Hvala, predsedavajući.

Dakle, ja bih još jednom hteo da apelujem da se u ovom Domu Narodne skupštine ne podsmevate osobama koje imaju problema iz domena mentalnog zdravlja.

Znači, nemojte druge ljude nazivati ludacima, nemojte govoriti o šizofreniji i nemojte izvrgavati ruglu probleme koje ljudi imaju.

Gospodo, ovo su ozbiljni problemi. Ja razumem da vi nemate najmanju ideju da postoji nešto što se zove mentalno zdravlje i u šta treba da ulažemo i šta treba da menjamo i da treba da pomognemo ljudima koji imaju ovih problema.

Za vas je to smešno. Vi jedni druge nazivate tako. Šta vam je, bre? Šta vam je? Zbog ljudi koji imaju…

(Milenko Jovanov: Eno, pomozi mu.)

Gospodine Jovanov, zbog ljudi koji imaju te probleme ja vas molim da ne stigmatizujete dalje ove ljude.

Stanite, zaustavite svoju mašineriju, to nije u redu.

Ljudi, jedna od mera o kojoj mi ovde govorimo, kojom treba da se bavi ovaj anketni odbor su upravo problemi sa nedostatkom psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara. Treći ili četvrti put vam to govorim.

Ljudi imaju ozbiljnih problema. Deca imaju te probleme. Pa, gledaju vas ovde u Domu Narodne skupštine kako jedni druge na najgore načine prozivate zbog mentalnog zdravlja.

Znači, čoveče, stigmatizujete ljude koji imaju zdravstvene probleme iznova i iznova. Nemojte to raditi. Nađite druge načine da jedni druge uvredite ako vam je do uvreda. Nemojte činiti da se jedan nezaštićeni deo stanovništva oseća još lošije zbog vaših izlaganja. Zaustavite se. Razmislite šta radite.

Ja znam da je teško i znam da vi ne umete, da ne razumete, da ne možete sa jednim drugima obraćati sa „gujo, štrokava“, kao što to radite.

Ne možete se obraćati na taj način… (Isključen mikrofon.)

Dakle, ako mogu samo da razjasnim. Da li je prethodni govornik iskoristio termin „šizofrenija“? Jeste.

Dakle, predsedavajući, sećate se juče kada smo imali situaciju u kojoj vam je Milenko Jovanov tražio hitni stenogram da proverim nešto? Evo, ja bih iskoristio tu mogućnost, pa da tražim hitni stenogram, da proverimo da li je prethodni govornik iskoristio termin šizofrenija, optužujući druge narodne poslanike.

Nema potrebe da se uzrujavate, gospodine Jovanov. Ja ukoliko pogrešim, ja nemam nikakav problem da se izvinim, ali zar niste vi ti koji ste pozivali i govorili i dobacivali ljudima da su ludaci, da popiju lek, da su pušteni iz bolnice i slično?

Dakle, ako to radite, na to sam mislio. Dakle, ja sam samo to zamolio, gospodo.

Nemojte koristiti te izraze. Znate zašto? Zato što onda ti ljudi koji imaju ove probleme se osećaju dodatno stigmatizirani. Razumete? Imate dodatno ljude… opterećujete život nekih ljudi koji ne sede ovde na taj način.

I to vam je slično kada deca koja imaju problema sa mentalnim zdravljem, ako oni vide da vi ovde u ovom domu ismevate ljude koji imaju te probleme, onda će oni reći – dobro, ja onda to neću da prijavim nikome, jer se plašim da ću ja biti ismevan i na taj način vi dodatno produbljujete naše probleme kojih nije malo ionako.

Ne morate vi da se složite sa mnom, ne mora da vam padne kruna s glave, pa da nešto poslušate od opozicije. Uopšte ne mora to. Ne morate ništa da se izjašnjavate da li sam ja u pravu ili nisam, da zaboravimo da se ovo desilo, a vi samo nemojte to da radite i ja bih bio srećan i zadovoljan i eto jedan lep primer kako možete da doprinesete da u javnosti ne bude više mržnje, da ne bude produbljivanje problema i svega ostalog.

Ako to uradite, evo, unapred vam se zahvaljujem.

Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Koleginice, hteo bih možda malo da prokomentarišem ovaj vaš govor, pošto mislim da on ide u skladu. Prvo hvala vam na način na koji ste izneli ove stvari. Mislim da je to apsolutno primereno onome što govorimo i mislim da je tema o kojoj govorite primerena. Hvala vam što ste kao neko ko dolazi iz te struke odlučili da govorite iz vaše poslaničke grupe. Nadam se da će neko kao što ste vi možda i učestvovati u anketnom odboru, jer mislim da upravo ljudi koji dolaze iz ove struke će najbolje i znati. Siguran sam da će vas vaša grupa i podržati.

Samo malo ako možemo da vidimo kako izgleda ovo što ste rekli. Ne slažem se sa nekim delovima onoga što ste rekli, s obzirom da bih, recimo, u ovome što pričate video upravo politiku koju sprovodi država, koja je ustvari da sistem nije zakazao. Vi kažete - važna je porodica. Da li ima neko ko se ne bi složio sa vama? Vi kažete - važna je lepa reč, da ne bude gruba. Da li ima neko ko se ne složio sa vama? Pogledajte kako izgleda ovo oko nas. Mislim da ćemo se tu lako složiti. Vi kažete - vrednosti kod dece treba gajiti, da ne bude ko koliko ima, nego koliko vredi. Da li ima neko ko se ne bi složio sa vama?

Šta je problem u onom prvom delu koji ste rekli? Kažete - ni jedno dete nije otišlo bez adekvatne pomoći. Stvarno. Na osnovu kojih istraživanja i analiza ste vi došli do toga? Poštujem vaše lično iskustvo. Možda u okruženju u kome vi radite je takva situacija. Voleo bih da je tako, uopšte ne ulazim u to. Ukoliko trudite da je to inače stanje sistema, meni deluje da vi zapravo podržavate državnu politiku, da sistem nije zakazao.

Rekao sam to i ranije, reći ću ponovo. Dakle, problem sa tom idejom, sa tim motivom, da sistem nije zakazao, je to što onda nema potrebe da se nešto menja. Evo, vidite u vašem blagom govoru i u vašem načinu da kažete, da ulijete možda ljudima neku vrstu, kako bih rekao, sigurnosti, mislim da je to pogrešno, jer ne treba da imaju sigurnost ako je moguće da kao posledica ovakvog delovanja države dođe do ovakvih rezultata. Dakle, potrebna nam je promena.

Podsetiću vas da upravo o tome govore ovi đaci čije zahteve sam pročitao. Njihov glavni stav, ključna stvar je promena. Oni traže nekako drugačije da bi došli do toga, što vi ispravno zaključite, da je možda pozitivno na kraju. Dakle, ljude vide da ovaj sistem ne radi, a vašim izlaganjem doprinosite lažnom shvatanju da bi možda mogli da se uljuljkamo u to i da kažemo da je sve u redu – evo, u mom okruženju je situacija takva da roditelji dobiju savet i slično.

