Hvala, predsedavajuća.

Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Žao mi je što je izašao gospodin Orlić.Mogao je da opomene Komlenskog koji me je uvredio i rekao da sam bitanga. Mislim da to zaslužuje opomenu. Nije u redu da se kolege tako jedni prema drugima odnose.

Znate, kada vam kaže neko da ste bitanga, pa najmanje što možete je da dobijete priliku bar da odgovorite nekom ko vas je tako uvredio. On čovek to reče, ja na dobih priliku. Ne znam zašto?

Sada Orlić izađe, a baš sam hteo i njemu i par lepih reči da kažem oko toga. Trebalo je da dobijem pravo po članu 104. replika, jer se čovek uvredljivo izrazio o onome što sam ja rekao.

Ja znam engleski i trebalo bi i vi da znate engleski. Trebao bi svako ko je u ovoj sali da zna jedna strani jezik. Neka izabere koji god hoće.

(Đorđe Komlenski: Ja znam ruski.)

Ja znam i ruski. Hoćete na ruskom da pričam?

(Đorđe Komlenski: Može.)

Dobro.

Dakle, ja sam danas govorio, gospođo Paunović, na sednici Odbora pred Komitetom za proširenje u Evropskoj uniji. Čuli smo danas od raznih ministara i od premijerke, kada su postavljali pitanja, da je članstvo u EU, jel tako gospodo, strateški cilj ove države. Jel tako? I onda vama dođu ovi ljudi iz Komiteta za proširenje, koji vas treba da prime u tu istu EU, odnosno nas da prime i kažu – vidite, gospodo, ne ide to baš sve po planu kako ste vi zamislili, jer evo, na primer, nikako nećete da uvedete te sankcije Rusiji.

Sada, normalno, ja se javim za reč. Evo, bila je tu svedok, gospođa Raguš je bila na toj sednici. Lepo sam se javio. Reč, prvo, nisam mogao da dobijem, onda sam dobio reč i rekao sam ono što je politika stranke Zajedno i ono što ja govorim i ponavljam već nekoliko godina da treba da se usaglasimo sa politikom EU, da treba da idemo u EU, jer je to naš strateški cilj i da treba da uvedemo sankcije Rusiji. Sada meni kaže tamo neki drugi poslanik da sam ja sada zbog toga ugrozio ovu državu.

Zašto sam ja, gospodo, ugrozio državu Srbiju ako tražim da Srbija ide u EU?

(Milimir Vujadinović: Osramotio si je!)

Hoću da mi se objasni.

E, Milimire, nemoj da dobacuješ. Hajde ćuti.

Dakle, ja bih baš voleo, evo tu je, pošto nema drugih ministara, nema ni premijerke, možda bi mogla ministarka Tanasković da objasni, pošto je ona žena zadužena za poljoprivredu, kako ćemo mi to sada da stignemo brzinski u EU ako ne uvedemo sankcije Rusiji? Kako ćemo da stignemo? Verovatno nikada.

Ali, šta je još lepše od toga? Vi morate sada poljoprivrednicima u Srbiji… Recimo, milion ljudi u Srbiji posredno ili neposredno je povezano na sistem poljoprivrede, da objasnite kako je moguće da je samo u Srbiji subvencija po hektaru 6.000 dinara, a svuda okolo u zemljama EU 300, 400, 500 i 600 evra po hektaru? Sada vi njima da objasnite da je vaša ljubav prema Putinu jača od 300 evra po hektaru, pa da objasnite kako oni umesto da dobiju 36.000 po hektaru, dobiju od vas 6.000, pri čemu najveći broj tih ljudi su, u stvari, glasači SNS i od 300 evra po hektaru ih deli samo ta ista ljubav koju oni jednako gaje prema Putinu, ali da li ste ih nekada stavili pred izbor pa pitali – gospodo, da li vi zaista želite da razvijete svoje poljoprivredno gazdinstvo i da li vam se sviđa da dobijete 300 evra po hektaru, pa da vi onda kažete ljudima – vidite dosta je to teška stvar, znate, morali bismo da uvedemo sankcije Rusiji, pa da pitate poljoprivrednika nekog, evo ima jedan Dragorad u Ševaricama, ima jedan Miloš u Bukvaru, da objasnite njemu zašto on zbog vas ne može da dobije 300 evra po hektaru?

Pa, gospodo, znate kako može ovde brzo da se promeni, stavi javno mnjenje kada počnete da otvarate teme na pravi način. E, o tome sam ja govorio na tom istom Komitetu i pričali smo o tome kako može da se promeni percepcija građana koju ste vi sada stvorili u prethodnih 10 godina o tome da ljudi neće da idu u EU, ne govoreći pri tom šta ih tamo čeka.

Stranka Zajedno se zalaže za najbrži mogući put Srbije u EU. Sankcije Rusiji, molim lepo. Usaglašavanje, idemo dalje da vidimo šta su sve koristi koje slede ovom društvu i svakom njenom građaninu, pa da objasnite preduzetnicima, poslovnim ljudima šta će se desiti ako se ne uradi infrastruktura, ako se obustave projekti, ako se ne izgrade postrojenja, prečistači i sve drugo na šta inače polažemo pravo iz EU. Ako ne stigne IPARD 2, IPARD 3, šta ćemo da radimo onda i da sve to lepo objasnite ljudima koji inače glasaju za vas. E o tome sam ja govorio.

