Hvala, gospodine predsedniče.

Hvala i ministru na ovim odgovorima. Smatram ih vrlo korisnim. Kako dam kažem, malo ste me uvredili. Mislim da to nije lepo. Ne osećam se uopšte da sam se prepoznao, vi ste se obraćali meni kada ste rekli da zastupam politiku NATO-a. Odakle vam to? Ja sam vam upravo dao način kako mi možemo da postanemo deo kolektivne bezbednosti, a da ne uđemo u NATO i pričao sam o tome. Ponoviću još jednom. Način da mi postanemo deo kolektivne bezbednosti u ovom regionu, u ovom delu sveta i da preuzmemo teret odgovornosti za nešto što se smatra bezbednost u regionu i u Evropi je da napravimo bilateralne ugovore sa Crnom Gorom, na primer, i sa Severnom Makedonijom. To je rešenje, a u tom rešenju jedan od iskaza i ilustracija kako bi taj dogovor mogao da izgleda je i ovaj deo o mornarici, a koji je naišao na najburnije reakcije javnosti.

To bi možda moglo da popravi to loše osećanje o kome ste malopre govorili. Svi mi delimo loša osećanja, naročito po tom pitanju, ali moramo da izađemo iz tog modela u kome, ministre, se vi jako trudite da nađete glib i nalazite jako dobre formulacije da objasnite kako je naša prošlost loša i kako smo u toj prošlosti mi žrtve. Hajde da vidimo šta je u budućnosti i kako u toj budućnosti stvari mogu da izgledaju drugačije i bolje po Srbiju i po svakog njenog građanina. Ja vam nudim predlog formule za budućnost i vi ćete reći da li vam se sviđa ili vam se ne sviđa, ali je jako važno nudite predloge u ovakvom trenutku. Možemo svi da zapomažemo nad našom lošom sudbinom – eto, zapalo baš nas da budemo žrtva svih ovih muka u celom svetu. Hajde da izađemo iz toga i da uđemo u život u kome stvari mogu drugačije da se odvijaju.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Predsedniče Republike, direktore Kancelarije za Kosovo i Metohiju…

(Miodrag Gavrilović: Jel nećete da mi date reč?)

Kakve to veze ima sa mnom?

Ja vas samo molim da mi obezbedite da govorim.

(Miodrag Gavrilović: Hoćete li poštovati Poslovnik ili nećete? Dajte mi reč po Poslovniku!)

Poštovani predsedniče Skupštine, molim vas da pre nego što počnem, dakle, ne mogu da nastavim jer nisam ni počeo, da mi samo vratite ova tri minuta, jer od tri minuta vi ste dva govorili, da mi vratite na početak da mogu da počnem da govorim.

Hvala lepo.

Dakle, pre nego što iznesem politiku koju Stranka zajedno ima i od koje ne odustaje već nekoliko godina, a koja je i te kako iskazana i u našem „Zelenom dogovoru za Srbiju“, koja je bila osnov za pravljenje Koalicije Moramo na prethodnim izborima, morao bih jednu tehničku stvar da razjasnim sa predsednikom Republike, jer smatram da je u uvodom izlaganju rekao jednu stvar koja prosto ne stoji.

Dakle, Poslanički klub Moramo zajedno nije pozvan ni na kakav razgovor. Ja sam proverio i znam da postoji institucija predsednika i predsedništva i parlamenta i poslaničke grupe. Ja u poslaničkom klubu, zarad javnosti i istine, nisam nikakav poziv dobio. Pošto poziv nismo dobili, a u njemu bi trebalo da stoji i kada i o čemu i u kom formatu i u kojim rokovima razgovaramo, mi kao stranka nismo mogli ni doneti odluku da učestvujemo.

Kada bismo takav poziv dobili, predsedniče, verovatno bi naši organi odlučili i onda bismo videli da li sve to što u pozivu stoji odgovara i da li mi možemo i želimo da razgovaramo o tome. Svakako, istine radi, mislim da bi bilo dobro da to građani čuju. Mislim da je to odgovorno u postupanju jednostavno. Poštujemo sve institucije.

Vreme je za velike odluke. Srbiji treba vizija Zapadnog Balkana u 21. veku. Uveren sam da je poštovanje principa ne menjanja granica ili administrativnih linija, kako neko voli da ih zove, kao što ih naravno i zove, ali i dobijanja jasne, realne i vremenski definisane perspektive punopravnog članstva u EU za ceo region, put za dobar život svakog na ovom prostoru, za svih skoro 20 miliona ljudi koji žive na Zapadnom Balkanu.

Sva ključna pitanja regiona treba rešavati istovremeno. Zalažem se za održavanje međunarodne konferencije na kojoj bi učestvovali svih šest entiteta iz regiona, Evropska unija, zemlje Kvinte, a to znači SAD, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Hrvatska, a ovakva konferencija bi trebalo da ima dva cilja.

Prvi, dogovor o zajedničkoj odbrambenoj politici regiona. Ta politika bi trebalo da bude potpuno usaglašena sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.

Drugi cilj je da bude formirana ekonomska zajednica Zapadnog Balkana i da budu potpuno uklonjene granice za sve ekonomske aktivnosti. Ekonomska zajednica Zapadnog Balkana bi se kao celina pridruživala Evropskoj uniji, po precizno dogovorenom planu, sa tačno utvrđenim rokovima i čvrstim garancijama za dobijanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji. Ovo je politika. Ovo je ono iza čega stoje poslanici „Moramo zajedno“, u našem poslaničkom klubu, to je ono oko čega smo se mi dogovorili.

