Zaista moraćete da vodite ovu raspravu na način na koji mi mislimo. Što se vi prepoznajete u tome? Jel niste ti nacisti, jel niste ti okupatori, jel niste vi sila zla, osovina, kako god? Nemojte se ljudi prepoznavati u tome. Vi ste ti koji očitavate sebi ove stvari.

Dajte molim vas, uzdržite se više. Izdržite, znam da je teško, ali to je novo radno mesto. Niko ne voli, znate kada promenite pa onda malo jedan period dok se ne naviknete. Evo novo radno mesto, naviknite se.

Dakle, meni zaista nije važno da se izjasnimo o tome. Očigledno je da kontrolišete većinu u ovoj Skupštini. Nije mi važno da se izjasnimo o tome, važno mi je da razumete da se ovde ljudi inspirišu nekim slavnim pobedama u prošlosti koje su važne, jer u sebi treba da pronađemo snagu kada se borimo sa nečim što je očigledno nepravda i što je očigledno jedna situacija u koju ste doveli ne zbog zakona, nego zbog svega drugog, jer ste preoteli institucije.

Kada mi to radimo, niko nikog ovde ne vreća sa naše strane. Niko nikog, ali upozoravamo na težinu krize u kojoj se nalazimo. Vi možete u tome prepoznati šta god hoćete, ali nemojte dobacivati i nemojte komentarisati, evo peti put vas molim.

Dakle, molim vas poštujte Poslovnik.

Gospođo Brnabić, zaista bih voleo da budem uporan u tome da unapredimo rad ove Skupštine. Ovo je najvažnija institucija demokratska koju imamo. Veoma je važno da govorimo sa argumentima, da poštujemo ovu knjigu koja se zove Poslovnik.

Još jednom vam ukazujem da nemate pravo da sa tog mesta govorite. Molim vas, apelujem na vas, ajde uozbiljite se u tom delu. Slobodno učestvujte u radu Skupštine, to vam niko ne može zabraniti, i treba da učestvujete. Gospodin Orlić se ni jednom nije obratio, ali nemojte koristiti to mesto. Nije to poenta tog mesta, da vi nama govorite šta radi predsednik.

Pored toga, ja mislim da ne radi ništa dobro, ali nije važno. Vi mislite jedno, ja mislim drugo. Ajde iskoristite onda vašu mogućnost da govorite, ali tako što ste narodna poslanica, a ne predsedavajuća. Nemate na to pravo, član 100. Hvala.

Ne tražim još uvek da se izjasnimo, ali možda promenim odluku ako ponovite to.

(Aleksandar Jovanović: Ma govorite slobodno što se mene tiče.)

Hvala vam, predsedavajuća.

Koristiću vreme od ovlašćenog predstavnika. Smatrao sam da bi trebali da se podsetimo malo konteksta u kome se donose ove odluke i zašto se, je li, menja uopšte ovaj zakon. Dakle, posledice loše politike SNS, a molio bih ako možemo da se čujemo samo, ne bi bilo loše da obratite pažnju, pošto su ovo posledice onoga za šta ste vi direktno odgovorni. Tako je, gospodine Tomaševiću, tako je, vama se obraćam kao novopridošlom, da vama, takođe, objasnim u kakvu ste se grupu ljudi vi uputili.

Ja bih više voleo da govorimo o tome, nego o izbornim uslovima. Voleo bih da mi živimo u zemlju u kojoj se izbori ne kradu, u kojoj nemamo potrebe da brinemo da li će možda neko ko ne živi u mom gradu moći da u njemu glasa. Nema veze da li je iz drugog grada ili druge države. Vidim da ste se bunili što je kolega rekao da su ljudi iz Severne Makedonije dolazili da glasaju ili iz Republike Srpske. Meni je to nevažno. Meni je važno da ti ljudi ne žive tamo gde glasaju i da nema potrebe da donose odluke o pitanjima lokalnog karaktera, ako ne preživljavaju iste muke koje ljudi koji tamo žive imaju.

Voleo bih da govorimo više o ekonomskim nejednakostima. Ovde sam jako puno govorio o tome. Ne znam da li znate da je Srbija zemlja sa jednim od najvećih ekonomskih nejednakosti u Evropi. Znate li šta to znači? To znači da grupa ljudi koji uglavnom pripadaju ovom vašem krugu ima jako mnogo para, ima jako puno sredstava, a najveći deo naroda bori se za egzistenciju.