Sada vi meni kažite šta je najveći interes države i njenih građana i da li je interes države i građana to da građani dobro žive u toj državi, da se razvijaju i napreduju ili je interes ono što ja ovde čujem da nam prodaju kao interes evo već godinu i više dana, a to je da mi slučajno, ni na koji način se ne odredimo prema tome što je Rusija uradila, napadajući nezavisnu državu Ukrajnu.

Izvinite, gospodo, stvari malo drugačije izgledaju u stvarnom životu i vi ne možete još dugo obmanjivati građane. Oni imaju pravo da znaju.

Sada bih ja voleo da mi kažete da li mi idemo u tu EU? Ako idemo, kada ćemo tamo da stignemo i kada ćete da uvedete sankcije Rusiji? To su pitanja koja su od najvažnijeg interesa za dobar život svake građanke i svakog građanina u Republici Srbiji. Ja taj odgovor nisam mogao da dobijem danas. Ne mogu da kažem, niko nije ni pitao, mi nismo stigli da pitamo, iako se danas desila jedna lepa stvar. Mesec april je dobio svoj poslednji četvrtak. Drugi meseci ga nisu imali, jer vi niste hteli da se suočite sa nama, da postavljamo pitanje i dobijamo odgovore od Vlade, pa se ipak desilo kad nešto se fokusirate i gurate.

Evo, mi smo izgurali poslednji četvrtak u mesecu. Živ nisam da vidim da li će maj da ima poslednji četvrtak u mesecu. Ovih sedam ste propustili.

Ali, moguće je, gospodine Orliću, jer morate da se borite. Tako i ja isto moram da se borim, pa da me razume i gospodin Komlenski i gospođa Raguš. Moraju ljudi iz EU da čuju drugačije mišljenje. Možete vi da stavite tapiju da je samo vaše mišljenje jedino mišljenje u Srbiji. Imaju i drugi ljudi i mišljenja i stavove i ideje i ima milion građana u Srbiji koji neće nikad glasati za vas iz napredne stranke i treba da dobiju priliku da glasaju za neke druge.

Mi smo, takođe, pričali sa tim ljudima. Ne moramo da pričamo o datumu, ali možemo da pričamo o mapi puta. Šta je problem da se napravi jedna mapa puta u kojoj će u roku od pet godina Srbija u nekakvim merenim postignućima stići do EU, pa da bude u prvoj godini, sredite medije, 300 evra po hektaru. Hajde da se srede mediji, da čuju ljudi ovo što mi pričamo, a ne ovako u dva po noći, nego da čuju u direktnom prenosu, kada se to najviše gleda, pa da vidimo šta će da vam kažu poljoprivrednici, hoće li da budu pošteni mediji ili će da bude 300 evra.

Nisam siguran da će odgovori biti baš ovi na koje sada nailazimo, tako da postoji način da ovo društvo uhvati pravi pravac. Ja razumem da vi to ne želite zato što samo hvatanje tog pravca u velikome ugrožava vlast SNS, ali ne postoji drugi put i n e postoji drugi način.

Koliko god ste vi mislili da će ta stvar da prođe, verujte mi da neće. Ja sam govorio više puta, ali ponoviću, biće sve gore. Vreme ne radi za Srbiju. U najboljem interesu građana Srbije, svakog od vas i ove države ja vam to govorim. Molim vas da se uzmete u pamet. Ovo su ozbiljne stvari. Vreme je za velika dela. Otvorio se prozor, istorijski je trenutak. Treba da uđemo, da iskoristimo taj trenutak. Sada je to moguće. Ako to budemo radili možda i zajedno, uspećemo. Ako budete ovako nastavili da radite, nećemo sigurno uspeti i biće samo gore.

Molim vas da dobro promislite o ovim mojim rečima.

Hvala.

Da. Hvala lepo.

Mislim da je dobra prilika da odgovorim na ovih nekoliko stvari koje se su se pojavile. Ja sam sad ovako i malo zabrinut. Nisam ja znao da sam napravio toliko veliki državni problem, ali vidim da ste se baš uzrujali. Pravo da vam kažem, nije mi tačno jasno zašto i kako.

E sad, da se odmah razumemo oko jedne stvari, da razjasnim ovo sa gospođom Raguš i sa mojim prisustvom na Komitetu, odnosno na odboru.

Dakle, stranka Zajedno, poslanički klub Moramo – Zajedno ima jedno mesto u tom odboru. To mesto je mesto Đorđa Miketića. Tog trenutka je on bio u sali i branio amandmane, a njegova zamenica Jelena Kalajdžić je bila u Briselu na sastanku. Ja sam došao tamo kao predstavnik te poslaničke grupe. Nisam govorio na engleskom. Počeo sam na engleskom da bih objasnio zašto nisam dobio reč. Kad sam dobio reč pričao sam na srpskom i vi to dobro znate. Ne znam zašto dovodite građane i uvažene kolege u zabludu. To se jednostavno nije desilo.

