno dva meseca kako su se u Srbiji desila dva nezapamćena masovna ubistva u kojima je život izgubilo 19-oro dece i mladih ljudi, isto toliko ih je teško ranjeno.

U ovim ubistvima jedna porodica iz Mladenovca ostala je bez oba deteta, bez sina i ćerke. Žena koju je zadesila tako strašna sudbina da joj neko ubije oba deteta za sebe od 4. maja govori – ja više nisam majka.

Ima li strašnije sudbine i strašnije rečenice od ove – ja više nisam majka? Nema.

Ove užasne tragedije posledica su stanja u našem društvu. One, dakle, imaju svoj opšti uzrok i nisu samo akti nekog poremećenog pojedinca koji se nisu mogli preduprediti. Ova masovna ubistva, zločini i nasilje kojim je naše društvo preplavljeno posledica su načina na koji se u poslednjih 11 godina vodi ova država.

Zato oni koji vode ovu državu moraju da odgovaraju. Smena odgovornih nije stvar nečije dobre ili loše volje. To je nužna samoodbrana naše države i društva.

Odgovornost u prvom redu snose oni koji su zaduženi za bezbednost države i građana, kao i oni koji su presudno uticali na kreiranje javnog mnjenja i stvaranja atmosfere u društvu u kojem su ovakvi užasni zločini mogući. Zato njihove smene tražimo ovde u Narodnoj skupštini, zato njihove smene traže građani širom Srbije, na protestima – Srbija protiv nasilja.

Vi ste, gospodine Gašiću, ministar unutrašnjih poslova i nesumnjivo snosite odgovornost za sistem i stanje u sistemu javne bezbednosti i vi morate odgovarati za ovo što se dogodilo tako što ćete podneti ostavku. To bi uradio svaki častan i odgovoran čovek na vašem mestu. Umesto toga, vi ovde nedeljama glumatate, afektirate i obmanjujete građane.

Neki za vas kažu da ste keramičar. Vi za sebe kažete da ste baštovan po struci. Neki kažu da ste švercovali kafu, pa ste zato dobili prigoda nadimak. Ja ne znam da li je to istina. Možda vam to podmeću vaši partijski drugari koji imaju pristup vašim stranačkim pristupnicama. Ali, ono što znam to je da očigledno na osnovu vaših, i zvaničnih i nezvaničnih, podataka iz biografije, kao i na osnovu vašeg radnog iskustva vi nemate potrebne kvalifikacije da obavljate ovako odgovorne i važne poslove u državi i zato morate da podnese ostavku kad već vaš šef neće da vas smeni. Ni bivšeg ministra Ružića nije hteo da smeni njegov šef, pa je on ipak sam na kraju podneo ostavku.

Građanima Srbije država Srbija ne može da garantuje fizičku, niti pravnu bezbednost. U ovoj državi se sve raspada pred našim očima, i prosveta i zdravstvo i sport i pravosuđe i putevi, mostovi i aerodromi. Šta za to vreme radi vrh državne vlasti? Oni brane vlasnika najveće fabrike marihuane u Evropi. To im je prioritet, to im je najpreče, to im je dužnost najsvetija.

Ministar policije ovde, u Skupštini Srbije, prani proizvođača droge, a policajce koji su razotkrili i uhapsili tog čoveka naziva kriminalcem. Kako da vam kažem, nešto tu ne štima. Suviše strasno, agresivno i nametljivo branite čoveka za kojeg tvrdite da nema nikakve veze sa vama. Tu se nešto ne uklapa.

Teško je poverovati da govorite istinu kada tvrdite da ta plantaža sa vama nema ama baš nikakve veze, čim se tako upadljivo upirete da srušite upadice za Jovanjicu.

Vi kažete da kriminala i ubistava ima i u drugim državama. Ima, naravno, ali samo u Srbiji provooptužene za proizvodnju droge brane i predsednik države i predsednica Vlade i ministar policije i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe.

