Ja bih hteo da kažem ja sam u ovom slučaju potpuno nevažan, građani očekuju odgovore o ovim rizicima sa kojima se vataju u koštac.

Znači, dragi građani, ako se brinete za svoju imovinu, ako se brinete da li će do vas doći ovi požari, ako nemate pijaće vode, evo šta vladajuća koalicija ima da vam odgovori. Ove bizarne uvrede koji kao meni upućuju, ja sam ovde potpuno nevažan. Da li ću ja biti u Parlamentu ili neko drugi, meni je svejedno, samo je važno da vas ne bude ovde.

Pitate me da li sam ja mogao da dam neki doprinos. Ja nisam želeo da se hvalim time ali Zeleno-levi front jeste dao doprinos. Mi smo organizovali prikupljanje opreme, odnošenje opreme tamo gde je ona potrebna, zato što nije imao ko drugi. Koliko smo mogli mi smo pomagali i uvek ćemo to raditi.

Moram da se osvrnem i na ovo što SPS govori. Dakle, njih kada pitate oni misle iznesu neke podatke i misle da je to to. Pa, čoveče, duže od mesec dana gori Deliblatska peščara. Šta piše, za šta je zadužen taj Sektor za vanredne situacije? Kaže – formiranje, opremanje i obuku specijalizovanih jedinica civilne zaštite; upravljanje i koordinaciju u vanrednim situacijama i preventivno delovanje kod požara na otvorenom; izrada procena i rizika od katastrofa i planova zaštite i spasavanja. Pa,

35/3 MT/CG

jeste li uradili to? Jesmo li sprečili taj požar? Jesmo li ga ugasili posle mesec dana? Jel posle mesec dana kad je goreo tek ste se onda setili da možda možete da pozovete u pomoć EU, što ne odmah? Vi znate čime raspolažete.

Kako se osećate kada vidite da ljudi moraju da pomažu i one slike FAP kamiona? Ja se osećam loše. Zar ne treba neko da snosi odgovornost ili ni ovo ne treba da se politizuje? Nego šta treba da se politizuje, čoveče? Valjda treba taj ministar da snosi odgovornost za nešto što se dešava u ovoj državi.

Dakle, ako svedemo stvari na ono gde se sada, ako podvučemo crtu – Srbija gori, vode nema, vazduh je zagađen, otpadne vode idu u reke i šta? Koliko još treba da se čeka da SNS reši ove probleme? Još 100 godina? Pa, da nije malo mnogo?

Hvala.

Pošto sam pokušao već dva puta da dobijem neke odgovore sa ove strane, evo odustajem, pokušaću da odgovorim kolegi iz SPS-a koji se uz svu odgovornost koju ima, makar trudi da nešto odgovori.

Tako što se mene tiče vatrogascima, članovima Sektora za vanredne situacije zahvalnost i podrška. Ministar mora da ima odgovornost jer ti ljudi nemaju adekvatnu opremu da gase požare, da sprečavaju požare, da se bave posledicama klimatskih promena.

Ono što je problem jeste što će budućnost donosi nove probleme u ovoj oblasti. Kako se mi za to spremamo? I kada kažete da ne stoje rafali na polici pa da mi biramo da li ćemo zaštitu ili nećemo, pa u neku ruku stoje zato što je pitanje šta su vam prioriteti. Ako vam je prioritet da zaštitite ljude, ako vam je prioritet da zaštite imovinu tih ljudi, prirodu onda ćete prvo ulagati u ono što je oprema za civilnu zaštitu, a nećete kupovati te Rafale koje na kraju svi znamo, niste kupili zbog odbrane ove države nego zbog toga da bi se Aleksandar Vučić dodvorio nekome ko bi trebalo da okrene glavu kada se ovde uništavaju institucije Srbije.