Šta sam rekao? Rekao sam sve ovo što sam sad rekao. To je politika i naše političke organizacije. O tome da hoćemo da se uvedu sankcije Rusiji i usaglasimo sa evropolitikom EU sam govorio u celoj kampanji. Jedini smo mi govorili o tome u kampanji i niko drugi, iako se sad mnogi pojavljuju kao zastupnici te ideje. To nije tačno. Ostali smo dosledni.

Da je to tako potvrdio je i predsednik na jednoj od prethodnih sednica Skupštine kada je rekao da smo mi jedini oni koji se dosledno drže svoje politike.

U čemu je problem? U čemu je problem da postoji drugačije mišljenje? Ne možete vi ovde nikome zabraniti da misli, niti da se bavi politikom, a tek mu ne možete suzbiti pravo da govori.

Gospodine Komlenski, ja ću govoriti gde god budem mogao i boriću se za ovu državu na isti onaj način na koji vi mislite da se borite najbolje. Ja ću se boriti najbolje kako ja mislim da je to. Braniću interese države i svakog građanina.

Ne dozvoljavam da me nazovete nekakvim elementom koji ugrožava bezbednost države, koji na bilo koji način bilo šta čini loše, vi nemate na to pravo.

Treća stvar – interesi. Ja sam to pričao i na nekoj od ovih sednica ovde. Kako smo mi došli do tih interesa? Kako? Ko je definisao interese? Gde su oni uspostavljeni? Kad smo mi pričali o interesima? Zar nije pošteno da se o interesima priča u ovoj sali? Gde bi se drugde moglo pričati? U nekim zatvorenim sobama, na nekakvim tajnim sastancima? Politika države se ovde utvrdi, pa se onda izvršava i vodi preko Vlade.

To što su se ovde uloge zamenile, pa sve vodi predsednik, izvinite, ali to nije po Ustavu. No, dobro. On sada vodi kako misli da je najbolje, pa nešto ne vidim da mu vi zamerate na tome što krši Ustav, ali ovde smo trebali da pričamo o interesu, pa da možda o nečemu pitamo i druge građane kada se to pojavi na RTS-u, na drugim televizijama sa nacionalnim frekvencijama, ali nema. Jeste li čuli nekad na nekoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom da se priča o nacionalnim interesima, ali da se stvarno o tome priča, da se debatuje, pa da otvorimo sve teme, a vi ste došli do nekakvog tajnog interesa i sad hoćete da vam objasnimo da svi treba tako da mislimo? Ne ide dobro. Vidite valjda sami da ne ide. Vidite da ne ide.

Ode ministarka sad, izvinjavam se. Poljoprivrednici kupuju na crtu, gospodo. U poljoprivrednim apotekama kupuju đubrivo, kan i seme na crtu. Ovi što su im dali na crtu mole Boga da prežive sezonu da bi imali da im vrate dug. Otići će i seljaci i ovi što su im prodali to. Hoćete da kažete da je to super? Razvoj sela?

Ministarka ne zna koliko ima goveda, koliko ima krava i muznih krava u Srbiji danas. Rekla je to na sednici. Ne zna, pa kako da praviš politiku kad ne znaš koliko ima krava i sad ste se setili posle 11 godina da obnavljate stočni fonda. Šta ste radili 11 godina? Gde su krave? Gde je mleko? Gde su krave? Sad imamo, spremili smo budžet ali, gospodo, nema tih poljoprivrednika više, poklali krave, prodali sve i otišli da voze kamion. To rade poljoprivrednici danas u Srbiji – voze kamion.

Niko ne proizvodi ni krave, ni mleko, a tek svinje. Mi nemamo svinja za domaće tržište, gospodo. Nemamo svinja, nemamo proizvođača da se proizvede… Ima ljudi, još uvek ima ljudi, ali nema matematiku, nema kalkulaciju, pa kako da proizvede? Sad mi ovde pričamo – hajde da stvorimo uslove. Ministarka se naljutila na građane, neće da radi, mi im dajemo pare, oni neće da uzmu, pa kako da uzmu kada će da propadnu, ko je lud da uzme i onda je još rekla da je toliko dobro sad da mi sad svi treba da odemo iz ove sale i da se bavimo poljoprivredom. Nek ide ona prva, pa neka se bavi poljoprivredom, pa kada propadne za šest meseci da dođe ovde da kuka, jer će svi da propadnu. Zašto? Zato što ne može cena da osciluje 300%, može da osciluje 5%, 10%. Postoje javna skladišta gde su intervencije, štiti se domaće tržište, domaći proizvođač. Šta ste zaštitili? Danas mleko ovoliko, sutra onoliko, uzmite voće, uzmite povrće, uzmite mesne prerađevine. Nema, bre, nikakvog pravila. Divlji zapad i sad kao će da napreduje selo. Ne može, propada i tako vam je u svemu drugom.

Neko reče od ministara, nisam tačno video ko, fali nam lekara. Ministarka Grujičić, fali nam lekara, zamislite, neće lekari da idu iz Beograda da rade po unutrašnjosti. Pa nema ih ni za Beograd, a kamoli za unutrašnjost. Nema lekara odoše. Znate zašto su otišli? Zato što nema uslova da imaju pristojan vrtić, da imaju dobro obrazovanje, da imaju bazičnu infrastrukturu, da im ne bude najzagađeniji vazduh na svetu. Zato su otišli. Zato nema lekara. I koje sad kriv? Koja vlast je kriva? Koju ćete sad vlast da okrivite?

