Demokratska stranka je podnela 15 amandmana na ovaj zakon. Smatramo da je ovaj zakon veoma važan za radnike u Srbiji. Konstatovali smo i na Odboru za rad je veliki problem uopšte u primeni postojećeg Zakona o bezbednosti na radu taj što nemamo dovoljno inspektora, što inspektori nemaju ovlašćenja i što rade u izuzetno teškim uslovima, jer trebaju da zatvaraju gradilišta koja su u vlasništvu mafije.

Znači danas najveća gradilišta u Srbiji u stvari imaju ljudi koji su do novca došli na sumnjiv način baveći se opasnim kriminalom, organizovanim kriminalom. Podneli smo amandman koji ima za cilj da poboljša i da motiviše ljude da se ipak prijave i da rade kao inspektori za rad.

Predložili smo da inspektori koji kontrolišu primenu ovog zakona ne mogu imati manju osnovnu platu od osnovne plate sudije Osnovnog suda. Ogroman problem u praksi oko primene propisa o bezbednosti i zdravlju na radu čini nedovoljan broj loše plaćenih inspektora. Od njihovog adekvatnog rada zavisi stepen primene ovih propisa. Ukoliko bi imali status službenih lica i platu sudija Osnovnog suda, što znači povećanje od oko 40%, bili bi znatno samostalniji u svom radu i njihov ekonomski položaj bi se znatno poboljšao. Ovo zanimanje učinilo bi poželjnijim.

Radi se o izuzetno odgovornom poslu koji je prožet brojnim pritiscima, a posebno ga je teško obavljati u manjim sredinama. Podsetiću vas, na primer, da je u septembru 2018. godine, da su dvojica radnika poginula na gradilištu „Beograda na vodi“. Pali su sa 22 sprata objekta u izgradnji. Povodom ovog nesrećnog slučaja Aleksandar Vučić je rekao da se tragedije dešavaju i da u Americi na svakih 30 sekundi pogine perač prozora.

Tako da, u tom smislu da motivišemo neke ljude koji bi mogli da se usude i da imaju dovoljno hrabrosti da zatvore gradilišta poput gradilišta „Beograda na vodi“ ili nekog od gradilišta „Milenijum tima“. Mi smatramo da inspektori za rad trebaju da imaju povećanje od 40% na svoju sadašnju platu. Hvala.

Koliko je koaliciji okupljenoj oko SNS stalo do radnika, radničkih prava, i njihove bezbednosti na radu, dovoljno govori činjenica da smo raspravu o ovom važnom zakonu započeli noćas, sada, oko ponoći, i to u sali gde nema resornog ministra Selakovića.

Ja vas molim da probudite Selakovića ako spava, ili da ga pozovete sa nekih od beogradskih splavova, ako je slučajno čovek izašao u provod, ipak je petak veče, verovatno čovek ima potrebu malo da se opusti posle svog napornog ministarskog radnog dana.

Znači, mi noćas raspravljamo o Zakonu o bezbednosti na radu bez resornog ministra. Ovde zakon brane ministarka poljoprivrede i ministar telekomunikacija. To je zaista sramotno za radnike u Srbiji, za sve nas građane.

Demokratska stranka je podnela amandman na član 5. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu zato što je predviđeno zakonsko rešenje koje je trenutno predviđeno, znači lica angažovana kod poslodavca po osnovu ugovora kojim se ne zasniva radni odnos po ugovoru o delu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima, sada u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti nemaju pravo na naknadu zarade.

Ukidanjem ovog amandmana to će biti promenjeno, pa će pri ostvarivanju ovih prava biti nebitno da li je kod poslodavca lice u radnom odnosu ili nije u radnom odnosu. Trenutno licima u radnom odnosu na određeno vreme radni odnos, odnosno radno angažovanje može prestati u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu.

Usvajanjem amandmana koji predlaže DS to neće biti moguće, te se na ovaj način dodatno štite ova lica, odnosno omogućava im se znatno viša ekonomska sigurnost, a samim tim i sigurnost članova njihovih porodica. Potrebno je da se poslušaju predlozi sindikata, da se primeni jasna i nediskriminatorna definicija zaposlenog. Potrebno je da se kroz definiciju zaposlenih izjednače prava građana i građanki koji rade na ugovor na određeno i neodređeno vreme.