Šta je istorija? Ja verujem da je veliki dogovor koji je tada napravio nakon Velikog rata kralj Aleksandar sa Vudroom Vilsonom, doveo do toga da se napravi jedna velika država Jugoslavija koja je imala svoju perspektivu. U to vreme kada se kralj Jugoslavije dogovarao sa američkom predsednikom u Rusiji su boljševici ratovali sa belogardejcima. Nemačka, naravno, nije ni mogla da se pita jer je izgubila rat.

Drugi pokušaj je uspeo da se napravi jedan potpuno novi i drugačiji politički koncept, za koji ja verujem da je zaista velika ideja, jedna od najvećih političkih ideja u 20. veku je bila ta Jugoslavija koja se desila onda kada je Tito rekao ne Staljinu 1948. godine i kada je napravljen veliki dogovor sa Čerčilom. Svi koji pamte najbolje godine iz tog perioda, koji često zovu i „zlatnim dobom“, su se desile zbog toga što su velika američka sredstva, finansijske pomoći i uopšte sva druga podrška stigla upravo odatle.

Kada su se Rusi pitali, uvažena gospodo, mi smo imali primer iz 1878. godine i taj Sanstefanski mir, zamalo da ostanemo bez države, da se nisu umešale zapadne sile, da nije došlo Berlinskog kongresa, ništa ne bi bilo od nas. Mislim da je dobro da negde potpuno razumemo da nikada u našoj istoriji bez dogovora sa Zapadom nismo uspevali da dođemo do velikih odluka koje otvaraju perspektivu za dobar život ljudi na ovim prostorima.

Rat u Ukrajini je doveo do geopolitičkog zemljotresa. Toga smo svi svesni. Mi živimo u jednom sasvim novom vremenu međunarodnih odnosa. Pala je nova „gvozdena zavesa“. Vi ste, predsedniče, rekli početkom prošle godine, odmah nakon izbijanja sukoba, mislim da je bio mart mesec, da treba da se sakrijemo pod kamen dok ovo ne prođe. Ali ovo neće proći. Mi smo na onoj sednici prethodnoj na kojoj smo razmatrali o Kosovu, vi ste rekli, ja sam o tome govorio, da ne postoji toliko veliki kamen pod koji možemo da se sakrijemo, da jednostavno ovo nije taj trenutak da se donose velike i važne odluke. Vidim da ste sada izašli na drugu poziciju, jer ste i sami potvrdili da sakrivanje pod kamenom nije opcija.

Srbija treba da se odluči. Srbija treba svoju spoljnu i odbrambenu politiku da usaglasi sa ovim novim prilikama, a to znači sankcije Rusiji. Vrednosno, naša zemlja treba nedvosmisleno da izabere svet slobode koji se temelji na zaštiti ljudskih prava, na slobodnim izborima, na slobodi medija i na poštovanju pravne države. Geografski, kao što ste i sami rekli, svi naši susedi, izuzev Bosne i Hercegovine, nalaze se u NATO paktu. Kao što ste sami rekli, niko nas neće pitati o toj stvari.

Postavlja se pitanje kako u ovakvim okolnostima da dođemo do ostvarenja ovog prvog cilja, da dođemo do toga da imamo zajedničku odbrambenu i bezbednosnu politiku u regionu. Prosto, politika vojne neutralnosti ne može da zaštiti interese države i građana Srbije. Zato je važno da kao zemlja napravimo dogovor o zajedničkoj politici odbrane i bezbednosti na Zapadnom Balkanu.

Odluku o tome da li ćemo da pristupimo NATO paktu ili ne Srbija donese na referendumu. Sada je trenutak da naša zemlja zaključi bilateralne sporazume, bilateralne vojne i odbrambene ugovore sa nekim od svojih suseda, evo, npr. sa Severnom Makedonijom i sa Crnom Gorom.

Momenat je za veliki iskorak u odnosima Beograda i Prištine. Sada je taj veliki trenutak. Na Kosovu i Metohiji neophodno je konstituisati Zajednicu srpskih opština, koja treba da ima oblik razvijene autonomije, a do sada postignuti dogovori i različiti modeli autonomije koji postoje inače u Evropi daju elemente za rešenje ovog pitanja. Dakle, treba uspostaviti jasno pravilo da se Kosovo ne može ujediniti sa Albanijom, molim vas. Kosovo se ne može ujediniti sa Albanijom, to mora da bude pravilo, bez saglasnosti Zajednice srpskih opština i Srbije. O tome treba da se razgovara. Kada neko kaže ili pita šta je to taj veliki dogovor, pa to znači evo ove stvari.

Neophodno je nedvosmisleno zagarantovati demilitarizaciju Kosova, tako da na ovoj teritoriji nije dozvoljeno formiranje vojske. Čuli smo i sada koliko je to važno za bezbednost celog regiona, za uspostavljanje trajnog i održivog mira i stabilnosti. Takođe, treba utvrditi rešenje za sva imovinska pitanja, javnopravnog i privatnopravnog karaktera koja su otvorena između Beograda i Prištine. Isto tako, treba uspostaviti i međunarodno javnopravni status kulturnoistorijskih spomenika na ovoj teritoriji koji su bitni za nacionalni identitet Srba. Ovakav sporazum Beograda i Prištine garantovali bi Evropska unija, zemlje Kvinte i Albanija. Takav dogovor koji bi se organski uklopio u navedeni regionalni sporazum u odbrani bezbednosti i sporazum o formiranju ekonomske zajednice Zapadnog Balkana, po mom uverenju, može da bude osnov za novu poziciju Srbije prema pitanju pristupanja Kosova međunarodnim organizacijama.

