Hvala.

Dakle, hvala vam na ovoj prilici da govorim o monopolu, lažnim socijalistima, lažnim levičarima. Kao neko ko je u koaliciji sa lažnim socijalistima, vi, naravno, ste navikli i pretpostavljate da će verovatno još neko biti lažan kada govori o levim idejama, ali to ovde nije slučaj.

Hvala vam na prilici što ste pomenuli baš monopol i što ste rekli da je Zeleno-levom frontu stalo do nekog monopola.

Ja ću iskoristiti ova dva minuta da vam pokažem na koji način se mi borimo baš protiv monopola, a to radimo tako što kada predlažemo mere za smanjenje troškova cene hrane, koji na sve načine ljude onemogućavaju da vode dostojanstven život, upravo se bavimo monopolskim dogovaranjem i napumpavanjem cena tako što ćemo unaprediti zakonski okvir i osnažiti Komisiju za zaštitu konkurencije da deluje protiv monopola, koja će raditi detaljnije analize cena na godišnjem nivou i kažnjavati lance koji naduvavaju cene i stvaraju ekstra profit i na vodeća mesta u tom sektoru dovešćemo kompetentne kadrove, a ne partijske poslušnike. Ovo vam je mera Zeleno-levog fronta protiv monopola u dogovaranju cena hrane.

Odgovaram na to šta nas je prethodni govornik pomenuo sa idejom da Zeleno-levi front ima nešto sa monopolom.

To vam je problem kada na „chat GPT“ ukucate da vam se napiše neki govor i onda to izgleda ovako: pomešate lončiće, ne znate ko pumpa, ne znate ko predlaže monopol, ne znate ko se za šta zalaže, pa u istom govoru pominjete Abrahama Linkolna, Boru Stankovića, Jovu Bakića. Znači, vi prosto ne znate o čemu pričate.

Dragi sagovorniče, pogledajte programe tih sa kojima ste u koaliciji, lažnih levičara, pa se zapitajte kakva je to leva stranka koja učestvuje u vlasti zajedno sa Srpskom naprednom strankom, koja godinama nema šta da kaže na ozbiljno siromašenje ljudi, za uništavanje prava radnika, na devastiranje institucija, na sve ovo što živimo. To levica nije i vi to znate, a mi se protiv toga borimo.

Hvala vam puno.

Poštovani građani Srbije, dok na ulicama traje bora građana za oslobođenje, dok traje borba da odgovaraju oni koji su korupcijom doveli do stradanja ljudi u Novom Sadu, dok traje borba da odgovaraju oni koji krše zakon i uništavaju institucije, dok traje borba za raspisivanje izbora, režim gura svoje korupcionaške projekte i izmene zakona, dok je fokus građana sa pravom na ulicama, na blokadama i na direktnoj borbi.

Ova sednica Narodne skupštine nam zapravo pokazuje dva ključna motiva zbog kojih će SNS učiniti sve kako bi ostao na vlasti i zbog čega mi moramo koordinisati snage kako bi što pre naterali kriminalnu hobotnicu da izbore raspiše i da se iz ove krize izađe.

Prvi motiv zašto se svim silama bore da zadrže vlast jeste da se zaštite od odgovornosti za katastrofalne posledice korupcije koju dovode čak i do smrti ljudi, što smo videli u Novom Sadu.

Ovo je za mnoge od najviših funkcionera SNS bukvalno egzistencijalno pitanje, jer bi u slučaju da pravosuđe radi slobodno završili u zatvoru. Kada nakon skoro godinu dana od ove tragedije pogledamo unazad mi vidimo da nikada nije bilo nikakve namere da se odgovorni za ovaj zločin procesiraju i kazne. To je bilo jasno i kada su pred kamerama nad telima koja se još uvek izvlače ispod ruševina bestidno lagali da nije bilo rekonstrukcije. To je bilo jasno i kada su pravili predstavu za javnost, pa hapsili ministre za kojima danas žale što nisu sa njima na tajnom otvaranju pruge. A, to je jasno i kada Aleksandar Vučić i Ana Brnabić otvoreno u javnosti iznose teorije zavere o sabotaži ili terorističkom činu.

