Hvala, predsedavajuća.

Ja se vama, gospodine Gavriloviću, izvinjavam. Izvinjavam se što nemamo bolje vođenje sednicom. Nadam se da će biti bolje.

Ostao sam dužan neke odgovore prethodnim govornicima, pa bih samo na to da upozorim.

Pre svega, hteo bih da se zahvalim koleginici Kralj na jednoj odmerenoj i razumnoj diskusiji i nadam se da ćemo više takvih diskusija imati u naredno vreme.

Ja ću odgovoriti na to kada budem mogao na sličan način.

Hvala vam zbog toga što vraćate ovu diskusiju u neki ljudski okvir.

Ono što moram da kažem da sam puno uvreda čuo ovde, puno napada, opet govor mržnje. Hteo bih da vam kažem nešto. Mene to ne može uvrediti zato što nema nikakve veze sa mnom, pa onda teško da me može to nekako boleti ili na neki drugi način, šta već želite sa tim da postignete.

Morate, ljudi, da se odlučite da li smo mi članovi ganga Belivuka, Kurtijevi ratnici u Srbiji, Alijini mudžahedini. Govorite da smo neobrazovani. Meni govorite da je mi je otac silovatelj, da nikad nisam radio. Znate, mene bi to možda i bolelo kada bi imalo ikakve veze sa istinom. Pošto to nije tako, eto, dužan sam da vam to kažem, da prosto nije tako.

Prethodnom govorniku iz ove stranke vladajuće većine moram nešto da kažem. Dakle, da, zaista je predsednik… Mada ne znam zašto se predsednik bavi tim merama, zar ne bi trebalo Vlada da se bavi njima? Mi ovde imamo jedan sistem u kome nije predsednik taj koji je nadležan za svaku sitnicu u ovoj državi. Ima neka Vlada koja bi valjda trebalo da se bavi, ali to su sad kad dođemo do toga, već sitnice koje vas ne zanimaju mnogo, Ustav, zakoni, nadležnosti i slično. Nema veze, ne žalim se na to. O tome su pričale sve moje kolege, pričaćemo još kako je predsednik uzurpirao sve poluge vlasti. Hajde da dođemo samo do suštine.

Govorite o merama koje je predsednik uveo, pa onda gore kažete da su uvedene neke mere za decu do 16 godina. Ima jedan transparent na ovim protestima, koji kaže – a šta dobijaju deca koja nisu doživela 16 godina?

Vidite, suština ovoga što ovde radimo nije da se nekome dodeljuju neka mizerna sredstva, nego je suština da dođemo do toga da se više ovakve tragedije nikada ne dese.

Kada odgovarate na ovo što dolazi od strane opozicije, trebalo bi da razgovaramo o tim merama koje smo mogli da uradimo ranije da do ovoga ne dođe. To vam je jedan način. Da li je moguće da mi neko odgovori šta je radila policija, zašto nije oduzela više oružja? Govorimo o tome četvrti dan. Voleo bih da sam čuo zašto je policija u prethodnih šest i po godina oduzela samo 10.750 komada oružja? Zar nije moglo više? Možda nije moglo, vi ćete da odgovorite. Možda možete da kažete – to je maksimum koji smo sa ovim kapacitetom mogli da uradimo. Možda možete da kažete – potrebno nam je više ljudi u policiji. Dakle, ja vam sad dajem predloge. Voleo bih tako nešto da čujem. Sigurno ima neki razlog.

Ja mislim da je razlog, gospodo, a to sam branio ovde - što se vi prosto niste time bavili, mislim da vam to nije bilo bitno. Da vam je bilo bitno, takve stvari bi se našle u strateškim dokumentima naše države. Pa bi, recimo, u strateškim dokumentima MUP-a mi mogli da vidimo šta je procena naše države, koliko ima nelegalnog oružja u Srbiji. Jel možda vi to znate? Recimo, ja ne znam a tražio sam u tim dokumentima. Pitao sam ministra policije, ne zna ni on.

Znate šta mene ovde vređa? Meni vređa inteligenciju kada čovek koji je zadužen za ovu oblast u zvaničnim dokumentima kaže da je u šest i po godina oduzeto 10.740 ili 10.750 komada oružja, a on otkad je, u šest meseci prethodnih, je oduzeo 57.000. Kako, ljudi? Hajde da mi kažemo, da ne ulazimo u to šta je od ta dva istina, ja mislim da nije istina ovo što je rekao, ali ja nemam sad dokaze da vam to dokažem, imam samo jednu veliku diskrepancu u toj jednoj situaciji da imamo čoveka koji govori jedno, a isti podaci tog MUP-a kojeg predstavlja govore drugo.

Šta ja mogu da zaključim iz toga? Šta mogu da zaključim? Da je to netačno. Ali, šta je povod, šta je ono što je povod da se iznose netačni podaci? Ja mislim da je povod isti koji je iznela i premijerka, a to je bežanje od odgovornosti, to je prikrivanje da se ništa nije radilo, to je način da se vi sklonite i da kažete – mi smo sve što je do nas uradili, a to se sve prosto desilo.

E vidite, kad se dese ovako velike tragedije, ne može da vas čudi što sa ove strane postoje ljudi koji neće to da puste. Mi nećemo to da pustimo tek tako. Mnogo nam je stalo. Očekivali bi da je i vama stalo. Ali, dobro, nije to sad važno. Mnogo nam je stalo, smatramo da ne bi trebalo da se desi više nikada, hoćemo da znamo koliko je tačno oružja oduzeto, hoćemo da znamo šta taj oduzeti broj u odnosu na onaj broj procena, kakva je procena, koliko ima oružja, šta on znači? Deset hiljada nečega može biti i mnogo i malo. Ali, ako imate 2,7 miliona komada oružja i vi oduzmete 10-11 hiljada za šest i po godina, složićete se sa mnom da to nije neki značajan broj. Ako to nije neki značajan broj oružja koje je oduzeto, hajde da vidimo zašto je tako? Ako je našoj deci, a očigledno da jeste, dostupno to oružje, jer da nije dostupno ne bi došlo do ovih slučaja, zar nije normalno da vidimo šta ćemo sa tim?

Sad vam mi predlažemo, odnosno zahtevamo, to je zahtev sa protesta, da taj ministar podnese ostavku. Kažete da neće. U redu. Vi kažete da neće, tako ste govorili i za ovog prethodnog pa je podneo, ali nema veze. Vi kažete da neće. Ja kažem – ljudi, taj čovek bi trebalo da podnese ostavku da bi mogao neki drugi, svakako će to biti neko ko dolazi iz vladajuće većine, da bi mogao da se napravi jedan rez sa time, da bi mogli da kažemo – e, dobro, ovo nije valjalo kako smo do sada radili, evo, mi sad imamo novu ideju. Ta ideja podrazumeva da mi pozovemo ljude, da napravimo kampanju, da pozovemo ljude da predaju oružje, pa ćemo uraditi to, to, to i to.

Ako to uradite, ako on podnese ostavku, vi onda imate jedan novi, čist list. Vi onda možete da kažete – mi možemo…

Hvala na ovom komentaru, doći ću do toga.

Vi možete da kažete – mi sada imamo novi list, prazan list, koji kaže u redu, mi od sada krećemo na drugi način da se bavimo. Kako su se prethodni ministri bavili ovim pitanjem, to nije valjalo i mi ćemo sada prosto krenuti u jednom drugom pravcu koji će biti okrenut ka smanjenju broja naoružanja, mi sad vidimo da smo možda i pogrešili što se nismo više bavili time. Takva jedna diskusija i debata je, po meni, nešto što bi moglo biti plodotvorno. Mi možemo onda da kažemo kako da se time bavimo. Mi ćemo imati neke svoje predloge koje ćemo dati na taj anketni odbor, vi ćete možda imati neke druge. Ali, kad radite ovo što sada radite, normalno je da su vam ljudi uplašeni, da razmišljaju kako da izađemo iz ovog stanja.

Sada neki od vas kažu – dobro, može samo cela Vlada da ode. Pa dobro, jel ima neko nešto protiv? Ako vi smatrate da treba cela Vlada da ode, mi svakako vama ukazujemo da je ta Vlada pogrešna od trenutka kada ste pomislili na nju, već tada nam je bilo jasno da je pogrešna, zato što je ona jedan kontinuitet politike koji nas je doveo do toga gde smo danas.

Dakle, što se nas tiče, mi kao opozicija naravno da uvek mislimo da treba smeniti Vladu, zato što ta Vlada donosi neke odluke koje su pogrešne. Samo što to nije sad tema. Mi bismo želeli da prvo ispunite ove zahteve da bismo mogli da krenemo u jednom drugom pravcu. Ali, ako vi mislite da je tema, neka podnese ostavku. Evo, napravite da to bude najvažnije. Imate lako rešenje. Neka podnese ostavku, ako smatrate da treba podnese, kao što neki od vas klimaju glavom.

Mi smo nešto drugo zamislili. Mi smo zamislili ovde, ne mi nego građani, zamislili smo da bi možda mogli da prekinemo sa praksama koje su na dva pravca radila. Te prakse su dovele do toga, a o tome smo možda i najviše pričali, da sa medija imamo ovako velike bujice nasilja, to je jedna praksa, a druga praksa je da je oružje dostupno ljudima i da ga vi ne sklanjate, da se ne bavite njime na pravi način.

To nije ništa strašno, gospodo. Ne morate da se hvatate za gušu odmah. Dakle, to su normalne stvari o kojima treba da razgovaramo. Sada ja vas još jednom pitam – šta od ta dva hoćete? Šta god da je, uradite nešto zato što je nedopustivo da se ovakvo stanje nastavi. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući, za reč.

Ovo je poslednje obraćanje koje će se desiti po ovoj tački. Ja bih želeo da se zahvalim svima koji su učestvovali u ovoj raspravi. Hteo bih da se zahvalim kolegama iz opozicije na poverenju, podršci i uopšte jednoj odgovornoj funkciji koju sam imao kao predlagač ove tačke. Zaista mi je bilo izuzetno teško, ne zbog toga što sa druge strane imamo neke argumente koje je trebalo pobediti, već zbog toga što težina ove tragedije nadilazi sve nas. Zaista, ljudi, najiskrenije kažem - ovo mi je možda nešto najteže što sam ikada u životu radio.

Nadam se da smo odgovorili adekvatno na činjenicu da vlast zapravo nije htela o ovome da razgovara, na činjenicu da nisu hteli da se formira ovaj odbor, na činjenicu da ne bi došlo ni do ove sednice Skupštine da nismo imali ljude na ulicama, da nismo imali desetine, ako ne i stotine hiljada ljudi, da ovi protesti „Srbija protiv nasilja“ svakako nisu najveći protesti koji su se desili sigurno od 5. oktobra, a sada se vodi rasprava da li je možda i više nego 5. oktobra.

Stavimo to sada sa strane. Ja sam hteo još da kažem i da se zahvalim svima onima koji dolaze i iz drugih partija, iz vladajućih partija i sa desne strane koji su učinili možda i dali svoj doprinos da se o ovome razgovara na neki primeren način. Smatram da je bilo jako puno uvreda, nastavka ove mržnje, nastavka napada koje svi ovi ljudi trpe, koji su govorili na protestu, koji su uputili podršku protestu i sve što smo mogli da vidimo u prethodnim danima.

Želeo bih da se osvrnem na ono kako smo objasnili neophodnost ovog anketnog odbora i da podsetim na neke od stvari o kojima smo govorili. Motiv za zahtevanje ovog odbora bila je naša jasna ideja da vlast nema nikakvu nameru da se bavi neki ključnim društvenim promenama koje bi možda mogle da dovedu do toga da se ovako teške tragedije više nikada ne dogode.

Jedan od ključnih dokaza za to je činjenica da je premijerka Ana Brnabić samo dan nakon tragedije izjavila da sistem nije zakazao. Ovo je veoma opasna tvrdnja, zato što ta tvrdnja, pored toga što odaje ideju osobe koja želi da pobegne od odgovornosti, ova tvrdnja nam govori da nije potrebno uložiti nikakve velike promene u našem društvu, nije potrebno uraditi ništa veliko što bi trebalo da se promeni ako znamo da sistem nije zakazao.

Dakle, mi smo videli u tome jedan veliki problem, videli su veliki problem u tome i građani i došli smo do situacije da smo morali da pokrenemo i proteste, da pozovemo ljude na proteste. Ljudi su se odazvali na jedan građanski bunt, na jedan građanski krik koji je pokazao veliku želju naroda da se nešto uradi i da dođe do toga da ovako nešto nije moguće u našem društvu.

Ja bih hteo u ovom trenutku, na kraju diskusije po ovoj tački, da pomenem koji su to zahtevi protesta koje narod traži na ulicama, a koji bi po nama zaista trebalo da su ispunjeni od strane svake vlasti zato što su oni koncizni, konkretni, smisleni i vode tome da se okrene novi list u našem društvu koje treba da se okrene od nasilja.

Dakle, građani zahtevaju oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane, koje truju i promovišu nasilje, kao što su „Pink“ i TV „Hepi“. Ovde smo dokazali mnogo puta, moje kolege su mnogo puta govorile, ja sam mnogo puta govorio o tome kako izgledaju programi ovih televizija. Smatramo da čak i na drugoj strani, kod ljudi koji možda u SNS vide nešto što je dobro za našu državu, a mislim da je takvih sve manje, niko ne može da tvrdi da je normalno da u našem društvu nacionalne frekvencije javno dobro koriste za onakvu mržnju i ovakvu agresiju.

Baš zbog toga što oni ovo rade, mi smo zahtevali smenu REM-a. Smatramo i dokazali smo na ovoj ovde diskusiji koja traje četiri dana da REM nije radio svoj posao kako treba. Dakle, ne samo da nije sprečavao osuđene kriminalce, da nije sprečavao objašnjavanje kako najbolje ubiti čoveka, nije sprečavao glavnog urednika TV „Hepi“ da se pojavljuje sa pištoljem u medijima. Nisu reagovali ni kada su voditeljka Jovana Jeremić i novinar Milan Raonić otkrili identitet maloletne devojčice, žrtve nasilja, i njenog maloletnog brata, a na šta je ukazivao Autonomni ženski centar. Nisu ništa radili toliko mnogo puta. Ovo su ozbiljne stvari koje izlažu nasilju celo naše društvo. Zbog toga smatramo da treba da ponesu ostavke i da treba da nađemo druge ljude i drugi način kako ćemo zaustaviti ovakvo izlivanje nasilja sa „Pinka“ i „Hepija“.

Zahtevamo gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti, podmetačine i kontinuirano krše novinarski kodeks. To su oni „Alo“, „Informer“, „Srpski telegraf“ i drugi.