Ne mora niko ništa, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, da izgubi, ovo nije trenutak kada nešto treba da se izgubi, ovo je trenutak kada treba nešto da dobijemo, kada svi treba da budemo dobitnici, svih šest entiteta Zapadnog Balkana i svi možemo da budemo dobitnici. Pitanje je kako se mi oko toga dogovaramo.

Takođe verujem, predsedniče, da niko ozbiljan ne smatra da je pitanje Bosne i Hercegovine manje teško od kosovskog čvora. Ogroman broj građana ove zemlje ne želi da živi u Bosni i Hercegovini. To je istina, skoro pa polovina. Sa druge strane, granice nije moguće menjati bez nesagledivih opasnosti od novog rata. Zbog toga je neophodno i otvorena vitalna pitanja za funkcionisanje Bosne i Hercegovine rešiti istovremeno na predloženoj međunarodnoj konferenciji.

Uveren sam da je ključ za stabilnost ove zemlje i očuvanje njenih granica stvaranje ekonomske zajednice Zapadnog Balkana. Neophodno je dalje prisustvo međunarodnih snaga i na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, što bi takođe trebalo da bude deo sporazuma svih na toj međunarodnoj konferenciji. Ovo bi bio dodatan osnov za te vojne misije, pored postojećih mandata koje već imaju. Verujem da je došlo vreme za velika dela.

Na kraju, vi ste u svojim izlaganjima rekli šta mi gubimo. Rekli ste – mi gubimo sve. Šta dobijamo? Rekli ste – skoro pa ništa. Ali osnovno pitanje je – šta tražimo?

Moje pitanje za vas, i to bih voleo da dobijem kao odgovor je – šta u ovom trenutku vi pregovarate i da li nas ovaj pregovarački proces vodi u siguran put ka međunarodno ugovorenoj demilitarizaciji Kosova? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje – da li nas ovaj pregovarački proces vodi uspostavljanju mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu?

Treće, kako je moguće obezbediti naše ključne državne interese, među kojima je mir i stabilnost u Bosni i Hercegovini, ako ne vodimo istovremeno pregovore o jednom i o drugom pitanju?

Četvrto, da li vi istinski pregovarate o sigurnom, jasnom i definisanom, oročenom putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji?

Čuli ste šta je naša politika, čuli ste šta su naša pitanja, ja nisam video da to neko nudi. Pošto to niko ne nudi, a to je naša politika, mi ovaj izveštaj ne možemo da prihvatimo. Dakle, dok to ne vidimo, uvažena gospodo, uvaženi predstavnici vlasti, ne možemo da glasamo. To je pozicija stranke Zajedno, to je pozicija ovog poslaničkog kluba. Hvala vam.

Predsedniče, sada ste prevazišli samog sebe. Dakle, ovo je sad bilo baš…

Mislim na predsednika Skupštine. Izvinjavam se, da ne bude neke zabune.

Dakle, ja sam razumeo sve ovo što ste vi rekli, kao što sam siguran da ste vi razumeli ovo što mi negde mislimo da je rešenje. Eto, imam obavezu i potrebu da vas upoznam sa nekim stvarima koje ne znam koliko ili da li su vama poznate, ali baš na tim sastancima koji su vezani za razne vojne saveze i uopšte naša skupštinska delegacija skoro je bila u Briselu i bilo je tamo vrlo interesantnih sastanaka.

Tu su i neki poslanici iz SNS koji su tome prisustvovali. Dakle, možete da dobijete vrlo konkretne odgovore na vrlo konkretno pitanje.

Dakle, od 30 država NATO-a, 26 članica je priznalo Kosovo, četiri nije. Na pitanje - šta je perspektiva, pa odgovor je bio - mnogo je verovatnije da će ove četiri, kako bih rekao, da usaglase svoj stav sa većinom, nego da se ovih 26 obrne na drugu stranu. Tako da su trendovi dosta zabrinjavajući, a trendovi koje ste vi sada nama izneli ovde govore iz meseca u mesec, evo, sada proći će godina, da naša pozicija koja je bila pre godinu dana nije održiva. Dakle, politika vojne neutralnosti, onakvom kakvu je mi sada vidimo i znamo, prosto, nije održiva.

Sankcije Rusiji, mi se od početka zalažemo za to i to nema nikakve veze ni sa ekonomijom, nema nikakve veze ni sa emocijama. Dakle, ovde govorimo o nacionalnom interesu države Srbije i toga kako ona vidi svoj put u Evropu, na zapadnom Balkanu. Prosto je neodrživo da Srbija ne uvede sankcije Rusiji.

Velika je šteta do sada već nastala. Za renome, za poziciju, za uopšte, ugled jedne države koja hoće u EU i svi poslanici…

Imam vreme poslaničke grupe. Govorio sam samo 12 minuta.

Da, u redu.

Samo da završim misao i završavam.