Kada me pitate – zašto emotivno nastupam? Zato što bih želeo da što pre vam vidim leđa. Mislim da ste kao deo SPS-a koji je bio u mnogim vlastima do sada ostavili jedan tragičan trag na telu ove države i ovog društva. Mislim da treba što pre da odete u istoriju. Voleo bih da je to bilo ranije, nažalost nije pod raznim

36/3 JJ/VZ

okolnostima, da ne ulazim sada u to, ali bih za budućnost ove države, za budućnost ove dece u koju se valjda slažemo svi da želimo da bude blistava, za tu budućnost bi bilo važno da vas više ne bude ni u jednoj vladi. I zato sam možda emotivan i zato nastupan iz takvog jednog stanja. Hvala vam.

Da li mi možemo da doživimo u ovoj Skupštini jednom da neko iz vladajuće koalicije odgovori na ova pitanja koja postavljam? Predsedavajuća, prethodni put kada sam govorio o zagađenju vazduha, vi ste govorili da nam stranci pišu govore, da smo plaćenici, da smo izdajnici. Ovde sam onoliko puta govorio, recimo, o zagađenju, recimo o pijaćoj vodi, recimo o temama koje interesuju obične ljude. Govorio sam o tome da se ljudi plaše da li je njihova imovina možda u riziku od poplava, možda u riziku od požara ukoliko nemamo adekvatnu zaštitu od posledica klimatskih promena. Govorili smo o tome, o egzistenciji ljudi, o tome kako žive, koliko šta košta i slično. Znate li da je svaki put kada sam postavio to pitanje, odgovor bio uvreda, neki bizarni pokušaj humora, koji je valjda samo vama smešan ili se smejete po naredbi, jer morate, valjda negde kliknu ovo je sada humor pa jave - smejte se. Kako drugačije to da razumem?

Da li može jednom da se desi da mi dobijemo odgovor kada će se nešto uraditi po ovom pitanju? Dakle, broj ljudi koji premine godišnje od zagađenja vazduha je svaki put veći 15.000.

Bio ja izdajnik, strani plaćenik, student, šta god hoćete, to je činjenica. Odgovorite na to zbog ljudi koji gledaju ovo sada. Da li sam ja ovakav ili onakav je nevažno u odnosu na to da nema pijaće vode. Nevažno je u odnosu na to da otpadne vode idu u naše reke. Nevažno je u odnosu na to da 5.800 hektara u Deliblatskoj peščari je izgorelo i vi mi sada pričate o nekom ulaganju i da treba da čestitamo ministru Ivici Dačiću. Pa, čoveče, više od mesec dana ne može da se ugasi taj požar i svaki put je najveća tragedija, nikad zabeležena, svaki put je nešto što se niko nikad nije suočio. Pa, možete li jednom da preuzmete odgovornost i da kažete – nismo dovoljno ulagali, nije adekvatna oprema, nemamo te opreme, evo, tražili smo pomoć od EU, nego čak ni to niste mogli. Niste mogli da se obratite onima koji su nam tu pomoć za koje postoje mehanizmi, za koje postoji način. Pa, odgovorni ste tim ljudima zato što ste ćutali svo ovo vreme.

Da li možete evo sada kada ste sišli dole da kažete jedan odgovor na temu o kojoj razgovaramo? Hvala.

Pre nego što počnem, želeo bih da čestitam koleginici Anđeli Ruvidić na izboru za narodnu poslanicu, kao i da se osvrnem na uznemiravajuće podatke koji dolaze iz Mrčajevaca gde su roditelji dece, koja idu u osnovnu školu, uznemireni zbog pokušaja zataškavanja seksualnog nasilja prema dečaku, učeniku sedmog razreda, a o čemu će govoriti detaljnije moja koleginica Biljana Đorđević u nastavku govora.

Dakle, poštovani građani i građanke Srbije, imali smo juče priliku da čujemo kako premijer vidi Srbiju danas. Kaže Đuro Macut – Srbija je tigar. Srbija je tigar, još jednom ću podvući ovo. Dakle, bez srama, bez stida, bez blama kaže čovek – Srbija je tigar. Pa po čemu to? Možda ako se meri prema životnom standardu Siniše Malog ili eventualno Ane Brnabić. Ako se meri standard običnog građanina, standard stanovništva, Srbija se nalazi na začelju Evrope. Od nas lošije žive samo građani Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije.

