Gospodine Orliću, hvala za reč.

Dakle, na tragu ovoga što je koleginica Tepić govorila, samo što ja reklamiram član 100. koji kaže – ako želite da učestvujete u pretresu, prepuštate predsedavanje jednom od potpredsednika i lepo nam se ovde obratite, ja bih jako voleo da vidim šta vi mislite o ovim zakonima, kakve su to stvari koje, recimo, imate da kažete mojim kolegama i slično. Nekako, voleo bih da uđem sa vama u polemiku, a nikada nemam priliku, pa evo ja vas pozivam, vidim i nešto ste i dobro raspoloženi danas, čestitam vam na tome, možda je pao neki dogovor sa kolegama iz SPS-a, možda je palo nešto, deluje da ima razloga za osmeh, pa hajde, siđite dole malo da diskutujemo o tome, gospodine Orliću, nemojte da dobacujete.

Ovde malo nekome dodate neku uvredicu, tamo malo neku foru, ovde neku šalu, nekako eto to kada se ponavlja i ponavlja i ponavlja nakupi se malo, ne deluje baš pristojno.

Hajde da vidimo to šta imate vi, šta vaš često puta pominjan ovde blistavi um, veliko obrazovanje, bravo za diplome i za dobre ocene, dajte malo podelite to sa nama poslanicima, ovde. Nemojte uvek ostajati u toj ulozi u koju pokušavate da izlazite po malo pa da tu gde možete čapnete, ne bi li nekome dobacili, nekog spustili, nekog ugasili. Pokažite tu veličinu malo.

Hajde da čujemo stvarno šta mislite. Evo, ima ovde 1.000 amandmana. Evo ima 11 zakona, pa dajte dopustite nam malo da čujemo to. Hvala vam puno.

Dakle, došao je i taj trenutak da malo posle pet vaših govora možemo da odgovorimo na neke stvari. Nema veze, nema problema.

Dakle, ovo što čujemo ovde - ovako je najgore i najveće podmetačine i nešto što onako jedan potpuno, ne znam kako bih rekao, nivo, nije strano. To radi i gospođa Brnabić kada je pitamo o poskupljenjima, kada je pitamo o tome koliko košta sada piletina, pavlaka ili pašteta, kada kažemo da je hrana poskupela 50%, kada kažemo da su energenti poskupeli 50% ili 100%, kada kažemo da su kirije poskupele i do 100%...

(Veroljub Arsić: Zašto te plaćaju stranci?)

Ona kaže upravo to – vi radite za strani faktor. Kada Sinišu Malog suočimo sa tim da pola miliona ljudi živi ispod granice siromaštva, a da je dva miliona ljudi na granici siromaštva, znate šta on kaže? Plaćaju vas stranci.

(Veroljub Arsić: Jeste.)

Zbog toga smo podneli i interpelaciju kojom želimo da Siniša Mali podnese ostavku zbog toga.

Kada pitamo ko je rušio u Savamali, znate šta čujemo od Vučića? Čujemo Rokfeler vas plaća, Soroš vas plaća, ali to je bilo pre ovo za Soroša, pošto je on sad dobar sa Sorošem onda samo sada Rokfeler odjednom. A znate li zašto je to problem? Meni nije to problem da ljudi kao što ste vi tako nešto govore. Meni je problem zato što te stvari završavaju kao optužbe, kao da rušimo državu, da smo izdajnici, da smo plaćenici.

Hajde malo, kamermane i režiseru, prikaži ovde, pokaži svoju veštinu kao što pokazuješ kada dotična strana prikazuje svoje grafikone. Evo kako to izgleda, naslovne strane, kaže Soroš platio milione…

(Predsedavajuća: Vreme.)

… CIA ubijanje Vučića, linčovanje Siniše Malog. Eto tako to izgleda, a sada ću koristiti vreme dalje.

Dakle, ovde očito mora da se vodi velika borba da bi čovek dobio najosnovnija prava koja su zakonom, Poslovnikom i Ustavom propisana. Dakle, ovde izgleda da vi morate stalno sa nekim da se nešto prepucavate ne bi li vam se omogućilo ono što bi trebalo da bude pravo svakog narodnog poslanika.