Dakle, mi se nalazimo u takvoj jednoj državi, ja bih voleo da to promenimo, takođe bih voleo da promenimo da od plate može da se živi. Ako najveći broj ljudi nema prosečnu platu, nego ima platu koja je manja od prosečne korpe, a ako oni koji imaju minimalnu zaradu imaju zaradu manju od minimalne korpe, mi smo onda gospodo u problemu i sada zašto je to važno, vidim pita se predsedavajuća? Da li je ovo možda na neki način povezano sa dnevnim redom? Pa, znate kako, jeste predsedavajuća, tako što ste pokrali izbore. Povezano je zato što vas narod ne želi predsedavajuća, narod vidi ovo o čemu ja pričam, narod kaže – dosta bre više, dosta ovih 12 godina. Čoveče, odvedoše nas u potpunu katastrofu, dajte da to menjamo i znate šta narod uradi, narod dođe, narod glasa i kaže – ja neću ovo, ja hoću nešto drugo i šta se onda desi? Dođu vaši ministri Gašić, Martinović i ostali, upišu svoje druge aktiviste, poslušnike u birački spisak i neki drugi narod glasa i onda odjednom može SNS da bude na vlasti.

Nisam, nisam imam 15 minuta, nisam potrošio vreme od grupe nego sam na početku rekao da trošimo ovo drugo vreme.

Znam, novi ste naučićete nema veze.

Mada dobro vam ide, da se ne sećamo gospodina Orlića, taj je čak spavao na tom mestu, verujte mi i meni je bilo neverovatno, znam i vi se čudite. Čovek je zaspao kao predsedavajući, nego da se vratimo.

Dakle, u ovoj našoj naprednoj Srbiji 15.000 ljudi umre od zagađenja vazduha, pijaću vodu samo u Vojvodini 600.000 ljudi nema, Zrenjanin žrtvovali i sada 40% ljudi nema kanalizaciju. Zašto ja to pričam? Zašto je to važno? Zato što ljudi ovo ne žele, ljudi žele da im se ne grade stadioni, nego da im se gradi kanalizacija, ljudi žele da se ulaže u prioritete i ljudi izađu na birališta kažu hajde da ovo menjamo i šta ih tamo dočeka gospodine Tomaševiću? Da li znate šta ih tamo dočeka tamo? Sudija koji u košarci kada je faul ne svira, koji svira tehničku grešku nekome ko nije zaslužio, ne znam, da vam približim tu tematiku samo?

Dođe do krađe gospodine Tomaševiću. Nećete verovati do čega dođe. I meni je čudno, ni ja ne želim da živim u takvoj državi, ali živim i to bih da menjam. Hoću drugačiju Srbiju, hoću Srbiju u kojoj se zakoni poštuju, u kojoj kada imate distributivni centar poput Arene, pa pozovete policije, ili kada vam ruše u vašoj ulici kao Savamaloj, pa pozovete policiju, neko dođe da ispita. Možda nije u pravu taj što je zvao, ali policija dođe i šta se desi? Fantomi haraju ovom državom gospodine Tomaševiću. Fantomi.

Ali, ovaj zakon ćemo podržati, podržaćemo ga zato što smatramo da bi trebalo unaprediti izborne uslove, zato što tražimo da promenite zakone tako da ODIHR preporuke budu ispunjene, zato što tražimo komisiju za birački spisak, zato što tražimo da RTS radi kako treba i zato što tražimo da ljudi koji promene prebivalište godinu dana ne mogu da glasaju na novom. Znate zašto? Zato što smo vas bre uhvatili u krađi, ljudi. Uhvaćeni ste u krađi.

Zemlja iz koje dolazi još jedan novi kolega, gospodin Gujon, jedan novi kolega koji se u isto kolo uhvatio kao i vi što ste ovde, u toj zemlji se poštuju zakoni, a vi ste došli ovde da podržavate ove ovde ljude koji te zakone na najbrutalniji način kradu. Drago mi je što ste se spremili da mi odgovorite, baš me zanima koji odgovor imate. Baš me zanima kakvu to bravuru ćete vi ovde pokazati, da opravdate krađu glasova, da opravdate kršenje zakona.

Ono za šta nema opravdanja je ponašanje SPS. Ono za šta nema opravdanja jeste to što ćutite sve vreme dok se krade ovde. Ono za šta nema opravdanja što jedna partija koja se naziva socijalističkom ćuti na to da pola ljudi koji žive u ovoj državi nema za egzistenciju, da nam je obrazovanje tu gde jeste, da nam je prosto socijala tu gde jeste. Vas gledam gospodine Ružiću i očekujem odgovore od vas. Očekujem da se ovde pokrene debata da ćemo moći da čujemo koja su vaša opravdanja. Kradu vam ovde izbore, vi ste jedna od najvećih žrtava. Dobili ste pola glasova u odnosu na šta ste ranije imali, kako? Imate li vi nešto da kažete o ovome?