Jedanaest godina ste na vlasti. Nije čist vazduh, nisu prečišćene vode i sad smo se setili da ulažemo u širokopojasni internet na selu. Ko će da koristi širokopojasni internet na selu, ej. Nema ljudi pare da kupe autobusku kartu, a kamoli da plate internet, a još treba da im dovedeš iz centra sela dva kilometra do kuće, pa da neka baka ima širokopojasni internet.

O tome mi ovde pričamo. Besmisleno je. Postavlja se pitanje – da li ima smisla u dva sata po noći pričati o amandmanima? Ja sam mislio da vredi, pa sam ostao da pričam. Srećom pa sam ostao, ko zna kada bi gospodin Komlenski izneo ovo što je izneo o meni ili o bilo kome drugom.

Sutra će gospodin Miketić da ide na sednicu Odbora za evropske poslove, pa će sve ovo što sam govorio da kaže istim ovim partnerima i da kaže da ste me napadali danas, ali ne da se kuka, ne da kuka, nego da kaže kako prođe neko ko iznese drugačije mišljenje, pa da objasnimo mi. U čemu je problem da se priča? U čemu je problem da ja odem na Parlamentarnu skupštinu NATO, gde inače treba da idemo, i da mi broji Nataša Jovanović ili, ovaj kako se zove, Đukanović šta ću ja da kažem i da li ću da kažem? Ima da kažem kako jeste.

Imam pravo da zastupam politiku za koju sam dobio poverenje od građana i reći ću sve kako jeste. Predložiću rešenje i ponudu i kako da se stigne svuda kuda treba da se stigne da bi ova država postala normalna i uređena, ravnopravna država u kojoj svako ima pravo jednake šanse. Za to se bori stranka „Zajedno“. Hvala.

Čuj, šta sam ja radio u inostranstvu?

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministri, uvažene koleginice i kolege poslanici, mislim da imam negde oko tri minuta ili nešto malo više vremena.

Iskren da budem, mislio sam da našu raspravu u načelu zaključimo sa ovim temama…

Hvala.

Mislio sam da zaključim sa ovim temama, međutim ostavićemo to za raspravu u pojedinostima. Predložili smo nekoliko desetina amandmana, pa ćemo da vidimo šta od toga može da se usvoji, ako uopšte nešto može da se usvoji.

Ja mislim da posle ovih zadnjih nekoliko dana i dešavanja koja su očigledno ovde sad najaktuelnija ne može niko da se oseća dobro u Srbiji, niti može bilo ko dobro da se oseća na Kosovu zbog činjenice koja se desila, a to je da su održani izbori, da naši predstavnici tamo uopšte nisu učestovali i da nakon toga imamo Savet Evrope u kome Kosovo ulazi u određenu proceduru prijema u članstvo.

Sada moje pitanje za sve vas ovde – šta je plan, pošto nikako ne mogu da ga čujem sve ovo vreme, a tri godine pričamo o istoj stvari, a to je da vreme ne radi za Srbiju i vreme zaista ne radi za Srbiju i mi se ponašamo kao da se nije sve promenilo nešto malo više od godinu dana i vi nastavljate dalje. Imali smo sednice septembar, novembar, evo sad smo ušli u april, prođe osam meseci i šta je plan? Nema plana. Mi smo sve dalje od EU i sve ćemo lošije živeti i to mi čujemo svaki dan. To predstavnici vlasti ovde nama potvrđuju i ponavljaju – živećemo lošije, biće teže, nema EU, a ovde se svako malo neko kune u EU.

Ono što sam ja video iz ovih dokumenata iz ovog saziva 28 tačaka, izveštaj EU je 28. tačka. Malo jače protresete papir i spadne. Samo što ima to je tri milijarde 335 miliona za ovih šest meseci zaduženja. Novih zaduženja 3.335.000.000 evra.

Za to vreme šta se dešava? Šta mi predlažemo? Pričao sam o tome na prethodnih nekoliko meseci i sad ću ponoviti. Stranka Zajedno predlaže održavanje međunarodne konferencije o Zapadnom Balkanu uz prisustvo EU, zemalja Kvinte, kao po nama jedino razumljivo i izvodljivo rešenje da se sva otvorena pitanja rešavaju istovremeno, da stavimo sva otvorena pitanja na sto i da izađemo iz ovih malih bilateralnih igara koje očigledno ne daju nikakav rezultat.

Niti smo mi bliže EU, niti su ostale zemlje Zapadnog Balkana bliže EU. Samo su konflikti veći i postavlja se pitanje kada će se zaista i desiti?

Da li neko zaista veruje da će i Severna Makedonija i Albanija i BiH ući u EU? Kako će oni ući ako mi ne budemo bili ti koji mogu da poguraju čitavu stvar i počnu da daju prihvatljive ponude ostalima na Zapadnom Balkanu?

(Predsedavajuća: Završite, molim vas.)