Takođe, zahtevamo smenu rukovodstva RTS-a. Nije normalno, ljudi, da RTS ovako kontrolisano radi, da 95% programa, a ovo ne tvrdim ja, ovo tvrde nezavisne organizacije koje se bave analizom ovog programa, odlazi na promociju Aleksandra Vučića, SNS i svih povezanih entiteta i tela, a ima ih onoliko. Mada, čak se i vaši koalicioni partneri žale da ih nema na RTS-u, pa bi valjda to trebalo da bude utešno, ali ne znam kome. Nije poenta koga ima na RTS-u, nego da li se javni servis zaista bavi problemima građana ili se ne bavi.

Tražimo, takođe, jedan od zahteva protesta, hitno ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Molim vas jedno podsećanje. Puno se ovde govorilo o rijaliti programima. Većina rijaliti programa jeste upravo jedan od ovih programa koji promovišu nasilju, ali nisu samo oni. Nas ne zanima da li je to program uživo, da li je taj program sniman u studiju. Nas zanima da tu nema čoveka sa pištoljem koji ga vodi, da nema nasilja, da niko ne objašnjava kako je najbolje ubiti drugo ljudsko biće. Dakle, to je ono što mi zahtevamo.

Zahtevamo ujedno i da se tu promovišu neke druge vrednosti, ali o tome kasnije. Nadam se da će ovaj anketni odbor više o tome govoriti.

Građani na ulicama zahtevaju institucionalnu odgovornost, smenu ministra policije, Bratislava Gašića, ne zato što je on kriv za ubistva, nego zato što je on odgovoran jer je na čelu policije. Smatramo da niste uradili dovoljno, ljudi.

Smatramo da treba smeniti Aleksandra Vulina, šefa BIA i smatramo da je dobra stvar, evo još jednom da ponovim, pa vi objasnite kako je do toga došlo, smeta vam što se nešto i dobro desilo, ali u redu.

Smatramo da je dobro da ministar prosvete, Branko Ružić, podneo ostavku. Mislim da je to dobro. zašto? Zato što to daje šansu nekome novom na njegovom mestu da okrene drugi list, da krene na drugu stranu, da radi drugačije stvari da se ne bi do ovoga došlo.

Takođe, govorili smo ovde i o onom sramnom kontramitingu koji ste pravili, koji je imao takođe i svoju žrtvu. Neću ja dublje ulaziti u to. To je jedan događaj koji je doživeo debakl. Svi bismo želeli da ga zaboravimo što pre. Znam da biste vi da ga zaboravite što pre. Znam da bismo mi da ga zaboravimo što pre.

Smatramo da ne treba ljude deliti, da treba ljude okupljati, da treba ljude okupljati oko dobrih stvari. Smatramo da je to protest „Srbija protiv nasilja“.

Ljudi, da je neke ovde normalnosti u našem društvu, ne bi ni trebao protest, ne bi ni trebao anketni odbor, ne bi ni trebala ova sednica, vi biste sami rekli – dajte da nakon ovih žrtava okrenemo drugi list.

Hteo bih da vas podsetim šta je ideja ovog anketnog odbora, kao što reče kolega Grbović, možda ste vi zaboravili, možda vi mislite da treba nešto drugo da radi.

Dakle, ovaj anketni odbor bi trebalo da ispita bezbedonosne okolnosti u kojima su se desili ovi tragični događaji. Za nas je u ovom slučaju posebna važna ta dostupnost oružja i što smo pre ovih slučajeva imali tako mali broj oduzetih komada oružja u odnosu na ogroman broj oružja koji se nalazi kod naših građana.

Neću sada detaljnije objašnjavati ovo, zaista smatram da sam dovoljno puta rekao, ali su i moje kolege govorile o tome poredeći 2,7 miliona komada oružja koje se nalazi u rukama građana i poredeći 11.000 komada oružja koje ste oduzeli u prethodnih 6,5 godina, da je to zaista zanemarljiv broj. Moglo je bolje, moglo je više.

Ovaj anketni odbor bi trebalo da ispita, takođe, i doprinos medija koji je po svemu sudeći ključan za veliku izloženost nasilju, našeg društva nasilju, posebno onih sa nacionalnom frekvencijom, ali i svih ostalih.

Da se ne zaustavimo tu, što ne bi imali veće ambicije. Govorili smo o tome kako radi REM. Što ne bi imali veće ambicije da to nasilje postane društveno neprihvatljivo, da ga imamo konstanto i svuda? Ima i drugih kablovskih televizija koje onda uzmu ono što se dešava u rijalitijima, pa sednu, pa razglabaju o tome kako najbolje udariti čoveka, kako napasti ženu, da li je baš šamar isto što i nasilje prema ženama i kako napasti maloletnice i sve ostalo što smo mogli da čujemo.

Možemo li da se dogovorimo? Hajde da napravimo kompromis o kome toliko pričate. Pozivate na te dijaloge. Evo vam dijalog, ljudi. Šta će vam drugi dijalog? U Narodnoj skupštini smo. Ovo je najviša demokratska institucija ove zemlje, kakav drugi dijalog nam je potreban?

Evo, rekli smo vam sve što treba da uradimo, dajte da sa ovog mesta odemo pametniji, bolji, da nam društvo bude bolje.

Treća stvar koju bi trebalo anketni odbor da uradi jeste da ispita ulogu obrazovnog sistema koji bi trebalo da je jedna od mogućih mera i prevencije i upozoravanja na moguće rizike, jer u toj mreži deca provode najviše vremena u školama, sa nastavnicima. On je najvažnije karika u formiranju naših mladih.

Kažu vaše kolege – nema mera. Nismo dali mere koje bi mogle…Kaže ovlašćeni predlagač, odnosno kaže čovek koji je predstavljao SNS – nismo ni jednu meru ponudili.

Gospodine, evo vam mere o ulozi obrazovnog sistema. Podsećao sam na ovo i vaše koalicione kolege koje su u prošlosti igrale veliku ulogu u prosvetnom sistemu.

Dakle, mi tražimo, gospodo, da se poveća udeo BDP-a i da bude preko 5%, sada je na3,5%. Tražimo povećanje plata nastavnicima. Nije normalno da budu od 10% do 17% manje plate nastavnicima od proseka. Tražimo da nastavnici imaju više vremena za decu, tako što će smanjiti administrativni zadaci.

Tražimo zapošljavanje više psihologa i pedagoga u školama, tako da onaj broj đaka na kojima se zapošljava pedagog ili psiholog bude manji. Dakle, da ne bude 500 do 600 ili 800, već da bude manji, da škole imaju više ovog osoblja.

Tražimo da se pedagozi mogu posvetiti saradnji sa đacima i nastavnicima u oblikovanju nastavnog programa. Zar to nije dobra mera, ljudi? Tražimo da se nasilje prema nastavnicima i učenicima mora iskoreniti iz škola. Tražimo da nastavnici moraju biti nezavisniji u svom radu, da se zaustavi praksa zapošljavanja nastavnika preko ugovora na određeno vreme. Gledajte koliko ima toga.

Tražimo da se razmisli o tome da te male plate koji oni imaju će ostaviti posledice na to da ljudi neće želeti da se školuju za ove oblasti, da ćemo imati nove probleme, dugoročne, ali to možda nije pitanje za ovaj anketni odbor, mada će on u ovom kontekstu on raditi. To je možda jedno dugoročno pitanje kome treba da se posvetimo.

Govorili smo o tome da socijalni radnici da ih nema, da ih nema dovoljno, da imamo nedostatak ovog kadra, da imaju i do četrdesetoro dece na starateljstvu, da je opet mnogo administracije u pitanju, da ne mogu da se posvete, da ne mogu da se specijalizuju, da je jedan čovek odgovoran za sve, od nasilja, preko starateljstva do razvoda. Govorili smo o tome da nam je potrebno i više psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara. Ja bih ovde stao što se tiče ovih mera oko prosvete.

Govorili smo i o tome šta znači to oduzimanje oružja, šta znači čovek koji je policajac u školi, da je ovo reaktivna mera, da bi ovo trebalo na drugi način se osvrnuti, ali sam hteo da vas podsetim da smo ovde govorili i o nekim drugim stvarima koje govore druge grupe, koje su takođe zabrinute za to kako će izgledati naše društvo nakon ovih tragičnih događaja.

Govorili smo vam o tome da su učenici Prve gimnazije predložili svoje zahteve. I oni su takođe prepoznali neke od ovih stvari koji su i zahtevi protesta, a i o kojima je opozicija ovde govorila. Možda i neko drugi, možda i neko od vas ima ove ideje, ne znam, trebalo je da nam to kažete, rado bih vas spomenuo. I oni traže povećanje plata u prosveti. Gimnazijalci traže pooštrene kazne za učenike kako bi bili svesniji onoga što čine. Traže uvođenje novog školskog predmeta i fokus na važnim zapostavljenim predmetima kao što je likovna i muzička kultura. Oni traže jedan novi predmet koji bio se bavio izgradnjom međuljudskih odnosa, ispravnom i pogrešnom, subjektivnom i objektivnom. Izgradnji discipline, poštovanja, dužnostima pojedinca prema porodici i mnogo drugih stvari koje su vrlo jasno i konkretno prepoznali. Ovo ljudi traže.

A na nama, kao nekome ko uređuje ovu državu zakonima i propisima bi trebalo da ove zahteve institucionalizujemo, da nađemo način kako da oni vladaju našim društvom.

Gimnazijalci traže dalje da se smanji opterećenje nastavnika administrativnim procedurama. Dakle, isto ovo što sam vam rekao da je problem traže i gimnazijalci. Traže uvođenje preventivnih psiholoških pregleda i razgovora za sve učenike jednom godišnje baš da bi se videlo ako neko ima problem. Traže smanjenje pritiska na učenike u vidu ocenjivanja zbog velike kompeticije, zbog ideje da svi moraju biti savršeni, zbog ideje da svi moraju znati sve. To stvara pritisak na đake. Dakle, traže normalne, vrlo konkretne stvari.

Takođe, traže i vrlo dobro prepoznaju da se moraju regulisati mediji, zabranu prikazivanja programa koji promoviše nasilje, da li vam je to poznato? Da li to nije isto ono što na ulici traže građani? Da li to nije isto ono o čemu danima ovde razgovaramo?

Traže strožu kontrolu sadržaja kako bi se na vreme otkrio ili zabranio svaki program ili emisija. Nisam dobio odgovor od koleginice iz partije koja je koalicioni partner SNS, nisam dobio odgovor na pitanje kako ste videli da su zabranjene ove emisije? Znači, one se i dalje prikazuju, one su i dalje svuda, nema govora o tome, vi nastavljate da izlivate nasilje po ovom društvu.

Ono što je jako važno u ovom zahtevu, u ovoj inicijativi koju su poslali učenici Prve gimnazije, oni na mnogo mesta, a to sam izdvojio i podvukao sebi da nikako ne zaboravimo kako dobro ovi ljudi prepoznaju probleme i šta treba dalje raditi. Oni kažu da samo zajedno možemo da napravim promenu. Oni kažu – pokažite da nećete okrenuti glavu, oni kažu da treba da promenimo ovaj svet, da treba da menjamo, to kažu ljudi. Sve suprotno od ovoga vi radite.

Podsetio bih vas takođe, i da je Društvo za srpski jezik i književnost, a zašto ovo kažem, ovaj proglas, ovu ideju podržalo je 105 hiljada potpisnika peticije ove, znači oni traže, pogledajte koliko je ovo slično, pa mi onda recite da nema mera, da nema predloga, predlozi dolaze i od opozicije, od drugih društvenih grupa, od nastavnika, od đaka, kažu da treba zabraniti programe u medijima koji propagiraju nasilje, eksplicitne predstave nasilja, sankcionisati medije koji koriste govor mržnje, pojačati psihološko pedagošku podršku učenicima, smanjiti opterećenje nastavnika administrativnim procedurama.

Traže pravovremeno i funkcionalno izricanje vaspitno disciplinskih mera, isto što i učenici, i traže ono što će biti jedan veliki, i ja sam siguran za vas nerešiv zadatak, ali nadam se da ćemo ga nekako kao društvo rešiti, a to je podizanje statusa i ugleda prosvetnog radnika kao temelja prosvećenog i demokratskog društva. Ovo je nešto što je ključ, a to bi očekivali da smo čuli od vas, barem neku ideju kako uraditi.

Za vreme ove tačke dnevnog reda, od četvrtka kada je objavljen proglas nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji, koji su još jedna grupa ljudi koja je ponudila svoju ideju kako treba da izgleda Srbija nakon ovih tragičnih događaja, broj potpisnika u tom prvom danu kada sam pomenuo ovaj proglas sa 450 inicijalnih porastao je na 600. Do sutradan, do protesta koji se desio u petak, taj broj je porastao na preko 1.000. Danas je taj broj skoro 2.000.

Dakle, mi imamo ogromnu podršku nastavnog kadra, najvažnijih univerziteta i škola u Srbiji koji kažu da daju punu podršku zahtevima građanskih protesta. Neću je detaljno čitati, čitao je profesor Miodrag Jovanović na protestu, čitao je ovaj proglas, a šta je dobio za to? Dobio je napade, dobio je nove napade.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Predsednik je sinoć u svom govoru omalovažavao profesora Jovanovića i sve nastavnike Pravnog fakulteta, rekavši, citat – sačuvaj me Bože šta je ostalo na tom Pravnom fakultetu, misleći valjda da posle njegovih studija ništa na tom fakultetu ne valja, pa ni profesori koji su ostali da rade.

Ako nije ovo uvreda i za taj Pravni fakultet i za celokupnu struku, evo ja ljudi, ne znam šta je. Nadam se da će pravnici i Pravni fakultet reagovati i osuditi ovaj napad na njih.

Dakle, pokazao sam vam ovde koliko je velika podrška ideji da mi živimo bez nasilja. S druge strane smo dobili napade, dobili smo izlive agresije, dobili smo izveštaje Vlade koji tvrde da je sve u redu, da sistem nije zakazao i da nema potrebe da se mi tu nešto brinemo.

Dokazao sam vam da u vašim izveštajima stoji da nije stanje stabilno, ako govorimo o bezbednosti. Dakle, 438 bezbednosno interesantnih događaja desilo se samo u prvoj nedelji nakon tragičnih događaja. Samo u prvoj nedelji nakon tragičnih događaja porastao je broj ovih bezbednosno zanimljivih događaja za 123%. Našoj deci je prećeno 200 puta. Jel to treba da ulije, kad kaže ministar da je sve u redu, jel to treba da ulije nekome sigurnost? Meni ne uliva nimalo.

Hteo bih da podsetim na nešto. Kao ovlašćeni predlagač ovog anketnog odbora, imam odgovornost i prema kolegama koje su mi dale podršku da o ovome govorim, i zato bih hteo da skrenem pažnju na još neke stvari koje su ovde rečene, a koje su došle od ovlašćenih ljudi da predstavljaju ideje njihovih poslaničkih grupa.

