Hvala, predsedavajući.

Hteo bih da ukažem na povredu Poslovnika, član 205. Pošto je danas poslednji četvrtak u mesecu hteo sam da vas pitam – da li ste obavešteni od strane Vlade koji ministri ne mogu da prisustvuju sednici i ukoliko jeste možete li obavestiti i nas i da li je ovo povreda Poslovnika ili nije? Hvala.

Hvala, predsedavajući, za reč. Imam neka baš važna pitanja da postavim.

Prvo pitanje ministarki pravde Maji Popović – da li ćete pokrenuti neke korake i koje da se ljudi zaštite od samovolje izvršitelja? Ovo pitam povodom ovog aktuelnog slučaja danas koji je sprečen da se cela jedna zgrada na Vračaru oduzme, da 13 porodica završi na ulici i generalno pitam to zbog velikog broja građana koji su na meti izvršitelja često zbog dugova koje uopšte oni nisu ni napravili, nego su investitori malverzacijama doveli ljude u situaciju da izgube svoje domove.

Takođe, imam još jedno pitanje povezano sa ovim, a znam da znate o čemu se radi, jer su vam oštećeni pričali, šta ćemo sa slučajem izvršiteljke Mirjane Dimitrijević? Hoćemo nešto da uradimo protiv toga? Hoćete možda da se aktivirate da je odstranite sa posla zbog toga što su pokrenute krivične prijave koje bi trebalo da budu dovoljan osnov da se ova žena zaustavi da otima ljudima? Detaljnije ću ovo objasniti, nemam puno vremena, u drugom delu.

Takođe bih hteo da pitam Gorana Vesića da li su delovi obilaznice oko Beograda dobili građevinsku dozvolu i da li je izvršen tehnički prijem ovih delova obilaznice pre puštanja u saobraćaj? Znate zašto ovo pitam, mislim da ima indicija da nisu, pa bi bilo lepo da vi to nama objasnite, jer ukoliko nije izvršen tehnički prijem, postoji rizik da ljudi mogu imati povećan broj saobraćajnih nezgoda, pa da vi nama to lepo objasnite.

Treće pitanje koje postavljam najodgovornijoj među vama, ali generalno i svim ministrima koji imaju osvedočene nasilnike i batinaše u svojim redovima, gospodo, da li biste možda mogli da krenete od toga da ih zaustavite, da prosto pokažete odlučnost, pa da ove ljude ne primate, pod jedan, ne primate u službu, a pod dva, ako su već u službi, da ih iz te službe smenite, tako da, recimo, ljudi poput Milana Bojovića, koji davi maloletnog dečaka i odvlači ga u napuštenu kuću u Batajnici, koji je specijalni savetnik generalnog direktora „Jugoimporta“, a nalazi se i na čelu Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje, nema šta da traži u državnoj službi? Da onda Đorđe Dabić, čovek koji je prebijao penzionere u okolini Čajetine i terao ih da glasaju za SNS nema mesta u službi državnog sekretara. A eto, taj je kod vas, gospodine Martinoviću. Taj vam danas preti govornicima protesta Srbija protiv nasilja, protiv Pavla Cicvarića, govori na sva zvona, na onaj tviter način kako sam dokazao ranije.

Dakle, da li bi možda moglo da nema mesta u državnoj službi za Draška Markovića, direktora za ljudske resurse u Telekomu Srbija? Da li bi možda mogli i da osudite ponašanje Janka Langure, koji me sačekuje ovde na stepeništu Narodne skupštine i preti mi da ću biti ubijen? Da li bi možda mogli da npr. zašto ne reći, Sinišu Malog, ministra finansija nema mesta u Vladi, ako znamo da su podnete krivične prijave protiv njega za nasilje u porodici? Hvala.

Poštovani građani ništa bolje ne govori o čemu se radi, kakvu organizaciju zadojenu mržnjom imamo na vlasti od njihovog samog ponašanja. Oni su spremni da koriste podatke koje im dostavljaju tajne službe. Podatke o porodici dvadeset jednogodišnjeg studenta su spremni da zloupotrebljavaju, da pozivaju na linč čoveka, da njegovu porodicu stavljaju u takvu situaciju. Ljudi, koji nemaju ni najmanje odgovornosti pogledajte kako se grčevito svim silama bore za svoje privilegije i mesta na kojima se nalaze. Ovo je ispod srama.

Pa, kako vas nije sramota vašeg studenta napadaju. Pa, kako vas gospođo profesorko Miščević, vašeg studenta napada, njegovu porodicu dovodi u rizik. Kako vas gospodine ministre za ljudska i manjinska prava što sedite tu, nije sramota što ćutite. Pomolite se i pokažite glas, dok ljude nevine ovde targetiraju. Kako vas ministarko pravde, smejete se ovde, dok ova osoba najstrašnije napada ljude. To je vaše merilo.

Samo jednu stvar da znate, dragi građani, napadaju ljude da su strani plaćenici, a ministarstvo osobe koja to govori, e ljudi, ministarstvo osobe koje govori o ovome, projekat za odgovornu vlast USAID, osam miliona dolara, tada vam ne smeta kada pare treba da uzmete, tada su vam dobri Amerikanci ti, tada su vam oni super. Eno vam taj USAID, njihov logo stoji na sajtu Skupštine. Vi najbolje ljudi, možete da vidite kako izgleda odgovor na bilo koji argument, ne bilo koju kritiku tako što onaj ko se usudi da to kaže je državni neprijatelj, strani plaćenik, pa smo imali čak ovde CIA došla da radi protiv sjajnog SNS koji je omogućio da nam se dese grozne stvari u ovoj našoj državi.

Snosite odgovornost za ono što se dešavalo ovde. Pa, nismo mi zaposlili čoveka koji je pravosnažno osuđen. Taj Đorđe Dabić je pravosnažno osuđen za napad, za štangle, za razbijanje glava u Užicu.

Ovo što smo mi ovde izneli nije nešto što mi tvrdimo, nego što je istina, što je činjenica. Takve vi zapošljavate, to su vam okosnice. Pa ministar vam je optužen ovde, ministar finansija Siniša Mali, optužen vam je za porodično nasilje. Vi ste zadojeni mržnjom, vi ste zadojeni nasiljem. Upozoravali smo vas i molili da sa time stanete. Evo vam, građani, odgovora kako izgleda, kako izgleda napad… (Isključen mikrofon.)

Znate, dva minuta istine je jače i vrednije od sto sati ovoga što vi radite. Ne treba mi više od dva minuta.
Dovoljno je da kažem da nije taj Đorđe Dabić oko koga se ovde pokrenula rasprava, to je samo jedna osoba. Ljudi, šta ćemo sa slučajem Mladena Boškovića, pomoćnik predsednika opštine, koji premlaćuje tasta naočigled svoje bivše partnerke i njihove maloletne ćerke? Šta ćemo sa gospodinom Vladimirom Mandićem koji preti funkcionerom SNS koji pištoljem preti čoveku ispred ulaznih vrata? Šta ćemo sa Igorom O, članom SNS-a iz Odžaka koji je osumnjičen da je izvršio nedozvoljene polne radnje nad decom od tri-četiri godine u vrtiću u Odžacima, 30 dece. Da ne zaboravim još jednom da pomenem čoveka koji je Draško Marković, direktor za ljudske resurse, čuj, za ljudske resurse napada ljude stolicama po utakmicama.
Znate odakle sve to dolazi? Evo, pre neki dan nam se ovde ovaj advokat, izgleda da nema drugi advokat u ovoj zemlji nego taj jedan da brani sve i da govori u konekciji sa SNS, hvalio kako se s predsednikom tukao po tribinama.
Gde nam je Milutin Jeličić Jutka? Jel smo njega zaboravili? Gde nam je Safet Pavlović? Gde vam je predsednik opštine Grocka, Dragoljub Simonović, koji je zapalio kuću novinaru?
Ljudi, ne treba jedan slučaj da ilustruje ovo. Vi ste, bre, kriminalna organizacija, vi ste puni ovakvih ljudi. Vi ste puni nasilja, zadojeni ste mržnjom. To treba građani da znaju. Evo vam, deset primera sam dao. Jel treba još?
Kad smo kod USAID, kad smo kod stranih plaćenika, gde vam je radila premijerka do skoro nego na projektima USAID? Ko vam je dao… (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajuća. Mislim da je svima jasno ne da je povreda Poslovnika, nego ja sam hteo da kažem da je član 104. povređen, da je duplo više govorio prethodni govornik. Ali on nije govorio duplo, on je govorio više nego duplo od onoga što je predviđeno Poslovnikom, što je dva minuta, i ne samo on. Za povredu Poslovnika sam se javio i za prethodnog govornika koji je koristio repliku. Razumem, niste me videli, nije nikakav problem, evo sad isto to govorim. Dakle, član 104. kaže da ta replika može trajati dva minuta. Ja razumem da nije navikla većina, pošto se prvi put dešava na ovoj sednici da postoji opozicija koja je predlagač, pa ima više vremena nego što ste navikli da imate beskonačno vreme ovog sveta. Ali i dalje postoji Poslovnik, ljudi.

Da li možda možete vi da se obuzdate kao neko ko predstavlja vašu grupu. Jel možete malo da pokažete odgovornosti? Pa jel morate da pričate svaki put, da ovde pritiskate i predsedavajućeg i predsedavajuću konstantno? Jel možete da se obuzdate, čoveče? Možete li da stanete na dva minuta? Evo, ja sam govorio sad minut, možda građani ne znaju. Molim vas, hajde da vratimo ovo u neke normalne tokove Poslovnika, koji ovde piše koliko nešto treba da traje. Dakle, ne može on da bira da govori četiri minuta, ako piše da treba da govori dva minuta. Sve što je imao da kaže, mogao je da kaže u ta dva minuta u replici. Hvala vam.

Pa ne, želim da apelujem na vas, nema potrebe da se izjašnjavamo. Želim da apelujem na vas najdobronamernije. Hvala vam.

Molim vas, imam pravo da tražim objašnjenje, predsedavajuća.

Hvala vam.

Dobar dan.

Hvala, predsedavajući za reč.

Poštovani građani, danas bi trebalo da nastavimo raspravu o neophodnosti formiranja anketnog odbora koji bi trebalo da utvrdi činjenice koje su dovele do masovnih ubistava u školi „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca i Smedereva.

Nakon ova dva tragična događaja, preminulo je 18 građana, a povređeno njih 20, uglavnom mladih, uglavnom dece. Za njima su ostali roditelji i rodbina, prijatelji i jedno u crno zavijeno društvo koje mora da se duboko zagleda u sebe kako bi se zapitalo kako smo došli do toga da su ove tragedije moguće i šta ćemo sada, kako ćemo dalje.

Umesto ovakvih pitanja, koja bi bilo normalno da postavimo jedni drugima, umesto toga da se pogledamo u oči, dobili smo jednu tvrdnju, da sistem nije zakazao, da je sve u redu, da nema potrebe ni za kakvim velikim promenama, da ćemo samo, prosto, sačekati da se stiša javnost i da ćemo nastaviti sve po starom.