Neophodno je da se prekine praksa parcijalnih donošenja zakona koji izuzimaju institute Zakona o radu čime se devalvira značaj ovog zakona i čime se urušava radno zakonodavstvo i umanjuje se opseg prava radnika. Svaka promena zakona koja se dešava za vreme vladavine koalicije okupljene oko SNS se svodi na to da pravimo neke nove hibridne oblike radnih odnosa, a to ne prati reforma koncepta radne, socijalne i egzistencijalne sigurnosti, kao što je to slučaj u zemljama EU.

Svaka promena zakona koju vi radite nanosi štetu pre svega sigurnosti radnika. Građani i građanke Srbije nemaju sigurnost na tržištu rada i džaba se hvalite stepenom zaposlenosti kada je jasno da veliki broj tih zaposlenih ne može da ostvari svoja radnička prava, jer rade na ugovor na određeno vreme, a to odgovara vama, vladajućoj većini, jer ugovore na određeno vreme pretvorili ste u oruđe političke ucene. Hvala.

Gde vam je ministar Nikola Selaković? Spava. Da li ste uspeli da ga probudite? Gde je? Da li ste utvrdili. Zašto ga niste kontaktirali?

(Predsednik: Da nije pored Lutovca.)

Ja sam zamenica, prema tome, to je kao da je on ovde prisutan.

(Predsednik: Jeste primetili predstavnike Vlade? To je kao da su svi ministri ovde prisutni.)

Znači, DS je podnela amandman na član 57. gde dopunjujemo sa članom 57a koji glasi: „U cilju unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu, sindikalne centrale imenuju sindikalnog koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu na nacionalnom nivou (u daljem tekstu: sindikalni koordinator na nacionalnom nivou)“.

Zatim smo član 57. dopunili i članom 57b, gde smo objasnili koja prava i obavezu ima sindikalni koordinator.

Život i zdravlje zaposlenih, bezbedna životna i radna sredina u promenama u kojima se nalazi Republika Srbija, na putu evropskih integracija i prihvatanja evropskih dostignuća i normi, moraju postati prioritet i zaokupirati pažnju svih društveni činilaca i države i poslodavca, zaposlenih i sindikata.

Bezbednost i zdravlje na radu predstavlja jedno od najznačajnijih pitanja iz delokruga rada sindikata, jer ta oblast spada u red osnovnih socijalnih i sindikalnih prava. To zahteva stalno prisustvo i aktivno učešće relevantnih sindikalnih organizacija u pripremi, donošenju, implementaciji i monitoringu zakona, propisa i drugih akata o bezbednosti i zdravlju na radu.

Uvođenjem ove kategorije sindikalnog koordinatora za oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na nacionalnom nivou unose u sistem bezbednosti zdravlja na radu svoje dodatne resurse i znanja u cilju poboljšanja istog, ispunjavaju obaveze prema svojim članovima bilo da su organizovani u povereništva ili su pojedinačni članovi.

Koliko je vama do sindikata, do radnika i radničkih prava govori i ova situacija, da evo prošla je ponoć, mi o ovako važnom zakonu raspravljamo posle ponoći u praznoj sali, bez resornog ministra, ministra Selakovića, koji spava dubokim snom, na žalost svih nas građana. Hvala.

Govoriću o Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. Govoriću o tome šta sve može da se desi radniku u Srbiji na njegovom radnom mestu, gde on može da pogine, može da bude otet, a da niko zbog toga ne odgovara.

Omer Mehić, pilot, zaposlen u Vojsci Srbije, poginuo je na svom radnom mestu u helikopteru 13. marta 2015. godine izvršavajući radni zadatak. Spašavanje bebe helikopterom uprkos lošim vremenskim uslovima inicirala su dva tadašnja ministra, ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, i ministar odbrane Bratislav Gašić, a sve u cilju njihove sopstvene medijske promocije.

Afera helikopter u kojoj je stradalo sedam ljudskih života nije imala sudski epilog, niko nije kriv, niko nije odgovarao.

Slobodan Tanasković, zaposlen kao čuvar u firmi „Iskra“ u Hercegovačkoj ulici bio je svedok rušenja u Savamali 24. aprila 2016. godine. Te noći su ga na njegovom radnom mestu napali maskirani napadači, vezali ga, oteli mu mobilni telefon, ličnu kartu i držali ga sve vreme dok su rušili u Savamali. Tanasković je preminuo nakon nekoliko dana od posledica ovog zlostavljanja. Za njegovu smrt niko nije odgovarao.