Gospodin Lutovac, kolega narodni poslanik, govorio je o tome da sistem ne radi, a da imamo uređenu državu drugačije bi izgledalo. Citiram gospodina Lutovca – da imamo uređenu državu, da imamo sistem, ne bi morali da tražimo razrešenje, jer bi se to podrazumevalo. To bi se desilo bez ikakve potrebe da se mi ovde o tome raspravljamo, da imamo sistem, da imamo uređenu državu ne bi morali da tražimo njihove smene. One bi same došle. Govorio sam o tome, da imamo uređenu državu ne bismo morali da tražimo da se ukinu nacionalna pokrivenost za televizije koje smo označili. One bi nikada ni dobile nacionalnu pokrivenost, da imamo sistem, da imamo uređenu državu. Da imamo uređenu državu ne bismo ni tražili zabranu tabloida gde se širi mržnja i dezinformacije, oni ne bi mogli da opstanu. Oni opstaju samo zbog toga što ih država finansira. Dakle, da imamo sistem, ne bi ničega od ovoga bilo. Ovo je rekao gospodin Lutovac i ja mu se zahvaljujem na tom doprinosu.

Hteo bih da ukažem na ono što je gospodin Aleksić govorio, koji je govorio o tome u kakvom kontekstu, u kakvoj široj slici se dešava ovaj anketni odbor. On je govorio o tome da je ova naša država toliko bez odgovornosti da je to strašno. Da bi neko morao da snosi odgovornost da smo pravno uređena zemlja. Pogledajte i tu želju da smo pravno uređena zemlja šta bi se dešavalo. Dobili smo napade umesto toga, dobili smo targetiranja, dobili smo svašta kroz medije.

Gospodin Aleksić podsetio je na neke od slučajeva koji su ostali nerešeno. Savamala je bio momenat kada je srušena pravna država, kada su tokom noći nečiji privatni objekti srušeni i nema nikakve odgovornosti.

Nema nikakve odgovornosti ni za aferu - helikopter kada je sedmoro ljudi izgubilo život. Jel neko odgovarao? Nije niko.

Podsetio je i na aferu Krušik gde je Nebojša Stefanović direktan akter bio, tadašnji ministar, sa svojim ocem, ali niko nije sankcionisan, već se sve slomilo preko leđa Aleksandra Obradovića.

Govorio je i o slučaju Jovanjica, gde ste se svi upregli da branite Koluviju, da branite najveću plantažu marihuane, opet bez odgovornosti.

Govorio je o, za mene možda najpotresnijoj situaciji na protestima koje smo videli, tome da je slučaj naplatne rampe u Doljevcu, gde cela Srbija ne može da čuje i da vidi dva minuta snimka sin …

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

… sin osobe koja je poginula je govorio na tom protestu. Bilo je mučno. Bilo je teško.

Imamo slučaj i sa gomilom razno raznih plagiranih doktorata. Niko nije odgovarao. PKB privatizacija - niko nije odgovarao.

Gospodin Aleskić navodi pogledajte koliko stvari koje za koje niko nije odgovarao.

Smatram da je važno da to kažem i da to pomenem.

Hteo bih da se zahvalim gospodinu Zelenoviću koji je ispred svoje grupe govorio o tome da su ostala neka pitanja da lebde. On se najviše okrenuo pitanju streljana, koliko ima streljana u Srbiji, koje imaju dozvolu za rad, kako te streljane izveštaju o svom radu i koga izveštavaju, ko vežba da puca u tim streljanama, a nije vojnik, nije policajac, nije predstavnik bilo koje službe.

Gospodin Zelenović je ovo pitao zbog toga što smo videli da trinaestogodišnji dečak može da upucava pištolj, da se sprema u streljanama, a da to nama prođe ispod radara, da to ne primetimo.

Takođe bih hteo da pomenem nešto što je gospodin Borko Stefanović govorio kao predstavnik svoje grupe. Govorio je o seriji, postavio je seriju važnih pitanja na koja bismo voleli da čujemo odgovore. Upitao je - koga vi kolege iz većine branite, šta branite, branite građanima da se bune i bore protiv nasilja, branite da se utvrdi odgovornost ljudi koji su kršeći zakone i pravilnike sopstvene institucije dozvolili 10, 11 godina da se nesmetano jezik mržnje, podela, verbalnog nasilja, fizičkog nasilja, prosipa na sve građane Srbije nebitno za koju stranku glasaju.

Hvala gospodine Stefanoviću na ovom doprinosu.

Hteo bih da podsetim na nešto o čemu smo pričali svi a zaslužuje da se kaže još jednom. Napravili ste orkestriranu kampanju prema celom jednom društvu, prema celoj jednoj oblasti društva. Napali ste glumce. Napali ste ljudi koji ne zaslužuju napad. Zaslužuju da im se divimo zbog umetničkih dela, zbog umetničkog doprinosa koji daju ovom našem društvu.

Ja im kažem - izvinite. Nadam se da će doći trenutak kada će dobiti - izvinite i od vas. Nadam se da će doći trenutak kada ćemo svi zajedno reći da je ovo neprihvatljivo.

Žao mi je što je u ovom trenutku Narodna skupština izvor govora mržnje, napada, što je izvor optužbi, što je izvor najpodlijih reči. O tome sam puno pričao ovde i neću nikada odustati od toga ne bi li smo to zaustavili.

Napravili ste spiskove nepodobnih glumaca. Napravili ste spiskove nepodobnih medija. Pravite spiskove nepodobnih građana. To mora negde, ljudi, stati. Ja se nadam da ćemo stati ovde, da ćemo naći način da kao društvo idemo napred, jer ne mogu da zamislim šta bi moglo da se desi ukoliko tako ne bude.

Pitaju nas novinari često - šta će biti ako se to ne desi?

Ljudi, ja ne mogu to da zamislim, biće propast, ako ovo nije propast. Biće dno, ako ovo nije dno. Vi nađete način da svaki put to dno još više podkopate. Na kraju ćemo želeti da padnemo na dno, jer nam je dosta padanja. Ovom društvu je dosta padanja, nama treba uzdizanje. Kao što pesma koju svaki put na protestu kažemo „Vostani Serbie“ to želimo, davno si zaspala, to želimo. Hajde da učinimo nešto za ovu državu.

Za kraj bih hteo da kažem nešto kako sam i počeo. Rekao je neko, ovde se zapitao, šta znači radikalizacija koju priželjkujemo? Ja mogu da govorim u svoje ime, neka govori ko hoće, šta hoće u moje ime radikalizaciju priželjkujem radikalizaciju ljubavi, brige, radikalizaciju solidarnosti, radikalizaciju nekog odnosa u kome smo ljudi.

Hoću da završim citatom kojim sam i počeo – da li postoji nešto što nas mora okupiti i ujediniti, postoji! Uvek je postojalo. To je ljubav, to je početna tačka svega. Mora da postoji ljubav koja prerasta u jednu vrstu odgovornosti prema drugoj osobi, deci, partneru, dete koje oseća ljubav, koje ima ljubav, prima ljubav, rado je daje i deli, jer zna šta je ljubav. Dete koje nema ljubav, traži je. Da učinimo sve da naša deca dele ljubav. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Pre nego što moj kolega, uvaženi profesor Pavićević, iznese svoje izlaganje hteo bih malo da vratimo priču na ono što je suština ove današnje tačke dnevnog reda, a to je formiranje ovog anketnog odbora.

Dakle, govorilo se puno juče o tome kako izgleda nasilje koje dolazi sa strane političara, pa se onda to nasilje pretače u nasilje iz medija, pa onda se to pretače u televizijske programe koji se bave nasiljem, a onda to nasilje dolazi do društvenih mreža, pa onda se to nasilje širi među građanima. Dokazali smo, ja mislim, da je izvor tog nasilja zapravo onaj ko ima i tu apsolutnu vlast i na kraju apsolutnu odgovornost.

Ali, umesto nasilja imao bih sada danas da počnem da govorim o nečemu drugom, a to je kojim merama mi to možemo da unapredimo rad naših državnih organa, naš sistem? Kako možemo da dođemo do toga da mi živimo u državi u kojoj nasilje neće biti ovako uzgajano i u kojoj će deca imati bolje vaspitanje, bolju nastavu i bolju prosvetu?

Dakle, govorili smo o tim merama koje bih vas sada podsetio, koje bi nadam se i taj anketni odbor koji ćemo zajedno formirati trebalo da predloži. Neke od tih mera su naravno povećanje ulaganja u prosvetu sa 3,5% BDP-a na 5% BDP-a, povećanje plata nastavnicima i poboljšanje njihovog materijalnog položaja, tako da plate ne smeju biti manje od državnog proseka, a sada su manje od 10 do 17%. Onda nastavnici ne smeju biti tretirani kao administrativni radnici, dakle ljudi moraju imati više vremena da se posvete đacima, vaspitanju, nastavi. Mora se zaposliti više psihologa i pedagoga u školama zato što na 500 ili 600 đaka naše škole mogu da zaposle pedagoga, a tek na 800 psihologa.

Mora se omogućiti pedagozima da se posvete saradnji sa đacima, mora im se omogućiti da utiču na nastavni program, da utiču na vannastavne aktivnosti, da na najbolji način sa đacima i nastavnicima dopru do onoga što je suština vaspitanja, znanja za naše đake.

Nasilje prema nastavnicima i učenicima mora se iskoreniti iz škola. Nastavnici moraju biti nezavisni u svom radu, ne moraju za sve pitati direktore koji su često dolazili iz SNS-a. Dakle, podsećam vas na sve ono o čemu smo juče razgovarali, kako bi građanima bilo jasno koje su to mere koje će se naći kao predlog opozicije na stolu anketnog odbora.

Treba se zaustaviti praksa zapošljavanja nastavnika preko ugovora na određeno vreme. Zatim, pričali smo juče o tome, da male plate dovode do manjka motivacije zaposlenih u obrazovanju, govorili smo o tome da nam najbolji odlaze na bolje plaćena mesta. Samim tim što nisu dobro plaćeni u nastavi, oni ne žele ni da se edukuju za nastavu, ne žele da se obrazuju i da postanu nastavnici, pa nas onda čeka još jedan problem koji ćemo uskoro imati, a to je da nemamo dovoljno ni nastavnog kadra koje bi htelo da po tako malim platama uopšte radi u nastavi.

Govorili smo i o socijalnim radnicima, odnosno o tome da imamo značajan nedostatak ovog kadra. Jedan socijalni radnik neretko ima 40. dece na starateljstvu, ima mnogo administracije, ima problem širine zaduženja, ima problem toga što se ljudi ne specijalizuju pa se tako onda rade na svim tipovima problema od starateljstva, preko razvoda, do nasilja.

Mi smatramo da je sve ovo što sam naveo kao jedan mali rezime onoga što je problem u nastavi, da je to sve činjenica da je sistem zakazao. Ovakav sistem je pitanje može li se uopšte nazvati sistemom, ali hajde da govorimo o tome šta imamo. Imamo i nedostatak psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara, izraziti nedostatak usluge za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici.

Ono što bih građane hteo da podsetim, jeste da smo često ovde od vladajuće većine imali izvrgavanje ruglu kada neko ima mentalne probleme, kada ima probleme sa mentalnim zdravljem. Dakle, to nije ništa sa čime se treba šaliti, gospodo, to je nešto što je ozbiljan problem. Posebno će to biti sada problem posle ovih novih tragedija koje su se desile i trauma koje su naši građani imali.

Podsetimo se i korone, koja je ostavila takođe trag dugogodišnje posledice po građane. Sigurno su ostavile probleme po mentalno zdravlje naših ljudi. O tome vam govore različita istraživanja i to je nešto što bi morali da uzmemo u obzir i u šta bi takođe morali da ulažemo.

Dodao bih još da postoji porast anksioznosti i depresivnosti kod mladih u poslednjih 20 godina, a izvor toga je nesigurnost u budućnost, besperspektivnost, izrazit pritisak i kompetenciju kojima su izloženi još od osnovne škole. Molim vas da obratite pažnju na ovo što sam rekao. Dakle, ovaj pritisak i kompeticiju kojima su izloženi od osnovne škole, zato što su nam sami đaci govorili o tome da se na njih vrši veliki pritisak, da osećaju konkurenciju, da osećaju kompeticiju, da osećaju da ih teraju da svi budu odlični i u oblastima u kojima oni možda i ne mogu, niti moraju biti. Dakle, ja smatram, dakle ovo je kontekst u kome mi radimo i u kome će raditi anketni odbor i u kome bi trebalo da donese mere.

E sada, hteo bih u stvari da vas podsetim na nešto, pošto ću se dalje baviti podrškom i time kako druge neke oblasti vide ovaj trenutak u kome se danas nalazimo. Dakle, da vas podsetim da se na ulicama nalazi stotinak hiljada ljudi koje ne možemo ni da izbrojimo koliko ih ima, koji zahtevaju promene u ovom našem društvu.

Dakle, oni zahtevaju promene koje bi da živimo u nekoj normalnijoj, demokratskijoj zemlji, uređenijoj, same došle i ne bi bilo potrebe ni da imamo ove proteste, ne bi bilo potrebe ni da zakazujemo, da vas teramo da zakažete ovu sednicu, ne bi bilo potrebe ni da tražimo ovaj anketni odbor, već bi sami shvatili da ovo naše društvo ne može više da bude zatrpano na ovaj način nasiljem sa televizija sa nacionalnom frekvencijom poput „Pinka“ i „Hepija“.

Zato ljudi okupljeni na ulici, a okupiće se u petak u 18,00 časova ispred Narodne skupštine ponovo zahtevaju, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane, zahtevaju, dakle misli se na „Pink“ i „Hepi“ naravno, smenu svih članova REM-a koji je svojim ne činjenjem omogućio nesmetano širenje mržnje i nasilja. Kao što vam je izgledalo da nije moguće da ministar prosvete podnese ostavku, kao što vam je izgledalo da nije moguće da RTS izveštava o protestu, kao što vam je izgledalo da nije moguće da bude zasedanje Skupštine o ovom problemu.

Evo, danas je jedna članica REM-a podnela ostavku. Dakle, stvari pod pritiskom građana se polako dešavaju. Pitanje je samo da li ćete razumeti da u tome i vi imate jednu ulogu ili ćete zajedno sa bujicom ovih groznih stvari koje su zadesile naše društvo i vi biti odneseni u političku istoriju iz koje ste izmileli na jedan zaista štetan način po naše društvo.