Voleo bih da smo čuli, na primer, odgovor na neka od ovih pitanja, ali to vam ne smeta da nam podmećete EXPO kao nacionalni projekat, kao iskorak u budućnost, možeš misliti, kao izložbu posvećenu napretku i inovacijama, a zapravo se radi o jednom paravanu za izvlačenje javnih sredstava u privatne džepove ljudi bliskih SNS-u; da firme poput „Milenijum tima“, firme Milana Radojčića ili Zvonka Veselinovića dobijaju velike državne poslove zbog kojih se Srbija zadužuje i njima ide kajmak, a građanima ostaju dugovi.

Petina građana Srbije je u riziku od siromaštva. Milion i po građana Srbije je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, što je šira kategorija. Siniša Mali se za to vreme trza i grči po šatrama, kao da je žrtva strujnog udara, pokušavajući da isfolira bliskost sa običnim narodom. Jako loše, Siniša. Čuj ovo i, ako danas nisi tu, ocena za umetnički doživljaj – eventualno dvojka. Ne ide bez separea i kible u toj beloj košulji folirati se da si deo naroda. Mnogo bolje šenlučenje pod šatrama stoji kolegama i da se razumemo – nisu problem ni šatre, nije problem ni pesma, nego ministri koji su tigrovi po rečima Đura Macuta, koji ujutru otimaju narodne pare, a uveče tim parama kite muziku pod šatrama praveći se da su deo naroda.

Ova sednica o nepoverenju Vladi je dobra prilika da napravimo jedan presek stanja, da vidimo da li je Srbija stvarno tigar ili su ministri, odnosno ovaj kriminalni režim u stvari predatori koji otkidaju komad po komad mesa sa tela Srbije da nahrane svoj apetit za zaradom, pa da krenemo redom.

Povod za ovu sednicu je pokušaj Nikole Selakovića da kršeći zakon pokloni Amerikancima Generalštab. I puna usta srbovanja, patriotizma, borbe za Srpstvo i državu, a na kraju sa ovom vlašću sve se svodi na neki sitni ćar, da se neko javno, prirodno ili u ovom slučaju kulturno-istorijsko dobro iskoristi za zaradu. Umesto da podnese ostavku, nakon pokretanja postupka, ministar zloupotrebljava i svoju ministarsku funkciju i ovu ovde govornicu da se brani, da napada tužilaštvo, da napada studente, predstavnike opozicije bestidno, podlo i ispod svakog kriterijuma. Nema on ni reči o onome što se dešava u oblasti kulture. Nema on vremena da nam objasni zašto kasne konkursi, zašto se zaustavlja finansiranje projekata. Nema vremena da objasni pritiske na glumce. Nema vremena da govori o otkazima po pozorištima, jer lepo, brate, bavi se čovek nekretninama, bavi se dilovima, svojim biznisom, otuđivanjem kulturno-istorijskih dobara za svoje potrebe zarade.

31/2 TĐ/IR

E, ovako, a pošto se vratio Ivica Dačić, od njega sam više puta tražio odgovore o napadima eksplozivnim napravama na ugostiteljske objekte po Beogradu. Od februara, kada smo tražili sednicu do danas, 22 napada molotovljevim koktelima, kašikarama, bombama, raznorazne podmetačine, raznih požara, 22 puta. Ivica Dačić nema ništa o tome da kaže. Zašto? Zašto, ministre Tigru, još jedan od ove plejade tigrova, nemate ništa da kažete, kao što ste ćutali kada su najviši policijski funkcioneri završavali u mafijaškim obračunima po kafanama gde sutra se, dok još krv nije oprana, kao što reče moj kolega, ide po ručkovima?