Dva su ključna principa – ne menjanje granica i zajednička izgledna, nedvosmislena perspektiva članstva u EU za sve na Zapadnom Balkanu… (Isključen mikrofon.)

Član 107. st. 1. i 2.

Nije, bio je 106.

Ne, ona je rekla 106, a ja vam kažem da je 107.

Član 106. je rekla i vi ste je ispravili, verovatno zato što nije rekla 107.

Molim?

(Tamara Milenković Kerković: Nisam to rekla.)

Ja vam sad kažem da ste vi gospođu Kerković opominjali zato što nije navela ispravan član, a ja vam kažem da sad navodim ispravan član i tražim da mi date reč po povredi Poslovnika.

Ne ja ne insistiram da bude 107, insistiram da bude ono što sam tražio, a to je povreda Poslovnika, član 107. koji niko od drugih nije prijavio.

Član 27.

Dakle, dozvolili ste gospodinu Jovanovu da iznese neistine u plenumu o nekakvim činjenicama koje su se desile a za koje niko ne zna tačno šta je bilo.

Drugo, dozvolili ste da obmane javnost ovde iznoseći činjenice o nekom navodnom novinaru koji je napadnut. Svi znamo da čovek koji je bio ovde nije nikakav novinar i da uz vašu posebnu legitimaciju služi da ometa druge opozicione poslanike kad imaju svoje konferencije za novinare. I, sada imamo dvostruku obmanu. Prvo, da je neki naš narodni poslanik učinio neko nepočinstvo, a on je inače član poslaničkog kluba MORAMO – ZAJEDNO, a onda da postoji neki novinar koji je ovde, zaboga, napadnut. Dakle, nema takvog novinara.

Ja tražim da se utvrde sve činjenice. Tražim da to uradite vi, predsedniče, kako bismo prestali sa obmanama javnosti.

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici nezavisnih tela, uvaženi ministri, danas je godinu dana od ruske agresije na Ukrajinu i ja sam danas zaista mislio da će sednica Skupštine u ovom visokom Domu da se posveti toj temi i da ćemo zaista dobiti priliku da nakon godinu dana, tog jednog strašnog čina koji se desio, možemo da pričamo o herojskoj borbi ukrajinskog naroda za slobodu, da ćemo da govorimo o žrtvama koje su tamo bile, da odamo počast tim žrtvama, da ukažemo na patnju i muku kroz koju prolazi ukrajinski narod u ovih godinu dana, da ćemo da govorimo o porušenim kućama, bolnicama i školama, da ćemo da govorimo o tome da li ova država, ovo društvo može da iskaže solidarnost prema svemu tome i da na današnji dan pokažemo da smo mi spremni da donosimo velike odluke, da smo spremni kao država i kao društvo da se odredimo prema tome.

Ne možemo, gospodo, da se pretvaramo da se to nije dogodilo, zaista ne možemo. U najmanju ruku, to ovo društvo nikada ni u svojoj prošlosti nije činilo. Mi nikada nismo žmurili kada je velika muka, kada su veliki problemi, kada se oni dešavaju ljudima koji su se često, sada i ranije se nalaze u istoj situaciji u kojoj smo se mi nekada nalazili. Ne možemo mi da budemo nemi. Mi najbolje znamo kako to izgleda. Zato moramo da se odredimo.

Umesto toga, mi smo dobili danas, dakle mi smo i poslanička grupa, a i stranka koja je na toj politici dobila poverenje građana i ušla u parlament, mi smo stranka koja je na početku ruske agresije na Ukrajinu iskazala svoju snažnu volju i tražila da se država odredi prema tome tako što će uvesti sankcije Rusiji.

Danas stojimo na istoj toj poziciji nakon godinu dana na kojoj smo stajali i tada kada niko drugi nije imao hrabrosti da bilo šta kaže na tu temu, zato s pravom mogu na današnji dan da govorim ovo što govorim, uvažene koleginice i kolege.

(Narodni poslanik dobacuje: Da li je to tema?)

Nemojte mi dobacivati, nije uljudno i nije kulturno. Molim vas, nemojte to da radite. I te kako, i te kako, je to tema. Šta god mi ovde stavljali na dnevni red, šta god ova vlast koristila da stavi na dnevni red, verujte mi, ovo vam je na dnevnom redu i danas i sutra i sledeći mesec i celu ovu godinu. Svakog dana dok se agresija ne završi.

Ako mi kao država možemo da uradimo i najmanju stvar da pomognemo, svi mi zajedno, da se ta agresija zaustavi, da se uspostavi mir, ja mislim da mi to treba da uradimo. Zaista mislim da to treba da uradimo.

Ono što smo mi dobili danas u ovom formatu, jeste zapravo privid. Dugo sam razmišljao kako je moguće da na jednoj sednici Skupštine možete da imate izveštaje nezavisnih tela u isto vreme sa vojnim intervencijama, odnosno vojnim članstvima Srbije u raznim savezima i na kraju krajeva opredeljenje Srbije da povuče sredstva iz evropskih fondova, od evropskih banki kako bi radila na svom razvoju, odmah moram da vam kažem - vrlo interesantan kontekst i vrlo lukav pokušaj da se obmane domaća i strana javnost kako je Srbija na pravom putu i kako je to put u EU. Ali, to je bio samo pokušaj. Evo, mi vam sad kažemo, to vam neće proći zato što smo vas prozreli.