Uzbunjivač Aleksandar Obradović, radnik valjevske Fabrike „Krušik“ otet je sa radnog mesta i tajno prebačen iz Valjeva u Centralni zatvor u Beogradu. Niko, pa ni porodica nije danima znala gde se on nalazi. Tek nakon pritiska javnosti Obradović je pušten iz zatvora. Obradović se i dalje nalazi pod istragom. On je suspendovan sa radnog mesta, a postupak za korupciju koji je otkrio pre četiri godine u „Krušiku“ nije ni počeo. Prošle godine u rudniku „Soko“ stradalo je osam rudara. Tužilaštvo je završilo istragu i utvrdilo, niko nije kriv.

Prošle godine u Srbiji na radnom mestu nastradalo je 56 radnika, preko 1.000 njih je povređeno. Da li znate da li je neko odgovarao za ovo? Da li znate da li i jedno gradilište u Srbiji zatvoreno zbog smrti radnika?

Ovaj Zakon o radu, kao i prethodni biće mrtvo slovo na papiru jer problem radnika u Srbiji nisu loši zakoni nego zakoni koji se ne poštuju. U Srbiji nema vladavine prava, zakoni se selektivno primenjuju, za neke važe, a za neke ne. Danas u Srbiji ne postoji inspektor koji sme da zatvori gradilište „Beograda na vodi“ ili npr. zatvori gradilište „Milenijum tima“, ili bilo koje druge firme bliske režimu Aleksandra Vučića.

Danas nemamo institucije koje štite radnike. Zabranjeno je sindikalno organizovanje. Zato će i ovaj zakon ostati mrtvo slovo na papiru.

Imam pitanje za predsednika Vlade, ministra rudarstva i energetike, direktora EPS-a i stečajnog upravnika Srbije Aleksandra Vučića – kako vas nije sramota da rasprodajete i uništavate EPS, najvažnije javno preduzeće u Srbiji, u kome radi više od 30 hiljada radnika?

Čime je to Milorad Grčić, bivši vršilac dužnosti direktora EPS-a zadužio predsednika Srbije pa Grčić još nije na robiji, nego napreduje u SNS? Njega ste pre par meseci izabrali za predsednika opštinskog odbora Obrenovac, i to jednoglasno. Zašto je odbačena krivična prijava protiv Grčića koju je podnelo Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, na čijem čelu je tada bila ministarka Zorana Mihajlović? Tom krivičnom prijavom Grčić je optužen da je nesavesnim postupanjem oštetio budžet za više od 500 miliona evra i time ugrozio energetsku i državnu bezbednost.

Ponavljam – zašto Grčić nije u zatvoru? Gde je zapelo u borbi protiv kriminala i korupcije, naprednjaci? Šta radi Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal kada im poslanici Demokratske stranke predaju dokaze da je bilo malverzacija sa javnim nabavkama u EPS-u?

Naime, prošle godine, krajem avgusta, nakon havarijskih oštećenja, Aleksandar Vučić je posle sastanka sa poslovodstvom EPS-a odobrio javne nabavke u iznosu od 60 miliona evra, i to kao nabavke koje su sprovedene po hitnom postupku. Pitam u kom svojstvu je predsednik SNS doneo odluku da se za hitne nabavke proglase one koje to nisu? Kako može da bude hitna nabavka kupovina terenskih automobila u iznosu od 337 miliona dinara ili nabavka kablova u vrednosti od 900 miliona dinara, a te iste kablove EPS ima u svojim magacinima?

Zašto ste ćutali kada je proizvodnja uglja zbog nestručnog upravljanja u EPS-u sa planiranih 30 miliona tona pala na 25 miliona tona uglja? Zašto ste zbog tog manjka posao uvoza uglja iz inostranstva poverili vašim finansijerima, vašim sponzorima političkih kampanja, kao što je firma „Lider Pro“ iz Sremske Mitrovice, koja vam je bila sponzor, koja vam je dala tri miliona dinara za vašu kampanju u 2017. godini, a pet miliona dinara u vašoj kampanji 2016. godine. Ta firma „Lider Pro“ iz Sremske Mitrovice je samo od dva ugovora sa EPS-om, zaključila je ta dva ugovora na više od 16 i po miliona dinara.