Ono što mi je važno da kažem ovde, a kada govorimo o reformi pravosuđa. Kada kaže gospođa Marina Raguš, to je, kako ste rekli, ministarka koja se izborila za nezavisno pravosuđe, ne znam koje ste već kvalifikacije rekli, pa mislim, evo, šta ljudi mogu da pomisle sem da vas pitaju – kako onda Aleksandra Vulina koji nije bio u stanju Agenciji za borbu protiv korupcije dokaže odakle mu 205 hiljada evra ništa niko više ne pita o tome? Kako ne znamo gde nam je dva minuta snimka sa rampe u aferi Doljevac? To je potpuno jedna velika misterija našeg pravosuđa. Kako onda od 2016. godine i rušenja u Hercegovačkoj ulici, onaj jedan čovek iz policije što je, eto, slučajno se našao, da mu ime pomenu, niko drugi ništa nije odgovarao, iako je predsednik ovde pred svima nama govorio da su upravo Siniša Mali i najviši vrh grada Beograda umešan u rušenje u Hercegovačkoj? Reklo bi se da tu ima nešto što možda znači da ovo pravosuđe o kome govorite i nije baš najbolje.

Sa druge strane, setimo se „Krušika“, povlašćenim klijentima prodavanje oružja, srodni proizvodi po cenama nižim od cene koštanja i, naravno, GIM ministra Stefanovića, koji je u tome svemu uključen.

Da ne govorim ja previše o „Jovanjici“, dovoljno se ovde govorilo o svemu, Koluvija, koji, eto, stoji, ništa se ne dešava i mi dođemo sad do toga da vi ocenite pravosuđe kao da sjajno radi. Dajte, molim vas, ljudi.

Hajde da pogledamo šta se dešava kada dođemo do toga kako to sjajno pravosuđe radi. Dođemo do toga da vaši prijatelji, vaši biznismeni i vaši tajkuni prolaze kako hoće u ovoj zemlji, zakoni ne važe za njih. Njih ne možete isterati na sud. Oni vedre i oblače ovom zemljom. I vi mi kažete nešto o pravosuđu. A šta ćete sada? Šta nam nosi budućnost? Sada ćete još veću kontrolu nad tim istim pravosuđem da imate.

To je pozadina ovih zakona o kojima govorimo. To je ideja zbog čega se menjaju ovi zakoni. To je ono zašto imate hiljadu amandmana, a ne zato što je neko predložio možda više od nekog drugog, nego zato što vam ništa ne valjaju ovi zakoni, zato što idu u pravcu privatizacije pravosuđa, gospodo. Eto, to je rezultat vašim bavljenjima zakonima i pravosuđem. Bravo!

Hvala za reč, predsedavajući.

Poštovani građani, ja se uvek trudim da radim nešto pozitivno, da nađem nešto ako ne mogu pozitivno, onda makar nešto sa čime se barem slažem i sa političkim istomišljenicima od kojih sam čak ovoliko daleko.

Evo, ja bih se složio danas na primer da se mi zaista nalazimo u jednom važnom trenutku za Srbiju. Takođe bih se složio i sa time da ovaj francusko-nemački predlog, koji je kasnije postao i predlog EU i SAD, nešto što izuzetno važno, od najveće važnosti u ovom trenutku za pregovore, samim tim i za budućnost našeg društva, pa se onda postavlja pitanje - gde je on? Zašto ste ga sakrili? Zašto niko od ovih ljudi u ovoj sali 250 narodnih poslanika nije imao mogućnost da u njega ima uvid? Mi se slažemo ovde i vlast i opozicija i međunarodna zajednica, svi se slažemo da je to važno, i desnica i levica, važan je taj predlog.

Jel smo vam odgovorili da hoćemo da dođemo na te konsultacije koje ste objavili preko medija, preko medija ih otkazali, preko medija sami sebi odgovorili, nikada poziv niste uputili? Jel smo hteli da vidimo taj predlog? Gde je on? Što se pobegli opet kao što bežite svaki put? Dođete ovde da nas zatrpate nekakvim kvalifikacijama i nevažnim stvarima umesto da govorimo o suštini i o planu. Plan vam je 10 tačaka. Građani, nadam se da se pažljivo slušali. Ja sam pokušao pa sam vas, izvinjavam se, prekinuo. Znate zašto sam vas prekinuo? Nije mi bilo najjasnije šta je 10. Nešto vam se preklapa. Nešto vam baš nije jasno. Kažete - mir i stabilnost. Zar ima iko ko nije za mir i stabilnost? I kažete - bezbednost za Srbe. Da li ima neko ovde ko nije za bezbednost i za Albance i za Srbe, za sve ljude? Kažete - bolji život. Kažete - bićemo bogati. Koje su vam to tačke? Nešto vam se preklapa. Nema plana. To ste smislili sada ovde za ovu sednicu na brzinu. Isfušarili ste to gospodine.