Kao što rekoh, građani zahtevaju smenu svih članova REM-a, jer je svojim ne činjenjem omogućio nesmetano širenje mržnje i nasilja. Građani zahtevaju gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti, podmetačine i kontinuirano krše novinarski kodeks. Da podsetim, to je „Informer“, to je „Alo“, to je „Srpski Telegraf“ i drugi.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Građani zahtevaju smenu rukovodstva RTS-a zbog toga što neadekvatno izveštava o onome što se dešava u našem društvu. Tu se ne misli samo, da pojasnim možda malo za RTS ovo, ne misli se samo tu o izveštavanju o protestima, već se misli o tome da na Javnom servisu treba da postoji sloboda, mogućnost da se govori o problemima našeg društva. Kako vam ta sloboda trenutno izgleda? Izgleda tako što u informativnim programima, prema istraživanjima nezavisnih organizacija, vi imate 95% učešća SNS. Čak se i koalicioni partneri SNS žale da ne mogu da se vide na RTS-u. Eto dokle je došlo ta zatrpanost Vučićem, Anom Brnabić, SNS sa svih strana sve vreme. To je Javni servis koji ima ulogu da pruži pluarizam, kritiku, da pruži mogućnost da građani čuju sve o problemima države u kojoj žive.

A, dodao bih i da ga svi plaćamo, da pripada svim građanima i zato se zove Javni servis, a ne političko glasilo SNS.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Podsetiću vas da je RTS nedavno, njihov kolegijum, izdao saopštenje u kome tvrdi, kao i Savet REM-a, kao i Vlada, kao i ministar Gašić, tvrde da sistem nije zakazao i da je upravo takvo stanje koje sam ja opisao ono koje bi trebalo da bude u RTS. Svako ko gleda ovu televiziju može da zaključi da taj program nije normalan.

To što i mi imamo televizije poput „Hepija“ i „Pinka“ na kojima možete videti čoveka koji sa pištoljem u programu, glavnog urednika, ne tamo nekog novinara, nego glavnog urednika, da vodi program sa pištoljem ili to što na „Pinku“ osuđeni kriminalac objašnjava kako je najbolje ubiti čoveka, a da za to ne bude okrivljeni to je problem ovog društva, to je dno na koje smo pali. To ne čini da RTS zato što je bolji od toga radi kako treba.

Još jedan zahtev imaju građani. Hitno ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizija sa nacionalnom frekvencijom. Dakle, da objasnimo građanima. Ne samo rijaliti programa u kojima učestvuju ovde pojedini poslanici, pa se trkaju tamo sa onim besprizornim ljudima, pa se utrkuju kako da pobede u super finalu, pa se posle ljute što su izgubili, pa tuže Željka Mitrovića. Kažu - nameštena je bila „Farma“, pa su uvređeni, pa oni ne znaju šta će jadni da rade, bili su drugi u super finalu. Da li se sećate toga?

Ljudi, samo da bude jasno, pojedini poslanici iz ovog saziva ovde su vam učesnici „Farme“. Zato moramo razumeti da oni imaju jednu i ličnu i jednu emotivnu vezanost za rijaliti programe. Oni što se brane toga, zato što i sami učestvuju ili neki učestvuju, a neki bi voleli da učestvuju. E, tako to izgleda. Zbog toga oni brane ove rijaliti programe u kojima se promoviše nasilje.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Hteo bih da objasnim nešto. Kada oni kažu treba ukinuti sve rijaliti programe. Nama je svejedno šta je forma programa, da li je on uživo, da li je on snimljen u studiju, na koji način je on prezentovan. Nas interesuje ono što je njegova suština. Ako je suština nasilje, ako je suština da ljudi jedni druge napadaju, dave, vrše nasilje nad ženama, vrše nasilje nad maloletnicima, prikazuju na jedan glorifikujući način kriminal, ono najgore u našem društvu, zar nije normalno da neko ustane i kaže, danas sam to ja, ali je to nebitno, može biti bilo ko, ja verujem da i sa druge strane postoje ljudi koji smatraju da ovo nije normalna situacija, znam da među vama koji ste, možda i glasali za SNS, misleći da tu leži ono što je vaš interes, znam da i među vama ima onih koji će sa gađenjem da gledaju na nasilje i na odvratnosti koje dolaze sa televizija „Pink“ i „Hepi“.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Nemajte sumnje, a juče sam takođe govorio o tome, da istraživanja eminentnih naučnika kažu da izloženost ljudi ovakvoj vrsti nasilja, a posebno dece, jer su deca osetljivija, nežnija i sklonija da na njih se utiče sa ovakvih kanala, da to vodi tome da će ona počiniti nasilje, da će počiniti krivična dela, da će se ponašati na način koji ne želimo.

Sada kada imamo jednu takvu situaciju, da li je normalno da ima jedno telo koji bi trebalo da se bavi time? Dragi građani, to telo postoji. To je taj REM o kome toliko često pričamo zato što taj REM ne radi. Oni se ne bave regulacijom ovog polja. Za njih je normalno, evo iz ovog izveštaja smo čuli, iz izveštaja koji su predstavljali danima, a koji zapravo nije izveštaj o nasilju koji dolazi, nego je vladajuće većina pokušala da nam zamaže oči na neki način da se ne bi bavili zapravo nasiljem koje dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“.

Dakle, moje pitanje za vas koji možda i vidite u SNS neku vrstu, ne znam, dobrobiti na našu zemlju, zar nije normalno da to telo utiče tako da na „Pinku“ i „Hepiju“ nema ovih programa? To telo po zakonu upravo ovo treba da radi, i ako je tako zašto se to ne dešava? Zbog čega se ovo dozvoljava? Zbog čega imamo konstantno izlive, bujice nasilja, odvratnosti koje dolaze sa ovih televizija?

Objasniću vam zašto je tako. Zato što se preko ovih televizija pored toga što se ostvaruje ogroman profit na nemoralu, na tuđoj bedi i tuzi, ostvaruje se i politički uticaj zbog ovakvih medija na kojima su oni glorifikovani sve vreme, na kojima su stavljeni u prvi plan, na kojima nam se obraćaju svaki dan. Zbog njih dobijaju izbore i na taj način ostvaruju potpuno neprimereni uticaj na naše društvo.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Dakle, upamtite ovo, nasilje koje dolazi sa ovih televizija i generalno nasilje, što sam objasnio ranije, ima svoj izvor i taj izvor je vladajući režim.

Da se vratimo dalje. Građani zahtevaju takođe i institucionalnu odgovornost. Podneo je ostavku gospodin Ružić.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Izvinite, predsedavajući, jel spavate? Izvinite što vas budim, predsedavajući. Predsedavajući, izvinite što vas budim, možete li utišati malo vaše kolege? Izvinite, predsedavajući.

Dragi građani, u ovom trenutku se sa druge strane čuje žamor, čuju se dobacivanja, čuju se uvrede, čuju se pretnje. Neki veseli skup je u pitanju uprkos ovoj tragediji u kojoj živimo. Pokušao sam da utičem na predsedavajućeg da to utiša, da to smanji, ali očigledno to on nema nameru.

Ja ću se vratiti u govoriti u onoj meri u kojoj mogu. Podsećam vas da smo ovu sednicu uspeli da zakažemo zbog toga što je jedna trećina svih poslanika, odnosno svi opozicioni poslanici su tražili ovu sednicu i zahtevali je i uspeli da ih nateraju da se ona sazove, a pogledajte kako to sada izgleda i kako se ponaša vladajuća većina.

Vratimo se na ono što je suština. Dakle, građani na ulici zahtevaju smenu ministra policije Bratislava Gašić, smenu šefa BIA, Aleksandra Vulina i ministra prosvete Branka Ružića. Dobro je da je ministar prosvete podneo ostavku. Očekujemo ostavke i i drugih ministara i šefa BIA.

Razlog zašto se traži ova ostavka je to da bi Srbija mogla da okrene drugi list kako bi mogli da uđemo u Srbiju bez nasilja. To je ono što građani traže, a ovo je jedan od načina da do toga dođemo. Ovo su hitne mere koje zahtevamo protestom, a one dugoročne mere koje bi trebalo na dugoročnije jedan način utiču na to da se naše društvo zaista okrene od nasilja su delom one koje sam pročitao na početku, o kojima smo juče govorili, na koje sam vas podsetio i objasnio za one koji možda nisu juče mogli u programu uživo da prate.

Kolege mi kažu da bi bilo dobro da kamera pokaže kako izgleda vladajuća većina u ovom trenutku, ali ja mislim da je bi bilo dobro, u stvari da mi nešto od tih ljudi zaista očekujemo da urade ne bi bilo potrebe ni za protestom, ni za ovom sednicom, već bi prosto oni shvatili da moraju da donesu velike i dalekosežne odluke kako bi Srbija nastavila dalje.

Ove zahteve protesta pročitao sam vam i podsetio sam vas na njih kako bismo imali pravi značaj onoga što sledi sada i što ću vam sada ukazati.

Dakle, pogledajte koliko su opravdani ovi zahtevi, ako ih podržava 450 vrhunskih nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji.

Ono što sada čitam je puna podrška zahtevima građanskih protesta koji se već pet nedelja odvijaju na ulicama naših gradova, a koja dolazi od preko 450 nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji.

Ono najbolje što Srbija ima podržava proteste, podržava zahteve protesta.

Pročitaću vam Proglas koji su uputili javnosti – već čitavu deceniju Srbija je zemlja u kojoj ne postoji sloboda medija. Srpski javni prostor zagađen je mržnjom i nasiljem, i to prevashodno sa nacionalnih frekvencija koje su javno dobro.

Vrlo ispravno su ovde nacionalne frekvencije stavljene pod znake navoda, jer su one zloupotrebljene kao javno dobro.

Već čitavu deceniju Srbija je zemlja u kojoj ne postoji politička odgovornost. Umesto nje u našem društvu se kao najviša vrlina uzdiže podanički odnos prema vlasti.

Iz tog razloga se i odgovor na stravične tragedije koje su ovog proleća zadesile Srbiju sveo na pokušaje nosilaca vlasti da se izbegne bilo kakva politička odgovornost.

Na vapaj građana koji traže da Srbija više ne bude takva zemlja predstavnici vlasti su odgovorili uvredama, neistinama, sinhronizovanom hajkom na javne ličnosti iz sveta kulture koje su se usudile da iznesu sopstveno mišljenje.

Posebno je pogubno što te uvrede i neistine šire narodni poslanici sa govornice u Narodnoj skupštini, što je još jedno tužno poglavlje institucionalnog urušavanja naše države.

Na poslednjem protestu su kolonu desetina hiljada građana u Beogradu predvodili naši studenti. Poziv univerzitetskih nastavnika i saradnika je otuda pokušaj da Srbiju izgradimo kao zemlju u kojoj će naši studenti videti svoju budućnost.

To nije Srbija podanika, već Srbija slobodnih građana. To nije Srbija nasilja, već Srbija oslobođena straha. Najzad, to je Srbija u kojoj institucije nisu samo zgrade ispred kojih se građani okupljaju na protestima.

Zato, pozivamo na hitno ispunjavanje postavljenih zahteva građanskih protesta. Ovo je Proglas, pokazaću vam. Ovo je Proglas koji je potpisalo preko 450 nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji. Pogledajte ovaj spisak, pogledajte ovo.

Ovo su ti ljudi koji su stali iza svojih studenata, iza građana Srbije. Pogledajte ovo. Ovo je taj spisak, ovo su ti ljudi. Dakle, preko 450 ljudi, nastavnika za sada je potpisalo, a biće ih još.

O tome koliko je važno to što profesori i nastavnici ustaju za svoje studente i za mlade ljude govori i činjenica da se u Srbiji gotovo 350.000 građana iselilo u periodu ove vlasti. Svake godine sve više ljudi odlazi. Mlade osobe koje odlaze za boljim životom. To je možda najbolji pokazatelj u kakvom stanju je današnja Srbija. To je zemlja iz koje ljudi žele da pobegnu. U to je ovaj Proglas važniji.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

U ovom Proglasu se kaže da poziv univerzitetskih nastavnika i saradnika je pokušaj da Srbiju izgradimo kao zemlju u kojoj će naši studenti videti svoju budućnost. U ovom trenutku tu budućnost ne vide.

Svaka druga mlada osoba planira ili razmišlja o tome da svoj život nastavi u nekoj drugoj državi, a kako i ne bi.

(Nebojša Bakarec: Što je dosadno.)

Dakle, videli smo, gospodo, da što se tiče ovog anketnog odbora ovo su vam sve predlozi kako bi on mogao da utiče da se promeni situacija u našoj zemlji.

Pročitao sam vam sada na desetine predloga, mera kako bi mogla da izgleda Srbija ukoliko bi se primenile ove mere.

Znači, nama je potrebno, pored razoružavanja kojim se bavite, zaista bavite se, ali tek sada kada su se ove tragedije desile. Govorio sam juče kako ste se bavili šest i po godina. Dakle, ukupno 10.745 komada oružja. Danas se vi hvalite razoružavanjem, ali to razoružavanje je odraz ozbiljnosti i odgovornosti građana. Dakle, to dolazi kao želja građana da podnesu da se promeni situacija u zemlji. Ali, neću sada govoriti o oružju, govoriću kasnije.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Dakle, ono što želim da kažem građanima – u našem društvu postoji veliki broj odgovornih ljudi, odgovornih osoba. Očigledno iz akademske zajednice, o kojoj sam pričao. Očigledno iz opozicije, iz svih ovih organizacija koje su danas ovde i koje brane ideju da Srbija mora biti bez nasilja.

Želim da vam ukažem da ovi predlozi pristižu. Ti predlozi se objavljuju. Tih predloga ima puno, ali naša vlast ne želi ništa da uradi kako bi Srbija bila bolja država. Podsetiću vas da je Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, dakle oni koji se bave vaspitanjem naše dece, koji se bave kulturom, kulturnim nasleđem naše dece kroz jezik podneli su inicijativu za zaustavljanje urušavanje obrazovnog sistema. Pogledajte i prepoznajte sličnosti kako je u zahtevima koji dolaze iz različitih grupa društva, dakle imamo različite grupe društva, ovo su oni koji se bave našim jezikom, književnošću, ovo su oni koji se bave svim drugim oblastima.

Dakle, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije kaže da je tragedija povezana sa dugogodišnjim promovisanjem negativnih vrednosti u društvu i urušavanjem obrazovnog sistema, nešto na šta se moraju odnositi ovi njihovi zahtevi. Oni traže da se zabrane programi u medijima koji propagiraju nasilje i nemoral, kao što su rijaliti programi čim se vređa dostojanstvo čoveka i šteta utiče na formiranje ličnosti. Evo, primetite sličnost sa ostalim grupama društva koje to govore.

Zabraniti eksplicitne predstave nasilja i uvredljive sadržaja u sredstvima javnog informisanja u bilo kojoj formi. Sankcionisati sve koji u medijima koriste govor mržnje pa i na društvenim mrežama i u drugim formama i koji podstiču i odobravaju nasilje u školama. Pojačati psihološku pedagošku podršku učenicima, smanjiti opterećenje nastavnika administrativnim procedurama. Pogledajte, ovi ljudi prepoznaju isto ovo što smo govorili već puno puta.