Dakle, ono što mene boli u ovome što vi radite jeste upravo to. Na neki način nam vi govorite da te velike promene, za koje smo mi naravno, za koje vi, kao vladajuća većina, možda niste, ali problem je u tome što je to ono što ljudi traže. Ljudi traže drugačiji odnos prema deci. Kako da dođemo do toga, što ste lepo primetili, da nije važno ko koliko ima, nego ko koliko vredi? Zar nisam to pročitao u onim zahtevima koje su srednjoškolci rekli? Što ne ustanete i ne podržite, na primer, bar taj deo. Evo, to ne dolazi od opozicije. Što ne kažete da je to nešto što bi moglo da uđe u anketni odbor, to je nešto na čemu bi mogli da radimo? Zar nije normalno da se traži više psihologa i pedagoga?

Znate, vi verovatno imate neke krugove u kojima sa vašim kolegama razgovarate, razmenjujete mišljenja i slično, da li baš oni dele vaše mišljenje da ima dovoljan broj psihologa i pedagoga, da sva deca baš odu sa dovoljno saveta, da svi roditelji imaju dovoljno saveta? Da imaju dovoljno saveta, roditelji bi onda znali kako sa tom decom koja zaista dolaze sa svim ovim problemima koje ste vi rekli, a koja sam i ja pominjao ranije. Ljudi su u jednom okruženju koje nije sigurno i ona vaša reč ovde znači puno.

Jel me razumet šta hoću da kažem? Ne bih voleo da vi, kao neko ko je stručan i ko zna ovu temu, podržava ideju da sistem nije zakazao. Zato što rezultati toga vode da se ništa ne promeni, a rezultati celog ovog sistema su da imamo probleme, da imamo probleme i sa mentalnim zdravljem, da imamo probleme i sa manjkom vaspitanja dece, da imamo probleme sa manjkom socijalnih radnika, da imamo probleme sa manjkom pedagoga i psihologa.

Pozivam vas da iskoristite ovu repliku koju ćete sigurno dobiti da nam kažete na osnovu kojih to istraživanja… Sećate se da smo dosta napadali premijerku kako je mogla da izađe i da odmah tvrdi da je sve u redu, pa pozivam vas da mi kažete koja to istraživanja ste vi videli, pa da kažete da je sve u redu sa psihološkom i pedagoškom podrškom kod đaka i, ako je to sve u redu, kako smo došli do toga? Nemojte prebacivati samo na roditelje. Nemojte prebacivati samo na tu decu. To rade ovi drugi ljudi. Vi ste dužni, kao neko ko je stručan da razumete da nije samo odgovoran pojedinac, već i društvo i okruženje u kojem se kreće.

Jesam predsedavajuća. Hvala vam za reč.

Hteo sam samo da ukažem da prethodna govornica prosto nije govorila o tome, te da joj ja neću odgovoriti, ali mi je važno …

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Važno mi je da to naglasim i podcrtam kako bi građani čuli. Hvala vam puno.

Hvala vam puno predsedavajuća.

Trudio sam se da se neko vreme ne javljam kako bih sakupio teze koje su ovde iznesene, pa, mi sada dozvolite da na njih odgovorim.

Pre nego što bilo šta kažem, dakle, dragi gledaoci ovog prenosa, dragi građani, možete videti da mi ovde često govorimo o tome ko je prekršio Poslovnik, ko je prekršio repliku, kako bi to trebalo drugačije da izgleda. Često se govori o tome kako treba da se vodi ova sednica. To je jedna tema od kad je počeo ovaj saziv, a i ranije naravno.

Dakle, zašto vam ovo govorim. U prethodnom periodu sve organizacije opozicije su na različitim sastancima u različitim kontaktima i na različite načine došli do jednog slaganja u tome da pod ovakvim vodstvom predsedavajućeg prosto nešto ne funkcioniše. Brojne su stvari navedene, između ostalog, način kako se zakazuje sednica, kako ne može da se dođe do toga da na dnevnom redu budu neke od važnih tačaka, i posle ću vam i pročitati koje su to sve važne tačke koje nisu bile na dnevnom redu. Ali, neću sada dublje da ulazim u to, samo ću jednu od stvari, jedan od zahteva koji smo imali da vam objasnim. Imali smo problem sa time jer smo svi smatrali, ok. možda vladajuća većina ne misli tako, svi smo mislili da se ove sednice vode pristrasno kada je vladajuća većina u pitanju. I mi smo rekli u redu, hajde da vidimo šta možemo da uradimo da to bude prosto, nešto što bi mogli da unapredimo. Jedan od predloga bio je da se primeni praksa evropskog parlamenta, praksa Bundestaga, i nešto što bi ovde moglo da funkcioniše, a to je da se na određene vremenske intervale, recimo dva sata, kao što je kod njih, smenjuju u vođenju sednice, znači, ne u funkcijama koje ima predsedavajući, odnosno ne predsednik nego predsedavajući, i da onda svaki od njegovih zamenika ima priliku da vodi sednicu.

Zašto je to važno? Zato što bi trebalo da prosto ti ljudi nemaju svoje neko mišljenje i subjektivno viđenje, nego prosto primenjuju ovu knjigu koja se zove Zbirka propisa, a tu ima svašta, nije sad to važno.

Hteo bih da pokažem da bi jedan ovakav primer…

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Evo zato smo ovo tražili, zato što smatram da predsedavajuća posle dugog perioda vremena imamo nekoga ko na nepristrasan način vodi ovu sednicu. Siguran sam da članica vladajuće većine ne želi da čini usluge opozicije, ali da na neki normalan i miran način vodi ovu sednicu, te vas zbog toga pohvaljujem. Hvala vam na tome.

Sada, kako je to rečeno, građani takođe mogu da vide da u jednom nepristrasnom okruženju i atmosferi, u atmosferi mira i u atmosferi u kojoj bi trebalo da se govori argumentima, kako moćni monolit, fabrika zakona, jedan stub nakaradne demokratije, zapravo izgleda. Oni otimaju svaku sekundu, nezadovoljni su pa se nešto ljute, pa im sve nešto nije po volji, a imaju svo vreme ovog sveta.

Taj Milenko Jovanov, pun samopouzdanja, evo da vam dam priliku Milenko, pun samopouzdanja, funkcioniše samo kada ima Vladimira Orlića na mestu predsedavajućeg da može da mu drži leđa i da može da mu daje replike od po pet minuta i šta god mu treba, ali dosta o tome.

