Identičan je amandman, samo je štamparska greška.

Po amandmanu.

Imam prava. Imam vreme poslaničke grupe i imam prava da pričam po amandmanu. Molim vas da mi date reč.

Hvala.
O čemu se radi? Govorimo o 150 hiljada malih proizvođača, 150 hiljada malih domaćinstava koji se nekako muče da prežive.
Kako ćete vi da pomognete njima? Tako što ćete ih isključiti. Iz čega ih isključujete? Kakva je to tržišna utakmica za koju uopšte niste pripremili ljude u ovoj državi? Onda ih uključujete u nazovi neku tržišnu utakmicu u kojoj oni treba da se takmiče sa nekima koji imaju 1000 krava i sa nekima koji imaju 10 hiljada hektara.
Kakva je to tržišna utakmica? Umesto da njima pomognete, da im date još veći podsticaj da se oni razviju i da se možda neko vrati u ovo naše tužno selo, vi im pošaljete jasnu poruku koga ćete vi finansirati.
Šta onda da kažu ovi naši siromašni? Kakva je ova nova vlast? Za koga se ona bori? Da li je to ono što su oni obećali? Da li ispunjavaju ono što su oni obećali?
Molim vas, da još jednom razmotrite, da vratite premiju za svaki litar mleka koji se proizvede u ovoj državi od bilo koga on poticao. Hvala.

Po amandmanu.

Govorim o vremenu poslaničke grupe. Nemate pravo da se tako ponašate.

Poštovani predsedavajući, s obzirom da imam pravo na dva minuta kasnije kada bude došao na red ovaj isti amandman, koji je greškom zapao tamo, neću ih koristiti zato što ste mi sada dozvolili da kažem to što sam hteo, a vezano je za premiju za mleko.
Dakle, govorimo o 150 hiljada malih proizvođača koji imaju jednu, dve ili tri krave. Nije tačno to što ste malopre rekli da su to ljudi koji žive u gradu, a imaju neku kravu u selu, pa rade u gradu, a to u selu im služi da se malo podmire. To nije tačno. Nemate dobre podatke. Sami ste priznali na početku rasprave da ne raspolažete sa svim podacima, da još niste dobili analizu popisa. Imam podatke koje su mi dostavili iz Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga i iz Udruženja odgajivača krava iz Šabca, kao i iz Asocijacije poljoprivrednika.
Svi su oni od vas u toku javne rasprave o ovom zakonu tražili da se izbaci ova odredba i da se premira svaka litra mleka. Mislim da sam u pravu. Dakle, ako svima njima to nešto znači i ako su svi oni od vas tražili, to je ozbiljan problem i to su tačni podaci. Ovi izgovori koje ste vi naveli, nisu dobri.
Najviše od svega zabrinjava ono što ste rekli na kraju, a to je da nema para za male, da nema para za siromašne. To nije dobro. Vi to morate nekako promeniti, uskladiti.
Još jednom ponavljam, para za male mora da ima, mora da bude. Pare za male proizvođače moraju da se nađu i oni moraju dobiti premiju, kao i svi ostali. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, navedenom odredbom je predviđena nadoknada od 20.000 dinara po grlu. Predložio sam da se ova odredba izmeni i da se doda 25.000 dinara za one koji imaju do 100 krava, smatrajući da ćemo na taj način pogoditi sve one koji imaju manje od 100 i koji su negde na nekom putu da postanu ozbiljni proizvođači, odnosno da se ozbiljno bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Mislim da ćemo na taj način napraviti neku razliku i dati jedan dodatni podsticaj, koji u dinarima nije veliki, nije velika razlika, ali mislim da je to ono našta su računali mali proizvođači kada su počinjali ovu godinu. Mislim da im to treba omogućiti. Oni još uvek nisu veliki i nisu prevazišli tu dilemu u kom pravcu se kreću, ali mislim da bi se sa ovim dodatnim podsticajem od 25.000 po grlu za proizvođače do 100 grla mogla ostvariti značajna stvar za sve njih.