Kako možemo da u trenutku kada Srbija nema svoje opredeljenje ka EU, da govorimo uopšte o institucionalnim i svim drugim procesima koje treba da vodimo da bi stvarno, kada kaže gospodin Pejović da treba da se uvede finansijsko upravljanje u sva javna tela to i bilo uvedeno. Ne treba nam 10 godina da se to uradi, ali ova vlast nema volju za tim.

Kada kaže gospodin Janković da treba da se poboljša trgovina hartijama od vrednosti i naprave nova tržišta, odmah javi 145 lokalnih samouprava i počnu da emituju svoje municipalne obveznice, a EPS počne da emituje svoje obveznice pa da kupe građani i svoja slobodna sredstva angažuju da pomognu EPS-u, umesto što se zadužujemo preskupim kreditima. To nudi stranka „Zajedno“.

Umesto što ćete da grdite Pavla Petrovića što vam kaže da je 57% javnog duga neizdrživo za državu kao što je Srbija i za njen budžet, da počnete nešto da radite na tome da se spusti ispod 55%, ali da zaista nešto uradite po tom pitanju, a ne da ponovo gospodin Arsić, kao što to radi na svakom Odboru za finansije, sada zloupotrebi plenum da ponovo još jednom napadne gospodina Petrovića, zato što jedna nezavisna institucija i ima svoj stav koji se temelji na međunarodnim finansijskim propisima, na standardima i pravilima struke.

Da možemo zaista da pričamo o tome kako će gospodin Popović da objasni premijerki da možemo da instaliramo solarne panele na svaki krov i da nam zbog toga neće puknuti sistem. To je moguće zato što to kaže naša Agencija za energetiku.

Zašto mi ne pričamo o tome? Zato što ova vlast zaista nema volju da se društvo normalizuje, da institucije dobiju svoj puni značaj i da se sluša to što kažu nezavisne agencije. Umesto toga, ovde nam sledi dalja kupovina vremena. Umesto sakrivanja pod kamen, sad imamo polako izlaženje ispod kamena, ali vrlo bojažljivo.

Prolazi nam vreme, gospodo, vreme ne radi za Srbiju. Kada uzmete da objedinjujete svih ovih 26 tačaka koje su tako nesretno spojene, umesto da pričamo o stvarnim problemima, mi ćemo doći do ključne stvari, a to je hoće li ovo društvo zaista u EU? Da li ova vlast zaista želi tamo da stigne? Ako želi, hajde da to iskaže, ali ne samo prividima institucionalne borbe i ne samo scenografijama u kojima bi smo kao nešto hteli, a zapravo ne. To vreme otkucava.

Znate, put u EU je put u svet slobode, u svet vladavine prava, u svet demokratije, u svet slobodnih medija. Možda baš zbog toga vi ne želite tamo da stignemo, ali evo ovi ljudi koji su se ovde okupili u koaliciji „Moramo“ i u stranci „Zajedno“, to žele.

Imaju neke vrlo konkretne predloge, imaju vrlo konkretne predloge…

(Milenko Jovanov: Mornarica.)

Tako je, gospodine Jovanov, i to i sada ćemo da dođemo do toga.

Znate, da bi ste otišli u EU, morate da napravite kvalitetne dogovore sa svojim komšijama, morate da rešite suštinski problem koji muči ovo društvo, a to je odnos Beograda i Prištine. Mi smo kao stranka zauzeli tu potpuno jasan stav – tražimo da se zajednica srpskih opština uspostavi prema Briselskom sporazumu, potpisanom 2013. godine i dokumentima nastalim 2015. godine, utvrđeni principima.

Smatramo da takva zajednica srpskih opština u dogovorima, pod pokroviteljstvom EU, može da dovede do toga da se uspostavi jedna čvrsta, široka autonomija, po ugledu na najmodernije evropske prakse.

Šta još tražimo? Tražimo demilitarizaciju Kosova. Zašto to tražimo? Zato što ne želimo da se dešava upravo ovo što se sada dešava, a to je jedna strašna trka u naoružanju u ovom regionu. S kime se mi onda zaista takmičimo? Da li će to što ćemo mi kupovati ofanzivne dronove omogućiti da nadjačamo NATO? Da li zaista želite da još jednom prođemo kroz sve to ili ćemo biti pametni i praviti dobre dogovore sa Zapadom, dobre dogovore sa EU, što i jeste suština politike oko koje se okupila koalicija „Moramo“.

Mi tražimo da se kroz te procese razgovora koji će se, evo u ponedeljak, dešavati ponovo u Briselu, traži da Kosovo ne može nikad da se ujedini sa Albanijom dok se država Srbija i zajednica srpskih opština ne saglase sa tim. Tražimo najviši stepen zaštite i autonomije za crkve, manastire na Kosovu, za naše crkve i manastire. Tražimo da se uspostavi i zaštita javne i privatne imovine tamo.