Ljudi da li ste vi svesni da ovde prisutna Ana Brnabić je otišla toliko daleko da optužuje građane, studente, političke partije, aktiviste, da su oni odgovorni za smrt ljudi u Novom Sadu?

Citiram šta ste izgovorili – mislim da je sve ovo organizovano, isplanirano, mislim da je nadstrešnica srušena kao početak obojene revolucije, kaže Ana Brnabić. Pa, evo prilike da nam odgovorite ko je to srušio? Ko je to organizovao? Koje su to strane službe o kojima ste pričali? Da li studenti? Da li su građani? Da li smo mi čija lica lepite po zidovima da su nam ruke krvave pored vas koji ste najodgovorniji u ovoj državi? Ej bre, ljudi, dokle smo došli?

Obraćam se sada svima onim građanima koji danas gledaju ovu sednicu, a koji i dalje imaju neke dileme o onima koji naivno čekaju da možda pravosuđe stvarno uradi svoj posao. Da li vam je sada jasno kada čujete ove rečenice? Da li vam je jasno da dok je SNS na vlasti neće niko odgovarati i da za to moramo da ih smenimo što pre i zato i tražimo raspisivanje izbora odmah. Svaki dan je preskup za Srbiju ukoliko ste vi na vlasti.

Na ovoj sednici možda najbolje vidimo i drugi motiv zašto se svim silama bore da zadrže vlast. Vidimo suštinski poriv, suštinu postojanja i delovanja SNS, a to je korišćenje položaja i državnih funkcija za sticanje bogatstva.

Na primeru pada nadstrešnice, uostalom vidimo da su spremni preko mrtvih da gaze samo da ostanu da nastave da kradu. Umesto da se nakon pada nadstrešnice…

Kažu ovde - nije tako. Pa, evo da vam pokažem kako jeste tako. Umesto da se nakon pada nadstrešnice ovo društvo okrene pooštravanju standarda u građevinarstvu, da se uslovi za dobijanje dozvola pooštre, da se vrše vanredne kontrole po gradilištima, a podsećam da je Zeleno-levi front otkrio i upozorio javnost da ni glavna železnička stanica u Beogradu „Prokop“ nema upotrebnu dozvolu, da nije prošla adekvatne kontrole, kao što uostalom i ona u Subotici nema, mi vidimo sve suprotno. Na primeru Ekspo zakona koji danas donosite vidimo da se planira, da se za objekte koji su tamo izgrađeni nisu potrebne upotrebne dozvole za objekte masovne upotrebe, za Nacionalni stadion, za hotele, za izložbene objekte za koje vi kažete da će ih posetiti milioni, ti ljudi odlaze tamo sa rizikom da će im se nešto desiti, jer su građevinski standardi smanjeni.

A ko izvodi radove? Treba da vam verujemo u te veličine. Pa, izvode ih upravo firme bliske SNS poput „Milenijum tima“ i sličnih. Ko poslove dobija i kako? U čak 86% slučajeva posao dobijaju firme koje su se jedine javile. Mi smo obavestili međunarodnu javnost, evro parlamentarce, pisali smo i Kancelaru Nemačke nakon što su najavili učešće, pisali smo i američkim kongresmenima, potencijalnim investitorima, svima koji se usude da pošalju ljude i dovedu ih u rizik i svima koji učestvuju u ovoj pljački smo pisali, pisaćemo, obavestićemo, objasnićemo i borićemo se da do ovog projekta ne dođe, jer je on dodatno zaduživanje građana Srbije. O ovome će detaljno govoriti moj kolega Robert Kozma.

Hteo bih da vam skrenem pažnju na još dva važna zakona. Jedan je ovaj o tzv. legalizaciji za koji sada čujemo da ipak nije nego uvođenje u evidenciju i slično. Dakle, šta ste čekali deset godina? Vi ste se ovim bavili od 2015. godine. Imali ste Zakon. Što niste ništa uradili? Zašto sada imamo više nelegalnih objekata nego što ih je bilo?

Reći ću vam zašto se donosi ovaj zakon, dakle, ne za te ljude koji sad treba da plate, jer da o ljudima mislite mislili bi o onima koji su već podneli papire za ozakonjenje, nego se vodi računa o vašim investitorima koji su gradili nelegalno, koji su divlje gradili bez dozvola, pa sada da im učinite da legalizuju, a da ostatak para strpaju u džep, kao i obično sa SNS. Ali, dobro.