Dakle, jako velikim pritiscima su jednostavno izloženi, najnormalnijim konverzacijama, svi predstavnici, da li oni dolaze iz parlamenta, da li iz nekih drugih institucija. Prosto, ne možete da objasnite, kako je moguće da u trenutku kada se dešava jedan ovakav sukob, Srbija zagovara neutralnost. Možda u miru to može da bude opcija, ali u ovakvom trenutku to je neodrživa pozicija za Srbiju i važno je da to… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Poštovane kolege poslanici, uvaženi ministri, meni je žao što ova rasprava u kojoj se sada nalazi 21 različita tačka nije mogla da bude strukturirana tako da možemo da pričamo zaista o ključnim temama, jer pričati o izboru sudija, sa jedne strane, onda to pomešati sa radom Komisije za hartije od vrednosti ili govoriti o državnim službenicima ili govoriti o RTS-u, RTV ili šta god - jednostavno svaka od ovih tema je pojedinačno toliko velika i značajna da smo o svakoj morali imati bar po jednu sednicu.

Mislim da rasprava koja će se dešavati tokom dana možda može da baci senku na to što će sada neki novi ljudi postati sudije, predsednici sudova po prvi put u svom životu i da je to jedna velika i važna stvar o kojoj treba da se obezbedi dodatno vreme da se o njoj priča. Ipak je to veliki dan za ljude koji će sad postati sudije. Mi sa te strane mislimo da način na koji se odvijaju sednice nije dobar.

Svakako, mislimo, i sad ću krenuti po ovim tačkama koje ste vi predložili, da pričam, evo, otvorila se tema RTS-a. Dakle, ja zaista verujem da treba otvoriti na RTS-u upravo ovu temu izbora sudija i kako i na koji način se te situacije, na kraju krajeva i prisustva opozicije, kao i druge teme koje mogu da budu otvorene na RTS-u, ali iz nekog razloga one nisu aktuelne. Nisu aktuelne zato što, evo dobili smo informaciju i od izvestilaca sa raznih odbora, da imamo prvi put jednog stranačkog direktora televizije kome je jedna druga stranka progledala kroz prste, pa sad on može da nastavi da bude direktor televizije. Ja ne mislim da je to dobar put da se komunicira sloboda i nezavisnost javnog servisa.

Kakav je javni servis mogli smo da vidimo i po tom kriterijumu koji smo čuli sa druge strane, a to je da postoji nekakav procenat glasova koje ste osvojili na izborima, pa će vas sa RTS-a pozvati samo ako imate određen procenat. Ako nemate, neće vas pozvati.

To sam ja razumeo pre izbora. Znate, pre izbora sam razumeo gospodina Bujoševića kada kaže – kako mi da pozovemo opoziciju na RTS kad ona nema legitimitet, nisu učestvovali na izborima prethodnim? Evo, sad smo učestvovali, a nisam dobio taj kriterijum broja glasova da bismo mi mogli da znamo koliko sad puta mogu da se pojavim ja ili gospodin Lutovac ili Radomir Lazović ili neko iz nekih drugih opozicionih stranaka. Očigledno da taj kriterijum postoji, ali on nije javan, nego ste ga vi uspostavili. Pošto ste ga uspostavili vi ga primenjujete, pa tako kad, evo, reče gospodin Jovanov, uspeo sam i ja da dođem na RTS i da pričam u jednom, kako bih rekao, ranom jutarnjem terminu i da pričam o temi. Da, da pričam o temi, ali tada nismo mogli da vidimo pravo lice gospodina Jovanova koji se u međuvremenu kada ode na RTS zaista u emisiju prepodobi, pa onda ne koristi uvredljive izraze tamo.

Ali, šta bi RTS mogao dobro da radi? Mogao je, na primer, da otvori ove teme koje ne moraju da budu teme političara, ali na primer mogu da budu kontra punkt sad temama koje interesuju građane. Na primer, moglo bi da se priča o vodi.

Znate, taj veliki projekat iza koga se svi skrivaju i za koji svi govore da je važan i optužuju stalno – te doveli smo „Rio Tinto“, te nismo doveli „Rio Tinto“, moglo je stvarno da se ta rasprava produbi i da se ona otvori na RTS-u i da se vidi da zaista opozicija nije protiv progresa i nije protiv toga da treba ova država i da zarađuje novac, ali da jeste protiv zagađenja. I, da se zaista čuju stavovi svih. Vrlo otvoreno. Ja nemam problem da se o svakoj važnoj temi priča, ali mi ne dobijamo priliku za to na RTS-u, da čujemo šta mogu da budu alternative.

Evo, mi imamo, a ja ću zamoliti i ministarku energetike da pogleda ovaj dokument koji je vrlo važan, koji bi zapravo potpuno mogao da promeni sliku kako mi gledamo na taj rudnik litijuma i da promeni način, koje mogu alternative da budu za sve to u Ministarstvu rudarstva i energetike. Dokument se zove Zapisnik sa uvida u spise broj 310-02-1027/2021-02, gde piše na 29. i 30. strani vrlo interesantna stvar – podzemne vode u regionu Mačve, jer je ministarstvo izdalo istražne radove još jednoj kompaniji koja će istraživati litijum i Bor, a građani Srbije o tome ne znaju ništa, kaže da ispod Mačve, u toj freatskoj izdani, to znači u podzemnom jezeru najkvalitetnije pijaće vode ima ono što ja govorim unazad nekoliko meseci i što sam govorio u kampanji, a to je sad dobilo i potvrdu u zvaničnom dokumentu Ministarstva rudarstva i energetike, ima podzemno jezero koje ima vodu najvišeg kvaliteta, 4,1 metar kubni u sekundi. To znači da možete sa tim kapacitetom da napojite 14 gradova kao što je Zrenjanin. Svakog dana cele godine dokle god imate tu pijaću vodu možete da flaširate neverovatnih dve hiljade litara u sekundi ili 110 miliona litara na dan pijaće vode. To su, kažu, u tom istom izveštaju, količine koje mogu da zadovolje 85 miliona građana svakog dana. Ne Srbija, ne Zapadni Balkan, države veličine kao što je Nemačka.