Samo u Srbiji Dušan Mitić, jedan od inspektora koji je otkrio fabriku droge, svedoči da mu je život ugrožen od drugih državnih struktura i da sada mora da nosi pištolj čak i kad ide sa sinom u park da se igra. Zato morate da odete sa tog mesta.

Ministre Gašiću, kad god progovorite u ovoj sali vi praktično date novi razlog za svoju smenu. Za vas bi zato bilo bolje da se branite ćutanjem. Tako neki možda ne bi pouzdano znali zašto treba da odete. Ovako, kad počnete da pričate otklonite svaku dilemu.

Podsetiću vas da ste pre neki dan ovde rekli da Nemačka štiti ubicu Olivera Ivanovića, pa je Nemačke država morala to da demantuje.

Samo zbog te epske izmišljotine koju ste ovde izvalili i osramotili Srbiju vi ste morali podneti ostavku ili biti smenjeni, ali stvari u Srbiji su se promenili i ništa više nije isto posle 3. i 4. maja. Masovna ubistva u kojima su, nažalost, stradala deca i mlada podigla su građanke i građane širom Srbije.

U Srbiji već osam nedelja traju najmasovniji protesti, u istoriji, protiv vaše vlasti i nasilja kojim ste razorili državu i društvo. Njih ste na proteste pozvali vi, vi koji niste smeli da se upišete u knjigu žalosti u školi „Ribnikar“, nego ste se bavili fotošopiranjem i prebrojavanjem ljudi na protestima. Vi koji se ugrađujete, ne 10%, nego 300% u puteve i mostove kojima se toliko hvalite, pa ih onda prva jača kiša odnese. Vi koji ste uništili, ne samo železničku i autobusku stanicu u Beogradu, nego i aerodrom.

Zato ponavljam – podnesite ostavku i ispunite zahteve protesta. To je prvi korak ka rešavanju društvene i političke krize u koju ste nas uvukli.

Gospođo Brnabić, vi ste skoro promukli od silnog naprezanje da bezbroj puta izgovori najbezočniju laž optužujući nas iz opozicije da politizujemo nesreću i da na smrti dece, mladića i devojaka, koja je zadesila Srbiju 3. i 4. maja, želimo da zaradimo neke političke poene. Za vas je pozivanje na odgovornost za tragediju političko lešinarenje.

Kažete – to je nečuveno da se traži ostavka političara i da se politizuje nečija tragedija. Pa, ko da podnese ostavku ako nećete vi koji zauzimate najodgovornije državne funkcije? Možda saobraćajac koji nadzire saobraćaj u blizini Osnovne škole „Ribnikar“ kad deca dolaze i odlaze sa nastave? Ko da podnese ostavku, ako ne vi, koji ste na čelu službe zadužene za bezbednost građana i te dece?

Kažete da je nečuveno da se samo četiri dana posle tragedije zakazuju protesti i javni skupovi, pa vi ste tri dana posle najvećeg masovnog ubistva u istoriji Srbije, onog u Velikoj Ivanči 2013. godine organizovali svoj politički miting u Novom Sadu i tražili ostavku tadašnjeg predsednika pokrajinske Vlade Bojana Pajtića, koji naravno nema nikakve veze i odgovornost za tragediju u Velikoj Ivanči. Da podsetim, velika Ivanča je selo u opštini Mladenovac, Mladenovac je jedna od Beogradskih opština. Tri dana posle najvećeg masovnog ubistva u Srbiji vi ste se već otimali za vlast u Vojvodini. To vam je bilo najvažnije u tom trenutku. Da, gospođo Brnabić, neki su se u danima najveće tragedije i žalosti otimali za vlast. To ste bili vi i SNS.