Ceo svet je video krađu. Ne bude li se to promenilo, naše društvo će produbiti krizu u kojoj se nalazi veoma dugo. Ovde je svašta moguće ne bude li se to promenilo.

Ovde su pružene neke šanse nekim ljudima, ovoj vlasti nepotrebno bez ikakvog kredita. Ne budete i promenili ovo što vam govorimo sada, očekuje nas produbljivanje krize, očekuju nas nesagledive posledice. Nadam se da će biti pameti u ovoj državi da se ne kradu više izbori, da se donesu zakoni tako da se to ne dešava više. Ali, šta je posledice svega toga? Mnogo smo ovde pričali o zakonima koji su vezani za izborno pravo.

Znate, gospođo predsedavajuća, kada sam prethodni put govorio o inflaciji ovde, kada sam vas suočio sa činjenicom da nam 15.000 ljudi premine od zagađenja vazduha, kada sam pitao vašu ministarku Irenu Vujović o tome kako to da desetine hiljada divljih deponija imamo u Srbiji, a vi novac za zaštitu životne sredine dajete bogatima da kupe skupe automobile i da oni predstavljaju kao rešenje za zagađenje. Jel se sećate šta ste mi tada odgovorili? Ja se sećam. Meni je bilo važno, zato što ste vi neka premijerka tada bili. Odgovorili ste mi da mi stranci pišu govore, odgovorili ste mi između ostalog i pogrdnim rečima i nama svima iz opozicije. Zašto se toga sećam? Zato što bih voleo, ovde sam ušao sa najboljom verom kao novi poslanik, kao neko kome je stalo do ove Srbije, da se ovde razgovara o problemima, da se razgovara o rešenjima, ali razumem zašto vi to ne radite. To mi je potpuno jasno, ali bih voleo da građanima prenesem zašto ne govorite o rešavanju problema. Zato što odgovore nemate. Zato što je vama odgovor napadi, zato što je vama odgovor nasilje, zato što je vama odgovor da nekoga optužujete da radi nešto nečasno, umesto da građanima date odgovor na ono što su pitanja koje ljudi postavljaju.

Hteo bih još nešto da vam kažem. Što se tiče mene i moje organizacije, a znam da se ne slažem u tome baš sa svim ljudima iz opozicije, pokradeni izbori, namešteni izbori, izbori pod ovim ili onim uslovima, ne zanima nas. Gde god, kada god, u bilo kojoj situaciji goloruki, bosi, kakvi god hoćete, svuda ćemo vam se i uvek suprotstaviti. Bićemo brana vašoj otimačini, bićemo brana bezakonju, bićemo brana svemu onome što ste radili u ovoj državi toliko dugo da ste od nje napravili zemlju sa najvećim nejednakostima i zemlju u kojoj 15.000 ljudi umre od zagađenja vazduha. Nema šanse da ćemo uzmicati pred vama. Nema šanse da ćemo vam i jedan grad, i jednu mesnu zajednicu, ulicu, bilo šta prepustiti bez borbe. Nema šanse da ćemo se pred vama povlačiti. Toj kriminalnoj hobotnici koju ste stvorili od ove države ćemo stati na kraj. Završiće oni koji treba u zatvori, oni koji treba na sudu. Srbija je zrela za promene i mi smo spremni da te promene sprovedemo. Hvala.

Gospodine Tomaševiću, evo vam prilike da replicirate.

Ja sam jedan od najaktivnijih poslanika u prethodnom sazivu. Verovatno sam govorio najviše, verovatno sam govorio duže i od Milenka Jovanova. Trebalo bi to da znate kada već ulazite u ovu arenu u kojoj bi trebalo da razgovaramo argumentima, u kojoj bi trebalo da se nadmećemo idejama i rešenjima.

Takav jedan nizak pokušaj koji ste probali da izvedete ovde, znate šta to meni govori? Meni to govori da odgovore nemate, ali nemojte da brinete, nalazite se u društvu istih takvih, istih kao što ste vi, ti koji pokušavaju da napadima na druge ljude opravdaju svoje nepostojanje ideja, rešenja, mogućnosti za građane Srbije.