Nadam se da ćemo uspeti da promenio ovu politiku države. Dakle, ja nemam sumnje da je ovo usvojeno kao jedna politička državna agenda Srpske napredne stranke tako da se nikada ništa ne promeni, već da vi nesmetano možete sa vaših televizija, sa „Pinka“ i „Hepija“ da širite ono što je i do sada šireno, a to je mržnja, agresija, sukobi i nasilje.

Ovaj anketni odbor trebalo bi da ispita, pod jedan, bezbedonosne okolnosti u kojima su se desili ovi događaji. Za nas je posebno važna dostupnost oružja i šta smo pre ovih slučajeva kao država uradili da oružja bude manje. Govorili smo dosta o ovome i prethodne nedelje. Mogli smo da vidimo da je procena da u Srbiji ima negde oko 2,7 miliona komada oružja. Deo toga je legalan, a veći deo nelegalan.

Ono što zabrinjava jeste što u strategijama i zvaničnim dokumentima Srbije ne postoje informacije koliko Srbija ima nelegalnog oružja. Pretpostavljamo da to ne dajete onda značaj ovoj informaciji, te da onda verovatno ne mislite da je ovo nešto što je važno. E pa mi mislimo i ja ću se detaljnije time baviti naknadno.

Dakle, to je prva stvar koju treba da ispita ovaj odbor – bezbedonosnu situaciju, odnosno okolnosti u kojima su se desile ove tragedije.

Druga stvar koju bi trebalo da ispita ovaj odbor jeste doprinos medija koji je po svemu sudeći ključan za veliku izloženost nasilju našeg društva.

Kada sam govorio na ovoj sednici prethodne nedelje, više puta sam pominjao kakva to istraživanja govore šta se dešava kada su ljudi, a posebno deca, izloženi kontinuiranom nasilju koje dolazi sa javnih medija, koje u ovom slučaju najviše dolazi sa nacionalnih frekvencija.

Kako bi građani razumeli, nacionalne frekvencije su javno dobro koje bi trebalo da bude korišćeno u službu javnog interesa. Postoje neki zakoni, postoji to regulatorno telo koje bi trebalo da utiče i koje bi trebalo da vodi računa da se ti zakoni poštuju, pa da recimo na nacionalnim frekvencijama vi imate neki kulturni program, pa da imate neki obrazovni, školski program, da to bude nešto gde deca i ljudi mogu da vide i nešto drugo osim rijalitija i emisija u kojima se promoviše nasilje. Dakle, s razlogom je uređen način kako nacionalne frekvencije treba da budu korišćene. One treba da budu korišćene u javnom interesu.

Ono što smo mogli da vidimo, a što nadam se da niko ne spori, pa čak ni ova druga strana, jeste da taj REM nije radio da spreči da se nacionalne frekvencije koriste u javnom interesu. Ti ljudi bukvalno nisu radili ništa da se zaustavi nasilje koje dolazi od, recimo, „Pinka“ i „Hepija“. Da su hteli nešto da urade, mogli su da reaguju kada se čovek, glavni urednik, Milomir Marić, sa pištoljem pojavio u programu i vodio taj program sa pištoljem. Da su hteli da urade nešto, možda ne bi dozvolili da se osuđeni kriminalac pojavljuje u programu i objašnjava kako najbolje ubiti čoveka.

Ja koristim ova dva primera, ali ni na koji način nemojte pomisliti, a građani uglavnom imaju ove kanale pa mogu i sami da vide, molim vas, nemojte pomisliti da su ona neko merilo. Ovo su samo dva primera, a takvih je iz dana u dan godinama. Godinama su naši građani, naša deca, izloženi upravo ovakvoj vrsti najgoreg nasilja. Ja ne znam da li ima nešto gore i eksplicitnije od toga da se čovek pojavi sa pištoljem i da nam priča i glorifikuje oružje, nasilje i kriminal. Ali, dobro. To je druga stvar koju treba da ispita ovaj odbor. Rekli smo šta je prva – bezbedonosne okolnosti u kojima su se desili ovi zločini, druga je doprinos medija, posebno sa nacionalnom frekvencijom.

Treća stvar koju treba da ispita ovaj anketni odbor jeste uloga obrazovnog sistema koja bi trebalo da je jedna od mogućih mera čak i prevencije i upozoravanja na moguće rizike kada dolazi do ovakvih tragičnih slučajeva. Ali, takođe, ako već govorimo o tome da naša deca zaslužuju drugačiju mogućnost, ako govorimo da zaslužuju neke drugačije uslove u kojima odrastaju, onda bi trebalo da se pozabavimo dodatno obrazovnim sistemom, jer je on najvažnija karika u formiranju naših mladih i u tome da li će kroz život ići sa nekom perspektivom i idejom kako da u potpunosti ostvare svoj životni potencijal.

Da li je to sada tako? Ja se usuđujem da kažem, a nadam se da će i ovaj odbor i ova Narodna skupština potvrditi to i da ćemo možda naći način kako da unapredimo stanje u obrazovnom sistemu, dakle, ja se usuđujem da kažem da je obrazovni sistem doveden na najniže grane. Da nije tako, naši nastavnici bi imali plate koje su iznad proseka. Ovi ljudi su nadprosečno obrazovani, 80% ih ima visoko obrazovanje. Ukoliko je tako, ako se oni bave najvažnijim delom našeg društva, a nadam se da niko ne spori da su deca najvažniji deo našeg društva, smatram da bi oni trebali da imaju i adekvatnu podršku i adekvatne uslove rada, da bi naše škole trebalo da izgledaju drugačije.

Dakle, ono za šta ćemo se mi kao Zeleno-levi klub „Ne davimo Beograd“ zalagati, kada dođemo do toga, a sada nije taj trenutak da se samo bavimo time, moramo se baviti i ovim problemima koji su se ovako tragično nadvili nad nama, mi ćemo se svakako zalagati za više nastavnika, za više pedagoga, za više psihologa, za više socijalnih radnika, za bolje uslove rada, kako tih ljudi, tako i za bolje uslove učenja naše dece. Potreban nam je jedan sveopšti iskorak iz onoga gde smo došli sada. I ovo je treća tačka kojom bi trebalo da se pozabavi anketni odbor.

Dakle, da podsetim. Prva tačka su bezbedonosne okolnosti u kojima su se desili ovi događaji, druga je doprinos medija sa nacionalnom frekvencijom sa kojih se izliva mržnja i agresija na naše društvo, treća je uloga obrazovnog sistema, za koji mi smatramo da nije na pravom mestu i da nije na pravi način organizovan i četvrto je delovanje nadležnih institucija u periodu pre i posle ovih tragedija.

Ovo je nešto ukratko što mogu da kažem, što ja smatram, što mi smatramo da bi trebalo da bude tema ovog anketnog odbora. Naravno da je njegov rad ograničen. U njemu bi trebalo da učestvuju, prema predlogu koji smo izneli, sve poslaničke grupe. Njega treba da vodi predstavnik ili predstavnica opozicije i on bi trebalo da ima rok od 30 dana u kojem bi trebalo da ispita sve ove činjenice i da predloži izveštaj.

Naravno, mi ne mislimo da je svaki detalj moguće tu urediti, ali on je jedan dobar iskorak da krenemo da se bavimo onim što je premijerka prvi dan nakon tragedije u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ odbila da se bavi. Samo da pojasnim ovu tvrdnju.

Nakon ove tragedije, premijerka je izjavila nešto što će nakon toga postati državna politika. Premijerka je izjavila da sistem nije zakazao. „Sistem nije zakazao“ je nakon toga ubrzo postala mantra koju svi ponavljaju i pokušavaju da nas ubede da ne treba ništa da se menja, da je sve u redu, da je došlo samo do jednog uznemirenja javnosti zbog ovih tragičnih slučajeva, ali da je situacija u zemlji bezbedna, da „Hepi“ i „Pink“ rade svoj posao izlivajući mržnju, da je sve u redu sa policijom, da je sve u redu sa svim aspektima delovanja našeg društva.

Kako je premijerka mogla da samo dan nakon ove tragedije zna da sistem nije zakazao, to je svima nama jedna velika misterija, osim ukoliko na taj način nije želela da skine odgovornost sa sebe i svojih bliskih saradnika. Mi tvrdimo svakako da je to.

Druga stvar, koja je mnogo opasnija nego bežanje od odgovornosti jeste da je ona želela zapravo da nas uveri da je sistem u redu i da ga ne treba menjati. Dakle, to je ono što je mnogo opasnije od samog bežanja od odgovornosti.

Na sreću, združenom zajedničkom akcijom opozicionih poslaničkih klubova, ali mnogo važnije od toga, jednim velikim trudom građana koji su se u stotinama hiljada podigli i došli na ulice našeg grada i naše države, a podsećam vas da nije samo Beograd onaj u kojem su se dešavali protesti, već da smo imali proteste u nekoliko desetina gradova, kao što su Zrenjanin, Kraljevo, Novi Sad, Kragujevac, Užice, Požega, Loznica, Aranđelovac, Raška, Prokuplje, Zaječar, Novi Pazar, Topola, Vršac, Sombor, Pančevo, Niš, Bor, Valjevo, Čačak, Kruševac, Gornji Milanovac i u drugim gradovima su se održali protesti „Srbija protiv nasilja“. Dakle, ljudi, cela Srbija je ustala da vam kaže da ovo više ovako ne može.

Ono što bi bilo normalno da je država uradila jeste da sama prepozna da je nakon ovako velikih tragedija neophodan jedan oštar zaokret od onoga što je postojeća praksa. To se očigledno nije desilo i zato se ja zahvaljujem svim građanima, svim ljudima koji su podržali proteste protiv nasilja i doveli do toga da se sada neke promene dešavaju.

Kao što je neko već rekao u ovoj Narodnoj skupštini, a ja ću ponoviti zato što smatram da je to važno, do juče smo mislili da je nemoguće da jedan ministar da ostavku zbog ovoga, pa dao je Branko Ružić. Do juče smo mislili da je nemoguće da RTS izveštava sa protesta, kao što nije ni izveštavao, pa RTS nešto ipak radi. Do juče smo mislili da je nemoguće zakazati jednu ovakvu sednicu, pa smo ipak naterali vlast da je zakaže.

Ovo su sve mali koraci koji pokazuju da ova vlast jedino na šta odgovara je pritisak, a meni je izuzetno žao zbog toga. Meni je izuzetno žao što moramo protestima da se borimo da dođe do nekih promena u ovoj našoj državi koje bi trebalo da budu najnormalnija stvar. Kada se u Slovačkoj desilo ubistvo, kada je nastradao novinar i njegova verenica koji su mučki ubijeni, cela Vlada je pala nakon nekoliko protesta koji su, takođe, bili masovni.

Ljudi, nema ništa loše u tome da se napravi jedan rez i da se skrene ovo društvo sa puta nasilja i sa puta agresije. A, šta traže ti građani na ulicama, šta traže ovi ljudi ovde?