Što nas pitate ko je ubio Ranka Panića i zašto niko nije odgovarao za to? Što pitate nas, što ne pitate tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, Ivicu Dačića? Sedi vam u Vladi, vi ste mu šef. Što ne pitate tadašnjeg direktora policije, Veljovića. Eno , ga, sedi vam u kabinetu predsednika države kao specijalni savetnik. Što ne pitate Vučića, što ga savetuje direktor policije iz vremena kada je, kako vi kažete policija ubila Ranka Panića? Kao ste vi to zamislili, da vi reciklirate otpad iz bivše vlasti, a da za ono što su oni radili, odgovornost prebacite na nas koji smo ostali verni svojoj političkoj ideji i stranci i koje niste mogli da zaplašite niti da potkupite za ovih 11 godina. Pa kada su žuti lopovi došli kod vas, oni su valjda sa sobom doneli i svoj lopovluk, to su sada vaši lopovi, lopovluci i kriminalci, vi ste ih prihvatili, mi smo ih odbacili. To su vaši partijski drugovi, sede u vašoj Vladi, niko vam ih nije nametnuo, vi ste ih izabrali.

Za kraj, želim sve vas da podsetim da je svoj mandat na mesto predsednika države, Aleksandar Vučić započeo vraćanjem knjige u biblioteku nakon 30 godina, čime je svojim članovima stranke poslao jasnu poruku – bolje biti član SNS nego biblioteke, jer kada si član biblioteke, knjigu moraš da vratiš, makar i posle 30 godina, a kada si član SNS, šta god da uzmeš ne moraš da vratiš. To će se vrlo brzo promeniti. Poštovani građani Srbije, mi iz DS vam obećavamo da ćemo zajedno sa vama urediti Srbiju kao biblioteku. Vratiće ovi sve što su uzeli, pa i ono što su u Kini sakrili. Uskoro im ostavke neće biti dovoljne. Moraće da odgovaraju pred nezavisnim sudovima države Srbije, za svu nesreću, nepravdu i štetu koju su naneli našem narodu. Taj trenutak dolazi mnogo brzo. U Srbiji nikada više nijedna žena ne sme da posle smrti svoje dece zakuka da više nije majka. Hvala.

Poštovane građanke i građani Srbije, koliko je SNS i koaliciji okupljenoj oko nje stalo do Zakona o upravljanju otpadu govori to što smo raspravu o ovom zakonu počeli noćas, negde oko jedan sat izjutra, i to u praznoj sali, bez resorne ministarke. Sinoć resorna ministarka Irena Vujović nije bila prisutna ovde, a raspravljamo o zakonu iz njene oblasti, a nema je ni danas ovde.

Gde vam je ministar Nikola Selaković? Ni njega noćas nije bilo kada smo obavili raspravu o Zakonu o zaštiti na radu. Koliko znam, komemoracije se ne održavaju u ponoć. Jedino što Nebojša Selaković radi – ide po komemoracijama, što je pozitivno, ministar i treba da ide na komemoracije, ali pre svega treba da ode na komemoracije radnika koji su prošle godine i ove godine izgubili svoje živote na gradilištima.

Problem Srbije, ponavljam, to sam već više puta rekla, nisu loši zakoni, naši zakoni su solidni i u velikoj meri već usklađeni sa zakonodavstvom EU. Problem Srbije je što ne poštuje postojeće zakone, a to znači da neće poštovati ni ove zakone koje mi ovih dana usvajamo.

Problem Srbije je što zakon ne važi podjednako za sve. Ne važi za firme koje su bliske vlasti, ne važi za firme u vlasništvu porodice Vučić, porodice Mali, porodice Kisić, porodice Brnabić.

Građani Srbije će živeti bolje kada zakon konačno počne da važi podjednako za sve, a pre svega za ljude na vlasti.

Za 11 godina pretvorili ste Srbiju u jednu veliku deponiju, a to što je Srbija danas velika ekološka deponija je posledica pre svega toga što je ona jedna velika politička i društvena deponija. Danas je Srbija država razorenih institucija. Jedini šalter koji radi u Srbiji je šalter Aleksandra Vučića i zato on ima svu odgovornost i odgovaraće kada zakoni počnu da se primenjuju u Srbiji.

Moj amandman je vrlo jednostavan. Ja predlažem da se brišu odredbe, jer ne postoji dovoljno argumenata da će rešenje predloženo ovim članom dovesti do toga da se reše više neki praktični problemi.