Zahvaljujem. Samo ću kratko u vezi sa ovim članom.
Dakle, zašto član 25? Zato što u životu imamo jedan problem, a to je problem otkupa junadi i nedostatka kvalitetnog junećeg mesa na našem tržištu. Činjenica je da nama takva proizvodnja nedostaje. Ali, imamo i drugu činjenicu, a to je da naši otkupljivači, kakvi god oni bili, ovaj iznos podsticaja odmah zaračunaju u svoju otkupnu cenu, pa onda imamo problem koliko zapravo košta ta cena kada naš poljoprivrednik koji proizvede ovo june preda dalje.
Zato sam smatrao da bi ovo trebalo zameniti, zapravo da se podsticaj da onome ko povećava matični, odnosno sopstveni zapat i ko je sproveo program mera zaštite sproveden od strane nadležne veterinarske ustanove, tako da praktično ovo bude podsticaj za oteljeno tele. U obrazloženju sam video na šta se zapravo odnosi, tako da ovo može da sačeka neko bolje vreme. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ovo je jako bitan deo do kog smo došli u ovom zakonu, zato što je ovo jedan ozbiljan problem. Ovim zapravo ministarstvo pokazuje, da kažem ministar, pokazuje da mali proizvođači za neki budući razvoj poljoprivrede nisu naročito bitni. Odnosno, ono što zapravo oni treba da predstavljaju u nekom pogonu ili razvoju poljoprivrede kod nas, nije od značaja za Ministarstvo poljoprivrede, i zato imamo situaciju da pojedinačni korisnici sredstava mogu ostvariti podsticaj preko 200 hiljada evra na nivou godine.
Zato sam predložio amandman kojim će se zapravo obrisati stavovi 2, 3 i 4. Mislim da je sasvim dovoljno da pojedinačni korisnik podsticaja na nivou godine ostvari podsticaj do 100 hiljada evra. Složićete se da je u ovo vreme krize to dovoljno za bilo kog, a naročito zato što ova mera pogađa one najbogatije.
Dakle, ovo je mera za bogate proizvođače u poljoprivredi. Ovo nije mera za male. Ovo je mera koja omogućava onima koji su bogati da budu još bogatiji i da se dalje razvijaju, a da oni koji su siromašni osiromaše dodatno. Ne vidim uopšte razlog zbog koga bi neko, kakav god on bio, koliko god on bio bitan za poljoprivredu ove zemlje, dobio više od 100 hiljada evra podsticaja u jednoj kalendarskoj godini. Zaista bih voleo da mi objasnite kako ste došli do toga?
U obrazloženju koje stoji zašto se ovaj amandman, koji sam podneo odbija piše, da ste na osnovu izvršene prethodne analize, sada mene interesuje koje analize, pošto ste sada ovde rekli da niste vršili analize, jer nemate još sve podatke? Kaže - na osnovu izvršene analize, gornja visina sredstava može se ostvariti po osnovu direktne prodaje od 10 miliona dinara, a može i preko, ali se onda umanjuje. Mislim umanjenje od 5% ili 10% na iznos od 200 hiljada evra je, priznaćete, zanemarljivo za te velike.
Hajde da se s vi složimo da ovo ponovim, kada uključimo onu temu koju smo imali o proizvođačima mleka, imao sam raspravu o ovome na Odboru za poljoprivredu sa gospodinom državnim sekretarom, dakle, vi u jednom trenutku pokušavate sve da izjednačite, da biste u sledećem trenutku dali podsticaj onima koji su najbogatiji. Zato mislim da svi treba da razmislimo o tome šta nam se sprema u poljoprivredi i da u danu za glasanje podržite ovaj amandman. Hvala.

Poštovani predsedniče, ministarsko zdravlja, ovo je jako dobar amandman kolega iz DSS i on zapravo pogađa zapravo jednu suštinu, a ja ću se pridružiti navodima koleginice Radović, jer ja sam pre dve i po nedelje tražio na Odboru za zdravlje, spisak zdravstvenih ustanova sa dugovanjima prema veledrogerijama. Dakle, koje ustanove, koliko duguju, kojim veledrogerijama? Posle dve i po nedelje ja to nisam dobio, ni Odbor za zdravlje, a to je zapravo suština ovog zakona. Nije slučajno što je predlagač ovog zakona Ministarstvo finansija, a ne vi. To je zato što Ministarstvo finansija na ovaj način pokušava da reši loše poslovne poteze svojih rukovodilaca iz URS koji su vodili bolnice u prethodnom periodu.
Ja molim, mislim da je jako bitno, pre nego što uđemo u usvajanje ovog zakona saznamo ko je su to ustanove, ko su odgovorna lica u tim ustanovama i koje su to veledrogerije. Posle, kada budemo saznali te podatke, onda možemo da budemo maštoviti, pa da izvlačimo dalje zaključke, šta, kako, gde, koliko, ko gde putuje. Za sada je u ovom trenutku jako bitno da mi to saznamo i onda će svima biti jasno, mislim da će i građanima biti jasnije ko je i kako, na koji način vodio zdravstvenu politiku u ovoj zemlji i ko je kako doveo u koju situaciju bolnice u ovoj Srbiji.