Pitam – koliko još vaših firmi, vaših sponzora i finansijera SNS je dobilo ovaj unosni posao uvoza uglja iz inostranstva?

Konačno, ako već moramo da uvozimo ugalj iz inostranstva, zašto to ne radi direktno EPS, kada ima mogućnosti za to i ima zakonska odobrenja da tako nešto radi? Zašto su vam potrebni posrednici, vaše privatne firme, da uvoze ugalj umesto EPS-a iz inostranstva?

Kad smo kod ovih privatnih firmi koje za potrebe EPS-a uvoze ugalj iz inostranstva, Demokratska stranka je došla do saznanja da postoje brojne malverzacije oko uvoza uglja iz Indonezije.

Građani Srbije, zamislite, Srbija umesto na primer iz Republike Srpske da uvozi ugalj, mi uvozimo ugalj iz Indonezije, sa drugog kraja sveta. Ima saznanja da se prateća deklaracija falsifikuje i da se taj ugalj iz Indonezije lažno prikazuje kao mnogo kvalitetniji, a time i skuplji nego što jeste. I sve to plaćate vi, građanke i građani Srbije. Dok vi postajete sve siromašniji, ljudi bliski režimu, kumovi, kumići, braća Aleksandra Vučića, postaju sve bogatiji.

Zato javno pozivam još jednom Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal da ispita koja firma i na koji način uvozi ugalj iz Indonezije? Da li je istina da preskupo plaćamo nekvalitetan ugalj, umesto da dobrom organizacijom posla povećamo eksploataciju nalazišta sopstvenog uglja? Zbog čega ovakvim poslovanjem satirete EPS i da li ga ovakvim spuštanjem cene spremate za prodaju?

Da li je Zorana Mihajlović mislila na ovakvo poslovanje kada je kazala da je SNS postala džuboks za bogaćenje i bahaćenje pojedinaca iz vrha napredne mafijaške vlasti.

Kako ste smeli da EPS iz javnog preduzeća prevedete u akcionarsko društvo, a da o tome nije bilo nikakve javne rasprave?

Zašto ste uništili sindikalne i organizovane… (Isključen mikrofon.)

Poštovane građanke i građani Srbije, danas govorimo o zakonu o izmenama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Osnovni razlog za izmene ovog zakona su tehnički problemi, tako stoji ovde u materijalu koji smo dobili. Znači, tehnički problemi u izradi novog softvera Agencije za privredne registre, kojim bi se omogućilo da istovremeno sa elektronskim osnivanjem registrovanog subjekta izvrši i evidentiranje stvarnog vlasnika.

Naime, DS u želji da poboljša ovaj zakon danas je podnela nekoliko amandman, međutim, problem Srbije nisu ni usvajanje nekakvih novih zakona, već nepoštovanje postojećih zakona. Da su se zakoni poštovali u Srbiji u poslednjih desetak godina onda ne bismo imali jednu aferu koja se zove Asomakum afera i ona će mi poslužiti kao primer da približim građanima koliko je važno imati kvalitetnu i preciznu evidenciju stvarnih vlasnika. Znači, vlasnika svih firmi i preduzeća u Srbiji.

Naime, ovde je daleke 2014. godine, jedan narodni poslanik Zoran Živković, pokrenuo aferu Asomakum, gde je rekao da je vlasnik te firme građanin Srbije, Andrej Vučić, koji je istovremeno i rođeni brat predsednika SNS, Aleksandra Vučića. Naime, ta firma je, podnete su krivične prijave protiv 18 ljudi 2015. godine, nakon izlaganja Zorna Živkovića, poslanika u tadašnjem parlamentu, nakon toga su tužioci reagovali, uhapšeno je 18 ljudi, a vlasnik te firme Andrej Vučić, znači građanin Srbije, se pred sudom branio da je neko na osnovu njegove lažne lične karte osnovao tu firmu.

Govorim vam o amandmanu i obrazlažem ga na najbolji mogući način koji znam. Želim da kažem građanima koliko je danas važna ova tačka o kojoj mi raspravljamo.