Ovde se postavilo pitanje – ko to ima platu od 400 evra u ovoj naprednoj Srbiji u kojoj ljudi postaju ekonomski tigrovi, a kamoli društvo. Mi živimo zlatno doba i sve te bajke koje čujemo sa druge strane. Dragi ljudi, minimalac ima svaki treći građanin koji je zaposlen. Na ivici siromaštva živi pola miliona ljudi, dva miliona ljudi je jako blizu te ivice.

Puno smo pričali ovde ili sam bar ja, a vi ste pričali šta već, puno sam pričao o tome da je prosveta, nastavnici jedan ogroman sistem, a imaju od 10 do 17 posto manju platu od prosečne …

Samo da vam kažem predsedavajuća. Jako je važno da kada budemo govorili o tome šta će sve biti mere koje će doneti taj anketni odbor, moramo da razumemo kontekst u kome on donosi svoje odluke prosto, moramo da razumemo da je važno da mnogi ljudi naravno, jer ne bi onda bila prosečna plata takva, ali mnogi ljudi žive i na ivici siromaštva. Kada žive na ivici siromaštva samim tim su im neke stvari manje dostupne. Manje im je dostupno recimo privatni nastavnici, manja im je dostupna pomoć kada imaju probleme mentalnog zdravlja i slično.

Zato je važno da ovaj odbor, odnosno onaj ko ga bude vodio, a to bi trebalo da bude neko iz opozicije, razume da će u jednom takvom okruženju morati da donosi odluke i da će morati da uzme u obzir to da u Srbiji najveća većina ljudi ima platu do 50.000. Zbog toga sam to rekao.

Takođe je važno da to razumemo i ovo je primer i zaključujem sa time, da u ovoj ovde Narodnoj skupštini svi ovi ljudi iz ove službe, svi ovi ljudi koji rade ovde niko nema ni prosečnu platu. Kada govorite o tome da brinemo o ljudima, ja vas pitam, evo mi smo predložili da se osnovica plate ljudi koji rade u Narodnoj skupštini izjednači sa drugim službama kao što su ministarstva. Ali da se vratimo na ovaj anketni odbor.

Što se tiče anketnog odbora, anketni odbor bi trebalo da ispita bezbednosne okolnosti pod kojima su se desila ova masovna ubistva, trebalo bi da ispita doprinos medija, trebalo bi da ispita ulogu obrazovnog sistema i trebalo bi da ispita delovanje nadležnih institucija u periodu pre i posle tragedije.

Ja bih sada hteo da vas podsetim još jednom na to koje mere traže građani, a koje mere takođe mi iz opozicije predlažemo. Mere koje se traže su ukidanje nacionalnih frekvencija za „Pink“ i „Hepi“, traži se smena REM-a, traži se smena RTS-a, traži se zaustavljanje fabrika mržnje kao što su „Informer“, „Alo“, „Srpski telegraf“. I moram još nešto da vam kažem – traže se smene ovih ljudi. To je važno, da bi se okrenuo drugi list.

Dolazimo do toga da je ove, baš ove zahteve, ne neke druge nego baš ove zahteve, podržala akademska zajednica Srbije, podržali su ih nastavnici, istraživači, saradnici univerziteta. Zašto to govorim?

Gospodo, ja prihvatam vaš argument da sam o ovome već pričao, to je istina, ali imamo jednu promenu situacije. Samo da vam objasnim zašto o ovome govorim, pa onda negodujte.

Hvala vam, gospođo Elvira, znam da radite najbolje što možete. Ja jesam, žao mi je što ću reći, skoro da sam navikao na ovo, žao mi je što u našem parlamentu…

Ne morate reagovati, sve je u redu, stvarno mogu da govorim. Sa ovakvima izlazim na kraj levom rukom. Nikakav problem.

Ne treba mi vaša intervencija, sve je u redu. Hvala vam.

Šta hoću da kažem?

Od kad sam pričao o ovom proglasu, a to sam radio jutros u ovoj Skupštini, dakle, ja sam vam rekao da je ovaj proglas nešto gde je 450 najeminentnijih nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji dalo punu podršku zahtevima. Taj broj je porastao na 600. Jel me razumete? Znači, taj broj je u međuvremenu porastao na 600, od kad sam ja o ovome jutros pričao, do ovog trenutka danas. Znači, imamo još trećinu više ljudi koji je podržalo ovaj proglas i očigledno je da mi ovde imamo društveni konsenzus da bi ove zahteve trebalo ispuniti.

Da li me sad razumete zašto pominjem ovo?

(Nebojša Zelenović: Tek dolaze advokati.)

A tek dolaze advokati, hvala kolega Zelenoviću na ovom doprinosu i molim vas da o tome pričate više. Hvala na podsećanju da su i poljoprivrednici, hvala na podsećanju da će i oružari, hvala na podsećanju da su i gimnazijalci, hvala na podsećanju na sve one ljude koji trpe u Srbiji, koja je pod nasiljem.

Hvala, kolega Milivojeviću na podsećanju na studente.

Dakle, to je jedan društveni konsenzus koji mi imamo.

Jedini ko brani „Pink“ i „Hepi“ možete biti vi. Ali zašto? Zato što su vaši pojedini poslanici učestvovali u „Farmi“ i tamo završili drugi. I onda su bili drugi u superfinalu i onda su se naljutili, pa su tužili Željka Mitrovića. I sad mi to treba da gledamo? Pa, dajte, molim vas, ljudi!

Niko ne želi „Farme“, niko ne želi „Parove“, niko ne želi rijalitije.

Predsedavajuća, da vam ukažem na to da neki od poslanika su učestvovali u rijaliti programima i zbog toga smatram da imaju dodatni…

Ne želim, u pravu ste. Nema problema.

Dakle, šta se sada desilo?

Mi smatramo ove zahteve delom i doprinosom anketnom odboru. Anketni odbor bi trebalo da ima na umu i ove kratkoročne zahteve koje bi trebalo da ispuni vladajuća većina, a da onda uđemo u nešto što je bilo dugoročno, bavljenje kako da Srbiju izbavimo, Milenko, kako da okrenemo drugi list. Ne možemo to uraditi ako nam ovde u Vladi sedi čovek koji predstavlja službu koja je u proteklih šest i po godina oduzela samo 11 hiljada komada oružja, a hvali se da su prethodnih šest meseci oduzeli 57.000. Ali, želim nešto drugo da vam kažem.

Ti građani koji su podržani očigledno od akademske zajednice, ti građani obratili su se vama, kad govorimo o dijalogu, vi ste vlast, vi donosite odluke, dakle ti građani obratili su se i vama i uručili ove zahteve. Na vama je da ih ispunite. I šta se onda desilo? Dakle, sada odgovaram na taj deo.

Jedan od prethodnih govornika nam je rekao - zašto opozicija neće izbore, kada predsednik daje izbore. Hteo bih njemu da odgovorim. Dakle, mi tražimo ispunjenje zahteva, a vi nudite te izbore, te nudite neke dogovore, sve nudite samo da ne pomenete ove zahteve. Ja ću vam reći šta smo mi onda uradili.