Ako se to desi i ako se čitav region zapadnog Balkana uvede u sistem jedne kolektivne bezbednosti kako bi se uspostavio trajni mir na zapadnom Balkanu, i ako kroz te razgovore mi dobijemo čvrstu i jasnu perspektivu ne samo Srbije, nego i čitavog regiona za punopravno članstvo u EU, mi verujemo da su se onda stekli uslovi da se promeni pozicija Beograda po pitanju integracije Kosova u Međunarodne organizacije. Mi verujemo da je to jedna poštena ponuda o kojoj vredi razgovarati.

Međutim, pošto ja ovo govorim mesecima nekoliko puta u plenumu, na sednicama odbora, govorim u raznim medijima, pokušavajući da pojasnimo koliko je važno, da se naprave takvi dogovori baš sada u ovom trenutku, mi smo morali da iskoristimo jednu ilustraciju ili da kažem provokaciju i da dobijemo prostor za tu debatu, kako bismo zaista čuli šta drugi politički akteri u Srbiji misle o tome.

Zato smo, gospodine Jovanov, rekli to za mornaricu i naišli smo na velike otpore, na kritike. Ja to potpuno razumem, ja to potpuno poštujem, ali smo dobili ozbiljan prostor da se o tome iskreno, odgovorno razgovara. Hajte, gospodo, da razgovaramo, jer pre vama iz vlasti, ali i pred celom državom se nalaze dve ogromne, dve ogromne planine koje treba da pređemo zajedno.

Prva planina se zove to što dve trećine građana u EU je protiv proširenja EU i to nema nikakve veze sa Srbijom nego uopšte protiv toga zato što oni imaju i druge probleme koji ih u ovom trenutku muče.

Da li Zapadni Balkan kada reši svoje bezbednosne izazove, kada reši svoje ekonomske izazove može da postane interesantan za građane, koji, izvinićete, u ovom trenutku u velikom broju država moraju da izađu na referendum pa da glasaju za to da Srbija i ceo Zapadni Balkan budu primljeni u EU. Pa ne možemo da budemo nepošteni prema tim građanima, i da se pravimo kao da se njihovo mišljenje ne uvažava.

Šta mi možemo da uradimo, i kako mi možemo da postanemo interesantni? Pa, tako što pravimo dogovore koji u interesu trajnog mira, tako što se dogovaramo jedinstvenom ekonomskom tržištu u kome se posluje, putuje, radi i stiče bez granica na Zapadnom Balkanu i da onda se uključimo u sistem kolektivne bezbednosti, što jeste druga najveća ili velika planina koju mi treba da prevaziđemo, a da ne uđemo u NATO.

Eto, vam, sad gospodo okvir, pa bih voleo da čujem šta moj uvaženi kolega Jovanov ili uvažene kolege iz drugih poslaničkih grupa kažu o tome, šta kažu ministri o tome, kakva je vaša gospodo ideja, šta vi mislite o tome kuda mi treba da stignemo i koliko nam vremena za to treba ili ćete da ćutite i da se sakrijete pod kamen, kao što se sakrivate ovih godinu dana? Izađite, gospodo, ispod kamena, odredite se, budite hrabri. Kukavičluk i populizam su dve najveće bolesti srpske politike zadnjih 30 godina.

(Narodni poslanik: Pretiš.)

Nemojte molim vas. Ko preti? Šta pričate? Ko preti? Lepo pričam, predlažem. Hajde da pričamo o predlogu. Možda imate bolji predlog. Ja ga nisam čuo. Šta je predlog? Nemojte mi dobacivati, molim vas. Lepo izađete i kažete – vidite, gospodine Zelenoviću, vaš predlog nije dobar zbog toga i toga, ali je naš bolji i kažete koji je. To je debata. Ali, ovde nema debate već šest meseci zato što kada dođemo do ključnih tema dođemo do toga da vi nemate rešenje.

To poigravanje sa sudbinom svih građana u Srbiji i verovatno sa velikim brojem njih sa Zapadnog Balkana će nas dovesti u velike probleme. Kada smo predložili Međunarodnu konferenciju na kojoj treba da se naprave ti ključni dogovori za Zapadni Balkan mi smo tražili još neke druge stvari. Tražili smo bez ikakve želje, nikome od nas nije bilo ni na kraj pameti da na bilo koji način bilo koga od naših komšija dovede do toga da će da radi ili treba da radi nešto što mu se ne sviđa. Naprotiv, samo da ubrzamo naš zajednički put u EU.

Tražili smo da BiH bude demilitarizovana. Zašto smo to uradili? Pitanje regionalne bezbednosti je važno. Sa demilitarizacijom Kosova i demilitarizacijom BiH uz produženo prisustvo mirovnih snaga koje samo postoje bi se omogućilo uspostavljanje trajnog mira. Zašto je Bosna po mnogima 10 puta veći problem nego što ga sada imamo na Kosovu? Pa zato što polovina stanovništva prema svim istraživanjima nažalost ne želi da živi u toj državi. Ne želi, a ta država mora da postoji. Valjda jedna od država Zapadnog Balkana koja poštuje i Berlinski proces i otvoreni Balkan i Pariski sporazum može da da nekakvo rešenje i predlog i ideju kako misli da prevaziđe sve to. Sada kako stvari stoje, gospodo, nama će trebati da stignemo ovim tempom u EU jedno 45 godina? To možete da pitate kolege koji su bili sa mnom u Briselu. Tako su nam rekli. Znate koliko će da treba Bosni? Osamdeset, ceo životni vek. Dokle više da čekamo? Koliko to još mi vremena možemo da izgubimo i da propustimo?