Znači, kada bismo imali preciznu evidenciju ko je zaista vlasnik onda bi danas građani zaista znali da li je Andrej Vučić i njegova firma „Asomakomu“, da li je on zaista stvarni vlasnik te firme koja je optužena za pranje novca i ostale finansijske malverzacije.

Molim vas, nemojte me ometati ja sam zaista u temi i obrazlažem amandman kako najbolje znam.

Građani Srbije znaju, da osnovati privatno preduzeće, odnosno firmu, nije moguće sa lažnom ličnom kartom, odnosno da neko u tvoje ime osniva firmu i da ti ta firma uplaćuje četiri i po godine uplaćuje sve doprinose, penziono i zdravstven, a ti se praviš kao da to ne znaš. Znači, to se desilo u slučaju Andreja Vučića, koji se na taj način branio pred sudom, da on nema nikakve veze, da on nije vlasnik firme „Asomakom“.

Prema tome, da bismo sprečili ovaj kriminal i korupciju u koju su upleteni najviši funkcioneri SNS… (Isključen mikrofon.)

Ovako, pa ja niste me razumeli, znači ja zaista, verujem da je Andreju Vučiću neko falsifikovao ličnu kartu i čoveku uplaćivao četiri i po godine, penziono, doprinose, možda mu je uplaćivao platu, ali čovek nije baš obraćao pažnju na to, i ja u to sve verujem, ja ne preispitujem sudijske odluke, ja samo tražim snimak sa kamera u APR-u, od tog dana da se vidi, da li je zaista neko drugi ušao, a ne Andrej Vučić, da registruje „Asomakum“?

To do sada nikad, niko nije tražio, evo, ja vam kažem – ja ću nakon završetka ove skupštine tražiti snimak sa kamera u APR-u, onog dana kada je osnovan „Asomakum“, da vidimo da li je neko drugi ušao da bi osnovao „Asomakum“?

Jeste, to je bilo po amandmanu.

Ja stvarno ne znam, zašto se vi bojite ta dva minuta snimaka iz APR-a na dan kada je osnivana firma „Asomakum“, i nema razloga da se krijete i da budete nervozni zbog nečega. Znači na snimku će se tačno videti koja osoba je ušla i koja osoba je osnovala „Asomakum“ firmu, koja je kasnije posle četiri i po godine, podneta je protiv nje krivična prijava, da je firma učestvovala u milionskim malverzacijama i pranju novca, tako da ću kao što sam rekla tražiti snimke i nadam se da to nije nestalo kao onih dva minuta sa naplatne rampe kod Doljevca.

Poštovane građanke i građani Srbije, imam pitanje za vas – kome se obraćate danas kada su vam prava ugrožena? Da li u Srbiji postoji ijedna institucija koja može da vas zaštiti?

Da li verujete da su sudovi ti koji mogu da vas zaštite? Oni sudovi koji donose pravnosnažne presude, a da nisu videli dva ključna minuta snimka saobraćajne nesreće kod naplatne rampe Doljevac?

Pa, nisu ni mogli da vide taj ključni dokaz, jer se on potpuno nezakonito nalazi u vlasništvu Aleksandra Vučića.

Poštovane građanke i građani, da li verujete Tužilaštvu da može da vas zaštiti? Onom Tužilaštvu u kome su pre dva dana smenjene dve tužiteljke, Bojana Savović i Jasmina Paunović, samo zato što su profesionalno radile svoj posao, što su borbu protiv kriminala i korupcije shvatile kao svoj posao koji će da obave do kraja.

Da li verujete policiji? Policiji u kojoj pojedinci imaju honorarni posao sa kriminalcima, poput dojučerašnje najmoćnije žene srpske policije, Dijane Hrkalović koju je na tu poziciju postavio lično Aleksandar Vučić.

Imam pitanje i za nezavisne institucije, pitanje za Poverenicu za ravnopravnost i Zaštitnika građana – kako se osećate kada vidite da država ne ceni i ne poštuje vaš rad? Kako se osećate kada vidite da mi u stvari nemamo državu?

Kako je moguće da je Anita Volčevski, direktorka jednog malog vrtića iz Pećinaca danas moćnija figura i od Poverenice za ravnopravnost i od Zaštitnika građana i od prosvetne inspektorke?

Jer, ta žena odbija da već sedam meseci postupi po zakonu i da vrati decu koja su potpuno nezakonito izbačena iz vrtića samo zato što njihovi roditelji ne glasaju za Aleksandra Vučića i SNS.