Sa druge strane postavljaju se lojalisti na važna mesta u policiji. Valjda nije dovoljno policija prebijala građane, nije dovoljno jurišala na decu i studente, pa su na ključna mesta postavljeni nasilnici poput Marka Krička, da slučajno neko od starešina ne propusti priliku da se obračuna sa nezadovoljnim građanima.

Ivica Dačić nam juče pušta snimak sa interneta i kaže – evo kako zvuči „zvučni top“. A nema potrebe, 3.400 ljudi je svedočilo da je napadnuto ovim masovnim oružjem, preko 500 ljudi, evropskih poslanika je potvrdilo da je ovaj top korišćen. Neće vas oprati ništa od toga da ste prema sopstvenom narodu iskoristili ovo zvučno oružje.

Juče sam govorio i o tome šta su bili prioriteti Ivice Dačića u prethodnoj vladi, onoj koju je vodio sa mesta premijera 2012. godine. Kaže – ubrzavanje evrointegracija, regionalna saradnja i rešavanje pitanja Kosova. Danas smo, 14 godina kasnije, da malo ubrzamo, došli do toga da isto o tome pričamo sa Đurom Macutom kojem, da odgovorim mom kolegi Pavlu, nije jasno kako je završio tu. Ja sam ubeđen da je jedini razlog zašto je ovaj čovek tu to što liči na rektora fizički, da se unese dodatna zabuna. Ne vidim šta bi drugo moglo da ga preporuči za ovako nešto. Četrnaest godina kasnije – evropske integracije, klasteri se ne otvaraju, finansiranje obustavljeno, rezolucije koje donosi Evropski parlament otvoreno govore o krađi izbora, o represiji, o policijskom nasilju, o hapšenju studenata, o pretnjama silovanju uhapšenim studentkinjama, o uništavanju prosvete, devastiranju univerziteta, ali ministar Tigar Starović vidi u tome zamah. Objasniće vam Robert Kozma kasnije malo o tome, o EU, vidim da vam nije baš najjasnije.

Kaže – regionalna saradnja, pa izvozite, bre, „ćacilend“ po regionu. To vam je izvozni proizvod, ministre policije. Je l' nemate vi nešto da kažete o tome što nam je predsednik napunio pun avion kriminalaca, batinaša, nasilnika da ih pošalje za Tivat? Je l' se vi nešto pitate? Je l' imate neka saznanja o tome da su ta lica sa poternica završila u istom avionu?

I, naravno, Ivičin prioritet, kao i Macutov prioritet, kao i prioritet ministarke za „supe iz kesice“, pitanje Kosova. Tu ste pokazali svoje pravo lice, ne bih rekao, kolege iz SPS. Nećemo nikada biti kolege. Pravo lice ste pokazali, svoju ratno-zločinačku politiku od koje ne odustajete, od 90-ih, ali ste se odlično uklopili u ovu naprednjačku kleptokratiju. Da li je za smenu ili za pad cele Vlade dovoljno da jedna ministarka poziva na etničko čišćenje? Da li je to dovoljno da se poziva na likvidacije, deportacije? Ne znam šta je gore kada o tome govori ili kada se vadi? Nije ona za etničko čišćenje, nego za samo malo etničko čišćenje. Samo malo bi ministarka da likvidira, deportuje, šalje, da ona raseljava stanovništvo. Nakon ratova 90-ih, sankcija, stradanja, ratnih zločina, ubijanja, tragedija, Snežana Paunović se dosetila kako će ona da rešava pitanja po regionu, tako što će da raseljava narode, građane, ljude. Opet bi oni da tuđa deca ginu za njihovu korist, a niko to ne zna bolje od SPS-a. Tu ste zaista eksperti.

31/3 TĐ/IR

Bravo, šampioni! Ako je vama žao što niste sprovodili etničko čišćenje, meni je žao što niste na vreme zabranjeni, nego se dan-danas, 2026. godine, bavimo SPS-om i zaostavštinom Miloševićeve politike, ali dobro. Dobro, rešićemo i to zlo koje se navrlo na ova leđa Srbije, pa ćemo i vama, kao ovim modernim zločincima, videti leđa.