Kada je predsednik to rekao, kada je predsednik ponudio taj dijalog, koji je lažni dijalog, niko mu ne veruje. Mi ne tražimo reč, mi tražimo dela. Mi tražimo da se donesu odluke. Mi tražimo da se sprovedu ovi zahtevi. Mi smo pozvali građane da odnesu poruke predsedniku i da mu poruče šta oni misle kad ih on pita šta je taj dijalog.

Ja ću vam reći šta misle građani i uvek je lepo da pitate građane šta misle, zato što će vam oni najbolje reći šta je suština nekog problema. Dakle, građani predsedniku kažu – ostavi nas na miru, zašto je stradala porodica Milivojević? Građani su predsedniku ovu poruku odneli, dakle, ne ja. Znači, ove poruke su završile kod predsednika. Ambrozija se čupa iz korena. Aleksandar Vučić zagađuje sredinu preko TV kanala. Dakle, očigledno je da se ovde vodi polemika oko javnih servisa, oko medija, oko frekvencija koje su javno dobro. Kolege iz SPS, trebalo bi da znate malo više o tome šta je javno dobro, s obzirom na to da se predstavljate kao socijalisti. Zar ne bi vi trebalo da branite to javno dobro? Objasnite kako vama ne smeta da se čovek sa pištoljem pojavljuje u…

Izvinjavam se.

Dakle, kažu građani: „Molim vas da mi vratite moju zemlju, zemlju pravde, istine, hrabrosti i slobode, vratite mi radost življenja“. Pa normalno je da kada imamo tako veliki izliv mržnje, agresije, sukoba i svega što dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“, normalno je, gospođo predsedavajuća, da će ljudi ovo tražiti.

„Gospodine predsedniče“, kaže jedan od učesnika, „želim da živim u Srbiji bez nasilja, želim bolje društvo, drugačije društvo“. Pa o tome pričamo danima. Ovaj anketni odbor o kome govorimo bi trebalo upravo mere da donese kako bi se odgovorilo na zahteve ovih ljudi. Šetamo da nam deca budu živa i vesela. Dakle, to je poenta ovih protesta i društvenih procesa koji se dešavaju. „Kada mrak ode, svetlost dolazi“, kaže jedan od učesnika. „Vučiću, idi, da bi sistem došao.“

E sada, puno smo imali različitih ovde razmimoilaženja da li je sistem zakazao ili sistema nema. Dakle, kaže jedan od učesnika: „Nisam se vratila iz Nemačke da bih živela u zemlji sa ovoliko nasilja. Ja sam se vratila, a ti odlazi“. „Odlazite više, vreme tiranije je gotovo“, kaže jedan od učesnika. „Što pre odlazi, ostaćeš zapamćen kao najgori ikad u Srba, nismo mi neprijatelji jedni drugima, da nam deca rastu normalno želimo.“ Dakle, ovo su poruke koje su na poziv predsednika, koji je tražio da razgovaramo, građani uputili. Ja bih voleo da možemo da razgovaramo, ali to možemo uraditi kada ispunite ove uslove. Imate uslove koji bi trebalo da se ispune, jer su oni nešto što će Srbiju odmah okrenuti od nasilja ka budućnosti.

Dakle, dragi ljudi, pozvao bih se samo i na nešto što je potpredsednica parlamenta Sandra Božić izjavila ovim ljudima koje sam pomenuo. Dakle, ovaj proglas je potpisalo, prvo jutro sam vam pričao o tome, 450 akademskih građana, a sada 600 i taj broj raste. Šta kaže potpredsednica parlamenta Sandra Božić na to? Kaže – koja akademska javnost? Pa, evo tih 600. Vas troje plaćenika okupljenih oko istog bankovnog računa. Stvarno, kaže – ne mogu se čuti zahtevi građana od buke vaše izdajničke politike i zahteva protiv Srbije, koji pune džepove vaših nalogodavaca.

Evo kako potpredsednica parlamenta vidi građane, kako vidi akademsku zajednicu, kako vidi profesore, kako vidi nastavnike, naučne saradnike. Dakle, ljudi nije normalno da nam se obraća ovako žena koja je potpredsednica parlamenta. Znam da je vama ovo normalno, ali nije normalno u zemlji u kojoj želimo da živimo bez nasilja.

Vama je normalno, dakle, ne govorim o neimenovanim nekim ljudima, nego o ljudima koji čine vladajuću većinu, vama je normalno da se ljudima, okupljenima, na ulici obraćate sa - govno jedno bezobrazno, ološi smrdljivi, to su vaše reči – ološu, narkomani, sektaši, to su vaše reči gospodo. Idioti iz opozicije koji će večeras ići na protest to su vaše reči. Tajkunski Šolakov medij, najavljuje haos u petak – lešinari dolaze, hijene, strvinari, šakali, to su vaše reči ovo je u javnom, ovo ste pustili u javnost gospodo. Najodvratniji kriminalni šljam tako se obraćate izabranim predstavnicima građana, lopurde i lažovi, tako nazivate građane. Gluperde, tako nazivate građane. Pseto je ostalo verno gazdi, tako nazivate građane. Ološi bedni, tako nazivate građane. Bolidi, bolesnici, nikome zdrave pameti, opet, nikome zdrave pameti ne bi palo - šta? Da, traži Srbiju bez nasilja? Pa, zar to nije nešto najnormalnije čemu treba da se okrenemo posle velikih tragedija koje su se desile? Gujo štrokava, tako nazivate građane, tako nazivate predstavnike opozicije koje su građani birali. Nema vode koja može oprati fekalije sa obraza pedofilčine, tako nazivate izbrane predstavnike građana, ljudi. Mufljuz uvek mufljuz, tako nazivate građane. Nasilje, kabadahije, ulica, lopovi, tajkuni, gnjide, tako nazivate građane, glupani, ovo je evo, bednici, mrzitelji svega srpskog i lešinari sprovode teror po Srbiji i tako dalje.

Dragi građani, ovako izgledaju Tviter nalozi predstavnika većine, ovako izgledaju Tviter nalozi, ovako izgleda govor kako joj se narodni poslanici Srpske narodne stranke obraćaju, kako se obraćaju javnosti, kako se obraćaju građanima, na koji način šalju uvrede, na koji način reprodukuju, šire nasilje.

Ovo nasilje, kasnije, reći ću vam to na ličnom primeru, ovo nasilje koje vi reprodukujete ovde, ono dolazi sa vrha ove države. Dakle, predsednik lično je upotrebljavajući ove reči nazivao one sa kojima bi kao dijalog, nazivao nas je lešinarima, ološima i slično. I, sada građani, primetite kako te reči predsednika nepogrešivo završe u ovim tvitovima u javnom govoru narodnih poslanika, primetite to. Sada vi meni rečite, čime treba da se bavi taj anketni odbor ako ne da utvrdi odakle dolazi najveće nasilje u ovoj našoj državi?