Sve tri institucije, i prosvetna inspekcija i Zaštitnik građana i Poverenica za ravnopravnost, su reagovale i svi su jednoglasni – deca su, u ovom slučaju „Pećinci“, najgrublje diskriminisana i ona su iskorišćena kao sredstvo odmazde SNS protiv svojih neistomišljenika. To je nezabeleženo u Evropi, u svetu da se deca koriste za obračun sa političkim neistomišljenicima.

Da li je Anita Volčevski nedodirljiva za institucije u Srbiji samo zato što ima ličnu zaštitu funkcionera SNS, Milorada Pantića Lukija?

To je onaj Luki, da vas podsetim, čijem se hapšenju 2015. godine lično radovao Aleksandar Vučić. Luki je tada, zajedno sa još 11 ljudi, uhapšen zbog šverca, nezakonitog šverca 1.338 tona duvana.

Ali, te dve 2015. godine Milorad Pantić Luki, iz Pećinaca, bio je čovek od poverenja Tomislava Nikolića, a Aleksandar Vučić se upravo tih godina obračunavao sa Tomislavom Nikolićem i svako onaj ko je stajao na njegovom putu ka preuzimanju SNS je bio neprijatelj.

Da li to znači da kada si protiv Aleksandra Vučića, iz bilo kog razloga, da tada policija može da te hapsi i tada važe zakoni države Srbije, a onda kada postaneš prijatelj Aleksandra Vučića, e onda za tebe više zakon ne važi i ti možeš bukvalno sve, pa čak i da se svetiš svojim sugrađanima, tako da im izbacuješ decu iz vrtića?

Da zaključim, nema države bez poštovanja ljudskih prava, a nema ni poštovanja ljuskih prava bez države. Kakvi su nam Pećinci, takva nam je država. Zato vas pozivam da ne odustanemo od borbe za pravdu, da se deca vrate u vrtić, jer u Pećincima se brane prava sve naše dece.

Apelujem na nezavisne institucije da rade svoj posao, da rade po zakonu, ni manje ni više od toga, i da iskoriste sve zakonske mogućnosti koje imaju da se ova zastrašujuća diskriminacija dece nikada više ne ponovi, a svim Lukijima i svima onima koji krše zakone Srbije i maltretiraju građane poručujem – odgovaraćete. Kad tad ćete odgovarati. Decu vam nećemo oprostiti!

Poštovane građanke i građani Srbije, iskoristila bih ovu priliku, govoriću o Zakonu o Visokom savetu tužilaštva, da nešto kažem o svom susretu sa Zagorkom Dolovac.

Verovali ili ne, ja sam jedna od retkih građanki Srbije koja je imala priliku, ne samo da lično vidi, nego i da čuje kako govori Zagorka Dolovac. Taj naš susret se desio 27. decembra prošle godine ovde, povodom javne rasprave o ovim pravosudnim zakonima. Ta javna rasprava, u stvari, nije bila baš javna, jer mi narodni poslanici nismo ni bili obavešteni o tome, pa smo pukim slučajem, dvoje mojih kolega i ja prisustvovali. Znači, od 250 narodnih poslanika, samo nas troje poslanika je bilo 27. decembra, tu u maloj sali Narodne skupštine.

Zagorka Dolovac je došla na početku, rekla par opštih mesta, par, fraza i otišla, bila je potpuno nezainteresovana za diskusiju sa svojim kolegama, tužiocima, sudijama, sa stručnom javnošću, sa nama narodnim poslanicima. Odmah sam videla da je njoj do rasprave o zakonima o pravosuđu stalo taman koliko do lanjskog snega.

Zato su Zagorka Dolovac njeno tihovanje, ćutanje, njeno ne postupanje po dužnosti za ono za šta je građani Srbije plaćaju, dokaz i simbol Srbije kao zarobljene države, Srbije koja ima potpuno razoreno pravosuđe. To je simbol sprege kriminalaca i političara, a to vam je sve definicija mafije. Nažalost, svih nas građana i građanki Srbije na čelu ove naše države je danas mafija i mi se tome moramo suprotstaviti, ali tužilaštvo i dalje će ostati organ SNS sve dok ljudi poput Zagorke Dolovac budu na čelu tužilaštva i sve dok …( Isključen mikrofon.)