Mi očekujemo ovde da govorimo o planovima, o akcionim planovima, o načinima infiltracije planova…

Za naš Zeleno-levi klub Ne davimo Beograd neprihvatljivi su tajni pregovori. Zahtevamo, gospodine predsedavajući, ovog puta se obraćam vama, mislim da bi bilo jedino normalno da se u ovom trenutku proglasi pauza, da se održe konsultacije, da se na njima pokaže sporazum o kome govori predsednik kako bi svi poslanički klubovi imali u njega uvid i da sutra nastavimo sednicu. Ukoliko želite zaista da to uradite evo vam prilike, gospodo. Hajde da vidimo šta tu piše. Nemojte nam davati na kašičicu član koji vama treba, član za koji ste vi zabrinuti. Mi uvažavamo vaše mišljenje da budete zabrinuti i da mislite da je nešto važnije od nečeg drugog. Ali, dozvolićete možemo sa time i da se ne slažemo. Možda tu ima nešto što mi mislimo da je drugačije i što je važno za građane Srbije.

Kako bi građani razumeli, ovde nema ništa, u tom izveštaju koji govorite, nema ništa ni od tog plana koji ste pominjali, nema ništa ni od francusko-nemačkog predloga. Mi se izjašnjavamo o nekom tehničkom izveštaju.

Tako da zaboravite na tu blanko podršku po koju ste došli. Pošto je sporazum tajna, mi se danas opet bavimo Aleksandrom Vučićem i njegovim fantastičnim tumačenjem realnosti, gospodo. On je danas tu da traži blanko podršku, a ne podršku za francusko-nemački predlog i za potpisivanje ili nepotpisivanje. On će nam reći šta u sporazumu piše. On će da nam tumači šta je važno, šta nije. On će da nam prepričava na kojoj stolici je sedeo u Briselu. On će da nam dolazi kao pobednik da nas ponovo spašava. On je jedini prijatelj svetskih lidera. Dobro bre čoveče dosta bre više. Dosta više. Dajte sporazum da vidimo.

Razlog zašto 10 godina …

Ne slušam vas.

Što me prekidate? Jeste li završili sada?

Ide mi vreme, gospodine. Morate ovo da promenite. Ništa vas nisam pitao.

Znači, ništa vas nisam pitao. Nemojte da mi odgovarate sa mesta. Siđite dole pa pričajte i diskutujte sa mnom.

Zašto oni viču? Dosta. Dosta.

U redu. Dozvolićete da nastavim da govorim.

Razlog zašto su u prethodnih 10 godina pregovori o Kosovu vođeni tajno jeste činjenica da se oni ne vode u interesu građana Srbije i u pravcu pomirenja, rešavanja problema i stvaranja mira u regionu, već u pravcu ostanka gospodina Vučića na vlasti. Ustupci koje Srbija pravi u pregovorima jesu nagrađeni. Nemojte imati sumnje, ali ličnom i političkom korišću Aleksandra Vučića i SNS. A to je ono što on želi da sakrije. Zato su pregovori tajni, zato nema ulogu opozicija koja može biti kontrolna u ovom slučaju. Tokom ovih godina slušamo šta sve može biti tumačeno kao priznanje, šta Srbija nikako ne sme da uradi kako ne implicitno ili eksplicitno, faktički ili de jure priznala Kosovo, ali se vremenom u zvaničnoj politici Srbije vrlo lako menjalo šta se smatra priznanjem Kosova.

Podsetiću vas da je priznanje bilo ako se ispred govornika nalazi ime pa fali ona zvezdica, pa vam je to bilo priznanje jedno vreme. Priznanjem se smatralo članstvo u međunarodnim organizacijama, pa kada je primljeno i u Međunarodni olimpijski komitet, FIFA, UEFA, MMF i sve ostalo, evo imam ovde spisak svih članstava, sada to više nije važno, sada je nešto drugo crvena linija. Učešće Srba u kosovskoj policiji, a bogami i politici, pravosuđu ili na izborima se našlo u Briselskom sporazumu i potpisano je i to više nije priznanje. Vučićeva crvena linija i mnogih drugih, priznajem, je UN, ali je članstvo u EU, gde mogu biti članice samo države u redu onda, u Savetu Evrope u redu.

