Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana pomoćnice ministarke zdravlja, meni je jako žao, ali izgleda da nemam sreće, pošto na Odboru za zdravlje kada treba da kažem neke bitne stvari ministarki, ona ode. Sada, evo ponovo, kada treba da govorim o bitnim stvarima, ona nije tu.
Dakle, jedna od koleginica je ovde, pre neki dan, mislim da je to bilo juče, rekla kako se nikada ne bi menjala sa ministarkom, kako je situacija jako loša i kako ona ne bi bila u njenoj koži.
Iskren da budem, situacija u zdravstvu je jako loša, ali mislim da je to odlična stvar za ministarku zdravlja zato što ona šta god da uradi može stvari da popravi, pod uslovom da uradi nešto dobro. Imamo situaciju da naprednjaci mogu da kritikuju, a da zapravo za sve okrive DS. Opet verujemo i sigurni smo da su za situaciju u zdravstvu krivi bivši ministri iz URS, odnosno G17, dakle ministri koje je postavljao gospodin Dinkić. Tu je sada situacija za ministarku zdravlja čista. Ona može dosta stvari da uradi, ali to podrazumeva da se ispune neka obećanja koja su data.
Dakle, data su sledeća obećanja, da će zdravstvo biti besplatno i da će se uraditi reforme. Mi zapravo imamo samo tri propisa u kojima zaista nema ništa od reformi. Pokušaću da objasnim kako to u životu izgleda.
Dolazim iz Šapca i tamo imam kancelariju. Svaki dan dolaze ljudi koji ne mogu da se leče, koji ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu. Tu ne bi bio neki veliki problem, kada govorim o poljoprivrednicima, oni ne mogu da overe knjižicu, nisu platili doprinose i da kažemo da je stvar uredu, ali ne mogu deca da se leče. To je veliki problem. Deca ne mogu da overe knjižice zato što je neko u Ministarstvu zdravlja odlučio, slušajući gospodina Dinkića, da Ministarstvo finansija ne može da prihvati tu obavezu da finansira lečenje. Da kažem da to ne može tako, to nije u skladu sa Ustavom. To morate da rešite podhitno.
Ako dođe majka koja želi da leči svoje dete od pet godina, vi sada treba da joj objasnite da ona ne može da ga leči, iako je pre nekoliko dana baš ministarka zdravlja na televiziji rekla da sva deca mogu da se leče u Srbiji. To nije tačno. Ne možete govoriti stvari koje nisu tačne. Morate govoriti građanima istinu.
Kako ćete da objasnite seljacima da moraju da plate 26 hiljada doprinosa, a da pri tome imaju 10 ari zemlje, imaju neku baštu, ima ih petoro, a moraju da plate tri doprinosa. Tri doprinosa puta 26 hiljada godišnje, ko će to da plati? Jeste li čuli da je bila suša? On mora da plati isti doprinos, kao i seljak koji ima 50 hektara. Gde je sada tu ravnopravnost? Gde je solidarnost? Gde su osnovni principi zdravstvenog osiguranja?
Ovde govorimo o bitnim stvarima. Očekivao sam da ćete vi to rešiti, da ćemo imati ozbiljnu promenu sistema u zdravstvu, ozbiljnu promenu Zakona o zdravstvenom osiguranju. Mi to ovde nemamo. Imamo jednu dopunu.
Evo, kako gledaju u Šapcu na ministarku zdravlja. Vi ste sada jedan dobar student, od vas se očekuje da dođete na ispit i da položite sa 10, da donesete neke reforme, da ispunite obećanja. Dakle, vi ste neko ko puno obećava. Za uzvrat, imamo par propisa koji nam baš ništa ne nude, odnosno nude nešto, ali ne ono što ste obećali. Bojim se da to neće biti ni šestica. Bojim se da neće biti ni prelazna ocena.
Još jedna jako bitna stvar, a to su ovi problemi koje imamo. Svako od govornika je rekao i izneo barem 10 problema koje postoje u zdravstvu. Sada ministarka zdravlja, čije je vreme jako skupo, obilazi Srbiju, ulazi na zadnja vrata, konstatuje probleme. Mislim da ministarka zdravlja, uz svo dužno poštovanje, nema vremena da se time bavi. Ona ima dovoljno pomoćnika, dovoljno sekretara, dovoljno službenika koji mogu to da urade za nju. Ona mora hitno da donosi jako bitne mere u sistemu zdravstva, inače nam se ne piše dobro. Ne znam da li znaju kolege,bili smo na sednici Odbora svi zajedno, incidenca oboljevanja od tumora u Srbiji se bliži stopi mortaliteta. To znači da svako ko oboli od bilo koje vrste tumora će umreti. Govorim o jako ozbiljnim i alarmantnim stvarima. Za uzvrat, nemamo strategiju oko toga. Nemamo čak ni plan šta ćemo uraditi.
Imamo mamografe koje moramo da vratimo. Zašto? Zato što nemamo dovoljan broj radiologa. Moje pitanje – šta će domu zdravlja u Bogatiću, to je jedno mesto kod Šapca, mamograf, ako nema radiologa? Ako već ide mamograf, onda njega prati radiolog. Valjda postoji neki plan oko toga.