Iskoristila bih prisustvo ministarke Đedović da i njoj uputim par svojih zapažanja. Ministarko Đedović, danas ste se hvalili sa svim onim što ima u vašoj biografiji. Za nekoliko godina ćete gledati kako da iz biografije izbrišete da ste ikada bili ministarka u Vučićevoj Vladi, kao što to upravo čini vaša prethodnica, u čiju ste fotelju seli, bivša ministarka energetike, Zorana Mihajlović upravo ovih dana pokušava da naprasno obriše i opere svoju biografiju.

Uvek su u autokratskim režimima trebali takvi kao vi, vi ste tu da ih umiju, da ih prolepšaju, da mirišu, očešljaju…

Ali, istina je da vi nećete njih okupati i očistiti svojom „fensi“ biografijom, već ćete izaći uprljani…

I biografiju više nikada nikome nećete…

Demokratska stranka je podnela 15 amandmana na ovaj zakon. Smatramo da je ovaj zakon veoma važan za radnike u Srbiji. Konstatovali smo i na Odboru za rad je veliki problem uopšte u primeni postojećeg Zakona o bezbednosti na radu taj što nemamo dovoljno inspektora, što inspektori nemaju ovlašćenja i što rade u izuzetno teškim uslovima, jer trebaju da zatvaraju gradilišta koja su u vlasništvu mafije.

Znači danas najveća gradilišta u Srbiji u stvari imaju ljudi koji su do novca došli na sumnjiv način baveći se opasnim kriminalom, organizovanim kriminalom. Podneli smo amandman koji ima za cilj da poboljša i da motiviše ljude da se ipak prijave i da rade kao inspektori za rad.

Predložili smo da inspektori koji kontrolišu primenu ovog zakona ne mogu imati manju osnovnu platu od osnovne plate sudije Osnovnog suda. Ogroman problem u praksi oko primene propisa o bezbednosti i zdravlju na radu čini nedovoljan broj loše plaćenih inspektora. Od njihovog adekvatnog rada zavisi stepen primene ovih propisa. Ukoliko bi imali status službenih lica i platu sudija Osnovnog suda, što znači povećanje od oko 40%, bili bi znatno samostalniji u svom radu i njihov ekonomski položaj bi se znatno poboljšao. Ovo zanimanje učinilo bi poželjnijim.

Radi se o izuzetno odgovornom poslu koji je prožet brojnim pritiscima, a posebno ga je teško obavljati u manjim sredinama. Podsetiću vas, na primer, da je u septembru 2018. godine, da su dvojica radnika poginula na gradilištu „Beograda na vodi“. Pali su sa 22 sprata objekta u izgradnji. Povodom ovog nesrećnog slučaja Aleksandar Vučić je rekao da se tragedije dešavaju i da u Americi na svakih 30 sekundi pogine perač prozora.

Tako da, u tom smislu da motivišemo neke ljude koji bi mogli da se usude i da imaju dovoljno hrabrosti da zatvore gradilišta poput gradilišta „Beograda na vodi“ ili nekog od gradilišta „Milenijum tima“. Mi smatramo da inspektori za rad trebaju da imaju povećanje od 40% na svoju sadašnju platu. Hvala.

Koliko je koaliciji okupljenoj oko SNS stalo do radnika, radničkih prava, i njihove bezbednosti na radu, dovoljno govori činjenica da smo raspravu o ovom važnom zakonu započeli noćas, sada, oko ponoći, i to u sali gde nema resornog ministra Selakovića.

Ja vas molim da probudite Selakovića ako spava, ili da ga pozovete sa nekih od beogradskih splavova, ako je slučajno čovek izašao u provod, ipak je petak veče, verovatno čovek ima potrebu malo da se opusti posle svog napornog ministarskog radnog dana.

Znači, mi noćas raspravljamo o Zakonu o bezbednosti na radu bez resornog ministra. Ovde zakon brane ministarka poljoprivrede i ministar telekomunikacija. To je zaista sramotno za radnike u Srbiji, za sve nas građane.