Pogledajte dalje, preispitati zakonske akte koji otežavaju pravovremeno i funkcionalno izricanje vaspitno disciplinskih mera učenicima. Dakle, treba razmisliti da li mi na pravi način merama utičemo na to da se učenici vaspitavaju.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Na kraju, ono što je zapravo jedan osnovni zahtev i nešto što je najvažnije, čini mi se, ako smem da tumačim ove predloge ljudi koji su ih uputili, mora se podići status i ugled prosvetnog radnika kao temelja prosvećenog i demokratskog društva. Dakle, ono što mi ovde imamo sada je velika sličnost sa merama koje ovde opozicioni poslanici predlažu već danima, sa Proglasom koji je potpisalo 450 akademskih radnika, a sada ću vam prijatelji reći nešto o tome, kako oni koji su najvažniji u piramidi važnosti, oni koji su najvažniji, učenici, kako učenici vide šta treba uraditi da bi se popravila situacija u zemlji.

Ovom prilikom se zahvaljujem učenicima Prve gimnazije koji su izneli svoje zahteve, koji su izneli svoje mišljenje. doprineli su tome da se u ovom našem društvu otvori javna rasprava kako ono treba da izgled jednom kada dođemo u priliku da se zaista neke mere i urade.

Nikome ne treba ova kupovina, nikome ne trebaju novci, nikome ne treba milostinja, nama trebaju dugoročna, sistemska rešenja, kako bi ova naša država mogla nakon velikih tragedija da krene u pravom pravcu. Hvala gimnazijalcima, hvala srednjoškolcima, hvala studentima, koji doprinose i daju svoje predloge. Molim vas, sve one molim, sve grupe, sve organizacije civilnog društva, druge gimnazije koje možda do sada to nisu uradile, studente, akademsku zajednicu, da iznesu svoje predloge. Ovo je taj trenutak. Sada je važno delovati. Sada je važno reći šta mislite. Sada je važno stati, da bi Srbija mogla da krene, a za to nam je potrebno vaše mišljenje i vaši uvidi, zato što vi najbolje možete da vidite ono što vlast ne vidi. Srozali su prosvetu na najniže grane. Doveli su nas do toga da ljudi koji rade u prosveti izgube dostojanstvo, zato što nisu dovoljno plaćeni, nemaju adekvatnu podršku, ne mogu na pravi način da utiču na budućnost naše dece.

Anketni odbor koji predlažem bi trebalo da uzme u razmatranje i ove predloge. Sada ću se osvrnuti na predlog gimnazijalca iz Prve gimnazije.

U uvodnom delu oni kažu da su oni mladi i da „na našim plećima“, dakle njihovim, „se nalazi odgovornost da menjamo ovakav sistem“. Potcrtavam, „menjamo“. Ovaj slučaj koji se desio treba da bude osvešćenje, kao i povod za promenu. Dakle, samo ću delove ovoga govoriti, izvinjavam se zbog toga, ali smatram da činjenica da ste prepoznali da u ovom trenutku je potrebno nešto menjati govori najbolje o tome kako ozbiljno shvatate ovu situaciju. Evo, ne znam, zašto je vama ljudi problem da čujemo šta kažu gimnazijalci. Možete li malo da imate dostojanstva? Šta će da se desi, gospodo, šta će da se desi ako čujemo šta kažu ljudi?

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Molim vas. Nataša, možete li da utičete, ako predsednik ne može? Možete vi, kao jedna od najiskusnijih poslanica, da utičete na vaše kolege i da ih zamolite, molim vas, da ih zamolite da nam dozvole da kažemo o čemu pričaju gimnazijalci? Pogledajte ove gore navijače. Pogledajte ove ljude na…

Gospodo, da vam kažem nešto, meni je potpuno normalno da vi u vašem predsedniku vidite nekoga čije ponašanje treba da oponirate, pošto smo čuli juče da se on tuče na stadionima, i evo do čega to dovede. Ako se predsednik tuče na stadionima, evo ovako vam izgledaju onda poslanici većine, dovikuju, dobacuju, ne bih rekao – deru se, ne znam da li je to pristojno, voleo bih da ublažim svoje izlaganje. Dakle, dajte se malo, ljudi, obuzdajte. Obuzdajte se.

Kažu učenici Prve gimnazije: „Želeli smo da damo svoje predloge kao moguća rešenja i pozovemo što više učenika i profesora da nam se pridruže, jer se svi borimo za isto, za buduće dobro. Naravno, otvoreni smo za dodatne predloge i sugestije, ukoliko ih imate“. E, tako razmišlja mladost. Otvoreni su za predloge, otvoreni su za sugestije. Bravo na ovome.

„Zahtevi Prve gimnazije se odnose na tri osnovne teme koje vidimo kao klicu ovakvih problema.

Reforma školstva. Sve više uviđamo da je vaspitanje dece od strane roditelja nešto što izostaje, u manjoj ili većoj meri, kao i sekundarno vaspitanje koje deca treba da steknu u školi, uz svoje učitelje, nastavnike i profesore. Tražimo od države da pruži adekvatnu reakciju u ovom pogledu i odreši nastavničke ruke, posebno na ove načine.

Snižavanje tolerancije prema učenicima. Učenici Prve gimnazije zahtevaju da se pooštre kazne koje učenici dobijaju usled neprimerenog ponašanja, kako bi bili svesniji posledica onoga što čine. To isto traži Društvo za srpski jezik i književnost. Dakle, ljudi uviđaju šta je problem.

Tražimo povećanje plata u prosveti.“

Stvarno, svi vide da je prosveta dovedena na najgore grane, svi ljudi koji žele da pogledaju, oni koji žele, mogu da vide.

Dakle, gimnazijalci kažu: „Tražimo povećanje plata u prosveti. Prosveta je jedan od elementarnih stubova svake države. Postajemo sve više svesni današnje situacije u kojoj nedostaje stručni kadar koji bi predavao u školama i da ne bismo završili u situaciji u kojoj neadekvatno obučeni ljudi podučavaju naše učenike, neophodno je povratiti ugled prosveti i u ovom svetlu, čime bismo privukli veći broj studenata koji bi se školovali za rad u školstvu“.

Dakle, evo, o tome sam vam i ja pričao i juče i danas. Dakle, imaćemo problem da neće imati ko da edukuje našu decu, jer ste stvorili od tog zanimanja nešto za šta ljudi neće hteti da se školuju. Zašto bi neko hteo da uloži veliki trud, da bi na kraju završio sa tako malom platom, a radi tako odgovoran posao?

„Susrećemo se sve više sa potpuno demotivisanim profesorima, koji usled niske plaćenosti i vezanosti ruku sve više gube početni entuzijazam i odustaju od pružanja maksimuma svojim učenicima. Pozivamo vas da se setimo…“

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Može li neko da snimi ove bukadžije, huligane, ljude koji dobacuju? Ljudi, je li ovo Narodna skupština, ljudi? Šta vam je? Smirite se. Šta vam je?

„Pozivamo vas da se setimo da ulaganjem u prosvetu mi ulažemo u dugotrajnu investiciju, u najvrednije što država ima, u buduće generacije, na kojima, kao što znamo, ostaje svet sutra.“

Ovo govore gimnazijalci Prve gimnazije.

„Uvođenje novog školskog predmeta i fokus na važnim, zapostavljenim predmetima. Dakle, važno je povratiti značaj danas olako zapostavljenih predmeta, poput likovne i muzičke kulture i fizičkog vaspitanja. A zašto je ovo važno? Ovi predmeti imaju sufiks kultura i vaspitanje.“

Znam da je vama to teško da razumete, ne znate šta je to, ali ima ko zna.

„U današnje vreme kada su deca previše za telefonima, tabletima i ostalim uređajima, izuzetno je važno podsticati kreativnost i fizičku aktivnost, kao način da prevaziđemo sve češću agresiju kod mladih.“

Dakle, ovi ljudi sami prepoznaju šta su glavni problemi i nude rešenja kako da to unapredimo.

„Pored ovoga, stekli smo utisak, i ovo je jako važno, da našem obrazovanju nedostaje jedan opšti i univerzalni predmet koji će nas učiti onom elementarnom, što se neopravdano očekuje da sami naučimo, ili kako to mnogi kažu – onome o čemu bi život trebalo da nas uči, na časovima ovog predmeta bi se govorilo o…“

I sad ovde želim da skrenem pažnju, postoji mnogo načina, ne samo ovaj predmet kako mi možemo u našem društvu da gajimo ono o čemu pričaju gimnazijalci, ja ću pročitati ono što bi bio opis njihovog predmeta koji predlažu, a voleo bih da ove stvari koje oni ovde govore uđu institucionalno u sve pore ovog društva. Smatram da je to zadatak nas koji se bavimo društvom političara, donosioca odluka, donosioca zakona.

Dakle, na časovima predmeta o kojem govore gimnazijalci da im je neophodan kaže se: „Trebalo bi raditi na izgradnji međuljudskih odnosa, trebalo bi raditi na ispravnom i pogrešnom, subjektivnom i objektivnom, izgradnji discipline, poštovanju, dužnostima pojedinca prema porodici, prijateljima i društvu i ličnom doprinosu i važnosti opšteg dobra kod pojedinca, kao i osnovnim životnim veštinama, poput pripremanja hrane, zamene sijalica i svega onoga što ljude zanima“.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Znam da je vama nenormalno da slušate u Narodnoj skupštini o ovim važnim stvarima. Molim vas, stišajte se. Molim vas, stišajte se.

„Podsticalo bi se kritičko mišljenje, iskazivanje emocija kod učenika, što bi na sve imalo pozitivne rezultate u budućnosti. Deca bi bila otvorenija u komunikaciji sa roditeljima i shvatila bi odmalena da postoji uvek mesto na kom će njihov glas da se čuje i gde će on biti bitan.“

Bitan. Da li razumete šta znači to?

Gimnazijalci traže da njihov glas bude bitan. Ja čitam njihove zahteve, a vi dobacujete. Pa zato traže da bude bitan. Zato što im je ovo odgovor. Odgovor su im ljudi koji u ovako tragičnoj situaciji se ponašaju, ne bih rekao kao deca, uvredio bih decu, naravno, deca imaju malo svesti i razuma da treba da zaćute u trenutku ovako velike tragedije i kada se bavimo time kako da promenimo naše društvo i kako ovaj anketni odbor da doprinese da ovo naše društvo iz nasilja krene u brigu i solidarnost.

Da se vratimo onima koji očigledno bolje od nas ovde iz ovog doma sve znaju. Uloga nastavnika treba da bude mentorska, da njima kroz ove časove bude omogućeno da prate, pored profesionalnog razvoja učenika, i razvoj osobe na ličnom planu. Ovo bi moglo da pomogne da se spreče fatalne posledice, poput one u školi „Vladislav Ribnikar“, ukoliko se uoče na vreme.

Moja koleginica Biljana Đorđević govorila je o tome šta znači rano uočavanje problema kod dece. Ja sam govorio o tome šta znači i koliko je važno mentalno zdravlje pojedinaca. Za vas je to za podsmeh, za vas je to za izvrgavanje ruglu. Nije prvi put da prema zdravstvenom stanju diskriminišete osobe. Podsetiću šta je radio predstavnik većine kada je ovde gledao ko ima astmu, ko je smršao i ostale stvari koje ste govorili.

Kažu gimnazijalci - Ovaj predmet bi trebalo da bude jedan od predmeta sa najvećim fondom časova, jer prioritet našeg društva jeste da na kraju dana i školovanja, pazite sad ovo – prioritet našeg društva da na kraju dana i školovanja postanemo dobri ljudi.

Gimnazijalci takođe traže da se smanji opterećenje nastavnika administrativnim procedurama, kako bi bili usredsređeniji na vaspitno-obrazovni rad. Ja sam ovde o tome govorio na jedno četiri-pet mesta. To bi mogla da bude jedna od najkonkretnijih, najdirektnijih mera koja bi mogla da se uvede. Ljudi su preopterećeni administrativnim radom, nemaju dovoljno vremena da se posvete deci.

Kako bi vaspitno-obrazovni sistem bio što efikasniji, fokus nastave i nastavničke profesije ne treba biti na upisivanju podataka samo i informacije u elektronski dnevnik. Niko ne kaže da ne treba to odraditi, samo je problem jer onda ne može doći do prisnijeg odnosa sa učenicima, a to je ono što nam je potrebno. Deca provode veliko vreme u školi, potrebno je da im nastavnici, osobe koje im predaju, bude neko ko može da im se posveti, u koga mogu da imaju veru i ko može i na drugačiji način, koji nije samo kroz gradivo, da im objasni šta ih dalje čeka u životu i na koji način mogu da dođu do nekog bezbrižnog detinjstva, odnosno perspektivnog života.

Jedino, kako kažu gimnazijalci, kada nas budu prestali zanimati isključivo papirološki problemi i kada se budemo usredsredili na učenike, zbog kojih ceo obrazovni sistem i postoji i lošu postavku odnosa između nastavnika i učenika, možemo doći do kvalitetnog rešenja i očekivati manji broj nepoželjnih situacija.

Ljudi, ja ne znam o čemu drugom treba da govori ovaj anketni odbor, ova Skupština, ako ne o ovome? O čemu drugom da govorimo? O čemu treba drugome da govorimo nego o ovome, gospodo? Ovo su ključne stvari. Ovo vam govore oni koji su najbitniji u našem društvu, mladi, deca, učenici vam govore šta treba da radimo. Za mene nema važnijih ljudi u ovom društvu ako treba njima da pomognemo. Ko drugi treba da kaže nešto?

Znam da vas ne zanima, vidim kako se smejete. Vidim šta radite. Ali ne vide građani i zbog toga mi je žao. Žao mi je, ljudi, što ne vidite kako izgleda ovo.

Kažu gimnazijalci – uvođenje preventivnih psiholoških pregleda i razgovora za sve učenike jednom godišnje. To kažemo i mi, to kažu i ovi drugi ljudi čije sam zahteve pročitao. Dakle, imamo jedno opšte slaganje na koji način treba dalje nastaviti. Jedini ko ne čuje ste vi. Ovi preventivni psihološki pregledi, poput sistematskih pregleda, na kojima učenici posećuju pedijatre i stomatologe svake godine, kako bi se uverili da je sve u redu sa fizičkim zdravljem đaka, što je pozitivno i što treba da se radi, ali takođe je važno da postoji osoba koja će proveriti mentalno stanje pojedinca.

Sad da vas pitam nešto – kada svi izvrgavate ruglu mentalno zdravlje pojedinca, kada se smejete ljudima koji imaju mentalne probleme, kada to radite, šta mislite, kako se oseća jedna mlada osoba koja možda iskusi anksioznost ili neki drugi problem, koji ne mora biti toliko ni veliki, koji može biti rešen odlaskom kod stručne osobe? Ona se oseća kao da će ona ista trpeti ismevanje, kao da će trpeti jednu porugu u društvu, jer i to dolazi od onih koji imaju najveću odgovornost, od vladajuće većine u ovom društvu. Evo, ja vas molim da barem primenite to, pa da ne izvrgavate ruglu osobe koje imaju zdravstvenih problema.