Dakle, mi tražimo da se smeni REM, dakle ovo telo o kome sam vam govorio i koje bi trebalo da reguliše medije bi trebalo da bude smenjeno zato što se time nije bavilo. Da se time bavilo, da se bavilo svojim poslom, mi ne bismo došli do doga da imamo, da nam čovek sa pištoljem, Milomir Marić, da sa pištoljem vodi program na televiziji „Hepi“. Da je REM radio svoj posao ne bismo imali osuđenog kriminalca koji objašnjava kako ubiti čoveka na televiziji „Pink“.

Dakle, REM, nije radio svoj posao i mi zahtevamo da se on smeni.

Drugi zahtev protesta je da se oduzmu nacionalne frekvencije televizijama „Hepi“ i „Pink“. Imali šta logičnije nego ovo tražiti ukoliko smo ovde u Narodnoj Skupštini, a na drugim mnogim mestima dokazali šta radi izloženost nasilju, kada su deca i ljudi izloženi nasilju sa televizija sa tih programa dolazi do povećanja krivičnih dela? Dolazi do toga da oni, da neki od njih, naravno ne svi, ali oni koji su tome podložni mogu i sami izvršiti ta krivična dela. Zato je važno da zaustavimo ovakve programe, da zaustavimo emisije u kojima se širi nasilje, u kojima se ljudi pozivaju na izvršenje krivičnih dela, a to smo mogli videti da dolazi upravo sa nacionalnih frekvencija.

Jedan od zahteva ovog protesta jeste takođe i smena rukovodstva Radio televizije Srbije. Dakle, Radio televizija Srbija je sebe dovela, dakle Javni servis koji svi plaćamo je sebe doveo do toga da 95% prema procenama, odnosno prema istraživanjima nezavisnih organizacija kao što su „BIROD“ ili „CRTA“ 95% programa informativnog je posvećeno što predsedniku Republike, što Srpskoj naprednoj stranci, što Vladi i ministrima. I, ovo nije nešto što samo mi prepoznajemo, ovo je prepoznato i u Izveštajima EU, Evropskog parlamenta, Evropske komisije. Dakle, ovo je nešto što je opšta stvar, da „RTS“ neradi na pravi način svoj posao.

Takođe, zahtevamo da se dnevna štampa u kojoj se širi agresija, nasilje i mržnja poput „Informera“, „Srpskog telegrafa“ koji je ovde pominjan i preko kog se najodvratniji napadi vrše, da se takođe zaustavi.

Dakle, ovo su fabrike mržnje koje bi morale da stanu. Ovo su fabrike nasilja sa kojih dolaze najgori, najgori, najgori napadi na sve ljude koji se ne slažu sa Srpskom naprednom strankom.

Takođe, zahtevamo i institucionalnu odgovornost ministara koji su u oblastima koje su važne za ove tragične događaje dovele do toga da imamo neadekvatno delovanje. Zahtevali smo smenu Branka Ružića ministra prosvete i dobro je da je on podneo ostavku, smatram da je to uspeh građana i pritiska građana.

Ono što je drugo što tražimo jeste smena Bratislava Gašića zato što je on čovek koji nije naravno, lično odgovoran za ovako nešto, ali je po funkciji i po mestu Ministra policije odgovoran i trebalo bi napraviti zaokret od politike koja je dovela do toga da prosto toliki broj oružja bude dostupan kako građanima, a očigledno ljudi i deci.

I, ono što nikako ne smemo zaboraviti jeste i odgovornost gospodina Vulina kao šefa BIA, čiju ostavku takođe tražim. I, sada ono što možemo videti što se dešava prethodnih dana jeste da podrška protestima i podrška ovim zahtevima zaista raste.

Hteo bih, da vam skrenem pažnju na podršku koju je uputila Akademska zajednica, dakle, nastavnici, istraživači, saradnici Univerziteta Instituta u Srbiji pružili su punu podršku zahtevima građanskih protesta koji se već šest nedelja dešavaju u Beogradu.

Dakle, oni su u svom Proglasu pozvali svoje kolege, da potpišu i da potpisom upute podršku građanima koji se nalaze na ulici. Prethodni put kada sam pominjao ovaj Proglas i kada sam ga pročitao ovde u Narodnoj Skupštini, rekao sam da je njega podržalo 450 nastavnika, istraživača i saradnika Univerziteta Instituta u Srbiji, dakle, različitih obrazovnih institucija.

Do kraja tog dana, to je bilo u četvrtak, taj broj se sa 450 popeo na 600. Od četvrtka do subote broj, odnosno do petka, taj broj je porastao sa 600 na 1.000. Od petka do danas taj broj je porastao na 1.820, a evo kolega Pavićević mi upravo govori da je taj broj porastao od trenutka kada sam se spremao za ovaj govor do sada na 1.850.

Ljudi, hvala vam kolege, nastavnici i profesori, zaista zaslužuju ovaj aplauz. Hvala, kolege.

Dakle, ljudi, podrška ovim protestima raste, podrška ideji da će Srbija biti društvo u kome nasilje neprihvatljivo raste. Dakle, mi imamo ogroman broj ljudi koji smatra da je ovo što se sada dešava neprihvatljivo. Smatram da bi ste vi kao vladajuća stranka, kao režim SNS, trebali da prepoznate da su ovi zahtevi krik naroda, da Srbija živi dostojanstveno, bez nasilja, bez straha za svoju decu. Šta dobijamo kao odgovor? Kakav odgovor su dobili nastavnici? Kakav odgovor su dobili nezavisni mediji koji izveštavaju o protestu i kakav odgovor su dobili glumci koji su podržali ovaj protest? Dobili su nasilje novo, dobili su nove napade, dobili su nove uvrede.

Miodrag Jovanović, profesor koji je pročitao ove zahteve o kojima sam vam pričao na protestu „Srbija protiv nasilja“, čovek koji je govorio o ovom proglasu nalazi se, kao i mnogi drugi na meti režima.

Ja sam siguran da vi ne možete uplašiti profesore, jer oni svoju reč, svoju podršku ne daju olako. Ovo su ljudi koji su dobro razmislili da li su ovih zahtevi opravdani. Oni su svoju podršku dali upravo zato što su dobro razmislili, upravo zato što su za razliku od premijerke koja je odmah tvrdila da nije sistem zakazao, shvatili da sistem jeste zakazao i upravo zato su dali podršku ovim protestima.

Šta se dešava? Pored profesora, danima se vodi najgora moguća orkestrirana kampanja koja dolazi direktno iz vrha države, a posle se preko narodnih poslanika prenosi i na društvene mreže i dalje. Videli smo ovde upravo da ste svojim delovanjem okarakterisali celu jednu umetničku profesiju kao izdajničku, kao rušitelje države.

Napali ste glumce, a citiraću jednu glumicu, čije ime neću navoditi zato što je očigledno danas strašno istupiti u javnost, strašno je reći da se ne slažete sa režimom, citiram: „Glumci i mi glumice koji se javno oglasimo povodom kritike vlasti, inače često dobijamo pretnje i uvrede u vidu ličnih poruka i komentara. Zovu nas odvratnim imenima i surovim pretnjama pokušavaju da nas zaplaše“.

Slušajte kako zvuče te pretnje koje dobijaju ljudi čije serije, filmove gledamo i u čijim umetničkim delima uživamo, a čije mišljenje je izgleda zabranjeno u Vučićevoj Srbiji. Jedna od glumica dobija pretnje, citiram: „Sram te bilo, bednice za to što podržavaš navodne proteste protiv nasilja“. Dalje, citiram: „Sram vas bilo, treba vas pohapsiti, stoko jedna“. Dalje, citiram: „Sram te bilo svoje struke i tebe i sve ostale koji sebe nazivaju glumcima“. Hej, pa sad postade tolika podrška glumaca da postade sada biti zabranjeno biti glumac u Srbiji. Nećete podržavanjem anti-srpstva dobiti glumačke poene, jer je anti-srpski izgleda podržati protest protiv nasilja.

Kažu: „Ološi koji mrzite svoju državu i lečite lične frustracije“. Sećate li se kako su nas nazivali političari SNS u ovom parlamentu i u javnosti i opozicione predstavnike i nezavisne medije? Upravo ovako – ološi koji mrze državu.

Pazite vi to, ološi koji mrze državu su ljudi koji se bore protiv nasilja i pozivaju da se u ovom našem društvu naprave koraci koji bi doveli do toga da nasilje nije moguće.

Iz istog inboksa: „Džabe, matora, nećeš dobiti pratioce, nisi nikome interesantna sem možda komšijama koji te redovno cepaju“.

Ovo je vaš jezik gospodo. Naravno, da neću navesti ko je dobio ove pretnje, jer ne želim dodatno da izlažem problemima ljude koji već trpe dovoljno i mi im se ovde izvinjavamo zato što iz Skupštine i sa vlasti dobijaju ovakve najodvratnije uvrede. - Koliko ti para smrdušo daju da se eksponiraš ovako, plaćenike, pedofile i nasilnike podržavaš, sram te bilo džukelo jedna raspala. Stvarno, da li je ovo jezik dostojan? - Spodobo matora pozivaš ljude na nasilje, nenormalna si jadna. Svi ste pokazali koliki ste ološi.

Idemo još jednom, uvežbali ste ovo sjajno. Ološima ove ljude naziva i potpredsednica parlamenta, ona koja ima možda i najveću odgovornost. Pogledajte, ovo su vaše reči. Ovako vi razgovarate. Na ovaj način se vi obraćate pretpostavljam i jedni drugima kada je ovo što je vama svakodnevna stvar, vama je normalno, uobičajeno. Ovo radite stalno, to je vaš jezik - ološi, lešinari, hijene. To je ono što su vaše reči. Na ovaj način se obraćate. Ej, najodgovorniji među poslanicima, izabrani na funkcije, ljudi koji bi trebalo primerom da pokažu, da šire razumevanje, da šire toleranciju, zašto ne i ljubav prema ovom našem društvu. Na ovaj način se obraćate ljudima.

Evo ga još jedan - ološu raspali. Evo, ponovo vaše reči - jel bi volela tvog tatu da nataknu na kolac? Evo, kako se obraćaju glumcima u našoj državi. - Svi ste pokazali koliko ste šta, hajde da čujemo jeste naučili - ološi. Tako je. Bravo. Potpuno ste preneli ove komentare, ove najodvratnije uvrede ste potpuno izneli u javnu sferu. Sada je to nešto od najnormalnijih stvari reći nekome ološu. Pa naravno kad se ove sednice, ovih ovde govornica to širite i šaljete mržnju u ovo društvo.

Kaže jednom od glumaca - ono kao podržavam Srbija protiv nasilja, jesu li ti obećali bolji angažman ovi lopovi i nasilnici. Pa ne obećavamo mi angažman. Angažman obećava i uskraćuje „Telekom“. Preko „Telekoma“ vršite napade na ljude. Pretite da će im biti oduzet posao preko državne kompanije, koju ste do skora sakrivali da je državna, ali očigledno da je to vaša poluga kako da kontrolišete ovo društvo i kako da napadate ljude.

Kaže - ovde plaćenike podržavate, sram vas bilo. Evo, plaćenici - evo, još jedne reči koja je došla direktno iz ovog doma od najodgovornijih od vas. Glumci su izgleda svi isti ološ, prodane duše. Opet ološi, opet reči koje čujemo od potpredsednice parlamenta.