Znači, mi imamo jedan resurs, čuli ste skoro predsednika da sedimo na nekoj zlatnoj žici valjda, pa sedimo ali to nije ova žica koju će on da da Kinezima, nego ova stvarna žica koja obezbeđuje dobar i kvalitetan život građanima Srbije. Mi sada upravo sedimo na njoj. Ne želim da to bude tajna. Moraju svi da čuju. Sedimo na rezervama pijaće vode koje mogu da obezbede flaširanu pijaću vodu za 85 miliona ljudi svakog dana. Novi Sad će za godinu i po dana da ostane bez pijaće vode jer se izdan novosadski troši. Nema više vode. U ovih 10 godina pet je bilo sušnih, sledećih 10 godina sedam je sušnih, sledećih 10 godina 10 je sušnih. Šta će biti glavni resurs oko koga ćemo se mi boriti? Hoće li biti litijum ili voda i koliko će da košta voda tad kada je ne bude bilo u sušnim godinama?

Na sledećoj strani tog istog izveštaja, strana 30. kaže – ovaj sistem je pogodan za distribuciju vode na regionalnom i međuregionalnom nivou i može da pomogne da se odvede voda u Srem, za beogradski, novosadski i južnobački sistem.

Imamo rešenje. Imamo rešenje, imamo vodu, i verujem da je to tema koja zaslužuje da se nađe nekad na RTS-u, može da se nađe i na RTV-u, nemam nikakav problem. Postoje stručnjaci koji su ovo napisali, koji iza toga stoje, sa kojima treba razgovarati ozbiljno, umesto toga šta treba da potrošimo vreme na to kako ćemo da se vređamo.

Druga važna tema koja može verujem, da promeni način na koji se odvija politika u Srbiji, u koju evo, stranka Zajedno predložila pre neki dan, mi verujemo da to ne svojevrsna, ako mogu tako da kažem, politička revolucija, raspisali smo konkurs tražimo gradonačelnika Beograda. Stranka Zajedno, traži gradonačelnika Beograda, među svojim članovima, među partnerskim i vladinim organizacijama, i među građanima koji skupe dovoljan broj potpisa i odluče da uđu u tu našu zajedničku borbu. Rečeno nam je da će biti izbora na proleće, pominje se mart, ili april mesec, evo, mi hoćemo da se spremimo za to. Tako da, kad neko pita da li neko hoće ili neće na izbore, evo, mi hoćemo, i to ne samo da hoćemo, mi se za to spremamo.

Ali, građani ne znaju šta su pred izbori. Verujem da nekakav servis, javni servis interesovalo da zna šta su to pred izbori. U pripremi tih propisa i procedura za jednu potpuno novu stvar u stranačkom životu. Dobio sam pitanje od stručnjaka i eksperata za te stvari koji kažu – zašto bi bilo kog građanina u Srbiji interesovalo šta jedan stranka radi unutar svojih procedura. Tu leži problem. Tu leži problem, zato što bi baš građane trebalo da interesuje šta rade stranke, jer na kraju stranke finalno i ključno odlučuju kako će izgledati život u Srbiji i za šta se bore i šta zastupaju. Evo, mi smo otvorili vrta i pokazaćemo kako izgleda taj život. Da su i druge stranke sprovodile pred izbore, pa, ne bi Mića Grčić bio direktor EPS-a nikad u životu. Ne bi bio nikakav stranački funkcioner, jel, tako.

Da ste nekada pitali građane ko su zaista ljudi koji ih predstavljaju, ko su zaista poslanici ili odbornici, pa, sigurno ne biste dobili ove kandidate koje sada imate, na svim stranama. Mi se za to borimo. Mi se borimo za to da promenimo način na koji se odvija politički život i stranka Zajedno će sprovesti prve otvorene predizbore u Srbiji. Pozivamo sve da se uključe. Svima su vrata otvorena, koji dele naše vrednosti i slične politike, da predlože svoja rešenja za Grad Beograd. Verujemo da će kroz taj postupak da ćemo dobiti dogovor na pitanje zagađenja u Beogradu, upravljanja otpadom, izolacijom, energetikom, saobraćajem, sve ono što sada muči svakodnevni život svih građana i da će to biti put da se pobedi loša vlast u Beogradu i SNS i Aleksandar Šapić. Dakle, mi se za to ozbiljno i otvoreno spremamo.

Neće više nijedan partijski vođa krojiti sudbinu i neće birati kandidate i krojiti liste tako da kandidati podnose izveštaj njemu, a ne građanima koji su prethodno opredelili svoje ljude. Zaista verujem da to zaslužuje pažnju RTS-a.