Hvala koleginici Đorđević, ova diskriminacija je takođe i kršenje Ustava.

Zašto je ovo važno? Kroz godine i evidenciju stručna lica bi mogla uočiti ukoliko postoje promene na ovom planu kroz određenih đaka, što bi moglo da pomogne da se spreči razvoj lošeg psihičkog stanja učenika. Ljudi, ovo bi moglo da pomogne. Ja ne kažem da bi ovo moglo biti rešenje, ali bi moglo da pomogne ili je moglo da pomogne da se kod ljudi koji su izvršili masovna ubistva vidi da nešto nije u redu. Razumete?

Takođe, gimnazijalci kažu da bi trebalo smanjiti pritisak na učenike u vidu ocenjivanja. Danas je preovladalo mišljenje da ukoliko neko dete nema odličan uspeh ili sve petice, da se ono ne trudi dovoljno, da nije dovoljno dobro i da se nad tim detetom vrši veliki pritisak, te onda oni sugerišu da se u kontinuitetu vrši apel za razumevanje dece na roditelje.

I roditeljima je potrebna pomoć da na pravi način mogu da razumeju svoju decu, i to stručna pomoć. Apeluju da se izvrši uticaj na roditelje da razumeju da time, da istaći ono što neko dete nije nadareno za jedan predmet ili granu nauke, ne znači da je manje vredno i da postoje druge stvari u kojima je dete dobro, koje oni treba da podstiču i pružaju detetu vetar u leđa. Ovo su neki od zahteva gimnazijalaca.

( Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Izvinite, predsedniče Odbora za obrazovanje, pa valjda bi vas ovo trebalo da zanima. Pa, valjda bi vas ovo trebalo da zanima, gospodine Atlagiću. Gospodine, Atlagiću, vi ste predsednik Odbora za obrazovanje, trebalo bi da vas ovo zanima. Znam da predsednika Odbora….

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Ne vredi vama govoriti, nije važno, ja se ionako obraćam građanima, a vi vičite, urlajte, radite šta hoćete.

(Marko Atlagić: Stižu mi poruke, rekli su mi nastavnici da prekinete.)

Dakle, dragi građani, gimnazijalci kažu, da bi trebalo sprovoditi zakon o minimalnoj udaljenosti kladionica od školskih ustanova. Pogledajte u medijima šta su vam glavne reklame, samo kladionice, kockarnice na sve strane, ali o ovome ćemo se baviti drugom prilikom, ali drago mi je da oni najmlađi koji su najosetljiviji, u najosetljivijoj dobi, kada mogu biti pod uticajem ovih reklama ovo vrlo dobro prepoznaju – bravo i za ovo.

Predlažu učenici regulativu medija. Želimo da ukažemo na važnost medija kao sredstvo informisanja i njihove uloge u razvoju mladih. Šta kažu mladi? Mnogi mladi danas pronalaze svoje idole u ljudima koje viđaju na ekranima i zato je važno voditi računa o tome koga puštamo da vodi glavnu reč u medijima. A šta kažu istraživanja o kojima sam juče govorio? Dakle, ovo kažu gimnazijalci, oni vrlo dobro prepoznaju šta je problem. Problem je što mladi pronalaze idole u ljudima koje viđaju na ekranima i zato je važno voditi računa o tome koga puštamo da vodi glavnu reč u medijima.

Gospodo, podsetio bih vas na nešto. Znate li ko je bio idol, znate sa kime se hvalio čovek koji je ubijao u Mladenovcu i u Smederevu? Hvalio se sa društvom iz rijaliti programa, sa osuđenim kriminalcima. Smatrao je da je bolji od drugih zato što se druži sa zvezdama.

Jednu takvu zvezdu imamo i ovde u Narodnoj Skupštini, zvezdu koja je bila druga u superfinalu „Farme“. Druga u superfinalu „Farme“, zamislite?

Detaljno ćemo se pozabaviti kako se to završilo malo kasnije. Čovek je završio tako što tuži Željka Mitrovića. Prevaren je za pare, pa je nastalo sad tu nešto. Izgleda da ta „Farma“ i ti rijalitiji ne funkcionišu baš najbolje ni kada je to u pitanju, ali dobro.

Za trenutak ćemo ostaviti ovu temu i vratićemo se. Dakle, mladi prepoznaju da se pronalaze idoli u ljudima koje viđaju na ekranima i zato je važno voditi računa o tome koga puštamo da vodi glavnu reč u medijima.

Istraživanja kažu da nasilje u medijima podstiče ljude da budu agresivni, čak i počine zločin. To posebno važi za decu, jer su deca po prirodi osetljivija. Četrdeset godina istraživanja je dokazalo da je izloženost nasilju u televizijskom programu opasno za dečije zdravlje i blagostanje. Dakle, kraj citata.

Drugi citat. Izloženost i uticaj nasilja u medijima u direktnoj je vezi sa nasilnim ponašanjem. Dakle, o ovome sam pričao juče, o ovome sam pričao jutros i o ovome ću vam pričati sve vreme.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Vratimo se na to šta kažu gimnazijalci. Zahtevamo zabranu prikazivanja sadržaja koji promovišu nasilje, vulgarnosti i sve neprikladne sadržaje koji zahtevaju oznaku 18+ u udarnom terminu ili u toku dana kada bi takav sadržaj bio dostupan za gledanje deci, a to su i rijaliti programi.

Mladi zahtevaju strožu kontrolu sadržaja kako bi se na vreme otkrio i zabranio svaki program ili emisija koji promovišu i na nedoličan način prikazuju prostituciju, narkomaniju, silovanja, alkoholizam, nasilje, nekulturan rečnik na kanalima sa nacionalnom frekvencijom.

Dragi mladi, dragi gimnazijalci ovo je nešto što već postoji. Sa ovim bi trebalo da se bavi REM, ali se to ne dešava i upravo zbog toga mi tražimo smenu REM-a, kako bi na to čelo, na to mesto došao neko ko bi želeo da sprovodi upravo ovo što vi vidite kao važno.

Mladi traže, a podsetiću vas da je ovo i jedan od zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“, kontrolu naslovnih strana tabloida i štampanih medija, zabranu nasilja i prikazivanja neprikladnog sadržaja ili potresnih scena na naslovnim stranama.

Dakle, ovo kažu mladi. Dakle, ljudi prepoznaju šta je problem, vi ne prepoznajete. A šta kaže ona koja bi trebalo da ima odgovornost upravo za ove stvari? Olivera Zekić kaže: „Meni uopšte nije jasna ta histerija ljudi. Pa, mi živimo u 21. veku. Odavno je neko rekao da novine prodaju suze, krv i slavne ličnosti“.

Sve suprotno od ovoga što mladi govore, što mladi traže i što bi trebalo da bude nešto čime se bavi anketni odbor. Sve suprotno govori osoba koja ima najveću odgovornost da nešto menja u domenu elektronskih medija. Doduše, ovo je ona izjavila komentarišući dnevne novine „Informer“, koji je na naslovnim stranama objavio i intervju sa silovateljem, zbog čega su na ulici bili opravdani protesti.

Kaže Zekićeva, i to javno govori, ne krije da nema nameru da se bavi regulacijom medija. Dajte onda, gospođo, podnesite ostavku. Zašto ste na tom mestu? Da li vam je neko rekao, kada je vodio razgovor da vas tu prime, da vas tu postave, čemu to služi ili su propustili?

Kaže ona za intervju silovatelja u dnevnom listu „Informer„ - to definitivno jeste ekskluziva da „Informer“ prvi dođe do tog čoveka.

Dakle, ona prepoznaje ne „Informer“, nego se oni takmiče ko će pre, ko će pre da iz lešinari na tome. Eto vam ljudi pravi termin lešinarenje šta znači. To znači termin lešinarenje i o tome sam govorio juče.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

U pravu je, jer kada nasilje služi za zaradu, kada nasilje služi kao zabava, ne može biti da nema posledica i te posledice na kraju su vam došle. Skupo smo platili vaše neznanje. Skupo smo ga platili.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Dakle, vratimo se na ono što kažu gimnazijalci. Kažu da treba kontrolisati naslovne strane tabloida i štampanih medija, zabrana nasilja i svega ovoga o čemu sam pričao.

E, sada, evo, pokazao sam odgovor vlasti.

Kažu gimnazijalci – sankcionisanje za sve koji koriste govor mržnje, podstiču i odobravaju nasilje u školama.

Pogledajte, ljudi, to kažu ne samo gimnazijalci, to kaže i Društvo za srpski jezik i književnost. To kažu i brojni drugi ljudi. To kažu svi.

Zašto vi to ne kažete? Zašto vi ne kažete da nije normalno da se na naslovnim stranama pojavljuju najodvratnije gadosti koje vidimo u „Informeru“, „Alo“ i u „Srpskom telegrafu“? Zašto ne kažete to? Zašto vi ne kažete da je normalno da se tako nešto reguliše? Zašto ne kažete da treba zaustaviti nasilje koje dolazi sa „Pinka“ i „REM-a“? Zašto? Da li imamo neko nerazumevanje po tom pitanju? Da li ste vi možda za nasilje? Da li ste vi možda za glorifikaciju kriminala? Pa, recite da niste. Osudite „Pink“ i „Hepi“. Osudite Milomira Marića koji sa pištoljem vodi program, ali kako da osudite kada se vaše glavešine sa istim tim pištoljima pojavljuju i slikaju? Kako da osudite? Znam da ne možete.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Kažu gimnazijalci – pozivamo sve profesore i učenike, kao i sve vas koji ste uvideli važnost ovih problema da se priključite i podržite ovakvu inicijativu nas mladih, jer smo zajedno i samo zajedno možemo da napravimo promenu.

Nijedna bitna stvar se nije dogodila sama od sebe. Zato ustanite, podignite glas i pokažite da vam je stalo. Pokažite da nećete okrenuti glavu i pustiti da ovo prođe kao još jedan dan u moru incidenata i rezultata lošeg sistema, tog sistema koji nije zakazao.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Podržite mlade da promenimo svet. Učinimo starije generacije ponosnim. Budimo odvažni da menjamo. Budimo dovoljno hrabri da ostavimo trag.

Pocrtao bih ovde par reči, da napravimo promenu, da promenimo, da menjamo. To traže ljudi.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

To razumeju ljudi. Ljudi žele promene. Ljudi ne žele da im vi govorite da sistem nije zakazao. Ljudi žele da taj sistem brine o njima. Ako ne brine o njima, onda je valjda zakazao. Ako su ljudi poginuli, onda je valjda zakazao.

Dakle, to traže ljudi. To vam traže mlade. To vam traže profesori. To vam traži 450 akademskih radnika. To vam traže građani na ulicama.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Dragi ljudi, evo, šta kaže potpredsednica parlamenta, najbolja među vama… Izvinite, da biste razumeli šta kaže, 450 profesora, nastavnika, istraživača i tri akademika…

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Hej, ljudi, smirite se!

Dakle, ovaj proglas 450 ljudi je za sada potpisalo. Najbolje što ova zemlja ima, možda nisu svi još stigli da ga potpišu.

A šta kaže najbolja među vama, Sandra Božić? Kaže: „Koja akademska javnost? Vas troje plaćenika okupljenih oko istog bankovnog računa? Nisam znala da se tako ulazi u akademski krug građana. Ako i postoje zahtevi građana, nemoguće ih je čuti od buke vaše izdajničke politike i zahteva protiv Srbije koji pune džepove vaših nalogodavaca“.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Građani, ako je povećanje plata nastavnicima, ako je poboljšanje uslova u školama, ako je smanjenje administrativnih obaveza nastavnika, ako je ulaganje u decu, ako je ulaganje u pedagoge, u psihologe, u socijalne radnike, ako je poboljšanje generalnih uslova za učenje, ako je razmišljanje o budućnosti izdajnička politika, pa ja vas molim da mi objasnite kako je to moguće.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Stanite, zaustavite vaše urlike! Zaustavite ovo nadglašavanje! Stanite! Zaustavite propagandnu mašineriju kojom obasipate nasiljem Srbiju! Zaustavite se!

Pogledajte se u ogledalo koje ste stvorili. Srbija je na najnižim granama. Zaustavite mašinu koja je dovela do toga da nam je osamnaestoro preminulih i dvadesetoro ranjenih.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Ljudi, niko ne kaže da ste vi učestovali u tome, ali ste odgovorni jer ste vi vlast, a kada imate sve poluge sistema otete, kada ste svaku poru društva zapušili vašim interesima, onda imate apsolutnu vlast, onda imate to da vam na zidovima Beograda piše da apsolutna vlast znači apsolutnu odgovornost.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Zato imate stotine hiljada ljudi na ulicama, zato imate apele akademske zajednice, zato imate zahteve studenata, zato imate sindikate koji zahtevaju promene i zato će promene i doći, jer se vi više ne pitate! Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Dakle, ja bih još jednom hteo da apelujem da se u ovom Domu Narodne skupštine ne podsmevate osobama koje imaju problema iz domena mentalnog zdravlja.

Znači, nemojte druge ljude nazivati ludacima, nemojte govoriti o šizofreniji i nemojte izvrgavati ruglu probleme koje ljudi imaju.

Gospodo, ovo su ozbiljni problemi. Ja razumem da vi nemate najmanju ideju da postoji nešto što se zove mentalno zdravlje i u šta treba da ulažemo i šta treba da menjamo i da treba da pomognemo ljudima koji imaju ovih problema.

Za vas je to smešno. Vi jedni druge nazivate tako. Šta vam je, bre? Šta vam je? Zbog ljudi koji imaju…

(Milenko Jovanov: Eno, pomozi mu.)

Gospodine Jovanov, zbog ljudi koji imaju te probleme ja vas molim da ne stigmatizujete dalje ove ljude.

Stanite, zaustavite svoju mašineriju, to nije u redu.

Ljudi, jedna od mera o kojoj mi ovde govorimo, kojom treba da se bavi ovaj anketni odbor su upravo problemi sa nedostatkom psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara. Treći ili četvrti put vam to govorim.

Ljudi imaju ozbiljnih problema. Deca imaju te probleme. Pa, gledaju vas ovde u Domu Narodne skupštine kako jedni druge na najgore načine prozivate zbog mentalnog zdravlja.

Znači, čoveče, stigmatizujete ljude koji imaju zdravstvene probleme iznova i iznova. Nemojte to raditi. Nađite druge načine da jedni druge uvredite ako vam je do uvreda. Nemojte činiti da se jedan nezaštićeni deo stanovništva oseća još lošije zbog vaših izlaganja. Zaustavite se. Razmislite šta radite.

Ja znam da je teško i znam da vi ne umete, da ne razumete, da ne možete sa jednim drugima obraćati sa „gujo, štrokava“, kao što to radite.

Ne možete se obraćati na taj način… (Isključen mikrofon.)