Uhvatili ste se u kolo sa najgorima koje ovo društvo ima da ponudi. Ovi ljudi nisu društvo u kome treba da se nalazi neko ko je sportski šampion. To je jedna tužna situacija u kojoj ste se ne samo vi, ja prepoznajem taj patern, da tako kažemo, prepoznajem, verovatno nemate dovoljno informacija, ako bih hteo da budem nekako dobronameran prema vama, rekao bih – verovatno nemate dovoljno informacija, jer da imate, čime biste vi opravdali ove stvari koje iznosim?

Šta je vaš odgovor, gospodine Tomaševiću, na situaciju da je Srbija među zemljama sa najvećom ekonomskom nejednakosti? Kako biste vi to rešili? Recite mi. Kako biste rešili situaciju od 15.000 ljudi koji su preminuli od zagađenja vazduha? Dve samo stvari sam vam rekao, dve samo stvari, da ne idemo dalje o tome. Recite nam, kako biste rešili probleme u kojima se ljudi svakodnevno nalaze? Nemojte da napadate. Nemojte lično da napadate stvari. Mene je ovde gospodin Jovanov napao zbog toga što koristim pumpicu za astmu. Shvatate li me o čemu pričam? Dajte vi rešenja. Pa, uhvatili ste se sa najgorima koje može ovo društvo da ponudi, ali niste jedini, ima i taj gradonačelnik Beograda, znači, najgori načelnik Beograda koji postoji u istoriji Beograda je takođe u vašoj partiji. Tako da, standardi su niski. Hajde probajte da se uzdignete iznad tih standarda. Hvala.

I koristiću i vreme preostalo od ovlašćenog predstavnika, za slučaj da zafali.

Nema problema. Vi odlučite, verujem da ćete barem to uspeti nekako da organizujete.

Dakle, lepe reči smo čuli ovde, teče neka krv venama nekim, neko se ovde hvali time, nacionalizmom, neko patriotizmom, neko nekim, eto, stečenim idejama, ali znate šta, za mene je najveći patriotizam kada se te deponije što sam ih pominjao reše, kada ih nema. Recimo, što se onda ta stranka kojoj ste se pridružili tako ne bavi time, evo, 12 godina je ovde na čelu ove države?

Hteo bih da pomenem nešto i o tom bombardovanju koje ste rekli. Teško da ste vi moje izjave i čitali i da znate da li ja govorim „intervencija“ ili „agresija“. O tome se obavestite, malo se podučite, ovde imate službe, pa nek vas poduče. Ali nema veze šta ja radim u ovom slučaju, ja sam samo jedan narodni poslanik. Šta radi naš predsednik u trenutku bombardovanja je pitanje, neko ko je na najvišim državnim funkcijama, ljudi. Šta radi taj čovek? Da li je on na frontu? Da li je on na liniji? Ne, on bira, znate šta bira? Bira zavese za svoj novi stan, koji je dobio za vreme tog bombardovanja.

Tako da, ljudi, nemojte, molim vas, da nam vi pričate o patriotizmu. Patriotizam se, bre, meri, jeste li privatizovali reku, jeste li posekli šumu, jeste li oteli od onoga ko nema, to je patriotizam. Ako ste to radili, kao što ova grupa jeste, kakve ste vi onda patriote? Kakve ste patriote onda? Ja bih rekao – loše i nikakve. Ja bih rekao da vi vaš patriotizam merite novcem. Da li ste možda u posebnoj nekoj situaciji da možete nekim poreskim olakšicama, poslovima koje radite, možda doći do neke zarade koja možda ne bi trebalo da bude u džepovima u kojima jeste, pošto mnogi jesu? Razumete? Ali vama ne želim lično da se bavim, naravno, želim da se bavim…

Pa dobro, jel mogu da koristim vreme ili ne mogu?

Dakle, replika je ovo. U redu, završiću repliku. Izvinjavam se.

Moja poenta je, gospodo, da vi odgovore na pitanja koja postavljam nemate, da se busate u junačke grudi, da pričate o nekoj ljubavi prema Srbiji, a kada ta ljubav treba da se vidi na delu, onda je uglavnom nema. I ćutite i sakrivate se, kao što se sakrivate iza Srbije i vaših vena. Hvala.

Nemojte, molim vas, gospođo predsedavajuća, tako da se obraćate. Ja smatram da je moj kolega Srđan Milivojević, koji je takođe deo opozicije, istakao neke važne teme. Nije baš u redu da tako govorite da on nema fokus. Ja mislim da ima i ne bih se ni malo složio sa vama.