Ono što nas možda najviše boli i najveća nepravda koja se ovde dešava jeste ovaj Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Zeleno levi front se zalaže za zaštitu jedinog doma od izvršitelja, ali ovo to nije, gospodo. Ovo nije taj zakon. Ovo je lažna namera koju govorite. Da li će ovaj zakon nekoga zaštiti? Hoće, ali to je mali broj ljudi. To je mizerno u odnosu na broj ljudi kojima preti opasnost od izvršitelja i gubitka jedinog doma. Oko milion građana Srbije je u ovoj opasnosti. Varaju se oni koji ovo gledaju i misle – ne može da zakači. Može da vas zakači, jer živite u prevarantskoj državi u kojoj ćete ostati dužni za nešto, pa će da vas prevare izvršitelji, pa ćete doći u tu situaciju.

Jedna od najtežih situacija u kojima sam ja kao posmatrač bio jeste kada ljudi doživljavaju prisilna iseljenja i kada su na udaru od izvršitelja. Učestvovao sam zajedno sa aktivistima organizacije za krov nad glavom u pokušajima da se neki od ovih ljudi odbrane i zaštite.

To su za mene koji sam bio tu kao neko sa strane, ali za te ljude posebno najtužniji i najteži trenuci za ove porodice. Posebno mi je bilo upečatljivo izbacivanje na ulicu porodice Vuksanović. Vuksanovići su bili na meti izvršiteljke Dimitrijević protiv koje se vode razni procesi zbog ovakvih malverzacija. Jako je bilo emotivno i teško gledati i mnogo me je to pogodilo kada sam gledao kako podlo u toku izbacivanja u najtežim trenucima ove porodice izvršitelji dogovaraju šta će od stvari rasprodati kako bi namirili svoja potraživanja i kako bi došli do bolje zarade. Ovo me duboko potreslo kao čoveka i moralo bi svakoga da potrese. Na muci ovih ljudi se zarađuje dok se oni izbacuju iz svog sopstvenog i jedinog doma.

Po novom zakonu ova porodica Vuksanović ne bi bila zaštićena kao što ne bi bile zaštićene mnoge porodice koje su na udaru ovog zakona, jer on zapravo ne donosi rešenja, on zapravo donosi lažnu nadu, a ovde imam spisak mnogih porodica koje ne bi bile zaštićene, a neke su već izbačene, na primer porodica Lupšić, Vuković, Beljan, Marković, ljudi iz Kamendina iz socijalnih stanova, svi su oni izbačeni i ne bi bili zaštićeni ovim zakonom.

Za kraj, ovo ovde što vidimo je paralelna realnost. Dok se ljudi bore na ulicama ovde se guraju štetni zakoni. Ovde se guraju zakoni koji Ekspo prikazuju kao međunarodnu svetsku izložbu, kako je i došla u Srbiju, a završila je tako što je praonica novca, što je projekat koji treba da obogati SNS investitore dok se smanjuju bezbedonosni standardi.

Ovde se govori o legalizaciji, o toj paralelnoj realnosti. To nije legalizacija domova ljudi koje treba da žive, nego je legalizacija divlje gradnje vaših pajtosa, ortaka. Onih koji su gradili divlje protivno zakonu sad će moći za male pare razliku da stave u džepove.

Ovde se daje nada ljudima da će im biti zaštićen jedini dom, a u stvari se govori o mizernom malom broju ljudi kako bi se pokazala neka slika brige. Ne brinete vi ni o kome osim o izvršiteljima koji treba da rade i da zarade na muci ljudi.

Ljudi, bes građana je opravdan, ogroman i mi pozivamo sve građane da se pridruže protestima, akcijama, blokadama i svemu onome što bude najavljeno u narednom periodu i to ne samo 1. novembra, kada nas očekuje godišnjica stradanja ljudi u Novom Sadu, kada će u istom ovom gradu biti organizovan protest.