Sada bih skrenuo pažnju, jer i od ovoga ima niže i od ovoga ima gore, ljudi. Građani, nakon svih ovih uvreda i podlosti koje se šalju glumcima i od ovoga ima gore. Napali ste decu jedne od glumica verbalno za sada, a šta može da očekuje posle ovoga? Unosite nemir i strah kod ljudi koji valjda imaju pravo na svoje mišljenje, imaju pravo da drugačije razmišljaju od vas, imaju pravo da podržavaju šta god žele. Ko ste vi bre da njima govorite koje mišljenje oni treba da imaju?

Ne mogu ni da čitam. Pratite njenu decu gde se nalaze. Govorite o tome. Ne mogu ni da kažem ovo. Pratite joj decu bre.

Kaže, jedna od poruka glumcima - isfrustrirana si, bezobrazna i prodana osoba koja želi zlo svojoj državi. Stvarno žele zlo svojoj državi oni koji pozivaju na mir, oni koji pozivaju da se zaustavi nasilje sa „Pinka“ i „Hepija“, oni koji pozivaju da drugačije izgleda obrazovanje naše dece? Oni su, gledajte, oni žele zlo svojoj državi u vašoj interpretaciji ludila i kojem živimo.

Kažete - mrš đubre jedno, kažete - govedo, glumcima. Kažete - huljo plaćenička, vi glumci sad vam i država smeta, ološi jedni raspali, plaćenički. Država im smeta? Ne, ne, ne, smeta nam svima ovde to što ovu državu vodite u propast, u dno. Mi smatramo da građani, da ovo naše društvo ne zaslužuje ono što dobija od svog državnog vrha.

Slušajte, ljudi, dalje šta govore. Kažu – gde si rušiteljko Srbije i svega dobro, vidim podržavaš one najgore koji su sami najveći nasilnici. Čekajte – svega dobrog? Jel ima kraja negde ovom nasilju koje dolazi sa vaše strane?

Evo dokle smo došli. Ovde kaže – ne laži smradu i bedo ljudska. Došli smo dotle da ovo ne zvuči čak tako ni strašno u odnosu na šta ste sve izlili u naše društvo, u odnosu na mržnju, u odnosu na agresiju i u odnosu na gadosti koje ste izneli ovog puta po glumcima, prošlog puta po medijima, onog tamo puta po građanima koji su se našli na protestu, ovoga puta dodatno po profesorima koji su napravili podršku protestima. Dakle, nema kraja vašoj agresiji koja je dovela do toga da Srbija bude zatrovano društvo. Zatrovano je nasiljem, zatrovano je i bukvalno jer nam je životna sredina uništena, ali o tome neću pričati sada, jer i to je posledica vaše vlasti, ali biće prilike da o tome govorimo.

Dakle, kako bi građani razumeli, ovde se ne radi o nekim nasumičnim uvredama sa Interneta. Ne, ne, ne, ovde se radi o dobro organizovanoj kampanji vlasti koja bi trebalo da zastraši sve one koji se kritički odnose prema režimu SNS. Poruka je jasna – zabranjeno je misliti, zabranjeno je kritikovati, zabranjeno je postojati ako niste sa režimom, jer onda će se sručiti na vas sve ove gadosti i bujice nasilja koje smo mogli da čujemo.

Građani, vama se obraćam, vi kod kuće koji možda razumete o čemu pričam, ovde je jedan zid nerazumevanja, nebrige, nezainteresovanosti prema unapređenju našeg društva zato što ovi ljudi imaju direktnu korist od toga. Nikada nisam tvrdio da je bilo ko od ovih ljudi na neki način podkapacitiran, neobrazovan, glup. Nikada to nisam tvrdio. Smatram da većina njih veoma zna šta radi i to je glavni problem ovoga svega. Oni znaju šta rade, a uprkos toga oni to rade i to dovodi do katastrofalnih posledica. To dovodi do toga da svi osećamo strah, zebnju, nesigurnost kada živimo u Srbiji. Zato što se nekom isplati da bude tako. Neko ima direktnu korist od toga, građani.

Ali, građani, sećate li se spota u kome je Oliver Ivanović na najstrašnije načine targetiran, kome je stavljena meta na čelo, a koji je nakon toga i ubijen? Sećate li se toga? Pa onda odjednom – ne znamo ko je to organizovao.

Sličan spot u kome su sada meta glumci optuženi su, citiram, za rušenje države. Jel se sećate gde ste to čuli malopre? To ste čuli od najviših državni funkcionera? Tako nazivaju one o kojima ne misle dobro. Dakle, glumce nazivaju rušiteljima države i ustavnog poretka, jer, citiram, podržavaju proteste protiv nasilja. Pa, eto takav jedan spot se pojavio. Nazivaju ih rušiteljima države i ustavnog poretka i anticivilizacijske akte glumci čine protiv, zamislite koga, Televizije „Pink“, jer „Pink“ je zaista deo SNS države, poluga režima. Dokle ide ta povezanost? Dokle ide povezanost ove televizije sa SNS najbolje govori činjenica da su ogromne državne pare otišle Željku Mitroviću da proizvodi oružje.

Zamislite te patriote, te čuvare države, te fabrika zakona, te monolit neuništivi, i šta dođe na kraju? Oni su samo zainteresovani da javna sredstva sprovedu u džepove svojih bliskih ljudi i to vam je slučaj i sa Željkom Mitrovićem koji je na kraju nakon „Pinka“ počeo da dobija poslove za proizvodnju oružja. Dokle to ide? Ali, bavićemo se time, ima vremena. Nije to sad tema.

Iste one reči koje smo čuli od najvišeg vrha države, pa posle iste one reči koje koriste narodni poslanici SNS ovde, to su iste unapred osmišljene kampanje kojima se sada napadaju glumci.

Svako ko ne misli kao SNS je šta? Videli smo, rušitelj države. Je šta? Izdajnik. Zaslužuje da bude napadnut i ubijen, verovatno, kao što se nekima desilo u prošlosti. Dotle ide njihova želja da ostanu na vlasti. Prvo su počeli da prave spiskove nepodobnih medija, a sada prave spiskove nepodobnih građana i glumaca. Na jednom takvom spisku koji se ovih dana vrti po mrežama su vam Branislav Trifunović, Hana Celimović, Miodrag Dragičević, Amar Ćorović, Ana Mandić, Vesna Trivalić, Gorica Popović, Dragan Bjelogrlić, Petar Božović, Radovan Vujović, Jovana Gavrilović, Bojana Dimitrijević, Tamara Dragičević, čiju ste decu napali, Nikola Đuričko, Nina Janković, Sofija Juričan, Branka Katić, Svetlana Ceca Bojković, Gordan Kičić, Tihana Lazović, Danica Maksimović, Nenad Maričić, Irfan Mensur, Amar Mešić, Vanja Milačić, Milan Mihajlović.

Da li vam je teško da slušate? Nije kraj, na pola smo. Marko Janketić, Ivan Mihajlović, Nela Mihajlović, Milica Mihajlović, Vanja Nenadić, Nataša Ninković, Anita Ognjanović, Viktor Savić, Jelena Stupljanin, Nikola Kojo, Marko Todorović, Branislav Tomašević, Marina Ćosić Mirković, Nada Šargin, Rade Šerbedžija, Milan Marić, Jelisaveta Seka Sabljić, Sergej Trifunović, Olivera Bacić.

Pogledajte ljudi, celo kulturno blago glumišta se nalazi na spisku nepodobnih ljudi. Dokle ide vaše ludilo? Dokle ide mržnja kojom obasipate naše društvo, govori činjenica da pretite i deci glumaca, jer podržavaju proteste. Pa da niste možda malo preterali, bre?

Da li ima neka granica ili ima neki pod na koji više može da se padne? Da li ima neko dno da se od njega udari? Sa dna može samo gore, ali vi i dalje produbljujete. Verujem da ljudima koji se nalaze na ovim spiskovima, koji su meta ovih napada nije lako. Zašto bi oni bili bilo čija meta? Ovi ljudi su kulturno blago ove zemlje. Ustali su kako bi se zaustavilo nasilje, a sada su i sami meta.

Najnovija vest je da je napadnuta imovina Irfana Mensura, kome je oštećen automobil. Valja je poruka da bi trebalo da pripaze oni koji su protiv vlasti. Juče ste im pretili da neće moći da rade u Srbiji, danas je već prešlo na oštećivanje imovine, a šta će biti sutra valjda nam ostavljate da sami razmislimo.

Dok sam govorio u Narodnoj skupštini prošle nedelje, dobio sam pretnje od istaknutog člana SNS, bivšeg poslanika da će me o Vidovdanu neko ubiti. Zamislite to. Ta ista osoba me je nakon završetka sednice sačekala na ovom stepeništu Narodne skupštine, kako bi se obračunala sa mnom. Ako jednog narodnog poslanika SNS batinaši sačekuju na stepeništu, čemu onda narod da se nada? Takvo okruženje, takvu kulturu ste stvorili, ali ja se nadam, ja verujem, ja pozivam građane da ustanemo i da zaustavimo ovo nasilje. Vidim da podrška toj ideji raste i zato je vlast sve nervoznija i sve više uplašena.

Dragi ljudi, zajedno se možemo izboriti da Srbija izgleda potpuno drugačije, moramo svi uložiti trud, moramo svi pokazati da smo spremni, odlučni i da nema odustajanja. Srbija će biti bez nasilja, jer Srbija je protiv nasilja. Hvala vam svima na učešću u ovome što radimo danas. Ovo su velike stvari koje će doneti budućnost našoj decu u kojoj se niko neće plašiti, u kojoj niko neće osećati strah i u kojoj ćemo imati šta da se u toj budućnosti nadamo. Hvala svima.

Poštovana potpredsednice parlamenta, poštovani ljudi, poštovani svi ovde okupljeni, jel vi stvarno mislite da je meni neki problem da osudim ovaj jezik? Jel vi stvarno mislite da je meni problem? Pa šta radimo ovde danima? Čime se mi bavimo danima ovde? Mi imamo neku vrstu nerazumevanja možda? Mi upravo ovo osuđujemo. Ja pretpostavljam da ste vi lično dobili ove uvrede koje ste pročitali, ako nisam u pravu, vi pokažite na neki način, recite mi ako nisam u pravu, verujem da jeste. Jel mi mislimo da je to normalno? Pa odakle vam takva ideja? Šta vi mislite, čime se mi bavimo ovde danima, ako je to nešto što vi mislite? Pa mi osuđujemo svaku vrstu nasilja. Mi ne želimo taj govor nigde, ni prema kome. Uostalom, ta vrsta nasilja je deo ženomrzačke kulture koja funkcioniše u ovom našem društvu. Mi osuđujemo i to.