Demokratska stranka je podnela amandman na član 5. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu zato što je predviđeno zakonsko rešenje koje je trenutno predviđeno, znači lica angažovana kod poslodavca po osnovu ugovora kojim se ne zasniva radni odnos po ugovoru o delu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima, sada u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti nemaju pravo na naknadu zarade.

Ukidanjem ovog amandmana to će biti promenjeno, pa će pri ostvarivanju ovih prava biti nebitno da li je kod poslodavca lice u radnom odnosu ili nije u radnom odnosu. Trenutno licima u radnom odnosu na određeno vreme radni odnos, odnosno radno angažovanje može prestati u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu.

Usvajanjem amandmana koji predlaže DS to neće biti moguće, te se na ovaj način dodatno štite ova lica, odnosno omogućava im se znatno viša ekonomska sigurnost, a samim tim i sigurnost članova njihovih porodica. Potrebno je da se poslušaju predlozi sindikata, da se primeni jasna i nediskriminatorna definicija zaposlenog. Potrebno je da se kroz definiciju zaposlenih izjednače prava građana i građanki koji rade na ugovor na određeno i neodređeno vreme.

Neophodno je da se prekine praksa parcijalnih donošenja zakona koji izuzimaju institute Zakona o radu čime se devalvira značaj ovog zakona i čime se urušava radno zakonodavstvo i umanjuje se opseg prava radnika. Svaka promena zakona koja se dešava za vreme vladavine koalicije okupljene oko SNS se svodi na to da pravimo neke nove hibridne oblike radnih odnosa, a to ne prati reforma koncepta radne, socijalne i egzistencijalne sigurnosti, kao što je to slučaj u zemljama EU.

Svaka promena zakona koju vi radite nanosi štetu pre svega sigurnosti radnika. Građani i građanke Srbije nemaju sigurnost na tržištu rada i džaba se hvalite stepenom zaposlenosti kada je jasno da veliki broj tih zaposlenih ne može da ostvari svoja radnička prava, jer rade na ugovor na određeno vreme, a to odgovara vama, vladajućoj većini, jer ugovore na određeno vreme pretvorili ste u oruđe političke ucene. Hvala.

Gde vam je ministar Nikola Selaković? Spava. Da li ste uspeli da ga probudite? Gde je? Da li ste utvrdili. Zašto ga niste kontaktirali?

(Predsednik: Da nije pored Lutovca.)

Ja sam zamenica, prema tome, to je kao da je on ovde prisutan.

(Predsednik: Jeste primetili predstavnike Vlade? To je kao da su svi ministri ovde prisutni.)

Znači, DS je podnela amandman na član 57. gde dopunjujemo sa članom 57a koji glasi: „U cilju unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu, sindikalne centrale imenuju sindikalnog koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu na nacionalnom nivou (u daljem tekstu: sindikalni koordinator na nacionalnom nivou)“.

Zatim smo član 57. dopunili i članom 57b, gde smo objasnili koja prava i obavezu ima sindikalni koordinator.

Život i zdravlje zaposlenih, bezbedna životna i radna sredina u promenama u kojima se nalazi Republika Srbija, na putu evropskih integracija i prihvatanja evropskih dostignuća i normi, moraju postati prioritet i zaokupirati pažnju svih društveni činilaca i države i poslodavca, zaposlenih i sindikata.

Bezbednost i zdravlje na radu predstavlja jedno od najznačajnijih pitanja iz delokruga rada sindikata, jer ta oblast spada u red osnovnih socijalnih i sindikalnih prava. To zahteva stalno prisustvo i aktivno učešće relevantnih sindikalnih organizacija u pripremi, donošenju, implementaciji i monitoringu zakona, propisa i drugih akata o bezbednosti i zdravlju na radu.

Uvođenjem ove kategorije sindikalnog koordinatora za oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na nacionalnom nivou unose u sistem bezbednosti zdravlja na radu svoje dodatne resurse i znanja u cilju poboljšanja istog, ispunjavaju obaveze prema svojim članovima bilo da su organizovani u povereništva ili su pojedinačni članovi.