Zašto ovo pominjem? Za nas je važno da vidimo šta piše u ovom sporazumu, kako bi znali da o njemu možemo da diskutujemo, ali pominjem ovo zato što stalno pomeranje crvenih linija i uopšte taj koncept ne služi ni zaštiti nacionalnih interesa, ni iznalaženju dugoročnog rešenja nego se njime trguje kako bi SNS i Aleksandar Vučić na čelu izgradila svoje pozicije i manipulisala javnošću, a ne da bi se pregovaralo o srpskim interesima.

Svaki put nova drama, svaki put nova kriza, pokrenu se emocije, bubnjevi, sablje se vade… Ej, bre, pokretali su artiljeriju. Da li vi mislite da ste nekog sa time zastrašili? Delujete smešno u tome, čoveče.

Ljudi na Kosovu žive sve lošije dok to radite, jer nema iskrene želje da se postigne sporazum koji će biti trajno rešenje onoga što bi moglo biti saradnja i prosperitet za sve ljude i zato dok god je Aleksandar Vučić jedini koji vodi tajne pregovore i podmeće nam ovakve stvari umesto plana za dalje, a nemojte, molim vas, da mi kažete da je plan za dalje – imaćemo bolji život, bićemo svi bogati. Ako je to plan, stvarno je smešno.

Nema šanse da se dođe do rešenja za Kosovo. U zabludi su oni koji misle. Rešenje bi trebalo da bude dugoročno, kojim bi bili zadovoljni Srbi i Albanci i koje bi vodilo ljude napred, u prosperitet, a ne u stalne sukobe i tinjajuće konflikte.

Članstvo u EU mogla bi biti prilika za nas, ali je Aleksandar Vučić najveća prepreka evropskim integracijama, jer kako neko ko je na vlasti zbog zloupotrebe medija i zbog krađe glasova može sada odjednom da se bori za standarde EU u kojoj su mediji slobodni, a glasovi se ne kradu? Kako neko sa dubokim vezama sa kriminalom može odjednom da se sada bori protiv kriminala? Pa, niste nas ubedili, gospodine.

Obratio bih se i predstavnicima međunarodne zajednice, uvaženim ekselencijama ako su tu, a ako ne, onima koji prate. Kakvu to poruku šaljete Srbiji kada vam je jedina adresa za pregovore Aleksandar Vučić, čovek za koga znate da je uzurpirao ovlašćenja predsednika? Srbija nije despotija, nije kraljevina. Ona nema upravnika da se sa njime sve dogovorite. Mi smo demokratija i imamo parlament. Imamo izabrane predstavnike građana. Mi ne damo Srbiju. Mi predstavnici proevropske opozicije zagledani smo u visoke standarde demokratije u zapadnim društvima, u uređenim društvima i takve standarde želimo i ovde.

Ako je neko dogovorio nešto drugo, nešto ispod toga, mi na to ne pristajemo, gospodo, i jasno kažemo da je greška voditi tajne pregovore sa čovekom koji je uzurpirao sve institucije našeg društva.

Mi želimo da se karte otvore, a ne skrivaju, želimo da vidimo da li je u ovom francusko-nemačkom predlogu zaista nešto dobro za Srbiju, da li se u njemu nalaze rešenja za prevazilaženje problema na Kosovu, da li će on doneti dugoročnu stabilnost Srbije u regionu, da li će omogućiti suštinsku autonomiju i zaštitu Srba, da li će voditi pomirenju, da li će voditi suočavanju sa prošlošću, kao i saradnju srpskog i albanskog naroda, a ako nije tako želimo svojim predlozima da učinimo da bude tako.

Ako ste nas isključili i sakrili sporazum, kako mislite da to uradimo?

Nemojte gristi dolju usnu, gospodine. Govorim ovde nešto važno. Nema potrebe da se ljutite. Vrlo nam je jasno šta radite. Okupirali ste ovu državu.

O tome zašta se mi zalažemo, na koji način treba urediti ZSO i koliko je to važno pitanje koje će možda takođe ostati nedorečeno govoriće moja koleginica Biljana Đorđević kasnije.