Na kraju, osvrnuo bih se na jednu stvar koja je ovde izrečena to je taj produžetak roka u kome će u sledeće dve godine da se primaju ljudi u javne službe bez konkursa, pa čak i na radne odnose na određeno vreme. To je pogrešno i loše, i to će dovesti do toga da se zaista još više učvrsti taj pritisak koji u ovom trenutku trpe svi ljudi koji očekuju da se zaposle, da rade neke ozbiljne poslove za državu, ali to podrazumeva da moraju prethodno da prođu kroz jedno sito i rešeto SNS. Da li stvarno verujete da neko može da se zaposli u domu zdravlja, bolnici, vrtiću, školi, a da prethodno nije skupio neke sigurne glasove za SNS. Ne znam koliko je sada standard u poslednje vreme, znam kad si lekar treba ti 100 glasova, iz izbora u izbore, pa je valjda dobro da što duže budeš na određeno jer si onda što duže vezan. Zamislite tog nekog mladog lekara i njegovu porodicu, prošao školovanje, najteži fakultet, završio si ga, da lečiš ljude, da spašavaš živote, ali nije dovoljno, moraš i 100 glasova da obezbediš, pa, jedni izbori, drugi izbori, lokalni, parlamentarni, predsednički, svako malo po 100 glasova. Ne znam koliki je standard kod vas u SNS za medicinsku sestru, mislim da je 50 glasova, 70, vaspitačice, spremačice, koliko spremačice treba da obezbedi, pedesetak, jel tako? I, sada vi pričate ovde o vladavini prava i demokratiji i o tome kako pobeđujete na izborima. Šta ćemo sa sudbinama svih tih ljudi, kako oni gledaju na svoj život i kako oni ulaze u taj život?

Rekli ste, što je za mene ponižavajuće i notorna neistina, da su ljudi koji ulaze u te javne službe potpuno nezavisni u svom radu, i rekli ste da niko od njih nije član, jel tako gospodine Martinoviću, niko od njih nije član SNS. Ja sam siguran da niko nije član SNS, zato što su se prethodno iščlanili, ili nikad nisu ni bili, ali ste vi prema njima stvorili obavezu, a oni prema vama obavezu usluge, odnosno kontra obavezu da bi mogli da postanu to što jesu. Hoćete da vam i dokaz. Evo, daću vam dva dokaza. Ovo je fotografija iz 2020. godine. Na toj fotografiji se nalazi gospođa ovde zaokružena Bojana Mršić Čurović, koja je tada vodila kampanju za SNS. Ta mlada gospođa je tada pokušala da izvrši jedno krivično delo tokom same predaje lista za kandidate za lokalne izbore u Šapcu, i učinila je krivično delo. Ona je dopunila dokumentaciju koja je tada bila nepotpuna SNS, i u vršenju krivičnog dela in flagranti, uhvaćena i priznala da je izvršila krivično delo da je pokušala da umuva jedan dokument u dokumentaciju koja nije bila ispravna. To priznanje u suzama izvršila pred gradskom izbornom komisijom.

Ta mlada dama je sada sudija. Ta mlada dama je sada sudija u Šapcu, gospodo. Ne znam da li ona ima vašu člansku kartu, gospodine Martinoviću, ali ovde piše, ona sedi pored kutija „Za našu decu, Aleksandar Vučić“. Izvršila je krivično delo. Gradska izborna komisija podnese protiv nje krivičnu prijavu, a onda zamenik tužioca u Šapcu Aleksandar Protiv odbaci prijavu. Zato što nema elemenata za krivično gonjenje. Kaže čovek da nema. U međuvremenu gospodin koji je odbacio krivičnu prijavu protiv mlade dame koja je sada sudija, avanzovao je u službi. On je sada tužilac, a bio je zamenik. O čemu mi onda pričamo. Molim vas, o čemu mi ovde pričamo?

Onda, sada ne znam, ponoviću, ne znam da li su te osobe članovi vaše stranke ili nisu, ali sama činjenica da rade izborne radnje za vas, da učestvuju u kampanji za vas, da sprovode različite poslove za SNS dovodi i te kako u direktnu vezu.

Ne znam da li je majka dotične mlade dame Bojane Čurović Mršić, Dragica Mršić, takođe sudija u Šapcu. Ne znam da li je ona član SNS, možda i nije, ali npr. imam zapisnik koji se našao pred VSS, zapisnik u kome njena koleginica, druga sudinica kaže da je na nju vršen pritisak da u određenom predmetu donese osuđujuću presudu protiv mene. I kaže toj svojoj koleginici, uvažena Dragica Mršić, sudija, citiram sada – ti moraš da nađeš način da ga osudiš, jer mi to svi dugujemo SNS. Pa šta je to ljudi? Šta je to, ja vas pitam sada?

Ovo što govorim, sve možete da proverite u spisima nadležnih tela. Kome, šta sme da duguje bilo koji sudija? Kakvoj stranci, bilo kome? Šta su to obavezni neki ljudi prema SNS, a naročito oni koji rade najodgovornije poslove? Ovo govorim zato što primite svaki put nekog vašeg stranačkog vojnika da radi razne poslove, pa i da bude sudija, vi ste udarili šamar svakom poštenom sudiji i svakom poštenom javnom službeniku i državnom službeniku koji taj poseo želi i hoće da radi ozbiljno, savesno i odgovorno i po zakonu.