32/1 AL/MJ 16.10 – 16.20

Za to vreme Snežana Paunović naplaćuje putne troškove folirajući da živi na Kosovu i nije joj smetalo ni da prima platu u apoteci koja ne postoji iako danas 15 meseci apotekarke i apotekari u „Apotekama Beograd“ ne primaju platu. Kakvo licemerje.

Tu je i Tigar Bratina koji nastavlja stezanje obruča oko nezavisnih medija. Nastavljaju se napadi na novinare, napadi na lokalne medije, REM koji već sada godinama ne funkcioniše i sve to je stvorilo jednu atmosferu kojom je jako teško nezavisnim medijima da uopšte govorimo o nekom normalnom radu.

Stvorili ste, bre, fabrike mržnje koje svoj toksični otrov prelivaju po celom društvu. „Informer“ i „Pink“ i ostali izlivaju svoju gnojnu, lepljivu sluz u koju pokušavaju da uvuku celo društvo, da nas ulepe u laži, u mržnju, u podvale i sve gadosti koje samo, ne bolesni, nego zli umovi, poput Dragana Vučićevića ili Željka Mitrovića, mogu da osmisle. Nakon smene ovog kriminalnog režima, mislim da bi bila najveća tragedija da se ovakve fabrike mržnje i zla ne demontiraju.

Prosveta je osetila možda i najveću odmazdu ovog kriminalnog režima. Nastavnici i profesori se ucenjuju, progone, napadaju, preti im se otkazima i dobijaju otkaze, ne produžavaju im se ugovori i na sve načina se vrši čistka u prosveti. Sam izbor ministra Tigra, Dejana Vuka Stankovića, kog ste prvo pokušali da uvalite u REM da zavodi red među medijima, najbolje govori da je odmazda jedina politika koju možete sprovoditi u prosveti.

Zeleno-levi front je predložio zakonske izmene koje bi zaustavile političke pritiske na škole. Želimo da omogućimo da direktore škole ne postavlja Ministarstvo, nego zajednica zaposleni i roditelji. Ovo bi oslobodilo jedan ogroman sloj društva naprednjačke stege i omče i zato ovaj zakon do god je SNS na vlasti neće biti donesen, ali prva stvar koju treba uraditi, kada vam vidimo leđa, jeste jedan takav zakon.

I u domenu životne sredine, da ne zaboravimo, vazduh, zagađenje. Ništa niste uradili. Petnaest hiljada ljudi godišnje premine kao posledica zagađenja. Pijaća voda. Trećina Srbije nema ispravnu pijaću vodu. Otpadne vode se ne prerađuju, završavaju vodotokovima naših reka. Srbija je prepuna deponija o kojima se niko ne brine. Rudnici i kamenolomi. Pola naše države se žrtvuje kako bi se omogućila zarada na našim prirodnim dobrima i sve ovo govori o jednoj sumornoj slici zbog koje, ne jedna, nego pet ovakvih vlada treba da padne i da im vidimo leđa. Hvala.

Tu sam ja, i ako ima mikrofona, i ako nema.

Dakle, član 106. ako me niste čuli – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Da nije tragično bilo bi smešno vaše ponašanje, predsedavajuća, gde se kao vodite Poslovnikom kad treba da osudite, ukinete reč ili nešto opoziciji, a puštate da nam ministar drži lekcije, deli neželjene savete ili – šta je ovo bilo? – da pokušava neku psihoterapiju koju mu niko nije tražio. Ko vam je tražio te savete? Odgovarajte na pitanja, zato ste tu. Odgovarajte na nepoverenje Vladi. Zbog toga ste tu, je l' razumete to?

Imali smo jednu raspravu prethodno oko toga zašto se ovde dobacuje. Evo, zašto se dobacuje. Koja je ova tačka? Tačka –razno.