Ali gospođo Božić, moram nešto da vas pitam, jel ima neko ovde ko je te optužbe i mržnju izrekao? Ja sigurno ne, ali vi jeste ovo rekli. Jel treba da apelujete na sebe? Jel na sebe apelujete? Jel treba sebe da pozivate? Jel treba mi da vam pišemo pismo da ne govorite ovo akademskoj zajednici. Kažete za tih 1.850, ne znam, kolega Pavićeviću, možda se povećao broj u međuvremenu, 1.850 profesora koji su podržali zahteve protesta, kažete – plaćenici okupljeni oko istog bankovnog računa, izdajnička politika, zahtevi protiv Srbije koji pune džepove vaših nalogodavaca. Što? Što? Što, ljudi? To ljudi samo misle drugačije od vas. Evo, odobravate to. Evo, stojite iza toga. Stojite iza toga. Što apelujete onda da se zaustavi mržnja, kad to govorite?

Gledajte sad ovo. Kolegi poslaniku – govedo, glumcu – antisrpsko đubre, govoriš da su Srbi genocidan narod, učestvuješ u propagandnim spotovima gde čitaš… Samo da vam nešto kažem, vi ste izvor ovog nasilja. Čitao sam vam ovde danima tvitove koje ste govorili, čitao sam čime ste zatrpali ovo nasilje. Pa o čemu vi pričate, bre? Od vas dolazi najveća odgovornost za sve ono što se dešava u ovom našem društvu. Od vas dolaze bujice uvreda. Jel treba da vam čitam šta ste samo u prethodnim danima? Ovo se dešava prekjuče. Kaže vaša koleginica – najgori ološ, najveći nasilnici, lideri protesta, bednici, bitange, brutalni lažovi, isporučivali oružje nekome, ne znam kome. Šta znači to?

Konstantno pokušavate da prikažete ljude koji su okupljeni na protestu kao neku vrstu stranih agenata. Šta smo čuli? Pazite šta smo čuli od vašeg kolege o ljudima na protestu – Alijini mudžahedini, snajperisti, narkomani, prizivaju Tompsona, hrvatski agenti. I šta još? Šta je ono što vi najviše govorite? Šta je ono što ponavljate stalno? Ološi, hijene. To stalno ponavljate. Dakle, to je vaš međusobni dogovor. Očigledno je ovo smišljeno. Očigledno ovo namerno radite. Očigledno je ovo način da vi unesete tu reč među ljude. Ološi, hijene. To je ono što želite. Ali ne, evo, jedan od vas ide malo dalje, ima malo kreativniji nastup, pa kaže – fukare, špijuni su za vas gospoda. Anonimne larve, ovo je zanimljivo, stvarno. Anonimne larve, pa širimo sad dalje to polje mržnje, idemo sve dalje. Bedo ljudska. Ovo su sve poslanici rekli, gospodo. Javno dostupno, vrlo rado ću medijima pokazati, ne želim vama da dajem repliku. Pričao sam o tome. Džukelo.

Dakle, hajde da ja ne čitam dalje. Evo, možemo li kompromis da napravimo? Možemo li dogovor da napravimo? Jesu li glumci rušitelji države? Jesu li glumci zlo? Jesu li ovi ljudi ološ? Čuli smo premijerku, mene nije sramota da ponovim premijerkine reči, koje ću ponoviti da se to ne bi desilo. „Govnari“ je rekla premijerka ovde za ovom skupštinskom govornicom. Jel mislite da ne treba tako da se govori? Izvinite se glumcima. Izvinite se medijima. Izvinite se građanima.

Da li treba ja nekome da se izvinim? Nije mi nikakav problem da se izvinim u ime svakoga ko je trpeo patnju i ko je trpeo probleme, ali ja sam, ljudi, bez snage da to promenim. Mi smo opozicija, vlast donosi odluke, ali će se to ubrzo promeniti, jer građani, stotine hiljada građana su ta snaga koja neće dozvoliti da Srbija bude zadojena mržnjom i zlom koje širite.

Dakle, evo kako izgleda odbrana ideje da „Pink“ i „Hepi“ treba da nastave da truju našu decu. Evo kako izgleda… Evo kako vladajuća većina misli o društvu u kome se nalazimo. Evo kako izgleda debata o anketnom odboru. Evo kako je izgledala debata o REM-u. Dakle, vi jedino što znate očigledno jeste da skrećete sa teme.

Dakle, da imate nešto da kažete, vi bi nam lepo rekli – pa, dobro, taj REM je radio u interesu naroda na taj i taj način. Da imate nešto da kažete, vi biste rekli – pa, dobro, nama je taj „Pink“ i „Hepi“… to su važne televizije, one imaju da kažu nešto i dobro, nemojte tako, ljudi, vi grešite. Možda biste to mogli da kažete kada biste želeli da učestvujete u ovoj raspravi, ali sada nema više argumenata. Ni taj „Pink“ i „Hepi“ ne mogu više da sakriju ono što svi ljudi vide.

Ja sam ovde pominjao to više puta. Zamerili ste mi, ali mislim da možda to što ste mi to zamerili čini stvari jasnijim i istinitijim, da čak ni ljudi koji glasaju za SNS ne mogu da razumeju kako je normalno da imamo društvo u kome ove fabrike mržnje mogu nesmetano da rade. Ja sam duboko uveren da je tako i ja sam duboko uveren da je vama to veliki problem, ali šta da radite – kako sejte, tako žanjete. To će se sigurno odraziti na vašu podršku.

Ja znam da vaš predsednik to najviše voli da gleda, da njega to najviše boli. U trenutku kada se dešavaju u Srbiji najveći problemi, jedino o čemu on razmišlja jeste ta podrška, pa onda se to prenosi, od problema u prosveti do problema sa spoljnom politikom.

Dakle, meni je to jasno, ali nažalost po vas, ali dobro za naše društvo je to jasno sada i građanima. Kako drugačije opisati da premijerka jedan dan nakon tragedije kaže – sistem nije zakazao. Kako znamo? Nema veze. Nije važno kako znamo, mi znamo da sistem nije zakazao. A kada treba da se meri rejting građana, e onda ćemo da platimo najskuplje firme da nam rade istraživanja svakodnevno, pa ćemo onda na osnovu tih istraživanja da znamo šta kažemo, pa da šaljemo šizofrene poruke, kontradiktorne. Jedan dan tvrdimo jedno, drugi dan drugo.

Tako izgledaju obraćanja predsednika. U to ćemo da uložimo sve pare, u to ćemo da uložimo sav trud, da najbolje manipulišemo građanima, a analize, istraživanja kako smo došli do toga da nam se ovakve masovne tragedije dese, to nema veze. To znamo odmah. To nam je bilo jasno odmah. Ona je samo ušla tamo i videla sve okej. Sistem nije zakazao, ma nema šta da se ona bavi više time, nema šta da se menja.

Videli smo i da je to postala i državna politika ovde za ovim govornicama. Državna politika vam je postala - sistem nije zakazao. Kako je to završilo na kraju u tim izveštajima? Kako je završilo u izveštajima?

Sada ste mi pomenuli da sam nešto govorio dok je premijerka bila tu, pa da, ona je najodgovornija ovde u ovoj državi. Ona bi trebalo da sprovodi politiku. Kako smo došli do toga da nakon 123% povećanja bezbednosno interesantnih događaja u okolini škola, povećanje u istom periodu prošle godine i ove godine, nakon tragedije, 123% povećanje ovih događaja, mi dođemo, sve je u redu. Ona kaže sve je okej, sistem nije zakazao, 438 takvih događaja u ukupnom zbiru se desilo u samo devet dana. Skoro 200 puta pretnje našoj deci, 22 nožem, 18 pištoljem, ili obrnuto, i sistem nije zakazao, sve je u redu.

Dođe čovek ovde, ministar policije, kaže nam da je to normalno, da bi to trebalo da uliva neku vrstu sigurnosti. Kome to uliva sigurnost? Jel nekome uliva sigurnost da vam dođe ministar policije i kaže, nakon svih ovih podataka dođe i kaže, sistem nije zakazao, sistem je stabilan, jeste da je malo povećana pažnja javnosti, ali sve je u redu. To vam se nalazi u zvaničnim izveštajima.

Možda je vama smešno, gospodine Jovanov, verovatno vam je smešno što se mi ubismo ovde da to dokažemo. Kažete, ponavljamo govore, a šta drugo da pričamo? Šta drugo da pričamo? Govorimo o anketnom odboru koji treba da utvrdi ove stvari, a vi ste prvog dana znali da je sve u redu.

Izveštaj REM-a kaže „Pink“ i „Hepi“ su sve standarde ispunili. Slušajte ovo… Ne znam gde mi je. Naći ću ga posle. Jedan citat sam hteo da pročitam sa „Hepija“ ili sa „Pinka“, ne mogu ni da ispratim više.

Dakle, šta je poenta, gospodo? Dakle, vi nemate nikakve odgovore. Mi vas ovde danima molimo da nam odgovorite - kako je moguće da REM ne reaguje ni jednu od ovih stvari koje smo pomenuli? Kako je moguće da se takve stvari dese? Vi nam nudite spiskove nepodobnih glumaca. Vi nam nudite nove napade. Nudite novi izliv nasilja u organizam. Zašto? Jel ne mislite da je ovo previsoka cena koju smo kao društvo platili?

Ja kažem - nije ministar krivac, nije ministar pucao, a vi kažete - evo ga, okrivljuje ministra. Ne okrivljujem ga, samo kažem da ima odgovornost kao neko ko vodi ovu oblast. Govorim vam da treba da okrenemo drugi list, da treba na drugi način da se bavimo svime ovim. Šta kažete sa vaše strane, kažete - plaćenici, ološi, rušitelji države. Da niste možda malo preterali?

Znate, građani, šta se dešava onda sa time? Dakle, sa najviših državnih funkcija dobijete te etikete. Pokazao sam ovde na tvitovima, u javnom govoru, u člancima, mogli ste da vidite ovde u govoru poslanika, to ološi i hijeni, najgori među svima, rušitelji države, izdajnici. To dolazi sa najvišeg vrha, a onda se prenosi na niže redove, onda ti niži redovi, mada, poput botova na društvenim mrežama, ne znam, izlivaju to dalje, šire to dalje, gostuju u TV programima. Neki od vas, dokazao sam to prošli put, uređuju „Informer“, kače na „Informer“ direktno iz Skupštine vesti i svoje užasne tekstove. Znači, to se prenosi na javnost, onda ta javnost to gleda i valjda bi trebalo da reaguje, kao što se reagovalo, ne znam, možda i nije, ali se svakako desilo nešto što je strašno da se na kolima Irfana Mensura vrši napad, da se vrše pretnje glumcima o kojima sam vam pričao, da se vrše napadi na medije, da se vrše napadi na nas poslanike. Tako to ide.

Krene se od toga - ti si rušitelj države, a šta se radi sa rušiteljima države i izdajnicima. Njih bi valjda trebalo neko da ubije, neko od tih ljudi koji vam veruju, ko drugi. Tako se širi nasilje po ovom našem društvu, onda imate to da se te naslovne strane „Informera“, „Aloa“, „Srpskog telegrafa“ komentarišu u jutarnjim programima „Hepija“, „Pinka“, da se stvara atmosfera u kojoj, recimo, daću vam primer u kojem smo lično bili ugroženi, se urednik političke rubrike najstarijeg dnevnog lista na Balkanu pojavi u programu posle ručka kod Milomira Marića i on sa drugim gostom govori o tome da li je najbolje ubiti predstavnike opozicije sekirom ili je bolje ubiti ih puškom. To dolazi od vas, ne može dolaziti sa druge strane. Vi činite tu većinu, vi činite tu vlast. Vi činite tu odgovornost. To sa te strane dolazi.