Koliko je vama do sindikata, do radnika i radničkih prava govori i ova situacija, da evo prošla je ponoć, mi o ovako važnom zakonu raspravljamo posle ponoći u praznoj sali, bez resornog ministra, ministra Selakovića, koji spava dubokim snom, na žalost svih nas građana. Hvala.

Govoriću o Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. Govoriću o tome šta sve može da se desi radniku u Srbiji na njegovom radnom mestu, gde on može da pogine, može da bude otet, a da niko zbog toga ne odgovara.

Omer Mehić, pilot, zaposlen u Vojsci Srbije, poginuo je na svom radnom mestu u helikopteru 13. marta 2015. godine izvršavajući radni zadatak. Spašavanje bebe helikopterom uprkos lošim vremenskim uslovima inicirala su dva tadašnja ministra, ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, i ministar odbrane Bratislav Gašić, a sve u cilju njihove sopstvene medijske promocije.

Afera helikopter u kojoj je stradalo sedam ljudskih života nije imala sudski epilog, niko nije kriv, niko nije odgovarao.

Slobodan Tanasković, zaposlen kao čuvar u firmi „Iskra“ u Hercegovačkoj ulici bio je svedok rušenja u Savamali 24. aprila 2016. godine. Te noći su ga na njegovom radnom mestu napali maskirani napadači, vezali ga, oteli mu mobilni telefon, ličnu kartu i držali ga sve vreme dok su rušili u Savamali. Tanasković je preminuo nakon nekoliko dana od posledica ovog zlostavljanja. Za njegovu smrt niko nije odgovarao.

Uzbunjivač Aleksandar Obradović, radnik valjevske Fabrike „Krušik“ otet je sa radnog mesta i tajno prebačen iz Valjeva u Centralni zatvor u Beogradu. Niko, pa ni porodica nije danima znala gde se on nalazi. Tek nakon pritiska javnosti Obradović je pušten iz zatvora. Obradović se i dalje nalazi pod istragom. On je suspendovan sa radnog mesta, a postupak za korupciju koji je otkrio pre četiri godine u „Krušiku“ nije ni počeo. Prošle godine u rudniku „Soko“ stradalo je osam rudara. Tužilaštvo je završilo istragu i utvrdilo, niko nije kriv.

Prošle godine u Srbiji na radnom mestu nastradalo je 56 radnika, preko 1.000 njih je povređeno. Da li znate da li je neko odgovarao za ovo? Da li znate da li i jedno gradilište u Srbiji zatvoreno zbog smrti radnika?

Ovaj Zakon o radu, kao i prethodni biće mrtvo slovo na papiru jer problem radnika u Srbiji nisu loši zakoni nego zakoni koji se ne poštuju. U Srbiji nema vladavine prava, zakoni se selektivno primenjuju, za neke važe, a za neke ne. Danas u Srbiji ne postoji inspektor koji sme da zatvori gradilište „Beograda na vodi“ ili npr. zatvori gradilište „Milenijum tima“, ili bilo koje druge firme bliske režimu Aleksandra Vučića.

Danas nemamo institucije koje štite radnike. Zabranjeno je sindikalno organizovanje. Zato će i ovaj zakon ostati mrtvo slovo na papiru.

Imam pitanje za predsednika Vlade, ministra rudarstva i energetike, direktora EPS-a i stečajnog upravnika Srbije Aleksandra Vučića – kako vas nije sramota da rasprodajete i uništavate EPS, najvažnije javno preduzeće u Srbiji, u kome radi više od 30 hiljada radnika?

Čime je to Milorad Grčić, bivši vršilac dužnosti direktora EPS-a zadužio predsednika Srbije pa Grčić još nije na robiji, nego napreduje u SNS? Njega ste pre par meseci izabrali za predsednika opštinskog odbora Obrenovac, i to jednoglasno. Zašto je odbačena krivična prijava protiv Grčića koju je podnelo Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, na čijem čelu je tada bila ministarka Zorana Mihajlović? Tom krivičnom prijavom Grčić je optužen da je nesavesnim postupanjem oštetio budžet za više od 500 miliona evra i time ugrozio energetsku i državnu bezbednost.