Hvala što ste me saslušali.

Ne damo Srbiju!

Ja stvarno mislim da su ovo važne stvari o kojima govori moj kolega i da nije u redu da ga prekidate ovako. A što se tiče replike, imao bih nešto da kažem. Gospodine Vučiću, a to sam rekao i u svom govoru, izvinite ako je bio malo emotivniji, zato što volim ovu državu i vidim šta joj radite, pa onda tako i nastupam.

Dakle, vi mene ne zanimate, vaša mišljenja, vaša tumačenja, šta vi mislite ko je sedeo u prvom redu, ko je sedeo u drugom redu na pregovorima, šta ste jeli pa ste nam prepričavali sendviče ovde koje ste jeli, a ko je jeo supu. Pa ste nam prepričavali kako vaš doživljaj sveta izgleda. To ništa nije važno. Važno je šta stoji u tom papiru. Da li je on nešto što mi možemo da podržimo ili nije? Mislite li mi da se ovde svi slažemo ili ne slažemo se? Svako od nas ima neko drugačije mišljenje, zato služi parlament, naučite bre više, za druga mišljenja, za izražavanje različitih stavova, za to služi. A vi ste se uhvatili da nam vi kažete ko krši zakon.

Pitali ste građane, kažete – znate zašto ćete čuti o kršenju zakona i nekim novcima? Evo, ja da kažem građanima zašto će čuti. Zato što odgovore na suštinska konkretna pitanja nemate. To je problem, gospodine Vučiću. A rešenje, za mene, da li ja imam rešenje, kakvo je ono i šta znači je nevažno, ako ovaj koji donosi odluke nema rešenje, ljudi. Mi se nalazimo, na kormilu je čovek koji ne zna gde da ide ovaj brod, razumete vi to.

Molim vas da utišate ove ljude i da mi produžite vreme. Dakle, molim vas da mi produžite vreme.

Što se mene tiče, mi smo taj zahtev za sastanak prihvatili, mi vama sad kažemo ovde – ispunite ono šta ste najavljivali u medijima. Sve vreme se hvalite kako vi zovete nekoga na sastanak, pa ćete da ponudite neke odgovore i neke sporazume. Evo, ispunite sada to. Hajde da idemo na kolegijum, napravite pauzu, hajde da vidimo taj predlog, hajde.

Dobar dan.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani, hvala što ste mi dali reč.

Dakle, pre nego što kažem nešto o nekim od ovih tačaka koje se nalaze na dnevnom redu, hteo bih samo da građane koji ovo gledaju zamolim da obrate pažnju na jedan set zakona koji sada nas čeka i koji će uskoro biti u proceduri, a to su ovi zakoni o policiji.

Dakle, ono što se sada sprema jeste jedna partijska policija koja je napravljena kako bi SNS mogao da kontroliše nepodobne političke neistomišljenika.

Ja neću danas duže govoriti o ovome. Ja vas molim da obratite pažnju. Ima dovoljno već sada informacija u medijima, obraćam se građanima, molim vas obratite pažnju. Postoji velika mogućnost da ćemo svoje pravo da živimo slobodno u ovoj državi morati da branimo od partijske policije SNS-a.

Poštovani građani, od brojnih tačaka koje su danas na dnevnom redu, koje su sve bile izgleda toliko hitne da se moralo trčati ponovo do pisarnice da se zakazuju ove hitne, hitne sednice, ja bih izdvojio ono što se dešava sa REM-om, sa Regulatornim telom za elektronske medije.

Dakle, zaista je dobro da mi u javnosti malo porazgovaramo o tome za šta služi zapravo REM, jer u prethodnih 10 godina SNS vlasti uspeli ste da potpuno devastirate stanje u medijima, da dotaknemo jedno apsolutno dno sa onim gde se sada nalazimo.

Ovo je ujedno i glavna poluga vlasti ovog režima zato što medije zloupotrebljavate da se obračunavate sa svojim političkim istomišljenicima.

Ne znam koliko građani znaju, ali ovo regulatorno telo je pre par dana stupilo u štrajk. To verovatno niko nije primetio, s obzirom da ono do sada nije ni radilo, pravilo se da ne postoji, nije se mešalo u svoj posao.