Molim vas, molim vas, zbog svih drugih sudija, budućih sudija, budućih učiteljica, vaspitačica, nastavnika, profesora i ovih koji sada rade svoj posao savesno i pošteno, prekinite sa tim, prekinite sa tim, jer ti politički procesi koje vi sada radite na najbesmisleniji mogući način urušavaju temelje ovoga društva, ako uopšte tih temelja ima, urušavaju mogućnost da zaista imamo dobru školu, da imamo kvalitetno obrazovanje, da imamo korektne vrtiće, da imamo ljude koji svoj posao rade zato što su se za to izborili svojim znanjem, svojim profesionalnošću, svojom strukom, a ne zato što su nešto dužni Srpskoj naprednoj stranci.

Ovo mora da prestane! Ovo mora da prestane! U najmanju ruku je nedopustivo da koristite ljude koje ste zaposlili u te važne službe da učestvuju u vođenju političkih procesa protiv političkih protivnika i to se dešava stalno.

(Svetozar Vujačić: Daj imenom i prezimenom koji sudija je učestvovao, ne paušalno da pričamo.)

Dostaviću vam, pošto ima toga, to je ozbiljan predmet, dostaviću vam sve, gospodine, a možemo da sednemo i da pričamo o tome na nekom od odbora, na primer Odboru za pravosuđe. O tome kako sam praćen i prisluškivan dve godine.

(Svetozar Vujačić: Kakve to veze ima sa sudijom?)

Ima veze, ali objasniću vam i zašto ima veze, i kako je to rađeno na nezakonit način, i kako su ljudi koji su izdali ta rešenja i naloge dovedeni u zabludu da to rade mimo svih propisa i procedura. To nije samo moj slučaj, to je slučaj svakoga ovde ko je uzeo da se bavi politikom i za koga ste vi procenili da je on politički protivnik.

Ja nemam problem sa tim, ja imam potvrdu da te stvari nisu tačne i da nisu istinite i dostaviću vam sve podatke o tome. Ali, ono što mislim da je važnije, jeste da sa tom praksom mora da se stane, da jednom mora da se zaustavi, jer politički procesi koje vi vodite protiv svojih neistomišljenika, urušavajući ovo društvo i urušavajući svoje institucije, na kraju će se vama vratiti kao bumerang. Sve što ste uradili, sve što ste posejali, gospodo naprednjaci, vi ćete požnjeti. Hvala.

Hvala.

Iskreno, mislio sam da je Ćuta pre mene, pa nisam bio fokusiran. Izvinjavam se što se odmah nisam uključio.

Ja sam predložio da se novac koji je predviđen za putovanje u Japan delegacije na neodređen sajam ili kako god se to zove, ekspo ili kako god, potroši pametnije i da se uloži u mlade, nauku i obrazovanje. Verujem da je to dobar put.

Juče smo čuli ovde jedno interesantno stanovište novog ministra za

pitanja porodice. Ja mislim da on čovek ne zna gde je krenuo i da ne zna šta je ideja, kao i da je dosta zbunjen, toliki novac se odvija za potporu i podršku ali nikako se ta stvar ne vraća kroz određene rezultate. Veliki broj ljudi odlazi, mi nemamo dobre rezultate popisa, ne znamo tačno ni koliko ljudi nedostaje u ovom trenutku ili koliko ljudi nema u Srbiji, da li 650 hiljada, 850 hiljada, možda i milion, a ono što sam čuo od ministra a što me je zaprepastilo je to da svaki potentni muškarac treba da radi ono što može da radi, a da svaka žena treba da ima bar četvoro dece i da je to najbolje za ženu. Po meni, to je dosta pogrešan pristup.

Mislim da treba postaviti druga pitanja ovde i da to treba da uradimo svi zajedno, a to su – zašto ljudi danas ne žive u Srbiji, zašto ljudi odlaze odavde? Možda zato što ceo život plaćaju zdravstveno osiguranje a ne mogu da se leče? Možda zato odlaze? Možda odlaze zato što će ih neko istući, njihovo dete kad ode u školu, ili će možda istući nastavnika ili profesora?

Na kraju, imaćemo problem da o rezultatima PISA testiranja i ne govorimo. Možda zato što ministarka pravde lomi kolač na slavi Srpske napredne stranke? Možda će zato ljudi otići, pošto je to dosta jasan signal kuda odlazi naše pravosuđe. Možda zato… (Isključen mikrofon.)

Poslovnik se mora poštovati.

Dakle, tražimo od početka da dozvolite opoziciji da govori. Tražimo od početka samo da se poštuje ono što je sveto pismo za ovaj dom. Vi to odbijate da uradite od kako je počela da radi Skupština.

(Predsedavajuća: Koji član?)

Član 107. stav 2. kršite dostojanstvo Narodne skupštine.

(Predsedavajuća: Čime kada nismo ni progovorili od jutros gospodine Zelenoviću?)

Ovde ljudi su predstavnici građana, izabrani svi na izborima.

Vi ste prekršili juče predsedavajuća i predsednik Skupštine intenzivno u ovoj raspravi …

(Predsedavajuća: Gospodine Zelenoviću, pa ne može povreda Poslovnika na nešto što se desilo juče.

Razumem da ste možda nešto noćas sanjali, pa da imate povredu Poslovnika, ali nemojte molim vas, nije počela sednica, nismo progovorili od jutros. Razumem vaše potrebe da imate jutarnje razgibavanje u smislu narušavanja dostojanstva Narodne skupštine.)