Dakle, dolazi od predsednika, preliva na narodne poslanike, narodni poslanici onda to prenose ili u medije ili u društvene mreže. Mediji koji to prenose kao što je „Informer“ „Srpski telegraf“, „Alo“ i drugi. Oni prenose to dalje, da bi na kraju završili u tv programima kao što su „Pink“ i „Hepi“, a „Pink“ i „Hepi“ dalje šire ovu mržnju, šire agresiju i šire nemoral dalje. I, do čega onda dođemo? Onda dođemo do toga, da dok sam pričao o ovome, čitao vaše tvitove, govorio vašem jezikom, očigledno imate problem sa tim, pa, što govorite to ljudi? Što govorite?

Najsrećniji bih bio, kada bi vi tu stali, kada bi rekli, to je bilo iza nas, mi više nećemo da se tako ponašamo, mi smatramo da su tragedije koje su se desile nešto što nas je sve otreznilo. Jel ima veće tragedije? Nema. Jel trenutak za otrežnjenje? Jeste. Mi smatramo da bi trebalo da nas to sve otrezni i osvesti.

Šta se onda desilo? Onda jedan od vas, valjda poverovao predsedniku da je to stvarno tako, jedan od vas Janko Langura odluči da na Tviteru ceo dan poziva na moje ubistvo da bi me posle sačekao na stepeništu ovde.

Ljudi, ja sam naravno to prijavio policiji, time će se baviti naš pravni tim, kao što se bavi mnogim drugim slučajevima, ali nema veze. Ono što je tu problem jeste, što vam je to živi dokaz kako nasilje koje stvarate u govoru, kako nasilje koje izgovorite dođe do toga da se ono desi. Smatram da je to pogrešno, ljudi. Smatram, da imate odgovornost prema tome da se to nikada ne desi.

Vi govorite o tome da bi trebalo drugačije pričati. Vi govorite da treba stajati iza izgovorene reči. Prethodni govornik, ovlašćen od vaše strane da govori po ovoj tački, znači, neko ko je odgovoran, el tako? To je neko ko ima povećanu odgovornost od vas ostalih, barem po ovoj tački? Kaže, neodgovornost pokazuje opozicija za izgovorenu reč. Pa, koju odgovornost, drage kolege, koju odgovornost vi pokazujete za ove reči? Koju odgovornost pokazujete za ološi, hijene? Koji odgovornost pokazujete za sve što se izgovorili?

Ne mogu ni da ponovim. Pazite ovo, opozicije, politika hladnog i vatrenog oružja. Kako bre? Gde ste to videli? Spodobe, što gore za Srbiju to bolje po vas, u ta dva tri reda sede lopovi, manipulatori, drugarice dilera, narkomana i alkoholičari. Pogledajte, koliko imam ovoga. Nisam ni pola pročitao, ljudi.

Znači, kao što rekoh, dajte da zaustavimo ovo. Dajte da odavde nakon ove sednice izađemo napolje tako što se nećemo vraćati u ove grozne izjave koje imate. Hajde da stanemo. Hajde da kažemo, ne ide ovako. Došlo je do nekog trenutka kada je ono što smo radili cela ova Skupština, svi, celo društvo, ali i oni koji su najodgovorniji. Vi imate vlast gospodo, vi snosite odgovornost. Znači, najodgovorniji ste. Hajde da izađemo odavde i da donesemo odluke koje će naše društvo da otrgnu od nasilja i da nas stave u poziciju da radimo drugačije, da okrenemo list, da raskinemo sa prošlošću. Da nam ne padne na pamet više tako nešto da radimo.

Hajde da ova naša Srbija prodiše. Hajde da bude normalno, da ne bude normalno taj „Hepi“ i „Pink“, isijavaju nasilje, glorifikuju kriminalce, pojavljuju se ljudi s pištoljima, jedni druge dave, napadaju, napadaju maloletnice, napadaju žene. Kako vas je zabolela svaka reč ovde koja je povišenim tonom rečena, pa ste ustali da branite, hajde tako branite ovu našu javnost koja je pod vašom vlasti toliko posrnula da ne može do sebe da dođe. „Pink“ i „Hepi“ vam uređuju ono što deca gledaju. Hajmo, školski program, obrazovni program. Hajmo, kultura. Hajmo, sve drugačije od onoga što se sada dešava u našem društvu.

Da li možete sebi to da kažete? Da li možete da se zaustavite? Da li možete da zaustavite tu propagandnu mašineriju? Da li možete da kažete nećemo to više raditi? Ne možete. Ja imam slike vaših poslanika koji uređuju u Skupštini „Informer“, kače vesti. Meni je jasna vaša povezanost. Meni je jasno da ste vi izvor ovog nasilja, ali preveliku cenu smo platili kao društvo za to što radite. Još jednom vam govorim, vreme je da se sa time stane. Hvala.

Hvala predsedavajući, poštovani građani, uvažene kolege, hteo bih da vam skrenem pažnju. Danas pričamo o formiranju anketnog odbora koji bi trebalo da utvrdi činjenice oko traumatičnih dešava koja su se desila u našoj državi, oko masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca i Smedereva, u selima.

Za one koji su juče pratili prenos Narodne skupštine, ja sam tvrdio, jedan veći deo, objašnjavajući motiv za uopšte predlaganje formiranja ovog anketnog odbora, govorio sam o tome da smo mi u rečenici Ane Brnabić „da sistem nije zakazao“ prepoznali jednu državnu politiku izbegavanja odgovornosti, bežanja od toga da se donesu neke važne sistemske promene u našoj državi i jednu želju svih poluga vlasti da sve ostane isto, iako su ovi traumatični događaji pogodili našu državu.

Zaista bi bilo neophodno da se stane, okrene drugi list i da Srbija krene od nasilja ka budućnosti u kojoj bi glavnu ulogu igrala briga za decu, vaspitanje, poboljšanje uslova u školama, povećanje plata nastavnika, povećanje broja pedagoga i psihologa, bolji uslovi rada u školama, bolji uslovi za decu, više razumevanja, jedan potpuno drugačiji sistem u kome bi u glavnoj ulozi bilo školstvo, prosveta, briga, a zašto ne i zdravstvo.

Došli smo juče do jednog trenutka, a ja sam vam rekao da ću se uvek truditi da pohvalim nešto pozitivno. Podsetio bih građane da smo imali situaciju u kojoj sam ja tvrdio da, čak i sa druge strane mislim da postoje ljudi koji bi se možda složili sa time, samo dan nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ne postoji mogućnost da premijerka može da kaže da sistem nije zakazao.

Koje to analize, koja to istraživanja, koje to pokazatelje tog sistema o kome je govorila je ona mogla da ima samo dan nakon što se desilo ovo masovno ubistvo? Kako je ona mogla da zna? U tome sistem nije zakazao. Mi smo videli upravo da to postaje državna politika.