Zamislite, REM je štrajku? Ovo bi verovatno bio najbizarniji štrajk u nekoj novijoj istoriji ove države da nije bilo onog štrajka vlasti protiv opozicije. Podsetimo se toga. Bravo, šampioni!

Štrajk je kao neka vrsta štrajka vlasti protiv ideje da bi u medijima trebalo da se čuje još neko mišljenje osim vaših hvalospeva samom sebi. Umesto da štiti javni interes taj isti REM, umesto da se bori da se u javnosti čuju raznoliki glasovi, kritika, drugačija mišljenja, da se televizijski program makar uljudi, da građani nisu svakodnevno izloženi najprostijem i najvulgarnijem rijaliti programu, da reaguju na blaćenje političkih neistomišljenika režima, oni, zamislite, štrajkuju.

Hajde da malo zamislimo ovako kako izgleda taj štrajk. Hajde da se potrudimo da zamislimo Oliveru Zekić u štrajku. Ovde ispred Skupštine dođe i ovako ima jedan transparent na kom piše – hoćemo još Vučića na televizijama. Zamislimo to.

Pa, dobro, bre, ljudi, koliko još? Pa, taj čovek… Vi ne možete fudbal da gledate, sportski program ne možete da gledate zato što pre rezultata koliko je bilo na utakmici ide čestitka predsednika države pojedinim ekipama. Pa, dokle? Koliko ga još treba da bi vam bilo dovoljno?

Zamislite Oliveru Zekić u štrajku, recimo, ispred predsedništva koja kaže, na transparentu piše – ni sekund opoziciji ne sme proći? Pa, vi kontrolišete sve medije. Opozicija i onako nema ni sekund.

Ono malo medija na kojima se može čuti kritika režima želite da nestane. Najstrašnije napadate, i to prvi među vama, novinare N1 i drugih televizija koji se usude da vam postave neko pitanje. Ej, zamislite, neko se usudio da predstavnicima vlasti postavi pitanje na koji ovi nemaju odgovor. Evo, i danas smo ovde čuli da su mediji i opozicija neprijatelji države, strani plaćenici, izdajnici. Dokle, bre, ljudi, više toga?

Zamislite tu istu Oliveru Zekić u štrajku nosi transparent ispred Vlade i kaže - hoćemo više nasilja na televiziji; hoćemo rijaliti za sve; "Pink" i "Hepi", mnogo ste mi lepi ili Željko i Milomire, volim vas. Da li bi to pisalo na transparentima? Pa, koliko je bizaran ovaj štrajk, bre, ljudi?

Ne treba da budete medijski eksperti da biste videli da vam sa ekrana izbija mržnja, nasilje, seksizam, brutalne bljuvotine i užas. Da li treba REM da se meša u to? Zašto R u REM služi nego da reguliše.

Ovaj štrajk, a evo, pokazao sam vam koliko je besmislen, ne samo da je besmislen, nego je i protivustavan i zbog toga što je protivustavan podneli smo i zahtev da se REM razreši. O tome će biti prilike da dodatno razgovaramo.

Da bude jasno, ne radi se ovde o nekom propustu, o nekom ne znanju ljudi koji žive u Savetu REM-a koji ga vode. REM je svesno saučesnik SNS u potpunoj kontroli medija, da se slučajno neki glas opozicije i kritike u javnosti ne čuje sa jedne strane. A sa druge, REM je saučesnik ove vlasti u zloupotrebi medija za obračune sa političkim neistomišljenicima.

Sve ove brutalne optužbe koje čujemo od političara, od vas, poslanika, ministara SNS-a, režimski mediji prenose u svojim programima i opet – izdajnici, strani plaćenici, ubice, dodajmo tome i Belivukov gang, neprijatelji države svako ko vam postavi pitanje o velikim poskupljenjima, ne daj Bože malim platama. Sve te optužbe zbog toga vidimo u programima „Hepija“, „Pinka“ i sličnih.

Režimski mediji su produžena ruka režima koji se obračunava sa nepodobnima, a REM je saučesnik koji bi trebalo to da legitimizuje, mada ja više ne znam koga možete time da prevarite.

Čak i oni koji ne vide druge programe, vide da nešto nije u redu sa takvom televizijom. Nije normalno, ljudi, da nam poluvremena utakmica počinju sa predsednikom, šta je danas uradio.