Onaj ko nema fokus jeste gospođa Sandra Božić, koja sedi do vas. Vi vidite na koji način sedi i koju poruku šalje ljudima.

Da li vam je dosadno? Da li vam se spava? Pa, izađite, odmorite se, vratite. Dajte da radimo.

Da li radimo ovde? Da li su ovo neke važne teme? Da li ima neki značaj ova Skupština? Hajde da se uozbiljimo malo. Vratite se, ljudi. Skoncentrišite se. Ovo su važna pitanja.

Žao mi je što ste vi navikli da je vaša uloga da bude zvonce, pa da se glasa, ali ovde se iznosi nešto što građani treba da vide, pošto nemaju gde drugo. Ako nemaju nezavisne kanale, nemaju gde drugo nego na RTS-u kada su ova skupštinska zasedanja da vide neke važne teme.

Vidim da vam je dosadno, ali da vam odmah kažem da planiram da svaki sekund koji mi je dostupan da iskoristim da odavde pošaljem poruku nade, poruku motivacije za ljude da promenimo Srbiju, da ne bude ovakva kakva je danas.

Planiram, takođe, ne ja, ja sam manje važan, ali moje kolege i sa ove strane, iz Zeleno-levog fronta, i sa ove strane iz opozicije, da učinimo sve što je u našoj moći. Zato i jeste onaj slogan „Biram borbu“, zato što nam je danas potrebna borba. U nekoj drugoj zemlji bilo bi dovoljno da glasamo, bilo bi dovoljno da dođemo na birališta, da kažemo – evo vam moj glas, dajem ga onome kome najviše verujem i da se to tu završi.

Pogledajte u toj Hrvatskoj, koja je za vas neprijatelj, a za nas regionalni saradnik, partner, kao što je ceo svet za nas partner, kao što je ta Evropa u koju smo išli… Da, tako je, bio sam i u Briselu tri puta, u Berlinu tri puta, u Strazburu, u Parizu. Svuda sam bio, jer su to naši partneri, gospodo. Pa, valjda se i vi ponosite time zato što želite da ova zemlja bude u EU.

Da se vratim na SPS, na nekoga ko je odgovoran za to što ova zemlja decenijama kaska za celim svetom.

Gospodine Ružiću, evo vam prilike da mi odgovorite, ali znam da nećete. Vi ste rekorder. Vi ste upravo postigli rekord po broju reči u minuti, po broju reči u replici. Ja ne verujem da ste rekli više od 20. Nisam brojao, doduše, ali otprilike je tako izgledalo. Ne verujem da ste više od 20 reči rekli, a vi ste čovek koji je bio zadužen za jedan od najvažnijih resora u prethodnoj Vladi. Poštujem vas samo zbog toga što ste podneli ostavku kada je bilo vreme za ostavku. Samo vas zbog toga poštujem. Zbog onoga što ste radili u vaše prethodno vreme vas ne poštujem ni malo.

Sada, zašto je to važno, gospođo Brnabić? Vidim da se nešto pitate kakve ovo ima veze sa temom. Ima veze sa temom zato što ljudi ne žele ono što je radio gospodin Ružić. Žele promenu. Žele promenu posebno zbog toga što će za par dana biti godinu dana od masovnih ubistava u „Ribnikaru“ i u okolini Mladenovca, kada je tema prosvete bila jedna od glavnih tema. Mi smo tada imali šansu da nešto promenimo. Gospodine Ružiću, zato sam se ja vama obratio, zato što smatram da bi možda i vi mogli nešto da kažete ovde, jer da nije bilo krađe možda bi bilo promene. Možda ne bi vi, ni SPS uopšte bili u vlasti, ja se nadam tome. Da nije bilo krađe, ne bi bilo SPS-a u vlasti i ne bi bilo SNS-a u vlasti. Bila bi neka drugačija Srbija, pa bismo se bavili problemima, pa bismo uložili u to da procenat društvenog proizvoda ne bude oko 3% nego 5% uloženo u prosvetu, da možda učinimo da naši nastavnici, psiholoozi, pedagozi ne budu puko administrativno osoblje, nego da se zaista posvete deci, što smo vam tražili kao jednu od mera kada smo govorili o anketnom odboru.

Ne znam da li se sećate, valjda ste obratili pažnju, tada smo govorili o setu mera koji treba da se uradi kako bi Srbija mogla da nastavi dalje nakon svega što nam se dogodilo u maju prošle godine.