Dragi građani, dobio sam potvrdu za ono što tvrdim sa najvišeg mesta parlamentarne grupe većine, od gospodina Jovanova. Ovde u ruci držim stenogram koji kaže da se gospodin Jovanov usprotivio želji opozicije za formiranje anketnog odbora i kaže – anketni odbor iz izlaganja predstavnika opozicionih stranaka svih je apsolutno nepotreban zato što oni apsolutno znaju sve odgovore unapred, sve odgovore na pitanja koje anketni odbor treba da da. Bez bilo kakvih analiza, bez bilo kakvih slušanja, bez bilo kakvih priča, bez bilo čega oni to već znaju.

Čekajte, gospodine Jovanov. Da li se ovo desilo možda da ste vi osudili premijerku koja je samo dan posle tragedije u školi „Vladislav Ribnikar“ upravo rekla da sistem nije zakazao? Ovako izgleda, gospodo, kada se neko sprema, kada čita, kada obraća pažnju na ono što druga strana govori. Meni je važno da čujem šta vi govorite, ne zato što mislim da vi govorite ispravno, nego zato što se u onome što pričate kriju nipodaštavanje javnosti, kriju se strašne stvari. Ovo je strašno po meni, da vi dozvolite sebi da napadate opoziciju istim argumentima kojima je bilo jasno da Ana Brnabić ne može da zna ništa jedan dan nakon ove tragedije i zato je važno da vidimo kako izgleda izvrtanje koje konstantno dolazi od vladajuće većine.

Dakle, ljudi, evo vam izlaz iz ove situacije. Priznajte da Ana Brnabić nije mogla da ima nikakve informacije u trenutku kada je rekla da sistem nije zakazao. Priznajte da nisu tačne tvrdnje gospodina Gašića, ministra policije, da sistem radi stabilno. Priznajte da nisu tačne tvrdnje ljudi koji su predstavljali Savet REM-a i Izveštaj REM-a da sistem nije zakazao i da je sve u redu sa „Pinkom“ i „Hepijem“. Hajde da to priznamo. Hajde da u našem društvu dođemo do konsenzusa da nešto ne valja. Hajde da dođemo do toga da nešto mora da se promeni.

Ako dođemo do toga da nešto mora da se promeni, evo, ja vam predlažem šta da uradimo svi zajedno ovde. Hajde da se oduzme frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“ zbog nasilja koje dolazi sa tih televizija. To je jedan od zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“. Hajde da smenimo Savet REM-a zbog toga što ništa nije učinio da se zaštiti naša javnost od nasilja koje dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“. Hajde da zaustavimo dnevne novine koje šire mržnju, agresiju i nasilje, kao što su „Informer“, „Alo“, „Srpski telegraf“ i svi ostali. Hajde da smenimo rukovodstvo RTS-a zbog toga što neadekvatno izveštava. Da li ste svesni da u ovim programima 95%, prema analizama nezavisnih organizacija, programa informativnog zauzima jedna stranka, pa vaši koalicioni partneri vam se žale na to.

Hajde da smenimo ministra policije, kao što je ostavku podneo Branko Ružić, i hajde da okrenemo drugi list.

Izvinjavam se, zaboravio sam jednog čoveka koji je stvarno odgovoran i zaslužio je smenu po mnogo, mnogo razloga, a to je gospodin Vulin. Ne dozvolimo da takvi ljudi budu ikada više na nekim visokim pozicijama.

Nego, da se vratim. Zašto ovo tražim? Ovo tražimo kako bismo došli do okretanja novog lista, kako bismo došli do toga da programi u kojima osuđeni kriminalci objašnjavaju kako ubiti čoveka na ovim nacionalnim frekvencijama prosto ne budu mogući. Neko je za to odgovoran. Kako smo do toga došli? Ja mislim da je odgovoran REM, ali ste odgovorni i vi, gospodo iz vladajuće koalicije, zato što to vama odgovara.

Nemam ja neke, kako bih rekao, ja nemam uverenje da vi to možete da uradite. Znam da je vama to teško zbog toga što vi, zbog toga što kontrolišite i zloupotrebljavate medije dolazite do toga da pobedite na izborima. Zbog toga što se preko ovih medija obračunavate sa vašim političkim neistomišljenicima dolazite do toga da stalno napadate ljude i da uništavate živote. Meni je vaš mehanizam jasan. Juče sam ga ja objasnio ovde. Pokazao sam vam da direktno uređujete, vaši poslanici direktno uređuju portale ovih novina, recimo „Informera“.

Ali, situacija je tako ozbiljna, tako velika da kao društvo mi moramo, pa da li ćete vi dobrovoljno učiniti ove poteze i shvatiti da je došao taj trenutak, da smo pali nisko kao društvo, da moramo da promenimo neke stvari ili ćete to uraditi pod pritiskom građana na ulici za samo društvo nije toliko važno, zbog toga što ove promene moraju da se dese.

U stvari, pogrešio sam kad sam rekao da nije toliko važno. Važno je, zato što kada biste vi doneli ove odluke one bi bile pokazatelj da možda nismo toliko nisko pali kao društvo, ali jesmo, jer da nije građana na ulicama ništa od ovoga ne bilo moguće.

Kako neko reče juče, kao što je do juče bilo nemoguće da će ministar prosvete podneti ostavku, danas se to desilo, kao što je bilo nemoguće da će RTS izveštavati o protestima, danas se to desilo. Još jedna dobra vest za sve koji prate, kao što je bilo nemoguće da se povuče zakon prema kome će nacionalni parkovi biti privatizovani, evo danas se to desilo. Da se nije možda premijerka probudila sa nekom izraženom grižom savesti zbog toga što je Taru, Frušku Goru, Đerdap htela da privatizuje? Rekao bih da nije. Nadam se da možda jeste, jer i dalje verujem u ljude, uprkos stvarima koje su preda mnom. Siguran sam da nije. Nema tu nikakve griže savesti, nego ima građana koji su besni, koji su ljuti i koji traže promene.

Zbog tih građana i zbog onih koje ste dovlačili na kontramiting, gde je čovek poginuo, ja vas molim, zahtevam, apelujem, tražim da se ispune ovih zahtevi odmah. Nema pregovaranja oko toga. Mi možemo da pričamo o čemu god hoćete, ali nakon što ispunite ove zahteve. To ne činite uslugu opoziciji, to ne činite nikome uslugu, to činite dobro za ovaj narod koji se okupio ovde i koji će se ponovo okupiti i koji će tražiti da se zaustavi nasilje u našem društvu.

Hvala.