Umesto da se bavimo skrining programima, moramo da vratimo mamografe zato što nismo sposobni da ih uposlimo, a za to vreme ko odlučuje o specijalizacijama u Srbiji? Odlučuje Ministarstvo zdravlja. Dakle, vi dozvoljavate, odobravate specijalizacije. Da li neko od vas zna da postoji plan za specijalizaciju u Srbiji? Kada ćemo imati više anesteziologa? Kada ćemo imati više radiologa? Kada ćemo imati više hirurga i svih onih ključnih specijalizacija koje nam ne dostaju?
Za to vreme mi imamo u tom istom domu zdravlja situaciju da se upute na specijalizaciju dva stomatologa za specijalnosti koje uopšte nisu potrebne tom domu zdravlja, nema ih u planu, nema ih u normativima. O čemu mi onda sada govorima i ko ima monopol na specijalizacije u Srbiji? Ko o tome odlučuje? Govorim o velikim parama koje se troše.
Da ne pominjem kapitaciju. Razgovarajte sa lekarima, ja sam razgovarao sa mnogim lekarima na teritoriji sa koje dolazim, iz Loznice, iz Šapca, sa sindikatima, oni nisu zadovoljni kapitacionom formulom. Oni smatraju da kapitaciona formula mora da se promeni. Ni ja nisam zadovoljan. Znate zašto? Zato što ta kapitaciona formula demotiviše lekare da rade. Umesto da ih motiviše, imamo situaciju da će oni propisivati manje lekova pacijentima. Zašto? Zato što obračun lekova ulazi u obračun njihove zarade, pa će oni prirodno biti demotivisani da propisuju lekove, ili će uraditi sledeću stvar, koja će potpuno dovesti do kraha našeg sistema, slaće ljude da kupuju lekove za svoje pare. Šta će nam onda zdravstveno osiguranje? Hajde svakome da damo neke pare, pa nek se leči ko gde stigne.
Ponovo se javlja taj problem, dakle ne postoji sistem. Vi nigde u ovim zakonima nama ne nudite sistem. Vi nudite rešenja kojima ćete ugasiti tri požara i otvorićete šest novih. Šta će biti kada centralizujete javne nabavke? Mislim da ni kolege naprednjaci ne podržavaju ove propise. Otvorićete upravu, uposlićete svoje ljude u upravu, povećaćete birokratski aparat, a onda ćemo za tri meseca imati situaciju da neće biti lekova po bolnicama. Zašto? Zato što je tamo neko loše planirao. Ovde svi znamo kako planiramo. Ko će biti kriv? Ponovo će građani da idu da kupuju lekove da se leče, pa će ponovo da radi šverc, pa lekovi iz Bosne, lekovi iz Rumunije, lekovi iz Mađarske, pa refundiraj lekovo i ponovo će to platiti građani.
Dakle, moramo da počnemo da govorimo istinu. Mora da postoji odgovornost za izrečenu reč. Pre nekoliko dana je ovde ministar Dinkić rekao – mi rešavamo sve probleme u zdravstvu, preuzimamo dugove u zdravstvu. Kada to čuju građani, oni kažu – dobro je, najzad će biti bolje. Nije tako, zaista nije tako. Dakle, to je neistina. Mi ne preuzimamo dugove u zdravstvu. Građani će ponovo, po drugi put, platiti ono što su već jednom platili. Građani su platili preko doprinosa za zdravstveno osiguranje lečenje. Zašto bi sad plaćali dug? Mislim da je krajnje korektno da im kažemo čiji dug plaćaju. Oni će ovim predlogom zakona po drugi put platiti loše upravljanje bolnicama, ne domovima zdravlja, nego bolnicama. Bolnice su ustanove sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite, čije direktore imenuje ministar zdravlja. Dakle, platiće loše kadriranje ministra Dinkića i njegovih ministara, Stankovića i pre njega ko je već bio. Moramo da budemo iskreni i da im to kažemo.
Znate, svi ti direktori kada dođu na ta mesta misle – sad ćemo mi da pravimo neke skrining programe, pa ćemo da pravimo centre, pa kupi aparat ovaj, pa kupi magnetnu rezonancu, pa kupi skener, pa se malo zadužimo, pa kupimo malo više lekova itd. Onda, nema veze, sada će to sve narod ponovo da plati. Mislim da treba za svaki od ovih problema da damo ime i prezime. Mislim da to uopšte nije loše, da ljudi znaju za koga vraćaju dugove.
Na kraju dolazim do jednog zaključka, mislim da je to jako bitno i da građani to moraju da znaju. Ministru obrazovanja, kako reče koleginica, je trebalo osam godina da napravi strategiju obrazovanja. Ako ministarki zdravlja bude trebalo osam godina da napravi strategiju zdravstva, bićemo u jako lošoj situaciji i mislim da nam se ne piše dobro.
Zaista očekujem da posle svega vi uđete ozbiljno u rešavanje sistema. Dakle, treba nam nov zakon o zdravstvenom osiguranju i nov zakon o zdravstvenoj zaštiti, prava pacijenata i prava lekara. Onda neće ministarka zdravlja ličiti na tamo nekog ko obilazi zdravstvene ustanove sa punom torbom blagoslova, pa kako ko koji problem ima, ona ga blagosilja, pa kako koji problem – biće rešeno, razumemo sve. Mi nigde ne vidimo rešenje i zato mislim da ministarka za ovaj set zakona ne može dobiti prelaznu ocenu, iako smo svi očekivali više. Hvala.