Gospodine Dačiću, konkretna pitanja. Ovo je sednica o nepoverenju Vladi i vama kao nekom od ministara ovde. Evo, ovde predsednik kaže da 50% policajaca radi za mafiju. Jel imate vi neko mišljenje da tu kažete nešto o tome? Jel imate vi nešto da kažete o tome da dvadeset i dva slučajeva podmetanja požara, „Molotovljevim koktelima“, bombama, kašikarama su se desila od februara? Šta o tome imate da kažete?

Čemu vi služite ako o tome nemate ništa da kažete? Da nam objašnjavate istorijske lekcije, da opravdavate to što je vaša ministarka pozvala na etničko čišćenje? Pa kako to nije...

(Ivica Dačić: Nije pozvala.)

Nije pozvala, u pravu je. Ne, ne. Evo, nek se desilo jedno. Ne, nije pozvala, u pravu ste, izvinjavam se. Hoću da se ispravim. Žao joj je što niste sproveli etničko čišćenje.

(Ivica Dačić: Nije tačno.)

Dakle, čoveče, odgovorite na pitanje? Jel možete da osudite etničko čišćenje kao takvo protiv svakog naroda, protiv srpskog, protiv albanskog, protiv bilo kog naroda osudite etničko čišćenje. Nemojte da nam govorite sada ovde, nalazite načine da je opravdate.

Ko može da opravda tako nešto, bre? Kakvo opravdanje može da se ima za pozivanje, za žal za etničkim čišćenjem? Pa bi onda ona da se ispravi kaže – malo samo da ih deportujemo, neke da likvidiramo, nećemo sve. Pa, još...

Šta treba da pomisle manjine u Srbiji, nego da ćete možda sutra njima da pretite etničkim čišćenjem ako vam se ne sviđaju?

Pa, to je politika koju vi nastavljate od devedesetih godina, to je ratnohuškačka politika. A, to što ste radili devedesetih ne moramo sada, svi znaju, uništili ste generacije ljudi. Moju i slične generacije ste devastirali vašom ratnohuškačkom politikom, ratovima u kojima ste učestvovali.

Čoveče, ovde ste da odgovarate na pitanja. Zato dobacujem.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu člana 106 – govornik može da govorimo samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, a ja ne znam da se danas govori o nepoverenju Miroslavu Aleksiću. Vidim, zaleće se, izgleda, i ministar Gašić, vidim tamo nešto po papirima traži, da i on pokaže, poput

37/2 MZ/LjL

Siniše Malog, i slično. Ali o vašem nepoverenju se ovde govori. O vama razgovaramo danas. Vaše odgovore tražimo. Zato Siniša Mali, čovek koji bi verovatno poslednji trebalo nekoga drugoga da napada, treba da ponudi odgovore na ona pitanja koja se ovde postavljaju. A ta pitanja su zaista ozbiljna. A i znate šta je još, predsedavajuća, sad je ovde neka gužva, ovde ministri ulaze, pa ako možete da se ipak fokusiramo na ono što govorim jer je važno.

Na današnji dan 2012. godine izabrana je Vlada Ivice Dačića, koja je tada kao svoje prioriteta istakla EU budućnost Srbije – evo, stadoše evropske integracije; rešavanje pitanja Kosova – evo, jedna ministarka najavljuje etničko čišćenje; regionalnu saradnju – evo, izvozite "Ćacilend" u Tivat; zaustavljanje kriminala i korupcije – deset dana niste mogli, Dačiću, da se oglasite oko toga što vam se podmeću eksplozivne naprave 22 puta od februara…

Ne znam da li ovo više ima smisla.

Dakle, ja sam se javio prošli put očekujući da ćete vi da reagujete, ali evo, da probam još jednom.

Kolega, član 106. dakle - samo o tački dnevnog reda može govoriti govornik. To važi i za vas ministre, dakle, vi ste ovde, vi se propitujete, vi ste ti koji odgovarate, ne postavljate vi pitanja poslanicima čije se nepoverenje traži, nego se traži nepoverenje Vladi. Ima nekih ovde pitanja koje su upućena ovim članovima Vlade, pa, molim vas izvolite, objasnite, odgovorite. Razumem, da li može u tom vašem izlaganju da ima išta što je u domenu vaše nadležnosti ili je Miroslav Aleksić kriv za to kako zemlja, u kom pravcu ide zemlja….