Ja nisam govorio o neimenovanim osobama. Ja sam govorio o onima koji su narodni poslanici. Oni to govore svojim imenom i prezimenom, oni se ne kriju. Pitate me ko su oni, da ih navedem. Neću da ih navedem. Neću zbog toga što ne želim da im dam priliku da sada govore o tome, da se pravdaju, da napadaju. Želim da kažu odgovoran sam i ovo ne treba više da se dešava. Da vi možete to, vi biste to verovatno uradili. Ja razumem da vi ne razumete da bi ovo trebalo da stane, ali cena koju smo kao društvo platili je prevelika.

Nazovite me naivnim slobodno, ali pomislio sam da bi tragedije koje su se desile u ovom našem društvu možda mogle čak i kod vladajuće većine da izazovu jedno zaustavljanje, jednu pauzu u svemu tome, pa da kažu - dobro, možda i moja odgovornost postoji u tome, možda ja kao narodni poslanik ne moram ovo da pišem, možda ima i neki drugi način borbe, možda imaju neki argumenti koje ova opozicija, ako je već tako, ne znaju šta pričaju, neuki su, kako nas već nazivate, pa možda mogu i argumentima da pobedim, možda ne moram nasiljem da se borim barem u ovoj Skupštini.

Koji argument vi ljudi imate da branite „Pink“ i „Hepi“? Šta je vaš argument? Dajte da čujemo. Dajte recite nešto. Recite nam - mi mislimo da ne treba oduzeti frekvenciju „Pinku“ i „Hepiju“ zbog toga i toga, mi mislimo da je REM radio odličan posao zato što su oni, na primer, kada se desio slučaj A uradili meru B i zbog toga mi mislimo da su oni odlični. Da li ima jedna mera REM-a koju vi možete da branite? Dakle, da li zaista možete, molim vas, jedan argument da kažete u odbranu ovoga što vam govorim? Da li možete jednu stvar da kažete u odbranu ovih fabrika zla? Ja znam da su one vama potrebne. Ja zaista to razumem. Kako bi drugačije dobili izbore? Kako bi drugačije širili napade na političke neistomišljenike? Da nema toga, ne bi bilo moguće tvrditi da su glumci rušitelji države.

Većina glumišta, većina kulturnog blaga u domenu glumišta je vama rušitelj države. Biće da možda nije u redu sa vama onda, ljudi. Da li bi mi mogli kao društvo da izađemo iz ovoga sa nečim pozitivnim? Da li bi mogli da se dogovorimo da stane ova bujica vaše propagande, da se vaša mašinerija zaustavi, jer je vi kontrolišete? Ja da se pitam, da mogu dugme da pritisnem, ja bih ga pritisnuo, ja bih zaustavio. Da sam predsednik rekao bih Suzani Vasiljević - zaustavi, bre, ovo, čoveče, što si napravila, stani malo, stani malo, trpimo svi, trpe nam deca, ta deca što vi kažete, ta deca što mi kažemo. Dakle, sva ta deca trpe zbog ovoga što radite. Jel ima negde pauza da se pritisne, bre, ljudi, da se zaustavi ta propaganda, mržnja, sve to što stalno izlivate godinama po ovom našem narodu?

Narod prepoznaje da nećete ništa da uradite i zato je na ulici, zato su ljudi tu. Ljudi su videli da ako se nastavi ideja da sistem nije zakazao da nema potrebe da se išta menja i zato su ljudi na ulici, zato će biti ponovo na ulici.

Ovde ću se zaustaviti, a imam još mnogo da vam kažem, svašta. Hvala vam puno.

Hvala prethodnoj govornici na tome što smo barem imali jedan trenutak da malo drugačije čujemo i neke druge argumente i na tome joj zahvaljujem. Moram samo da kažem da tu ljubav koju ste na kraju iskazali prema svojoj državi siguran sam da osećamo i svi mi ovde, siguran sam da osećaju i glumci koji se nazivaju rušiteljima države, siguran sam da osećaju mediji koji se nazivaju izdajnicima i svi ostali. Kad bi mogli nekako da razumemo da ta neka ljubav prema našoj državi, da ljubav prema društvu, prema svim činiocima koji ga čine nije ograničena samo na one koji se sa nama slažu, na istomišljenike, nego može biti jednaka i od strane neistomišljenika, da ne moramo jedni druge nazivati neprijateljima, da ne moramo nazivati ljude koji drugačije misle neprijateljima države i slično.

Ja bih hteo da vam kažem, ovde sam govorio puno o tome zbog čega REM ne radi. Hteo bih da podelim jedan slučaj i voleo bih da mi neko kaže – ko može da brani jednu ovakvu situaciju? Ko može da brani nečinjenje REM-a, evo, recimo, baš u ovom slučaju?

Autonomni ženski centar se obraćao REM-u zbog onoga što se dešavalo na „Pinku“ u emisiji „Kod Jovane na ispovest“, koja je emitovana u oktobru prošle godine, znači, ne tako davno, čeka se još uvek da čujemo zbog čega se ne reaguje. Dakle, u razgovoru u okviru pomenute emisije Jovane Jeremić je i novinar-reporter, razgovarali su putem uključenja uživo u programu sa suprugom i majkom osumnjičene žene iz Grocke, prema kojoj je Drugi osnovni sud odredio meru pritvora do 30 dana, zbog sumnje da je izvršila fizičko nasilje nad troipogodišnjom ćerkom. Sad, u tom razgovoru koji su imali novinar Raonić i voditeljka Jeremić otkrili su identitet maloletne devojčice, žrtve nasilja, i njenog maloletnog brata. Navodili su sagovornike na otkrivanje informacija iz privatnog i porodičnog života maloletnog deteta. Komentarisali su postupak istrage koji je pokrenulo nadležno tužilaštvo i komentarisali su postupak izmeštanja maloletne dece iz ove porodice od strane Centra za socijalni rad. Nakon završetka javljanja sa terena voditeljka Jeremić je nastavila razgovor o ovom slučaju sa gostima u studiju i, pazite sad, sa astropsihologom Lunom.

Sad, kad vam neko preda jedan ovakav slučaj, kada vam prijavi ovakav jedan slučaj, kada dođe do tog REM-a, pa ja ne znam ko može da kaže – u redu je da se REM o ovako nečemu ne izjasni. Ja ne razumem to. Ja ne mogu ovo da razumem. Kako je moguće da mi dođemo do toga da vi danas branite taj REM? Kako je moguće da niko od vas ne vidi da je ovo problem? Imali smo situaciju da je u programu uživo, ja mislim na „Hepiju“ ili na „Pinku“, svejedno, obe televizije, tražimo da se zaustavi ovo nasilje koje dolazi sa njihove strane, imali smo situaciju da se isto kao što je ovde korišćen neki astropsihologi, parapsiholog, ne znam šta je ovo u pitanju, dolaze ljudi i otvaraju horoskop silovatelju i horoskop otvaraju njegovoj žrtvi, pa onda komentarišu to, upoređuju, pa valjda je to zanimljivo gledalištu, pa onda ljudi kao gledaju, eto, pa su oni tu stavili…

(Nataša Jovanović: Pa šta? Pa šta? Zašto gledaš?)

Evo, ja ću vam dati priliku za repliku. Jel me stvarno pitate – pa šta? Gospođo Jovanović, kada dođe do ovakvih situacija, ovo je katastrofa što vi ne znate. Pa šta? Pa ovo je stvarno grozno što vi ne razumete šta je problem sa time da se na ovaj način retraumatizuju ljudi, da se oni stavljaju ponovo u prvi plan, da se onda žrtva stavlja u istoj emisiji sa silovateljem i da im se otvara horoskop. Pa ovo je katastrofa što vi kao narodna poslanica ne razumete šta je problem u ovome. Pa da li ja stvarno treba osmi put da vas podsetim ovde da kada deca, kada ljudi bivaju izloženi nasilju, tražim citate, kada vide ovo, kada se normalizuje nasilje na televizijskim programima, da dolazi do povećanja krivičnih dela, da neki od tih ljudi koji su izloženi nasilju, a posebno deca, mogu i sami da postanu oni koji sprovode nasilje.

Dakle, ljudi, pročitaću vam samo citate iz istraživanja, 40 godina istraživanja, dakle, ne nešto što je novo, sad su se ljudi setili da to možda nije dobro, nego 40 godina istraživanje je dokazalo da je izloženost nasilju u televizijskom programu opasna za dečje zdravlje i blagostanje dece. Izloženost i uticaj nasilja u medijima u direktnoj je vezi sa nasilnim ponašanjem. Dakle, upravo je ovo i vaše nerazumevanje zašto je ovo problem ono na šta mi želimo da reagujemo.

Ali niste vi jedini, gospođo Jovanović, koja ne razume da je problem da se u programu otvara horoskop žrtve i počinioca krivičnog dela. Pogledajte, Olivera Zekić kaže – mi živimo u 21. veku, pa uostalom, novine prodaju suze, krv i slavne ličnosti. Ako se sećate, a građani se verovatno sećaju, jer je ostavilo jako težak, grozan i mučan osećaj, recimo, onaj intervju sa silovateljem u „Informeru“. Ona kaže da je to normalno, to je ekskluziva, to želimo da se zapravo prodaje u novinama. Ovo nesumnjivo privlači pažnju, ovo je nesumnjivo nešto što povećava rejting, očigledno, ne biste to radili, ali kada se dozvoli da mediji zarađuju na tuđoj muci, na tuđoj nesreći, na tuđoj patnji, na retraumatizaciji žrtava, na isticanju, na guranju tih žrtava u prvi plan, na tome ne treba mediji da zarađuju, naši zakoni kažu da to nije dozvoljeno.

Ja vas onda pozivam, kako je moguće da REM ne reaguje na to što se u jutarnjem programu ili ne znam, nije jutarnjem, popodnevnom, od 12.15 do 12.45 časova, „Kod Jovane na ispovest“, otkrijete identitet maloletne devojčice, žrtve nasilja, i njenog brata maloletnog, to vas ne zanima, to ne zanima REM. A što ne zanima to REM? Jel to politička borba? Šta je problem da se reaguje? Šta je problem da kažete, evo, REM nije reagovao na ovo, nije dobar REM, ne radi kako treba, ne zaustavlja nasilje? Šta je problem?