Pozivamo vas sada. Ovo je šansa da se napravi makar korak ka tome da se iz ove velike krize izađe, a to je raspisivanje izbora i izbori u fer i normalnoj atmosferi, što nam je jasno da vi nikada nećete moći, ali je bes i volja ljudi da vas promeni i pošalje u istoriju dovoljno velika da i na takvim pokradenim vanrednim izborima će doći do promene i završili ste što se tiče Srbije.

Hvala.

Da li smo sada uspeli sa ubeđivanjem, natezanjem, navlačenjem, gašenjem mikrofona? Da li smo uspeli? Ako smo uspeli, evo da ja probam da jednom u ovom parlamentu, kada je već ovako osetljivo pitanje, kada je ovako značajna stvar, da dobijem neki odgovor od vas, a da nisu lični napadi, da nije izvlačenje, da nije bežanje. Hajde da dobijemo odgovor.

Citiram: „Mislim da je sve ovo organizovano, isplanirano. Mislim da je nadstrešnica srušena kao početak obojene revolucije“, izjavila je Ana Brnabić.

Gospođo Brnabić, evo i vama prilike, pa se vi izvinjavajte posle, ali ne mogu ta izvinjenja doći do ljudi kada ste ovoliko neverovatne stvari rekli.

Ko je organizovao onda to rušenje? Da li su studenti, da li su strane sile, da li su aktivisti, da li smo možda mi, opozicioni aktivisti? Ko je organizovao, kada znate da se ovako nešto desilo? Da li ste svesni opasnosti koje govorite? Da li ste svesni šta ovo znači? Nikada niste ni imali nameru da bilo ko odgovara za ovo što se desilo kao posledica korupcije i ovo je dokaz toga.

Ovo je dokaz da ste spremni da izjavljujete ovakve gnusne stvari samo da biste skinuli sa sebe odgovornost, ali, ljudi, neko je naložio, neko je sprovodio i neko nije uradio kako treba ono što se dešavalo na toj nadstrešnici. Kao posledica toga ljudi su stradali i neko mora da odgovara. Ovo što vi radite neće vam uspeti, prosto.

Molim vas, ako imate malo obraza odgovorite na ovo direktno i jasno.

Nema šta da pretpostavljate, hvala vam za reč.

Naravno da sam se javio po Poslovniku. Trebalo bi da po članu 106. se govori o tački dnevnog reda i to je veća odgovornost, predsedavajuća, vi izaberite da li taj ili član 108, pošto je ipak na vama da vodite red na ovoj sednici. Dakle, valjda je odgovornost na predstavnicima vladajuće većine koji uostalom daju podršku toj Vladi koja predlaže zakone, da obrazloži i objasni zašto će neki amandman biti usvojen ili neće. Za to služi ova rasprava.

Hvala kolegama koji su predložili ovaj amandman, ali da li neko zna sada od vas koji ste ovde učestvovali, posebno prethodni govornik, o čemu se radi u ovom amandmanu? Radi se o tome da predstavnici manjinskih zajednica dobiju veći prostor na Javnom servisu. Zar ne bi bilo logično da dobijemo neko objašnjenje nego da slušamo nešto što nema nikakve veze sa ovim amandmanom?

Sa druge strane, ako smatrate da je izborna krađa, koja se desila u Kosjeriću i Zaječaru, vredna pažnje za ovu sednicu, ja smatram da jeste, ali ajde da o tome govorimo na drugom mestu i na drugi način. Mislim da bi trebalo da reagujete i da sprečite ovako nešto, posebno, kažem još jednom, kada se radi o vladajućoj većini koja ima dodatnu odgovornost da nam objasni zašto će nešto ući u zakon, a zašto neće i naravno podržavamo ovaj amandman. Hvala.

Razumem zaista da želite da ubrzate ovu sednicu, razumem i zašto, potpuno mi je to jasno, ali sa druge strane, morate da ostavite neki tehnički normalan period u kome možemo da se javimo, ako nije problem.

Nema problema.

Dakle, i ovaj amandman kao i prethodna dva, odnose se na istu stvar, a to je da se nađe način da se upravljanje Javnim servisom podeli tako da ono ne bude skoncentrisano, dakle da sva moć ne bude skoncentrisana u rukama jednog ili par ljudi, već da ona bude demokratizovana unutar institucije, o kojoj očigledno govorimo sve vreme zato što je ona jedna od rak rana našeg društva.