Srbija se nalazi na 13. mestu u Evropi po stopi samoubistava.

Član 108. Ko se stara o redu? Vi se starate o redu.

Da li je normalan ovaj čovek da poziva na samoubistvo nekoga? Da li je normalno to? Da li imamo neke granice u ovome? Da li može nešto da se kaže? Do ovde se ide.

Razne gadosti smo čuli sa druge strane, šta god. To je nešto što govori o vama. Ti uvredljivi izrazi govore o vama. To je nešto što je, prosto, odlika ove strane, ali može li negde da se uvede red, a vi da reagujete i da kažete da ne relativizujete da govorite svi da se sa uvažavanjem ponašaju? Da li možete da kažete da možda nije u redu da čovek poziva na samoubistvo nekoga? Da li tu može da se stane, bre?

Ne želim, želim da reagujete.

Hvala i nadam se da ćete tako precizni biti i kada se radi o vladajućoj većini.

Dakle, dovoljno mi je vreme koje imam da postavim par pitanja ministarki Pavkov. Ja se sećam kada je ona bila u timu prethodne ministarke i kada je služila da dobaci i doda, pripomogne sa ponekim podatkom, kada ministarka treba da dezavuiše javnost o problemima u oblasti životne sredine. Danas ona to suvereno radi sa mesta ministarke i njeno poznavanje tih podataka je zaista za poštovanje, ali je za osudu korišćenje tih podataka zato što ona te podatke koristi zapravo da nas izmanipuliše kako se, eto, zapravo, nešto stvarno radi u domenu zaštite životne sredine, a svi možemo da vidimo da je situacija potpuno drugačija.

18/1 MV/VZ 12.50 – 13.00

Zato je moje pitanje, ministarka, ako možete da mi odgovorite – kada očekujemo bilo koji napredak ako je SNS 14 godina na vlasti, ako je toliko dugo trajalo ono što je dovelo da, recimo, 15.000 ljudi godišnje premine od posledica zagađenja vazduha, da 85% otpadnih voda se ispušta direktno u vodotokove, da ne govorim o stanju pijaće vode gde je veliki broj građana nema, gde je Vojvodina izgleda žrtvovana da ni ne dobije pijaću vodu, gde bi grad Zrenjanin trebalo da nosi neki orden heroja borbe za pijaću vodu Srbije, odnosno treba da pokaže poraz politike SNS u ovom smislu? Zato vas pitam, kada, za 40, za 100, za 1000 godina? Ovim tempom koji je SNS postavio, čini se da će prosto to vreme biti beskonačno.

Hvala vam.

Evo, vidite kako sam poentu doveo u trenutku kada je ona bila potrebna za kraj vremena.

Hteo bih da reagujem, prvo načelni stav Zeleno – levog fronta jeste da treba učiniti sve da bude što manje oružja kod građana, da treba zakon pooštriti, a posebno iz ženske perspektive o čemu moje koleginice pričaju već dugo i o čemu smo zapravo što je glavna suština ovih amandmana koje smo mi podnosili.

Reagovao bih sada na nešto što je došlo od strane predstavnika SPS gde se govorilo o tome kao da, eto, ne negiraju oni da ima kriminala, ne negiraju oni. Pa naravno da negiraju kada nam je ogrezla zemlja, kada nam je najviši državni vrh ogrezao u kriminalu, kada se ljudi, načelnici policije, najviši policijski funkcioneri učestvuju u mafijaškim obračunima i ubistvima.