Hvala.
Samo ću još jednom kratko, pošto je ovo jako bitan zakon i jako bitan amandman. Mi ovde govorimo o nekim stvarima, ali imate jedan manir koji se stalno provlači, koga nikako da se oslobodimo, a to je da mi nikako da kaznimo one koje rade loše i da nagradimo one koji rade dobro, nego stalno preuzmemo to što radi neko loše, pa pretvorimo u javni dug, pa onda svi građani, jadni to moraju da plaćaju.
Hajde nagradite direktorku Doma zdravlja u Šapcu, koja nikome ništa ne duguje i nema viška zaposlenih, nijednog preko ugovora. Hoćete li je nagraditi? Hoćete li kazniti direktore bolnica koji su napravili ovaj dug, ali ne samo tako što ćemo ih smeniti, sad su došli neki novi.
Naravno da znamo da je svako nenamensko trošenje sredstava, preko milion dinara, krivično delo. Ako ovde pobrojimo 13,5 milijardi, podelimo sa brojem bolnica u Srbiji, koliko je to krivičnih dela? Toliko samo.

Hvala.
To je sve lepo što ste vi rekli i podržavam vas, ali očekujem od vas jedan korak više. Očekujem da to što vi njih savetujete i molite, da vi službeno, po svojoj službenoj dužnosti ukažete na te stvari, a onda ćemo videti da li postoji spremnost kod ostalih organa u državi da se time bave.
To što vi na neki način sublimirate i kažete da je sve tako loše, sve je tako kako jeste, ja sam učinila šta mogu, to zaista poštujem, ali to nije dovoljno. Vi ste ipak ministar.
S druge strane, vi ste sada prešli jednu granicu, po meni čini mi se i zakonsku, a to je da opravdavate zapošljavanje preko ugovora, ako sam dobro razumeo. Ispravite me ako grešim. Dakle, ne možemo da vodimo socijalnu politiku preko zdravstvene politike. Zdravstvena politika je jedna stvar, a to da li ima ili nema dovoljno zaposlenih … da ste malo više vi analizirali ili da su ovi pre vas malo više analizirali, videli bi koliko po svim zdravstvenim ustanovama sekundarnog nivoa nedostaje lekara specijalista, nedostaje medicinskih sestara, ali zato imamo tesare, molere, farbare, šta god hoćete. Ko će onda da leči ljude? Dajte to rešenje. To ni u jednom od ovih predloga zakona ne vidim. Hvala vam.

Poštovana ministarko, teško vama ako vas bude kolega Radovanović branio.
Nije me kolega Radovanović razumeo. Nisam tražio da se bilo ko otpusti, samo sam tražio da se primene propisi. Oni su jasni i postoje normativi. Oni kažu koliko kadra u kojoj zdravstvenoj ustavi treba da bude, ali se to ne slaže sa onim što je u stvarnosti.
Dakle, nisam da se neko otpusti, ali postoji mogućnost da se napravi prostor da se zaposle lekari, stručnjaci, ali o tome ću pričati kasnije. Dakle, u pitanju je nesporazum. Inače, pohvaljujem kolegu Radovanovića. Svaka čast.

Hvala.
To je sve lepo što ste vi rekli i podržavam vas, ali očekujem od vas jedan korak više. Očekujem da to što vi njih savetujete i molite, da vi službeno, po svojoj službenoj dužnosti ukažete na te stvari, a onda ćemo videti da li postoji spremnost kod ostalih organa u državi da se time bave.
To što vi na neki način sublimirate i kažete da je sve tako loše, sve je tako kako jeste, ja sam učinila šta mogu, to zaista poštujem, ali to nije dovoljno. Vi ste ipak ministar.
S druge strane, vi ste sada prešli jednu granicu, po meni čini mi se i zakonsku, a to je da opravdavate zapošljavanje preko ugovora, ako sam dobro razumeo. Ispravite me ako grešim. Dakle, ne možemo da vodimo socijalnu politiku preko zdravstvene politike. Zdravstvena politika je jedna stvar, a to da li ima ili nema dovoljno zaposlenih … da ste malo više vi analizirali ili da su ovi pre vas malo više analizirali, videli bi koliko po svim zdravstvenim ustanovama sekundarnog nivoa nedostaje lekara specijalista, nedostaje medicinskih sestara, ali zato imamo tesare, molere, farbare, šta god hoćete. Ko će onda da leči ljude? Dajte to rešenje. To ni u jednom od ovih predloga zakona ne vidim. Hvala vam.