Daću vam jedan primer dokle ste doveli ove medije. Sede urednik „Politike“ Bilbija, Vojislav Šešelj i voditelj TV „Hepija“. U studiju lagani razgovor posle ručka i razgovaraju da li aktiviste „Ne davimo Beograd“ treba ubijati sekirom ili možda bolje puškom. Pa, gde vam je taj REM bio da štrajkuje protiv ovoga?

Gde vam je REM bio da štrajkuje kada su nama ispisivali kukaste krstove i tri puta upadali u prostor? Gde ste bili tada da osudite to, gospođo Raguš? Gde ste bili da osudite sve ove napade koji se dešavaju? Godinama se dešavaju kada smo organizovali proteste protiv rušitelja u Savamali, za koje je predsednik Aleksandar Vučić rekao da je Siniša Mali, a posle još neki potvrdili.

U prvih 100 dana 40 puta na naslovnim stranama smo osvanuli kako bi nam rekli da smo izdajnici, plaćenici, a ovde u ovom prostoru ste pokazivali naše slike i to posle prepričavali na istim tim elektronskim medijima. Gde ste bili da tada štrajkujete, gospodo?

Ljudi, ako možete malo da se stišate, pošto ovaj što bi trebao da vas stišava vas ne stišava, nego glumata tu kako ovde imamo neku ne znam kakvu situaciju. Bre, ponašate se potpuno nedostojno onoga što predstavljate. Narodni ste poslanici. Ako možete malo tiše.

Nama je jasno da REM nema nikakvu nameru da se bavi ovom ulogom regulacije. On je tu da nastavi ovu kontrolu medija, da se slučajno neki glas opozicije ne bi čuo, a one medije koji se usude da vam postavljaju pitanja, želite da pogasite, da nestanu, da ućutkate, da ugasite. Ali, zašto? Čega se to moćni SNS plaši, pa moramo da gledamo kako trčkarate da što pre zakažete sednice, da slučajno neki zakon ne bi došao na dnevni red od opozicije? Šta je problem, moćni monolitu? Šta je problem da se čuje dva minuta nešto, a gledajte koje zakone vam predlažemo? Šta je problem da se priča o čistom vazduhu? Šta je problem da se priča o rešavanju krize velikih stanarina? Šta je problem da se priča o povećanju dečijeg dodatka? Šta je problem da se priča o gradnji novih studentskih domova? Šta je problem da se govori o socijalnoj pomoći, o energetskoj efikasnosti?

Zašto, bre, bežite od toga? Gde su vam argumenti? Bežite jer nemate odgovore, ljudi. Jasno je to nama. Jasno nam je to. Ne znate kako da odgovorite. Tu je sedeo, gde vi sada, gospodine ministre, sedite, Siniša Mali i ubeđivao nas kako nema ekonomskih pokazatelja koji pokazuju kako je Srbija u lošem stanju, stvarno. Ali, da ne detaljišemo previše sada. O budžetu smo dovoljno govorili. Milim da je bilo jasno šta se dešava.

Građanima imam jednu poruku. Otvorite svoj novčanik, vidite koliko možete da kupite u radnji, šta možete za hiljadu dinara da kupite i sve vam je jasno. Nije važno koje televizije gledate. Da li možete vi da platite, ljudi, kiriju? Da li možete vi da kupite u radnji ono što vam treba? Ako ne možete, dajte da smenjujemo, bre, ovo. Ajmo da živimo dobro u ovoj našoj zemlji. Ovo je naša Srbija. Ne damo Srbiju!

I za kraj, predsedavajući, vidim da gledate, rade brzi prsti da se ukine vreme. Imam nešto da vam poručim i nadam se da ćemo moći sa nečim lepim da završimo ovo. Obratio sam se Sekretarijatu Narodne skupštine sa molbom da se svim poslaničkim grupama omogući ovaj časopis da uzmu. Radi se o časopisu koji prodaju ljudi koji su sa margine „Lice ulice“, sa margine ljudi kojima je potrebna pomoć, pola novca ide njima. Molim vas da Sekretarijat to omogući. Mnoge poslaničke grupe su to potpisale. Ja vam se ovom prilikom zahvaljujem. Trebalo bi nešto solidarno i lepo da uradimo za kraj ove godine i molim vas da se to desi i da u novu godinu uđemo barem sa jednim malim korakom ka solidarnosti. Hvala puno.