Dakle, omogućite nam da naši amandmani budu razmatrani na način i u skladu sa Poslovnikom, omogućite nam da se poštuje Poslovnik, omogućite nam da govorimo. Imamo pravo da govorimo, o amandmanima i po Poslovniku.

(Predsedavajuća: Naravno da ćete govoriti. Hajde da dopustimo gospodinu Marseniću da obrazloži svoj amandman.)

Nastavićemo dalje da se borimo, bez obzira što ignorišete.

Ne možete me nadpričati gospođo Božić. Ovo što radite je protivno Poslovniku.

(Predsedavajuć: Da li želite da se Skupština izjasni o ovome?)

Dakle, podneli smo amandmane. Na jedan član zakona ga prihvatite, na drugi član zakona ga odbijete. Istovetno obrazloženje …

(Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajuća.

Dakle, po amandmanu na član 1, pošto sam i ja podneo amandman na član 1. i taj, zamislite, amandman je odbačen. Znate, vi kad nešto odbacite, to mora biti da ima neku ozbiljnu grešku, da nije u skladu sa Ustavom ili da je izneto na realno uvređujući način, pa samim tim ne može da dođe na priliku da se ovde o njemu raspravlja u plenumu.

U isto vreme, ja sam podneo identičan amandman sa identičnim tekstom i identičnim obrazloženjem na jedan drugi član, i taj je prihvaćen. Tako da, ovo što je malo pre izneo gospodin Milenko Jovano, a to je da mi nekoga, zaboga, neko od poslanika opozicije ne zna da piše amandmane. Nije istina. Dakle, gospodine Jovanov, iznosite neistine i zbog toga treba da se stidite.

Dakle, vi ste paušalno odredili da odbacite određen broj amandmana bez obrazloženja. Ako ste odlučili da odbacite amandmane, a ne da ih odbijte morali ste da obrazložite zašto to činite. Za svaki od tih amandmana naši predstavnici su bili na odboru, nema obrazloženja. Zašto ste odbacili,? Nema obrazloženja. I, sad vi kažete da opozicija ne zna. Jeste li bili na odboru? Nema obrazloženja. Sad hoćete da kažete da smo mi nepismeni, a vi ste pismeni, ali možete da kršite Poslovnik kako vam se ćefne.

Evo, sad dva amandmana, gospođo Paunovnić, jedan odbačen, jedan usvojen. Jesam li ja polupismen ili nepismen ili sam skroz pismen? Kako ćete da me kvalifikujete, gospodine Jovanov? Na koji ćete način sad način sad da me uvredite? Na koji ćete način uvrediti svakog od vaših kolega? Ako već hoćete da otvorite ovu Skupštinu da se u njoj nešto ozbiljno debatuje i razgovara, nemojte da cirkuzirate, nemojte da se pravite da nešto nismo rekli. Nemojte da se pravite da nas ne čujete, pošto vi sve dobro čujete. Pa, onda ne možemo da dobijemo repliku, ne možrmo da ozbiljno debatujemo, ne možemo da obrazložimo ono što premijerka ne razume kad joj se kaže u 10 minuta, pa joj treba dodatno vreme da objasnimo, ali ne dobijemo vreme.

Kaže – ne možete da dobijete pravo na repliku. Hajde što ne možete kada vas pomene ministar, kada vam pokaže sliku, kada vas opiše, kada vas nacrta, on ili premijerka, nego ne možete da dobijete repliku, brate, ni kad vas poslanici pomenu.

Šta je sad ovo? Koja su to sad pravila? Još to pita gospodin Stefanović, kad ste vi, gospodo, uveli ta pravila? Ispostavi se da ste vi neke moralne sudije ovde i da vi utvrđujete šta može i šta ne može, a možete misliti kakvo obrazloženje za predškolsko, ovo što je sad rekao gospodin Jovanov - o tome odlučuje predsedavajući, predsednik Skupštine, kome će da da reč, a kome neće da da reč.

(Milenko Jovanov: Repliku, to piše u Poslovniku.)

To, to. A, onda kad govorimo o samom tekstu, kaže – Narodna skupština će odlučiti. Neće ova zgrada da odluči, nego vi da li će nešto da bude ili neće i neki ljudi koji su ovde dobili mandat i od vas i od građana će nešto uraditi, po zakonu. Ili ćete raditi po zakonu ili ćemo mi naći druge modele kako ćemo da se borimo, a onda može svašta da bude.

(Milenko Jovanov: A jel?)

Može, može svašta da bude. Videćemo. Videćemo kako će to da izgleda, gospodine Jovanov.

(Milenko Jovanov: Hoćeš čekićem da biješ, jel?

Samo vi morate, gospodine Jovanov, da prestanete da lažete. Mnogo, brate, lažete.

(Milenko Jovanov: Jel tako?)

Lažeš, Milenko. Lažeš svaki put kada se javiš za reč. I sad mogu da nađem 10 lepših reči da kažem, na neki drugačiji način „iznosite neistine, nepristojni ste“, ovako ili onako, ali nije to istina. Milenko – lažeš, jel to jasno? I svaki put to radite.

(Milenko Jovanov: Ti lopove da mi pričaš nešto? Lopužo jedna.)

Hvala.

Reklamiram povredu člana 107. stav 1. Poslovnika.

Ne, bilo je 7. gospođa Tepić je rekla član 7.

Molim? Nisam vas dobro čuo.

(Narodni poslanici dobacuju.)