Ono što mi mislimo je da je važno praviti dogovore sa našim komšijama i partnerima, sa zemljama Kvinte, sa EU. Svaki dogovor postignut sa komšijama sa Zapadnog Balkana, sa jadranskim državama, sa zemljama Kvinte, EU ako je moguće postići za nas je prihvatljiv, za nas je prihvatljiv jer on znači da smo se dogovorili o celom paketu.

Rešavanje samo Beograda i Prištine, tog odnosa neće uspostaviti trajni mir. Rešavanje problema na parče je, gospodo, samo primirje, nije mir. Čekaće nas ponovo za par godina veći problemi nego ovi u kojima se sada nalazimo. Verujem da je pošteno da o tome razgovaramo baš danas na godišnjicu ruske agresije na Ukrajinu, baš danas ovde da razgovaramo o toj temi.

Raspoložen sam da čujem sve dobre predloge, sve dobre ideje. Dajte da razgovaramo kao ljudi. Tome ova skupštinska sala služi.

Dakle, pitao sam sve ovo predsednika na prošloj sednici Skupštine kada smo razgovarali o Kosovu. Nisam dobio odgovore, osim da smo mi nemoćni da utičemo na to kada Kosovo krene u NATO. Ne slažem se sa tim. Nemoguće je da mi ne možemo da utičemo, ali ako ćemo da utičemo tako što ćemo da kupujemo ofanzivne dronove i da se naoružavamo ja vam kažem da to nije dobro rešenje. To neće doneti mir. Najozbiljnije vam kažem.

Druga stvar, predsednik je rekao prošli put na sednici – sve gubimo, ništa nećemo dobiti. Ponavljam ovde treći put – šta smo tražili, šta ste tražili, gospodine predsedniče, šta ste tražili pa da vidimo da li ova ili bilo koja politička opcija želi i može i ima snage da se uključi u to da se spase šta se spasti može, da se sačuva ono što se sačuvati može, da se daju neka konkretna rešenja i predlozi kako region Zapadnog Balkana sa rešenim bezbednosnim i ekonomskim izazovima najbrže moguće postaje motor razvoja i dobija datum priključenja u EU.

To me interesuje. Hoću o tome sa vama da razgovaram. Hvala.

Hvala lepo.

(Nebojša Cakić: Može i tri, jer ako ste dali njemu, što …)

(Predsednik: Nemojte Cakiću, makar predsedniku svoje grupe da smetate.)

Jako je divno slušati ljude koji su nekad terali ljude na sukobe kao članovi SRS, a sad su prepodobili, pa vas molim pre nego što počnete samnom da pričate, a možda i s nekim ministrima u Vladi da sklonite ili bar prekrečite onu sramotu za državu Srbiju koja se nalazi u Hrtkovcima, zove se kuća Vojislava Šešelja, koja služi da plaši narod. Ili bar da se odredite prema tome.

Što se tiče ovih drugih stvari, dakle, ja sve isto govorim gospođo Raguš što sam govorio i u kampanji, nisam pomerio ni za jednu rečenicu, ništa. A to što pominjete nekog predsedničkog kandidata eno, Biljana Stojković danas je predvodila marš koji se odvijao, marš za podršku Ukrajini koji se odvijao na trgu i gradskim ulicama u Beogradu, tako da ne znam na kog ste tačno mislili.

Što se tiče o vašoj primedbi, vaših primedbi na to da ja ne sledim državnu politiku, pa ja sledim državnu politiku. Evo, državna politika opstanka države i njenog prosperiteta i najboljeg mogućeg izgleda za dobar život svakog građanina u Srbiji i u regionu, a da se ne desi bilo kakav sukob, ja sledim politiku mira. Što se tiče državne politike, vi je ne sledite gospođo Raguš, jer ste upravo sebe demantovali. Zašto? Zato što nećete da izgovorite da je Rusija izvršila Ukrajinu i ako je država Srbija u UN podržala odluku da je izvršena ruska agresija na Ukrajinu. Sinoć su glasali o tome još jednom i šta ćemo sada?

Znači, vi nemate problem, da znate kakve su činjenice, a da zarad napada na svoje političke neistomišljenike upotrebite neistine, o čemu govorimo onda? Kakav je to način? Kakav je to odnos prema svojim kolegama i da li želite da i dalje nastavite da produbljujete mržnju koju ste inače ovde uspostavili kao način za dobijanje glasova.

Ja ću biti srećan i malim koracima da popravljamo situaciju, koliko god je to moguće. Ove priče o ambasadorima i konkursima su toliko smešne priče koje samo omogućavaju vama da ponovo na novoj mržnji dobijate glasove kao što rade svi autoritarci u režimu. Onog trenutka kada prestanu da se dobijaju glasovi u regionu na mržnji, tog trenutka ovaj region kreće u EU. Hvala.