Dakle, ako mogu samo da razjasnim. Da li je prethodni govornik iskoristio termin „šizofrenija“? Jeste.

Dakle, predsedavajući, sećate se juče kada smo imali situaciju u kojoj vam je Milenko Jovanov tražio hitni stenogram da proverim nešto? Evo, ja bih iskoristio tu mogućnost, pa da tražim hitni stenogram, da proverimo da li je prethodni govornik iskoristio termin šizofrenija, optužujući druge narodne poslanike.

Nema potrebe da se uzrujavate, gospodine Jovanov. Ja ukoliko pogrešim, ja nemam nikakav problem da se izvinim, ali zar niste vi ti koji ste pozivali i govorili i dobacivali ljudima da su ludaci, da popiju lek, da su pušteni iz bolnice i slično?

Dakle, ako to radite, na to sam mislio. Dakle, ja sam samo to zamolio, gospodo.

Nemojte koristiti te izraze. Znate zašto? Zato što onda ti ljudi koji imaju ove probleme se osećaju dodatno stigmatizirani. Razumete? Imate dodatno ljude… opterećujete život nekih ljudi koji ne sede ovde na taj način.

I to vam je slično kada deca koja imaju problema sa mentalnim zdravljem, ako oni vide da vi ovde u ovom domu ismevate ljude koji imaju te probleme, onda će oni reći – dobro, ja onda to neću da prijavim nikome, jer se plašim da ću ja biti ismevan i na taj način vi dodatno produbljujete naše probleme kojih nije malo ionako.

Ne morate vi da se složite sa mnom, ne mora da vam padne kruna s glave, pa da nešto poslušate od opozicije. Uopšte ne mora to. Ne morate ništa da se izjašnjavate da li sam ja u pravu ili nisam, da zaboravimo da se ovo desilo, a vi samo nemojte to da radite i ja bih bio srećan i zadovoljan i eto jedan lep primer kako možete da doprinesete da u javnosti ne bude više mržnje, da ne bude produbljivanje problema i svega ostalog.

Ako to uradite, evo, unapred vam se zahvaljujem.

Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Koleginice, hteo bih možda malo da prokomentarišem ovaj vaš govor, pošto mislim da on ide u skladu. Prvo hvala vam na način na koji ste izneli ove stvari. Mislim da je to apsolutno primereno onome što govorimo i mislim da je tema o kojoj govorite primerena. Hvala vam što ste kao neko ko dolazi iz te struke odlučili da govorite iz vaše poslaničke grupe. Nadam se da će neko kao što ste vi možda i učestvovati u anketnom odboru, jer mislim da upravo ljudi koji dolaze iz ove struke će najbolje i znati. Siguran sam da će vas vaša grupa i podržati.

Samo malo ako možemo da vidimo kako izgleda ovo što ste rekli. Ne slažem se sa nekim delovima onoga što ste rekli, s obzirom da bih, recimo, u ovome što pričate video upravo politiku koju sprovodi država, koja je ustvari da sistem nije zakazao. Vi kažete - važna je porodica. Da li ima neko ko se ne bi složio sa vama? Vi kažete - važna je lepa reč, da ne bude gruba. Da li ima neko ko se ne složio sa vama? Pogledajte kako izgleda ovo oko nas. Mislim da ćemo se tu lako složiti. Vi kažete - vrednosti kod dece treba gajiti, da ne bude ko koliko ima, nego koliko vredi. Da li ima neko ko se ne bi složio sa vama?

Šta je problem u onom prvom delu koji ste rekli? Kažete - ni jedno dete nije otišlo bez adekvatne pomoći. Stvarno. Na osnovu kojih istraživanja i analiza ste vi došli do toga? Poštujem vaše lično iskustvo. Možda u okruženju u kome vi radite je takva situacija. Voleo bih da je tako, uopšte ne ulazim u to. Ukoliko trudite da je to inače stanje sistema, meni deluje da vi zapravo podržavate državnu politiku, da sistem nije zakazao.

Rekao sam to i ranije, reći ću ponovo. Dakle, problem sa tom idejom, sa tim motivom, da sistem nije zakazao, je to što onda nema potrebe da se nešto menja. Evo, vidite u vašem blagom govoru i u vašem načinu da kažete, da ulijete možda ljudima neku vrstu, kako bih rekao, sigurnosti, mislim da je to pogrešno, jer ne treba da imaju sigurnost ako je moguće da kao posledica ovakvog delovanja države dođe do ovakvih rezultata. Dakle, potrebna nam je promena.

Podsetiću vas da upravo o tome govore ovi đaci čije zahteve sam pročitao. Njihov glavni stav, ključna stvar je promena. Oni traže nekako drugačije da bi došli do toga, što vi ispravno zaključite, da je možda pozitivno na kraju. Dakle, ljude vide da ovaj sistem ne radi, a vašim izlaganjem doprinosite lažnom shvatanju da bi možda mogli da se uljuljkamo u to i da kažemo da je sve u redu – evo, u mom okruženju je situacija takva da roditelji dobiju savet i slično.

Dakle, ono što mene boli u ovome što vi radite jeste upravo to. Na neki način nam vi govorite da te velike promene, za koje smo mi naravno, za koje vi, kao vladajuća većina, možda niste, ali problem je u tome što je to ono što ljudi traže. Ljudi traže drugačiji odnos prema deci. Kako da dođemo do toga, što ste lepo primetili, da nije važno ko koliko ima, nego ko koliko vredi? Zar nisam to pročitao u onim zahtevima koje su srednjoškolci rekli? Što ne ustanete i ne podržite, na primer, bar taj deo. Evo, to ne dolazi od opozicije. Što ne kažete da je to nešto što bi moglo da uđe u anketni odbor, to je nešto na čemu bi mogli da radimo? Zar nije normalno da se traži više psihologa i pedagoga?

Znate, vi verovatno imate neke krugove u kojima sa vašim kolegama razgovarate, razmenjujete mišljenja i slično, da li baš oni dele vaše mišljenje da ima dovoljan broj psihologa i pedagoga, da sva deca baš odu sa dovoljno saveta, da svi roditelji imaju dovoljno saveta? Da imaju dovoljno saveta, roditelji bi onda znali kako sa tom decom koja zaista dolaze sa svim ovim problemima koje ste vi rekli, a koja sam i ja pominjao ranije. Ljudi su u jednom okruženju koje nije sigurno i ona vaša reč ovde znači puno.

Jel me razumet šta hoću da kažem? Ne bih voleo da vi, kao neko ko je stručan i ko zna ovu temu, podržava ideju da sistem nije zakazao. Zato što rezultati toga vode da se ništa ne promeni, a rezultati celog ovog sistema su da imamo probleme, da imamo probleme i sa mentalnim zdravljem, da imamo probleme i sa manjkom vaspitanja dece, da imamo probleme sa manjkom socijalnih radnika, da imamo probleme sa manjkom pedagoga i psihologa.

Pozivam vas da iskoristite ovu repliku koju ćete sigurno dobiti da nam kažete na osnovu kojih to istraživanja… Sećate se da smo dosta napadali premijerku kako je mogla da izađe i da odmah tvrdi da je sve u redu, pa pozivam vas da mi kažete koja to istraživanja ste vi videli, pa da kažete da je sve u redu sa psihološkom i pedagoškom podrškom kod đaka i, ako je to sve u redu, kako smo došli do toga? Nemojte prebacivati samo na roditelje. Nemojte prebacivati samo na tu decu. To rade ovi drugi ljudi. Vi ste dužni, kao neko ko je stručan da razumete da nije samo odgovoran pojedinac, već i društvo i okruženje u kojem se kreće.

Jesam predsedavajuća. Hvala vam za reč.

Hteo sam samo da ukažem da prethodna govornica prosto nije govorila o tome, te da joj ja neću odgovoriti, ali mi je važno …

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Važno mi je da to naglasim i podcrtam kako bi građani čuli. Hvala vam puno.

Hvala vam puno predsedavajuća.

Trudio sam se da se neko vreme ne javljam kako bih sakupio teze koje su ovde iznesene, pa, mi sada dozvolite da na njih odgovorim.

Pre nego što bilo šta kažem, dakle, dragi gledaoci ovog prenosa, dragi građani, možete videti da mi ovde često govorimo o tome ko je prekršio Poslovnik, ko je prekršio repliku, kako bi to trebalo drugačije da izgleda. Često se govori o tome kako treba da se vodi ova sednica. To je jedna tema od kad je počeo ovaj saziv, a i ranije naravno.

Dakle, zašto vam ovo govorim. U prethodnom periodu sve organizacije opozicije su na različitim sastancima u različitim kontaktima i na različite načine došli do jednog slaganja u tome da pod ovakvim vodstvom predsedavajućeg prosto nešto ne funkcioniše. Brojne su stvari navedene, između ostalog, način kako se zakazuje sednica, kako ne može da se dođe do toga da na dnevnom redu budu neke od važnih tačaka, i posle ću vam i pročitati koje su to sve važne tačke koje nisu bile na dnevnom redu. Ali, neću sada dublje da ulazim u to, samo ću jednu od stvari, jedan od zahteva koji smo imali da vam objasnim. Imali smo problem sa time jer smo svi smatrali, ok. možda vladajuća većina ne misli tako, svi smo mislili da se ove sednice vode pristrasno kada je vladajuća većina u pitanju. I mi smo rekli u redu, hajde da vidimo šta možemo da uradimo da to bude prosto, nešto što bi mogli da unapredimo. Jedan od predloga bio je da se primeni praksa evropskog parlamenta, praksa Bundestaga, i nešto što bi ovde moglo da funkcioniše, a to je da se na određene vremenske intervale, recimo dva sata, kao što je kod njih, smenjuju u vođenju sednice, znači, ne u funkcijama koje ima predsedavajući, odnosno ne predsednik nego predsedavajući, i da onda svaki od njegovih zamenika ima priliku da vodi sednicu.

Zašto je to važno? Zato što bi trebalo da prosto ti ljudi nemaju svoje neko mišljenje i subjektivno viđenje, nego prosto primenjuju ovu knjigu koja se zove Zbirka propisa, a tu ima svašta, nije sad to važno.

Hteo bih da pokažem da bi jedan ovakav primer…

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Evo zato smo ovo tražili, zato što smatram da predsedavajuća posle dugog perioda vremena imamo nekoga ko na nepristrasan način vodi ovu sednicu. Siguran sam da članica vladajuće većine ne želi da čini usluge opozicije, ali da na neki normalan i miran način vodi ovu sednicu, te vas zbog toga pohvaljujem. Hvala vam na tome.

Sada, kako je to rečeno, građani takođe mogu da vide da u jednom nepristrasnom okruženju i atmosferi, u atmosferi mira i u atmosferi u kojoj bi trebalo da se govori argumentima, kako moćni monolit, fabrika zakona, jedan stub nakaradne demokratije, zapravo izgleda. Oni otimaju svaku sekundu, nezadovoljni su pa se nešto ljute, pa im sve nešto nije po volji, a imaju svo vreme ovog sveta.

Taj Milenko Jovanov, pun samopouzdanja, evo da vam dam priliku Milenko, pun samopouzdanja, funkcioniše samo kada ima Vladimira Orlića na mestu predsedavajućeg da može da mu drži leđa i da može da mu daje replike od po pet minuta i šta god mu treba, ali dosta o tome.

Ovde se postavilo pitanje – ko to ima platu od 400 evra u ovoj naprednoj Srbiji u kojoj ljudi postaju ekonomski tigrovi, a kamoli društvo. Mi živimo zlatno doba i sve te bajke koje čujemo sa druge strane. Dragi ljudi, minimalac ima svaki treći građanin koji je zaposlen. Na ivici siromaštva živi pola miliona ljudi, dva miliona ljudi je jako blizu te ivice.

Puno smo pričali ovde ili sam bar ja, a vi ste pričali šta već, puno sam pričao o tome da je prosveta, nastavnici jedan ogroman sistem, a imaju od 10 do 17 posto manju platu od prosečne …

Samo da vam kažem predsedavajuća. Jako je važno da kada budemo govorili o tome šta će sve biti mere koje će doneti taj anketni odbor, moramo da razumemo kontekst u kome on donosi svoje odluke prosto, moramo da razumemo da je važno da mnogi ljudi naravno, jer ne bi onda bila prosečna plata takva, ali mnogi ljudi žive i na ivici siromaštva. Kada žive na ivici siromaštva samim tim su im neke stvari manje dostupne. Manje im je dostupno recimo privatni nastavnici, manja im je dostupna pomoć kada imaju probleme mentalnog zdravlja i slično.

Zato je važno da ovaj odbor, odnosno onaj ko ga bude vodio, a to bi trebalo da bude neko iz opozicije, razume da će u jednom takvom okruženju morati da donosi odluke i da će morati da uzme u obzir to da u Srbiji najveća većina ljudi ima platu do 50.000. Zbog toga sam to rekao.

Takođe je važno da to razumemo i ovo je primer i zaključujem sa time, da u ovoj ovde Narodnoj skupštini svi ovi ljudi iz ove službe, svi ovi ljudi koji rade ovde niko nema ni prosečnu platu. Kada govorite o tome da brinemo o ljudima, ja vas pitam, evo mi smo predložili da se osnovica plate ljudi koji rade u Narodnoj skupštini izjednači sa drugim službama kao što su ministarstva. Ali da se vratimo na ovaj anketni odbor.

Što se tiče anketnog odbora, anketni odbor bi trebalo da ispita bezbednosne okolnosti pod kojima su se desila ova masovna ubistva, trebalo bi da ispita doprinos medija, trebalo bi da ispita ulogu obrazovnog sistema i trebalo bi da ispita delovanje nadležnih institucija u periodu pre i posle tragedije.

Ja bih sada hteo da vas podsetim još jednom na to koje mere traže građani, a koje mere takođe mi iz opozicije predlažemo. Mere koje se traže su ukidanje nacionalnih frekvencija za „Pink“ i „Hepi“, traži se smena REM-a, traži se smena RTS-a, traži se zaustavljanje fabrika mržnje kao što su „Informer“, „Alo“, „Srpski telegraf“. I moram još nešto da vam kažem – traže se smene ovih ljudi. To je važno, da bi se okrenuo drugi list.

Dolazimo do toga da je ove, baš ove zahteve, ne neke druge nego baš ove zahteve, podržala akademska zajednica Srbije, podržali su ih nastavnici, istraživači, saradnici univerziteta. Zašto to govorim?

Gospodo, ja prihvatam vaš argument da sam o ovome već pričao, to je istina, ali imamo jednu promenu situacije. Samo da vam objasnim zašto o ovome govorim, pa onda negodujte.

Hvala vam, gospođo Elvira, znam da radite najbolje što možete. Ja jesam, žao mi je što ću reći, skoro da sam navikao na ovo, žao mi je što u našem parlamentu…

Ne morate reagovati, sve je u redu, stvarno mogu da govorim. Sa ovakvima izlazim na kraj levom rukom. Nikakav problem.