Dragi građani, ovde se dešava jedan igrokaz. Ko je drugi režiser nego onaj koji nosi najveću odgovornost, a to je svakako predsedavajući ove Skupštine, koji svojim malim, sitnim, sitničavim komentarima, dobacivanjima, upadicama, pokušajem da bude komičan, šaljiv, raznim nekim malim stvarčicama kojima vama u televizijskom prenosu treba da prenese neku vrstu nepoštovanja prema opozicionim poslanicima i tako koristi svoju poziciju da svaki put po malo bocne, doda, malo zaspe nekim nepoštovanjem sve ono što radi opozicija.

Kako bi vi razumeli šta je sad suština ovde, naravno da predsedavajući ima pravo, kao i svi ostali narodni poslanici, da govori u Narodnoj skupštini, samo što to pravo uređuje član 100, koji kaže da predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednici Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine. To bi značilo da kada dovitljivi komentator želi nešto da kažem, a to nije uopšte nešto što mi ne bismo voleli da čujemo, važno je mišljenje najodgovornijeg među nama, ono je važno i ono treba da bude rečeno, ali treba da bude rečeno poštujući se ova knjiga ovde, treba da bude rečeno poštujući se pravila.

Dakle, ja predlažem da on siđe dole pa da nas obavesti o tim sjajnim mislima koje ima, da razumemo kako se on odnosi prema ovome što je na dnevnom redu danas.

Kada se desi jedna ovakva zloupotreba koju smo prethodno mogli da vidimo, gospodina Mirković, tu je član 103. koji kaže, na koji se pozivao puno puta kada je opravdane zamerke opozicije pokušavao da otme iz vremena koje imamo, tu je član 103. koji kaže da se ova zloupotreba kažnjava tako što se oduzme vreme.

Dragi građani, ja koristim ovu priliku iako govorim o jako važnim i traumatičnim temama, da vam skrenem pažnju na to da je ova Skupština umnogome zloupotrebljena ovakvim ponašanjem predsedavajućeg i da bi predsedavajući trebalo da pokaže dužnu pažnju prema temama kojima se bavimo, kao i da nam ovde omogući da možemo o tome da razgovaramo tako što ćemo sukobiti argumente, tako što ćemo jedni drugima objasniti šta mislimo i slično, a ne da koristi svaki momenat da po jednu, dve sekunde štrpne negde, pa da Milenko Jovanov ima replike koje traju tri minuta, da imamo pitanja koja dolaze od vladajuće većine koje traju duplo više od vremena predviđenog.

Dakle, to je taj moćni SNS, gospodo, to je ta fabrika zakona, čvrsti monolit koji trči da ukrade koju sekundicu opoziciji. Šta će da se desi ako normalno razgovaramo? Evo, da vam pokažem da mogu da cenim i kada se desi neki normalan, argumentovan razgovor, pohvaliću gospodina Jovanova na tome što je priznao da iste argumente koristimo kada govorimo o Ani Brnabić, pa je onda u redu da se ta žena jedan dan nakon tragedije obrati i kaže da sistem nije zakazao, iako nema nikakve informacije o istom tom sistemu na kojima može da tvrdi tako nešto, ali nije u redu kada opozicija ima mišljenje i predlog kako treba da radi anketni odbor koji predlaže.

Meni je ovo jako korisno, mislim da je i građanima korisno da vide kako izgledaju ti dvostruki standardi, te bravure u logičkom razmišljanju, kako izgleda kada jedan dan govorimo jedno, drugi drugo, kada standard jedan primenjujemo na opciju A a standard isti drugačije, samo izokrenut, na opciju B.

Šta ja hoću da kažem i šta je ovde zapravo važno? Važno je da premijerka nije mogla da zna da sistem nije zakazao, da ta tvrdnja izrečena tada može da znači samo da je ovo doneto isključivo za potrebe opravdavanja sebe i ljudi na vlasti koji su u prethodnih 12 godina propustili da deluju da se ovakve tragedije spreče, to je jedan zaključak, ili mnogo gore, i ono što zapravo mislim da se dešava, ako sistem nije zakazao, onda nema potrebe za neke velike promene i ozbiljne popravke tog sistema. Jer, kako tvrdi, sistem nije zakazao.

Naravno da je ovo mnogo opasnije od pukog bežanja od odgovornosti, jer mi smo navikli da ljudi koji dolaze iz SNS se kriju, ne žele da odgovore na argumente, beže od odgovornosti. To nije ništa novo, to se dešava stalno. Mi vas nešto kad pitamo, jedino što od vas možemo da dobijemo su napadi na ljude koji postavljaju pitanja. Nema nikakve argumentovane rasprave, nema nikakvih odgovora, pa tako sigurno neće biti od one koja je glavna u tome da beži od odgovora.

Zato je važno da ovo ističemo iznova i iznova, jer to – sistem nije zakazao, kasnije vam se našlo u izveštaju o bezbednosnoj situaciji zemlje. Kada mi govorimo o tome da u tom izveštaju piše da je za 123% povećan broj bezbednosno interesantnih dela u okolini naših škola, znači, vi to napišete u izveštaju, i onda nam kažete – ali, sve je stabilno, to nije toliko važno. U okolini naših škola se 438 bezbednosno-informativno zanimljivih dela desilo u prvoj nedelji kada su se desila ova tragična dešava, i šta vi kažete? Stanje je stabilno. Skoro 200 pretnji našoj deci, 22 nožem, 13 pištoljem se desilo u okolini škola i šta vi kažete? Stanje je stabilno. Kažete da su ovi događaji s pravom malo uzbudili javnost, ali stanje je stabilno.

Imamo 17 mrtvih žena u femicidima od početka godine. Imamo najmanje tri napada noževima, zoljom je čovek srušio zgradu. Juče se desilo ubistvo žene, deteta i samoubistvo i vi kažete sve je u redu. Mene boli vaše sve je u redu. Mene boli vaše sistem nije zakazao, ali manje više ja, boli sve ove ljudi, boli građane. Zato se okupljaju na ulicama, zato su besni. Jel vi to možete da razumete? Jel razumete da mi u tome što vi kažete sistem nije zakazao, vidimo vašu nameru da ne menjate taj sistem koji je do ovoga doveo.

Ljudi, ne trebaju nam pokazatelji da vidimo da imamo 18 mrtvih i 20 povređenih. Trebaju nam pokazatelji da bi videli na koje sve tačno načine treba promeniti stvari, ali kada se ovako velike tragedije dese, a podsećam vas na primer Slovačke, gde je ubijen novinar sa svojom verenicom, gde su se ljudi okupili slično kao sada, da je pala cela Vlada zbog toga.

Niko ne misli da ga je ta Vlada lično ubila, niko ne misli da ste vi povukli oroz kada se ovo dešavalo, ali kada su neke stvari koje dugogodišnjom vašom nebrigom su dovele do toga da ovako nešto bude moguće i niko ne kaže da ste vi lično za to krivi, ali ljudi pokazao sam vam juče. Relevantna istraživanja govore da kada su deca izložena nasilju, kada su ljudi odrasli izloženi nasilju, na televiziji, konstantno, svaki dan, da dolazi do toga da postoji mogućnost da će ti isti ljudi izvršiti krivična dela nasilja.