Gledajte samo ovaj citat, ljudi, pored ovoga. Kaže osuđeni kriminalac, citiram: „Najlakše krivično delo je ubistvo, nekoga ko se ne nada, znači, da ga ubijete. To je lakše nego da obijete jedna vrata i da uđete unutra i da pokupite neku robu ili neku stvar. To je za mene uvek bilo najlakše krivično delo. Deset dana je dovoljno da ispratite jednu, bilo koju osobu, da uđete u njene navike i da izaberete momenat kako i kada da ga ubijete“. I onda on ponavlja, analizirao je to, razmišljao je dugo o tome, došao je na TV „Hepi“, došao je da objasni i sad on kaže ovako za kraj: „To je najlakše krivično delo. Samo pazite da ne ostavite DNK ili da vas neko ne prepozna kad vas vidi. Inače, sve ostalo je sasvim lako. Sasvim je lako povući oroz, sasvim je lako ubosti ga nožem, staviti mu eksploziv ispod auta ili pored auta i razneti ga. To je najlakše krivično delo“, ponavlja osuđeni kriminalac po treći put u programu TV „Hepi“.

Ja vas sada molim ako može neko da mi objasni kako je ovo moguće, zašto je ovo u redu? Ovo nije u redu prema našim zakonima. REM bi trebalo da na ovo utiče, REM bi trebao da ovo osujeti. Trebalo bi da zaštiti našu decu. Trebalo bi da kaže – ovo je neprihvatljivo. Zašto REM ne reaguje i zašto ga branite i zašto ne dođemo do toga da REM podnese ostavku?

Hteo bih još nešto da kažem. Dakle, juče na tom istom „Hepiju“ u okviru jedne od najpopularnijih emisija, koju vodi glavni urednik, gostovao je predsednik ove države. Taj predsednik ove države je rekao nešto što je za mene jako zanimljivo. Taj predsednik naše države, nažalost predsednik, govorio je o tome, i baš je eksplicitno čovek… Dakle, izvinite, nemam nameru da sada se obraćam narodnoj poslanici, ali je predsednik eksplicitno osudio potpredsednicu parlamenta Sandru Božić i rekao da te stvari koje radi ne radi u ime SNS.

Šta sad? Sad ja kažem da ne radi to? Pa čak i predsednik vam to kaže i vi ćete to braniti? Zašto? Kako je ovo sada moguće? Objasnite mi tu izokrenutu realnost u kojoj vas on moli da u ime SNS to ne radite.

Da li je to razlog zašto vaš predsednik pravi taj neki novi pokret ili kako se zove to sada što hoćete da uradite? Da li vas se on stidi?

Ja moram da razumem ako je stid u pitanju. Ja moram to da razumem. Zaista, i mene bi bilo stid da mi prvi saradnici na ovaj način, kao što sam čitao, da se oni na taj način obraćaju.

Dakle, samo da razjasnimo nešto, dragi građani. Ne znam da li ste primetili, s jedne strane je bilo čitanja nekih teških reči, s druge strane je bilo čitanja isto nekih teških reči. Ono što sam ja ovde pokazao, to nisu neki neimenovani izvori, to nisu neki izvori sa „Tvitera“, koje naravno osuđujem, to su narodni poslanici. Najviši vrh ove države vam koristi ove izraze.

Da ne bude neke zabune, ono što je došlo sa druge strane su neimenovani izvori. Nema to veze da li su neimenovani ili imenovani, mi ih osuđujemo sve. Jednako su loši, ali kada dolaze od narodnih poslanika, kada dolaze čak od potpredsednice parlamenta, kada dolaze od predsednika države, oni imaju neku drugu težinu. Oni imaju težinu, jer dolaze sa odgovornih mesta, koji bi trebalo da učine sve da se tako nešto više nikada ne ponovi, ali, kao što vidite, to se non-stop ponovo, ponovo, ponovo ponavlja.

Dakle, moj predlog je da zaustavite sve ovo, da ne činite da vas se vaš voljeni predsednik stidi. Čovek se očigledno stidi onoga što radite. Eto, čak i on je prepoznao da bi možda trebalo da to radite u svoje ime, jer je sramota čak i za jednu stranku, poput SNS, koja vas je dovela na mesta na kojima se nalazite, da na taj način se obraćate kao narodni poslanici.

Imate neku odgovornost, imate neku težinu, a ako se ne zaustavite tu, pročitaću vam i sledeći put šta je vaš predsednik rekao za vas, pa ako vam je nevažno šta ja govorim, ako vam je nevažno šta govore vaše kolege iz opozicije, ako vam je nevažno šta kažu građani, evo neka vam bude važno šta vaš predsednik o tome govori.

Hvala puno.

Izvinjavam se, gospodine Tomaševiću.

Neću dužiti sada. Moram nešto da vam kažem. Manje-više, voleo bih da se i meni neko ovde izvini zbog napada koje sam trpeo, ali hajde da krenemo od onih koji zaista bi zaslužili odmah da im se neko izvini. Izvinite se glumcu Milanu Mariću, kojeg ste nazvali antisrpsko đubre. Izvinite se Tamari Dragićević i njenom mužu za ove grozne napade koje je trpela. Osudite one koji prave spotove mržnje i prave nepodobne spiskove glumaca. Pazite, ja vas to molim, ali hajde da vidimo šta kaže onaj koji se očigledno stidi onoga što radite.

Neko je rekao da treba da citiram Andrića. Ja sam siguran da vi mislite da je Aleksandar Vučić veći i od Andrića, od Tesle, od Pupina, od svakoga mislite da je veći, pa da vam citiram njega, biće vam, siguran sam, milo oko srca, jer ste stvorili jednu takvu situaciju da u ovom našem društvu postoji samo jedna vrednost, a to je da li ste uz Vučića ili niste.

Dakle, šta on kaže? Taj čovek koji se očigledno vas stidi kaže – sve mislim različito od glumaca i ponosan sam što sa njima nisam saglasan, ali nema potrebe da koristite rečnik đubre i slično, jer to nema nikakvog smisla, te molim poslanike i partije čiji sam član i svih ostalih iz vlasti da to ne rade, jer to nema nikakvog smisla.

Znate, ja u dobre namere ovog čoveka sumnjam, ali ću ih ostaviti sa strane. On je rekao nešto pozitivno. Rekao sam ovde kada sam ušao u parlament da ću uvek da istaknem ono što mislim da je pozitivno i, evo, sada se odredite prema molbama koje vam dolaze od vašeg autoriteta. To je vaš sistem vrednosti koje taj čovek propagira. Kako onda i ološ i hijene, a one nemojte i đubre i ološ i hijene? Kako onda zaustavite ovaj jezik mržnje, a vi ga nastavljate? Dakle, ja mislim da bi zaista trebali svi da se zaustavimo tu, da odavde izađemo kao bolji ljudi, da ovo društvo izađe kao bolje društvo i to bi bio jedan lep napredak odavde. Toliko. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Osetio sam potrebu i smatram da je važno da se kao predlagač oglasim i nakon izlaganja nekoga ko dolazi kao koalicioni partner SNS, iz SPS i za početak da se zahvalim gospođi Ivković na jednom jako smislenom izlaganju koje odstupa od onoga što smo mogli da vidimo do sada, barem na neki način doprinesemo da zaista idemo ka nekoj diskusiji. Vi i vaše kolege ste to radili i ranije. Sada, ono što ste govorili, hteo bih oko toga da kažem.

Vaša politička stranka igrala je, ako ne ključnu, onda jednu od ključnih uloga u decenijama prethodnim kada ste vodili resor prosvete. Očekivao bih da ste malo više govorili o tome obzirom da je zaista velika odgovornost bila na plećima vaših predstavnika ministara i slično. Zašto mi je to važno. Zbog toga što smo se ovde baveći se predlogom za ovaj anketni odbor govorili o nekim merama za koje smatram da ste možda svojim delovanjem u prethodnom periodu mogli da učinite da situacija u prosveti bude mnogo bolja od one koja je danas. Dakle, očekivao bih da možda kao jedna partija koja u svom imenu ima socijalistička, prepoznajete važnost toga da je sistem obrazovanja važan u smanjenju društvenih nejednakosti, ostvarivanju šansi svih ljudi koji čine ovo naše društvo i smatram da ste ako ste vi birali taj resor ispravno izabrali, ali nisam siguran da ste radili ono što bih voleo da sam video u prethodnim godinama, kada ste vi pitanju decenijama.

Dakle, naša prosveta, u nju se ulaže 3,5% BDP, mi smatramo da treba da se ulaže 5%. podsećam na ono što sam govorio i prethodnih dana, zato što mislim da bi ovaj anketni odbor trebao i o tome nešto da kaže. Možda ne može sve mere da da koje bi trebale da poboljšaju ovo društvo, ali ćemo mi svakako u ovim diskusijama koje imamo i u budućnosti, ovde o tome razgovarati.

Smatram da su plate koje imaju nastavnici jako niske. One se nalaze od 10 do 17% ispod proseka naše države. Zbog čega ste to dozvolili, zbog čega, kao neko ko ima ministra, ko bi trebalo valjda da se bori za to da imamo bolje uslove za naše nastavnike, zašto niste uticali da u ovoj oblasti u kojoj je 80% ljudi visoko obrazovano imaju plate kakve su valjda adekvatne, ukoliko ti ljudi treba da budu autoritet našoj deci, ukoliko oni treba da budu, a zamislite s kime se takmiče, ti se ljudi se čak takmiče sa osuđenim kriminalcima da budu autoritet, pa smo mogli da vidimo da je to ono što je ušlo u naše škole? Dakle, ja smatram da ste mogli više da utičete u tome.

Takođe, smatram da bi trebalo da utičemo zajedno na to da se nastavnici ne smatraju administrativnim radnicima, nego da bi trebalo da imaju više vremena da se posvete deci koju treba da vaspitavaju i koju treba da obrazuju. Mislim da je potrebno zaposliti više psihologa, više pedagoga, socijalnih radnika, da bi trebalo da ukažemo veću pažnju tome da se mentalno zdravlje naše dece i naše generalno nacije drugačije tretira, da imamo više ljudi koji će moći da se posvete njima.

To je ono što smo govorili u prethodnim prilikama o tome šta treba učiniti u prosveti. Sad ja vama govorim o prosveti ne zato što ste vi sad rekli nešto pogrešno o tome, nego zato što smatram da ste kao članica SPS na neki način možda i odgovorni i možda bi trebali da branite to kako ste doveli do toga da se prosveta nalazi na ovim granama.

Još jednom ću ponoviti, smatram da je pozitivno što je Branko Ružić podneo ostavku. Nadam ste da ste na to mislili kada ste rekli da bi trebalo neki pozitivan primer da se da. Za mene je to pozitivan primer, šta god vi mislili o tome i na koji god način branili tu ostavku time da ne naškodi slučajno vašim koalicionim partnerima.

Ono kad ste govorili o hitnim merama Vlade, voleo bih da ste se barem malo osvrnuli, a pričao sam ovde jako dugo o tome kako je premijerka tvrdila dan nakon ove nesreće da sistem nije zakazao, voleo bih da ste se osvrnuli, recimo, na to, nego ste rekli da podržavate hitne mere Vlade koje su donete nakon ovih ubistava. Ali, znate šta, govoriti o moratorijumu na dozvole nakon ovih ubistava, govoriti o reviziji dozvola nakon ovih ubistava i o tome kako se drži oružje, znate, taj zakon o držanju oružja nije neka nova stvar, ona postoji i ranije, to da se oružje mora držati odvojeno od municije, to da treba sef, to da treba prosto jedna pažnja, revizija uverenja medicinskih i slično, to je sve postojalo i ranije.