Ne treba mi vaša intervencija, sve je u redu. Hvala vam.

Šta hoću da kažem?

Od kad sam pričao o ovom proglasu, a to sam radio jutros u ovoj Skupštini, dakle, ja sam vam rekao da je ovaj proglas nešto gde je 450 najeminentnijih nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji dalo punu podršku zahtevima. Taj broj je porastao na 600. Jel me razumete? Znači, taj broj je u međuvremenu porastao na 600, od kad sam ja o ovome jutros pričao, do ovog trenutka danas. Znači, imamo još trećinu više ljudi koji je podržalo ovaj proglas i očigledno je da mi ovde imamo društveni konsenzus da bi ove zahteve trebalo ispuniti.

Da li me sad razumete zašto pominjem ovo?

(Nebojša Zelenović: Tek dolaze advokati.)

A tek dolaze advokati, hvala kolega Zelenoviću na ovom doprinosu i molim vas da o tome pričate više. Hvala na podsećanju da su i poljoprivrednici, hvala na podsećanju da će i oružari, hvala na podsećanju da su i gimnazijalci, hvala na podsećanju na sve one ljude koji trpe u Srbiji, koja je pod nasiljem.

Hvala, kolega Milivojeviću na podsećanju na studente.

Dakle, to je jedan društveni konsenzus koji mi imamo.

Jedini ko brani „Pink“ i „Hepi“ možete biti vi. Ali zašto? Zato što su vaši pojedini poslanici učestvovali u „Farmi“ i tamo završili drugi. I onda su bili drugi u superfinalu i onda su se naljutili, pa su tužili Željka Mitrovića. I sad mi to treba da gledamo? Pa, dajte, molim vas, ljudi!

Niko ne želi „Farme“, niko ne želi „Parove“, niko ne želi rijalitije.

Predsedavajuća, da vam ukažem na to da neki od poslanika su učestvovali u rijaliti programima i zbog toga smatram da imaju dodatni…

Ne želim, u pravu ste. Nema problema.

Dakle, šta se sada desilo?

Mi smatramo ove zahteve delom i doprinosom anketnom odboru. Anketni odbor bi trebalo da ima na umu i ove kratkoročne zahteve koje bi trebalo da ispuni vladajuća većina, a da onda uđemo u nešto što je bilo dugoročno, bavljenje kako da Srbiju izbavimo, Milenko, kako da okrenemo drugi list. Ne možemo to uraditi ako nam ovde u Vladi sedi čovek koji predstavlja službu koja je u proteklih šest i po godina oduzela samo 11 hiljada komada oružja, a hvali se da su prethodnih šest meseci oduzeli 57.000. Ali, želim nešto drugo da vam kažem.

Ti građani koji su podržani očigledno od akademske zajednice, ti građani obratili su se vama, kad govorimo o dijalogu, vi ste vlast, vi donosite odluke, dakle ti građani obratili su se i vama i uručili ove zahteve. Na vama je da ih ispunite. I šta se onda desilo? Dakle, sada odgovaram na taj deo.

Jedan od prethodnih govornika nam je rekao - zašto opozicija neće izbore, kada predsednik daje izbore. Hteo bih njemu da odgovorim. Dakle, mi tražimo ispunjenje zahteva, a vi nudite te izbore, te nudite neke dogovore, sve nudite samo da ne pomenete ove zahteve. Ja ću vam reći šta smo mi onda uradili.

Kada je predsednik to rekao, kada je predsednik ponudio taj dijalog, koji je lažni dijalog, niko mu ne veruje. Mi ne tražimo reč, mi tražimo dela. Mi tražimo da se donesu odluke. Mi tražimo da se sprovedu ovi zahtevi. Mi smo pozvali građane da odnesu poruke predsedniku i da mu poruče šta oni misle kad ih on pita šta je taj dijalog.

Ja ću vam reći šta misle građani i uvek je lepo da pitate građane šta misle, zato što će vam oni najbolje reći šta je suština nekog problema. Dakle, građani predsedniku kažu – ostavi nas na miru, zašto je stradala porodica Milivojević? Građani su predsedniku ovu poruku odneli, dakle, ne ja. Znači, ove poruke su završile kod predsednika. Ambrozija se čupa iz korena. Aleksandar Vučić zagađuje sredinu preko TV kanala. Dakle, očigledno je da se ovde vodi polemika oko javnih servisa, oko medija, oko frekvencija koje su javno dobro. Kolege iz SPS, trebalo bi da znate malo više o tome šta je javno dobro, s obzirom na to da se predstavljate kao socijalisti. Zar ne bi vi trebalo da branite to javno dobro? Objasnite kako vama ne smeta da se čovek sa pištoljem pojavljuje u…

Izvinjavam se.

Dakle, kažu građani: „Molim vas da mi vratite moju zemlju, zemlju pravde, istine, hrabrosti i slobode, vratite mi radost življenja“. Pa normalno je da kada imamo tako veliki izliv mržnje, agresije, sukoba i svega što dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“, normalno je, gospođo predsedavajuća, da će ljudi ovo tražiti.

„Gospodine predsedniče“, kaže jedan od učesnika, „želim da živim u Srbiji bez nasilja, želim bolje društvo, drugačije društvo“. Pa o tome pričamo danima. Ovaj anketni odbor o kome govorimo bi trebalo upravo mere da donese kako bi se odgovorilo na zahteve ovih ljudi. Šetamo da nam deca budu živa i vesela. Dakle, to je poenta ovih protesta i društvenih procesa koji se dešavaju. „Kada mrak ode, svetlost dolazi“, kaže jedan od učesnika. „Vučiću, idi, da bi sistem došao.“

E sada, puno smo imali različitih ovde razmimoilaženja da li je sistem zakazao ili sistema nema. Dakle, kaže jedan od učesnika: „Nisam se vratila iz Nemačke da bih živela u zemlji sa ovoliko nasilja. Ja sam se vratila, a ti odlazi“. „Odlazite više, vreme tiranije je gotovo“, kaže jedan od učesnika. „Što pre odlazi, ostaćeš zapamćen kao najgori ikad u Srba, nismo mi neprijatelji jedni drugima, da nam deca rastu normalno želimo.“ Dakle, ovo su poruke koje su na poziv predsednika, koji je tražio da razgovaramo, građani uputili. Ja bih voleo da možemo da razgovaramo, ali to možemo uraditi kada ispunite ove uslove. Imate uslove koji bi trebalo da se ispune, jer su oni nešto što će Srbiju odmah okrenuti od nasilja ka budućnosti.

Dakle, dragi ljudi, pozvao bih se samo i na nešto što je potpredsednica parlamenta Sandra Božić izjavila ovim ljudima koje sam pomenuo. Dakle, ovaj proglas je potpisalo, prvo jutro sam vam pričao o tome, 450 akademskih građana, a sada 600 i taj broj raste. Šta kaže potpredsednica parlamenta Sandra Božić na to? Kaže – koja akademska javnost? Pa, evo tih 600. Vas troje plaćenika okupljenih oko istog bankovnog računa. Stvarno, kaže – ne mogu se čuti zahtevi građana od buke vaše izdajničke politike i zahteva protiv Srbije, koji pune džepove vaših nalogodavaca.

Evo kako potpredsednica parlamenta vidi građane, kako vidi akademsku zajednicu, kako vidi profesore, kako vidi nastavnike, naučne saradnike. Dakle, ljudi nije normalno da nam se obraća ovako žena koja je potpredsednica parlamenta. Znam da je vama ovo normalno, ali nije normalno u zemlji u kojoj želimo da živimo bez nasilja.

Vama je normalno, dakle, ne govorim o neimenovanim nekim ljudima, nego o ljudima koji čine vladajuću većinu, vama je normalno da se ljudima, okupljenima, na ulici obraćate sa - govno jedno bezobrazno, ološi smrdljivi, to su vaše reči – ološu, narkomani, sektaši, to su vaše reči gospodo. Idioti iz opozicije koji će večeras ići na protest to su vaše reči. Tajkunski Šolakov medij, najavljuje haos u petak – lešinari dolaze, hijene, strvinari, šakali, to su vaše reči ovo je u javnom, ovo ste pustili u javnost gospodo. Najodvratniji kriminalni šljam tako se obraćate izabranim predstavnicima građana, lopurde i lažovi, tako nazivate građane. Gluperde, tako nazivate građane. Pseto je ostalo verno gazdi, tako nazivate građane. Ološi bedni, tako nazivate građane. Bolidi, bolesnici, nikome zdrave pameti, opet, nikome zdrave pameti ne bi palo - šta? Da, traži Srbiju bez nasilja? Pa, zar to nije nešto najnormalnije čemu treba da se okrenemo posle velikih tragedija koje su se desile? Gujo štrokava, tako nazivate građane, tako nazivate predstavnike opozicije koje su građani birali. Nema vode koja može oprati fekalije sa obraza pedofilčine, tako nazivate izbrane predstavnike građana, ljudi. Mufljuz uvek mufljuz, tako nazivate građane. Nasilje, kabadahije, ulica, lopovi, tajkuni, gnjide, tako nazivate građane, glupani, ovo je evo, bednici, mrzitelji svega srpskog i lešinari sprovode teror po Srbiji i tako dalje.

Dragi građani, ovako izgledaju Tviter nalozi predstavnika većine, ovako izgledaju Tviter nalozi, ovako izgleda govor kako joj se narodni poslanici Srpske narodne stranke obraćaju, kako se obraćaju javnosti, kako se obraćaju građanima, na koji način šalju uvrede, na koji način reprodukuju, šire nasilje.

Ovo nasilje, kasnije, reći ću vam to na ličnom primeru, ovo nasilje koje vi reprodukujete ovde, ono dolazi sa vrha ove države. Dakle, predsednik lično je upotrebljavajući ove reči nazivao one sa kojima bi kao dijalog, nazivao nas je lešinarima, ološima i slično. I, sada građani, primetite kako te reči predsednika nepogrešivo završe u ovim tvitovima u javnom govoru narodnih poslanika, primetite to. Sada vi meni rečite, čime treba da se bavi taj anketni odbor ako ne da utvrdi odakle dolazi najveće nasilje u ovoj našoj državi?

Dakle, dolazi od predsednika, preliva na narodne poslanike, narodni poslanici onda to prenose ili u medije ili u društvene mreže. Mediji koji to prenose kao što je „Informer“ „Srpski telegraf“, „Alo“ i drugi. Oni prenose to dalje, da bi na kraju završili u tv programima kao što su „Pink“ i „Hepi“, a „Pink“ i „Hepi“ dalje šire ovu mržnju, šire agresiju i šire nemoral dalje. I, do čega onda dođemo? Onda dođemo do toga, da dok sam pričao o ovome, čitao vaše tvitove, govorio vašem jezikom, očigledno imate problem sa tim, pa, što govorite to ljudi? Što govorite?

Najsrećniji bih bio, kada bi vi tu stali, kada bi rekli, to je bilo iza nas, mi više nećemo da se tako ponašamo, mi smatramo da su tragedije koje su se desile nešto što nas je sve otreznilo. Jel ima veće tragedije? Nema. Jel trenutak za otrežnjenje? Jeste. Mi smatramo da bi trebalo da nas to sve otrezni i osvesti.

Šta se onda desilo? Onda jedan od vas, valjda poverovao predsedniku da je to stvarno tako, jedan od vas Janko Langura odluči da na Tviteru ceo dan poziva na moje ubistvo da bi me posle sačekao na stepeništu ovde.

Ljudi, ja sam naravno to prijavio policiji, time će se baviti naš pravni tim, kao što se bavi mnogim drugim slučajevima, ali nema veze. Ono što je tu problem jeste, što vam je to živi dokaz kako nasilje koje stvarate u govoru, kako nasilje koje izgovorite dođe do toga da se ono desi. Smatram da je to pogrešno, ljudi. Smatram, da imate odgovornost prema tome da se to nikada ne desi.

Vi govorite o tome da bi trebalo drugačije pričati. Vi govorite da treba stajati iza izgovorene reči. Prethodni govornik, ovlašćen od vaše strane da govori po ovoj tački, znači, neko ko je odgovoran, el tako? To je neko ko ima povećanu odgovornost od vas ostalih, barem po ovoj tački? Kaže, neodgovornost pokazuje opozicija za izgovorenu reč. Pa, koju odgovornost, drage kolege, koju odgovornost vi pokazujete za ove reči? Koju odgovornost pokazujete za ološi, hijene? Koji odgovornost pokazujete za sve što se izgovorili?

Ne mogu ni da ponovim. Pazite ovo, opozicije, politika hladnog i vatrenog oružja. Kako bre? Gde ste to videli? Spodobe, što gore za Srbiju to bolje po vas, u ta dva tri reda sede lopovi, manipulatori, drugarice dilera, narkomana i alkoholičari. Pogledajte, koliko imam ovoga. Nisam ni pola pročitao, ljudi.

Znači, kao što rekoh, dajte da zaustavimo ovo. Dajte da odavde nakon ove sednice izađemo napolje tako što se nećemo vraćati u ove grozne izjave koje imate. Hajde da stanemo. Hajde da kažemo, ne ide ovako. Došlo je do nekog trenutka kada je ono što smo radili cela ova Skupština, svi, celo društvo, ali i oni koji su najodgovorniji. Vi imate vlast gospodo, vi snosite odgovornost. Znači, najodgovorniji ste. Hajde da izađemo odavde i da donesemo odluke koje će naše društvo da otrgnu od nasilja i da nas stave u poziciju da radimo drugačije, da okrenemo list, da raskinemo sa prošlošću. Da nam ne padne na pamet više tako nešto da radimo.

Hajde da ova naša Srbija prodiše. Hajde da bude normalno, da ne bude normalno taj „Hepi“ i „Pink“, isijavaju nasilje, glorifikuju kriminalce, pojavljuju se ljudi s pištoljima, jedni druge dave, napadaju, napadaju maloletnice, napadaju žene. Kako vas je zabolela svaka reč ovde koja je povišenim tonom rečena, pa ste ustali da branite, hajde tako branite ovu našu javnost koja je pod vašom vlasti toliko posrnula da ne može do sebe da dođe. „Pink“ i „Hepi“ vam uređuju ono što deca gledaju. Hajmo, školski program, obrazovni program. Hajmo, kultura. Hajmo, sve drugačije od onoga što se sada dešava u našem društvu.

Da li možete sebi to da kažete? Da li možete da se zaustavite? Da li možete da zaustavite tu propagandnu mašineriju? Da li možete da kažete nećemo to više raditi? Ne možete. Ja imam slike vaših poslanika koji uređuju u Skupštini „Informer“, kače vesti. Meni je jasna vaša povezanost. Meni je jasno da ste vi izvor ovog nasilja, ali preveliku cenu smo platili kao društvo za to što radite. Još jednom vam govorim, vreme je da se sa time stane. Hvala.