I sada ja bih hteo da navedem par situacija koje smo imali otpočetka ove godine. Ukupno 20 mafijaških obračuna otpočetka godine i to sam pitanje postavio i ministru policije Ivici Dačiću, ali nisam dobio odgovor, predsedavajuća. Znam, i ja sam šokiran. Očekivao bih da kao narodni poslanik dobijem odgovor na pitanja koja postavljam, ali, eto, vidite, ministar se ne oglašava. Razumem da se ne oglašava zbog toga što generalno izgleda da se ne bavi svojim poslom, ali bi bilo dobro da čujemo… Pazite ovo, predsedavajuća, 5. februara bačena bomba na restoran „Džeri“, tri puta u februaru pronađene tri ručne bombe koje su neeksplodirale, 4. marta zapaljen restoran „Diktator“ u knez Danilovoj, u noći između 16. i 17. ručna bomba na pivnicu u Beogradskoj, dva dana kasnije restoran u Kondinoj zapaljen, 23. marta eksplozivna naprava na teretanu u Prigrevici u Zemunu, Molotovljev koktel na Banovom brdu, 2. aprila ponovo bačen eksploziv na pomenutu teretanu u Zemunu, 12. maja ono ubistvo u kojem je Veselin Milić učestvovao, zatim pet sličnih incidenata u noći između 20. i 21. maja, 21.maja upucan vlasnik onog istog sa početka priče restorana „Džeri“, 27. maja zapaljena vinoteka u Braničevskoj i 22. juna ubistvo, jedna osoba povređena u po bela dana.

31/3 AL/MP

Da li ćemo mi dobiti neke odgovore oko ovoga? Hoće li se neko iz kabineta ili ministar oglasiti o tome? Ja sam više puta ovo govorio. Dakle, očekivao bih da neko ko ispred SPS govori, barem ima neku reč da nam kaže u ovom talasu kriminala koji se dešava u Srbiji i onda kada ovde stavite to, količina oružja o kojoj danas govorimo, naravno da ćemo biti zabrinuti i naravno da postavljamo još jedno isto ovo pitanje. Hvala.

Ja se stvarno nadam da ću dobiti odgovor na ova pitanja. U redu, hajde da sačekamo, ali bih više voleo, na to sam reagovao i prošli put kada se desilo ovo mafijaško ubistvo u kome je učestvovao jedan od najviših funkcionera policijskih, koji je sada naprasno pušten da se brani sa slobode, jer, zamislite, on ne može da utiče na svedoke, on je prosto neko čije dostojanstvo treba čuvati i slično. Ja ne znam kako to, ali u redu.

Ono što mi je isto važno jeste da vidimo ministra policije koji izađe u javnost i objasni ove situacije koje se dešavaju iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec. Dakle, ne treba nama puno da zaključimo koliko je Srbija ogrezla u kriminalu sa SNS na vlasti, to je potpuno jasno, ali ima valjda čovek koji je zadužen za borbu protiv tog kriminala, pa bih ja voleo njega da vidim, da čujem šta on misli o tome da imate 20 mafijaških obračuna, molotovljeve koktele, ručne bombe, paljenje lokala, sve to što se dešava uglavnom u filmovima za nas koji nismo povezani sa kriminalom, ali vama je to izgleda uobičajeno.

Dakle, razumem da kolega želi svojim mirnim glasom da nam pokaže kako, eto, ništa se specijalno nije desilo, ali mislim da građane zanimaju odgovoru. Ne smirivanja situacije tako što vi to gledate kao PR krizu. Jel vama to na nivou PR kada se dešavaju ovoliki mafijaški obračuni? Vama je to na nivou, eto, uznemirenja javnosti u smislu da vi pošaljete neku poruku – biće sve u redu, ma nije to ništa. Kako nije ništa? Dvadeset mafijaških obračuna od početka godine. Pa zar ne zaslužuje to odgovor nekoga ko je možda zadužen za to, poput ministra? Meni deluje da zaslužuje. Mi ovde svaki put postavljamo ta pitanja.

U redu, formalno možda ću dobiti odgovor, iščekujem ga, dobro je ako ga dobijem, pohvaliću ako ga dobijem, ali, ljudi, hoćemo li da se pravimo da se ništa ne dešava ili će čovek da izađe i da kaže nešto? Hvala.