Sada vi meni objasnite, ako je to tako, a mogu da vam dostavim izvore, nije mi problem, ako je to tako, kako je onda moguće da u izveštaju REM-a imamo da je sve u redu? Kako sistem nije zakazao ako čovek sa pištoljem vodi jutarnji program? Kako sistem nije zakazao ako imate osuđenog kriminalca koji objašnjava do detalja kako je najbolje ubiti čoveka u programu? Kako sistem nije zakazao kada se vaš voditelj i urednik političke rubrike dnevnog lista „Politika“, najstarijeg na Balkanu ili kako se već hvali, njih dvojica sede u programu i dogovaraju se kako je najbolje ubiti opozicione aktiviste, da li bolje sekirom i puškom.

Zato što mi vidimo da sistem jeste zakazao, zato je u udruženom akcijom opozicije došlo do toga da smo primorali ovog vašeg razrednog, vašeg šefa parade ovde smo primorali da mora da zakaže ovu sednicu.

Meni je drago kada čujem sa vaše strane da se pojedinci hvale time da u Narodnoj skupštini pričamo o ovim problemima, ali građani, znajte da je jedini razlog zašto danas pričamo, ne danas, nego svo ovo vreme, a mislim da je dobro da pričamo ovde, to što nisu imali izbora, što su morali da zakažu sednicu. Ali, evo, došli smo do toga da se i vi pohvalite time, bravo, dobro je to.

Ovaj anketni odbor koji ovde sazivamo, razlog za njega je to što smo videli da se ništa neće desiti, da je neophodno da se urade analize, da je naša premijerka najodgovornija osoba u ovoj zemlji i nemojte lagati da je to predsednik, njegova ovlašćenja su jako mala, a to što ste ih vi okupirali i to što je on okupirao ovu državu i sve institucije, to je druga priča, bavićemo se i time, nemojte da brinete, bavićemo se i time.

Dakle, ona koja je najodgovornija u zemlji, ona koja bi prva trebalo da kaže – hajde, ljudi, da vidimo gde smo pogrešili, šta smo uradili, šta smo mogli da uradimo, hajde da uradimo sve analize, hajde da ne ostane kamen neprevrnut, da bi utvrdili šta možemo drugačije, ona izađe i kaže, gospodine Jovanov, ono što se vama nije svidelo kod opozicije, pripisujući nama da mi već znamo šta treba da radi anketni odbor, ona izađe i prvi dan posle „Ribnikara“ kaže: „Sistem nije zakazao“.

E, tu vam leži motiv i za naše delovanje ovde u parlamentu, tu vam leži motiv i za bes ljudi na ulici, jer ako sistem nije zakazao, neće biti nikakvih promena, a to smo videli iz Izveštaja REM-a, nema potrebe bilo šta da se menja. Ako sistem nije zakazao, nema potrebe da se nešto specijalno uradi ni po pitanju 2,7 miliona komada oružja u rukama građana. Nemojte nas zavaravati sa vašim pi-ar kampanjama u kojima tvrdite da je predato desetine hiljada, to predaju odgovorni građani. Zakasnili ste sa tom merom. Mi je podržavamo, mi kažemo da je dobro da ljudi predaju oružje, ali to je zbog odgovornih građana, zbog osećanja ljudi da bi nešto moglo drugačije.

Mogli ste da oduzmete oružje, bilo je dovoljno vremena. Za zadnjih šest i po godina oduzeli ste ukupno 10.745 komada oružja, nijedne godine više od 2.000 i dođe čovek ovde, ministar policije, i kaže – u prvih šest meseci, iako u Izveštaju piše 100, ne piše ni 100, piše manje, mi smo uzeli 57.000. Jel nema neko od vas da kaže da je to neodgovorno ponašanje, da je neodgovorno ponašanje tvrditi da je u šest meseci oduzeto 57.000 komada oružja? Dakle, ne govorim, samo jedna mala ograda, ne govorim o predatom oružju, nego o onome što ste oduzeli. Znači, oduzeto je manje od 100 komada oružja, a vi tvrdite 57.000. U kojoj to statistici piše? U kojoj to statistici? Gde to piše? Vaš izveštaj piše da je manje od 100, u zadnjih šest godina, a ima među vama onih koji se bave i bezbednošću. Neka ustane jedan i kaže koliko je oduzeto oružja u zadnjih šest godina. Svake godine manje od 2.000 komada. Kako smo došli da za prvih šest meseci ste oduzeli 57.000, ja ne znam.

U stvari, da se samo vratim na poentu, poenta je, ljudi, mi vidimo da ne planirate ništa da radite nakon ovih velikih tragedija. Nas to boli, ljude to boli i želimo da se to promeni. Zato ova sednica Narodne skupštine, zato anketni odbor i zato protesti „Srbija protiv nasilja“. Hvala.

Ja ne znam šta da vam kažem? Dakle, ovde je ovaj čovek… Razumem kada se uspava, razumem kada ne može da reaguje zato što se uspavao, razumem kada odlutaju misli, razumem kada… Jeste, naporno je biti u Skupštini ovoliko dugo, voditi Skupštinu ovoliko dugo, ja se slažem, ali umesto što se spava na toj poziciji predsedavajućeg, ustupi se mesto nekom drugom ko možda ima želje i volje da ovu Skupštinu vodi prema ovom Poslovniku.

Dakle, dragi građani Srbije, ja ću ponovo da vratim i da vam kažem nešto. Dakle, prvo, replika može trajati do dva minuta. Svaki put kada se obraća predstavnik većine, on koristi tri minuta. Dakle, eto te male pobedice za moćni SNS. Uzeli ste po minutić svakome kad god možete.

Druga stvar, ako čoveka pomenete na ovaj očigledno uvredljiv način, kao što je pomenut gospodin Lutovac, nemojte se praviti. Vređate inteligenciju građana time što vam nije jasno šta znači „to“. Nije vam jasno šta znači „to“?

(Milenko Jovanov: To dete, infantilno. Kad je neko infantilan.)

Nemojte dobacivati, gospodine. Nemojte dobacivati. Pa, i to vam piše ovde, da ne možete dobacivati, ali ja znam na šta vi računate. Računate na vašeg voljenog vođu ovde u ovom okruženju. Vi ste navikli da imate jednog čoveka kojem se obraćate, u koga gledate, ko vam je šef i glavni, jer sami ne možete da donosite odluke. To je jasno. Zato i glasate na zvonce. Zato se i ponašate tako, aplaudirate svačemu što izađe ovde za ovom govornicom što dolazi sa vaše strane čega bi se trebalo stideti.

Član 104. kaže – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, poslaničku stranku, imate pravo na repliku.