Ponavljam – zašto Grčić nije u zatvoru? Gde je zapelo u borbi protiv kriminala i korupcije, naprednjaci? Šta radi Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal kada im poslanici Demokratske stranke predaju dokaze da je bilo malverzacija sa javnim nabavkama u EPS-u?

Naime, prošle godine, krajem avgusta, nakon havarijskih oštećenja, Aleksandar Vučić je posle sastanka sa poslovodstvom EPS-a odobrio javne nabavke u iznosu od 60 miliona evra, i to kao nabavke koje su sprovedene po hitnom postupku. Pitam u kom svojstvu je predsednik SNS doneo odluku da se za hitne nabavke proglase one koje to nisu? Kako može da bude hitna nabavka kupovina terenskih automobila u iznosu od 337 miliona dinara ili nabavka kablova u vrednosti od 900 miliona dinara, a te iste kablove EPS ima u svojim magacinima?

Zašto ste ćutali kada je proizvodnja uglja zbog nestručnog upravljanja u EPS-u sa planiranih 30 miliona tona pala na 25 miliona tona uglja? Zašto ste zbog tog manjka posao uvoza uglja iz inostranstva poverili vašim finansijerima, vašim sponzorima političkih kampanja, kao što je firma „Lider Pro“ iz Sremske Mitrovice, koja vam je bila sponzor, koja vam je dala tri miliona dinara za vašu kampanju u 2017. godini, a pet miliona dinara u vašoj kampanji 2016. godine. Ta firma „Lider Pro“ iz Sremske Mitrovice je samo od dva ugovora sa EPS-om, zaključila je ta dva ugovora na više od 16 i po miliona dinara.

Pitam – koliko još vaših firmi, vaših sponzora i finansijera SNS je dobilo ovaj unosni posao uvoza uglja iz inostranstva?

Konačno, ako već moramo da uvozimo ugalj iz inostranstva, zašto to ne radi direktno EPS, kada ima mogućnosti za to i ima zakonska odobrenja da tako nešto radi? Zašto su vam potrebni posrednici, vaše privatne firme, da uvoze ugalj umesto EPS-a iz inostranstva?

Kad smo kod ovih privatnih firmi koje za potrebe EPS-a uvoze ugalj iz inostranstva, Demokratska stranka je došla do saznanja da postoje brojne malverzacije oko uvoza uglja iz Indonezije.

Građani Srbije, zamislite, Srbija umesto na primer iz Republike Srpske da uvozi ugalj, mi uvozimo ugalj iz Indonezije, sa drugog kraja sveta. Ima saznanja da se prateća deklaracija falsifikuje i da se taj ugalj iz Indonezije lažno prikazuje kao mnogo kvalitetniji, a time i skuplji nego što jeste. I sve to plaćate vi, građanke i građani Srbije. Dok vi postajete sve siromašniji, ljudi bliski režimu, kumovi, kumići, braća Aleksandra Vučića, postaju sve bogatiji.

Zato javno pozivam još jednom Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal da ispita koja firma i na koji način uvozi ugalj iz Indonezije? Da li je istina da preskupo plaćamo nekvalitetan ugalj, umesto da dobrom organizacijom posla povećamo eksploataciju nalazišta sopstvenog uglja? Zbog čega ovakvim poslovanjem satirete EPS i da li ga ovakvim spuštanjem cene spremate za prodaju?

Da li je Zorana Mihajlović mislila na ovakvo poslovanje kada je kazala da je SNS postala džuboks za bogaćenje i bahaćenje pojedinaca iz vrha napredne mafijaške vlasti.

Kako ste smeli da EPS iz javnog preduzeća prevedete u akcionarsko društvo, a da o tome nije bilo nikakve javne rasprave?

Zašto ste uništili sindikalne i organizovane… (Isključen mikrofon.)