Ako mene pitate, a voleo bih da prenesem argumentima to i na vas, meni se čini da je to još uvek onaj domen da sistem nije zakazao od državne politike koja pokušava da nas uveri – eto, mi smo sad nešto uradili. Ali, imali ste vremena, naravno, mislim i na vas ali pre svega mislim na vladajuću većinu, imali ste vremena prethodnih šest i po godina da nešto uradite da se to oružje i njegov broj smanji.

Procene koje mi imamo kažu da 2,7 miliona oružja postoji kod naših građana. Od toga je veći deo nelegalan. Možda su cifre drugačije u realnosti, ne znamo, to su procene, ali nas zabrinjava što u državnim strategijama, znači, u najvažnijim dokumentima MUP-a, vi nigde ne prepoznajete taj problem velike količine naoružanja kod ljudi. On se javio sada, nakon tragedija, kao nešto što je značajno. I mi se sa tim slažemo. Nemam nikakav problem da kažem da je dobro da se smanji broj naoružanja kroz poziv ljudima da ga daju, da ga predaju, ali ipak je trebalo nešto uraditi u prethodnim godinama, pre ove tragedije. Mi smo imali situaciju da je 10.745 komada oružja oduzeto u prethodnih 6,5 godina. Bilo bi dobro da se na tome više radilo. Mogli ste možda to da pomenete.

Nešto mi je zaparalo uši i hajde da tu stanemo. Rekli ste da je Vlada donela meru zabrane programa koja promoviše nasilje. To ste vi rekli, ja sam zapisivao, evo vidite, ja pažljivo slušam, da bih mogao da vam odgovorim. Ako sam pogrešio, ispravite me. Rekli ste da je jedna od mera koje je Vlada donela, za koje tvrdite da su dobre, pravovremene i hitne – zabrana programa sa nasiljem. Jesam pogrešio? Ima to u stenogramu. Ili nisam? Ako sam pogrešio, izvinjavam se, ako nisam pogrešio, voleo bih da mi kažete koji su to programi zabranjeni? Koji to programi bi uopšte trebalo koji već nisu, trebalo bi već da zabranjeni, trebalo bi da ne postoje. Ako ne slažete sa mnom, vi recite. Recite – ja smatram da treba da postoje programi sa nasiljem. Ali, ja mislim da se i vi i ja slažemo da ne treba da postoje.

Samo mi nije jasno, kad govorite o hitnim merama Vlade, na šta tačno mislite? Jel mislite na ono kad je predsednik obećao da će to da stane? Možda mislite na to da je predsednik obećao, odnosno pitao je svog drugara Željka Mitrovića ako bi mogao malo da zavrne slavinu „Farme“, da malo stane sa „Parovima“, rijalitijem, ne znam šta sve postoji? Ako mislite na to, samo da vam kažem, odmah nakon gostovanja predsednika u emisiji „Hit tvit“, na kojoj je rekao da će to stati, je počela nova epizoda rijalitija. Dakle, evo, molim vas, ako možete to da mi odgovorite, ako ne, nije ni važno, ja mislim da se ništa nije desilo i mislim da ova vlast zapravo samo želi da nas anestezira, da kaže da je sve u redu i da se nastavi dalje, a od vas kao nekoga ko je vodio resor prosvete bih očekivao odgovore i to kako dalje sad sa ovim? I dalje ćete imati, izgleda, čini mi se, ministra prosvete. Dajte nam neke odgovore. Šta planirate da radite? Jel vidite na šta liči završetak ove školske godine? Hvala vam puno.

Poštovani građani, ovo što ste sada mogli da vidite jeste još jedan način kako se Vladimir Orlić odnosi prema ovoj sednici i prema načinu vođenja sednice i prema poštovanju prema narodnim poslanicima i prema svemu onome što bih trebalo da je Narodna skupština.

Dakle, čovek ide redom po Skupštini, gleda ko je trenutno van ove sale i bira koga će da prozove, iako nije na listi govornika. Dakle, za one koji ne znate postoji jedna lista govornika koja se uobičajeno preda pre početka svake tačke dnevnog reda, na koju onda mogu ljudi da računaju kada će se javiti. Ljudi imaju ovde različite načine kojima se bave na ovim sednicama. Imaju sastanke odbora, imaju druge vrste sastanaka, imaju analize, imaju razgovore, imaju sastanke, imaju način na koji se bave time, primaju građane. Hvala kolega.

Znači, rade na tome da važne poruke koje dolaze iz ovog doma mogu da dopru do ljudi, da mogu da uključe ljude, da mogu da razgovaraju, da mogu da sa ljudima stvaraju budućnost ove države.

Ono što ste vi uradili jeste da zabranite da bilo ko može da učestvuje na konferencijama za medije u ovoj Skupštini. I sada kada dođemo do toga, kada neko izađe iz sale, možda ima potrebu da ode u toalet, zamislite ima potrebu da ode u toalet? Znate šta se onda desi, valjda je navikao da predsednik nikada tako nešto ne radi, da pije lekove, da bi se ovde predstavljao kao neko ko može da izdrži neke nenormalne nadljudske snage, da nam ovde pokazuje, jer valjda jedino tako može u očima onih kojim je vođa potreban, koji svoje mišljenje nemaju, treba valjda tako da zadrži autoritet.

E, pa eto tako to izgleda. On ide po sali, gleda ko je tu, ko nije, onda bira koga će da prozove, ne bili mu oduzeo mogućnost da govori. To je još jedan način nepoštovanja ove Skupštine. To je još jedan način neprimerenog vođenja ove sednice.

Ono što mi možemo još da vidimo, a što bi trebalo da nas sve opomene, da nam svima kaže da je možda ovo sve otišlo predaleko, su uvrede, su pretnje koje dobijaju moje kolege i narodni poslanici i građani i glumci i mediji. Za vas su svi oni rušitelji države, mrzitelji države, izdajnici i kako ih već sve nazivate.

Moj kolega kome sada niste dali, iako je pomenut, ima repliku, gospodin Jovanović, pretrpeo je ovih sati dok traje ova sednica, najodvratnije pretnje po život. Slušajte ovo: „Ćutu treba zaklati“. Stvarno? Stvarno treba zaklati narodnog poslanika? Stvarno treba zaklati nekoga ovde? Stvarno treba nekoga zaklati, učesniče „Farme“, drugi u finalu, skoro pobedniče, što ste se naljutili na Željka Mitrovića kada vam nije dao pare? Učesniče rijalitija, vedeto SNS, treba zaklati Ćutu, stvarno? Jesmo li dotle došli?

Kaže: „Idiot je opet pijan“. To su vaše reči koje se posle prelamaju dalje. To tako funkcioniše, gospodo. Ovde smo govorili puno o tome kako se nasilje preliva iz ovog doma dalje. Prepričaću vam građani taj mehanizam. Prvo sa najvišeg vrha, najvišeg vrha ove države dolaze ovakve grozote koje se izlivaju dalje, ološi, hijene, rušitelji države, izdajnici.

Ovde smo čuli da neko želi da ubije predsednika. E tako na kraju dođemo da se preti klanjem ovde. Meni je ovaj vaš juče-prekjuče pretio da me treba ubiti. Pretili ste da će ljudi odavde biti nabijani na kolac, to je vaš način i način govora. Šta širite ruke? Šta širite ruke? Šta vam nije jasno? Treba zaklati vašeg kolegu, narodnog poslanika, stvarno?

„Ćutu treba na Terazije da visi. Upropastio je život nama“. Ćuta je upropastio život nekoj deci?! Kad je stigao? Kad? Dvanaest godina ste na vlasti, kako je upropastio život? „Tu bitangu treba skloniti sa ulice i u kavez ga staviti, govedo jedno, njega i ekipu, što hitnije skloniti u zatvor.

Narod je na ivici pucanja zbog lažnih ekologa“. Zbog „lažnih ekologa“ je narod na ivici pucanja?! „Moglo je da se napreduje, dole je lažni ekolozi, ako se narod digne, njih neće biti nigde, a gotovo je da to bude.“

Znate li odakle je ovo? Ovo je sa jednog sajta koji uređuje direktno i sa sednice Narodne skupštine, direktno uređuje narodni poslanik SNS, ovo je sa sajta „Informer“, ove mržnje koje dolaze. Evo da vam pokažem, gospodo, samo malo, nemojte da brinete, samo malo, pokazaću vam ko. Pokazaću vam kako izgleda kada se na sednici uređuje „Informer“. Evo, ovako izgleda, gospodo.

Ovo je vaš poslanik, izvolite, ovo je vaš poslanik. Ovo je sajt “Informera“, on uređuje direktno ovaj sajt i onda ne čudi, evo kolege da pogledate, onda ne čudi što se na istom tom sajtu nađu pretnje klanjem mom kolegi Jovanoviću.

Šta imamo da kažemo na ovo, gospodo? Verovatno ništa, zato što slične stvari dolaze od vas, dolaze sa javnog mesta od vas. Dolaze sa javnog i najvišeg mesta, od predsednika države, preko drugih mesta veoma visoke odgovornosti, kao što su one iz Skupštine, iz Narodne skupštine.

Ovo je nasilje o kome sam vam govorio. Ovo je način kako se nasilje prvo dolazi od vas, onda ulazi u medije na naslovne strane, onda dolazi do društvenih mreža, pretače se na „Pink“ i „Hepi“, onda vi o tome razglabate i onda dođe do toga da se na ulici ljudi napadaju, kao što mi se desilo na stepeništu ove Narodne skupštine.

Ako se Aleksandru Jovanoviću Ćuti, ako se meni, ako se drugima ovde narodnim poslanicima ovo dešava, ako se sačekujemo na stepeništu Skupštine, ako nam se preti klanjem, ako nam se preti ubijanjem i nabijanjem na kolac, čemu narod da se nada? Čemu onda narod da se nada od vaših batinaša, „Jastreba“, Langura, Belivuka i drugih?

Doveli ste ovu zemlju do dna. Doveli ste ovu zemlju, pitamo se samo kada će da lupi o dno. Doveli ste ovu zemlju do toga da su vam najprizemnije optužbe, najgadnije uvrede nešto kako razgovarate jedni sa drugima, verovatno.

Vaš predsednik vas se stidi. Vaš predsednik kaže – nemojte to da radite u ime partije, valjda u privatno vreme rastačite ovo društvo na sastavne delove agresijom, sukobima iza kojih stojite.

Kako vas, bre, nije sramota? Najodvratnije uvrede, najodvratnije napade, širite mržnju iz ovoga što bi trebalo da je dom demokratije. Pretite ljudima da će biti zaklani.

Za vas nisu reči. Ja ovo govorim za ljude koji gledaju ovo u svom domu, ne za vas, znam da vam ovo ništa ne znači, znam da se naslađujete time da gledate kako se širi patnja drugih ljudi. To je ono u čemu uživate. To je on što priželjkujete i želite. To je ono gde vaša ljubav leži i čime se vaše srce kupa. Hej bre, zaklaćete? Hej? Gde je kraj ovoga?