Da podsetim gospodina Tomaševića koji očigledno nije pratio rad Skupštine, a došao je u nju da bude narodni poslanik. Ja sam tada osam sati govorio o ovome. Dva puta sam završio u Urgentnom centru na infuziji, zato što mi je stalo da svaki sekund iskoristim da se sve kaže, svaka poruka pošalje. Zato ja biram borbu. Zato pozivam ljude da biramo borbu. To što vi to ne znate vaša je sramota gospodine Tomaševiću.

Šta ćemo mi da uradimo gospodine Ružiću što se ništa nije promenilo? Šta ćemo da uradimo što je gospođa Brnabić rekla da sistem nije zakazao? Očigledno je bilo da jeste. Da smo možda imali poštene izbore, neki drugi ljudi bi bili na mestima na kojima se donose odluke, ne bi se SPS pitao za to kao što se pitao deceniju, koliko.

Vi ste takođe odgovorni. Znam da je vaša namera da ćutite, da se ne pojavljujete, da se sakrijete. Možda imate i pravo, da vam doduše kažem, sada kada bolje razmislim toliku SNS štetu pravi, toliko je unazadio ovu državu, da jedan SPS i ne deluje toliko strašno. To je varka.

I kakav je SPS i kakav je SNS, mi dobro znamo kakav je. Građani svakako žele nešto drugo. Nemojte krasti na izborima.

Kolega Ružiću, nemam nikakvu nameru da koristim bilo šta. Mi smo ovde izneli, ne znam da li se sećate kada je bila ta sednica koja je trajala jako dugo, puno se govorilo o tome kako bi opravdali i kako bi vi možda razumeli da se Srbija nalazi u jednoj jako teškoj situaciji, ne kažem to vama lično, rekao sam da poštujem vaš čin ostavke koju ste tada podneli, govorim vam o tome da smo imali priliku da kao društvo uradimo nešto pozitivno, svi ovde zajedno. Vi znate moje mišljenje o SPS, znate o SNS, ali čak i takve organizacije sam smatrao da možda mogu da urade nešto dobro. Nažalost, to nismo uradili.

Kada vas podsećam na ovo za šta vas pitam sada za odgovore, to je iz puke želje da nešto popravimo u ovom društvu. Kada vam kažem da bi trebalo da uradimo nešto u prosveti, to je iz želje da ta prosvete ne izgleda ovako kako izgleda sada.

Kada mi pomenete gospodina Gašića, ja moram da pitam - šta se desilo sa merama koje je on obećavao? Ništa od toga se nije desilo.

Sada da povežemo to, da ne bude da nam se ne brine predsedavajuća, da povežemo to sa onim što je danas tema. Gospodine Ružiću, u nekoj drugoj zemlji u kojoj se zakoni poštuju, vi uradite šta možete, neko vam po tome sudi na izborima i stvari se završe. Nema podignutih tenzija, nema ničega strašnog. Vi prosto odete sa vlasti, dođu neki drugi, probaju oni da urade nešto. Izbori, slobodna volja građana, dođemo do smenjivosti, dođemo do demokratije. Tako bi valjda trebalo da izgleda.

Sada kada ja o tome govorim, šta se desi? Napadaju me, pogledajte šta pričaju, šta se dešava. Jel to u redu? Ja mislim da nije. Ja mislim da barem ovde, ako nemamo drugo mesto, drugi prostor, bi trebalo da govorimo o tome šta je ko uradio i da mu po tome sudimo. Ja samo po tome želim da sudim ovde, ni po čemu drugome. Ne zanima me kakav je ko čovek, kako i šta je radio, samo da vidimo da li mi možemo da napravimo neki iskorak iz ovog društva, da se ne vrtimo stalno oko istih problema koje imamo.

Još samo jednu rečenicu, da odgovorim na prethodnu govornicu koja je rekla da se ponavljam. Ne ponavljam se ja, nego su nam isti problemi, ljudi. Rešite jedan problem pa da ne moram da pričam o njemu, molim vas. Evo vam rešenja kako da me ne slušate - rešite probleme.

Hvala, predsedavajući.

Ovde je povređeno više članova, ali izabraću onaj koji mislim da je najvažniji. Mislim da je najvažnija povreda člana 100. koji uporno povređujete time što dobacujete, što komentarišete druge poslanike, što vi imate nešto da kažete, imate neko mišljenje koje bi da iznesete, a u članu 100. se kaže: „Ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine“. Misli se na vas.