Dakle u prethodnom periodu, od kada ja znam barem, za opoziciono delovanje vi imate različite predloge kako da se unapredi Javni servis, kako bi on zapravo obavljao svoju osnovnu ulogu, a to je da ljudima omogući pravovremeno, tačno informisanje, pluralizam, mišljenja, da čujete različite strane, da možete da čujete različitu kritiku, ne samo vlasti, već i pojava u društvu, dakle tu se ne radi samo o tome da neki predstavnici opozicije ili nekih drugih grupa dobiju prostor, već da možemo da imamo zaista servis koji je kritički okrenut prema društvu. Znam da vi kada čujete kritički, vi odmah mislite, nemojte da nam dirate predsednika, a ne radi se o tome. Ima ovde još nekih pojava u društvu osim predsednika koga ovde branite svim silama. Dakle, mi živimo u raznim problemima koje imamo i potrebno je da o njima govorimo i da nalazimo rešenja za njih. I zašto bi drugo trebalo da služi Javni servis nego za to.

Suština naših amandmana jeste da se moć odlučivanja u RTS-u podeli na više mesta kao što je recimo Upravni odbor i moj kolega Rastislav Dinić je na odličan način objasnio kako on sada zapravo ne funkcioniše, jer su u njemu poslušnici režima. Hvala.

Nadam se da sam ovaj put dovoljno brzo pritisnuo dugme, po vašim standardima zbrzavanja ove sednice, ali pre nego što kažem…

Mala, a takođe i naviknut sam da se javljam, tako da eto ako možete da omogućite normalno funkcionisanje, hvala.

Dodatno sam hteo da vam skrenem pažnju na još jednu stvar. Dakle, na onima koji predlažu amandmanu je da ih predstave onako kako oni žele.

Da, slažem se, treba da bude vezano za sam amandman. Da, slažem se da je to nešto o čemu prosto treba voditi računa, ali, s druge strane, odgovornost koju vlast ima je ogromna u odnosu na ovo.

Dakle, vi bi trebali da odgovarate na postavljena pitanja, da nudite argumente zašto nešto nije ušlo već u zakon, da objašnjavate zašto su rešenja koja imamo u zakonu bolju od onih koja mi predlažemo.

Ništa od toga do sada nismo videli, ali, dobro, ja sam inače navikao na to i ja ovo govorim zbog građana Srbije koji bi valjda trebalo da dobiju odgovore na postavljena pitanja.

Da se vratim na amandman o kojem govorim. Dakle, kao što ste videli, poslanici i poslanice Zeleno-levog su govorili o amandmanima i ja ću to nastaviti da radim. Ovaj se odnosi na Poverenika koji bi trebalo da se bavi pravima gledalaca, građana.

Dakle, medijskom strategijom jeste predviđeno uvođenje institucije Poverenika za zaštitu prava, ali rešenje predloženo ovim predlogom moralo je biti kvalitetnije i svrsishodnije.

Uloga Ombudsmana svedena je na administrativnog radnika koji neće imati suštinsku nezavisnost u svom radu. Šta smo mi onda uradili? Mi smo razradili ove odredbe zakona tako da bi bilo jasnije šta on treba da radi, kako treba da se ponaša. Jasno nam je, po iskustvu ostalih poverenika, da to zapravo ako imate osobu koja je poslušnik vlasti, koja je postavljena tu od strane režima, da on neće raditi po zakonu, da neće braniti prava građana, kao što ga ne brane ova dva poverenika koja sada imamo, ali barem, s druge strane, što kaže kolega Đorđe Pavićević, barem ćemo znati ko je odgovoran za te probleme, tako da evo mi smo ovo razradili. Predlažemo vam da usvojite, jer mislimo da je dobro unapređenje zakona.

Hvala.

Predsedavajuća, član 108. o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, u ovom slučaju predsednica.

Šta radite? Čemu ta podrugljiva dobacivanja, dosetke? Šta drugo treba da rade poslanici, posebno šefovi poslaničkih grupa nego da kontrolišu rad predsednice Narodne skupštine? To je poenta ovoga ovde što imate, apsolutno. Ali, kada vam se predsednica Narodne skupštine, neko ko ima odgovornost da se bavi ovim domom, da čuva njegovo dostojanstvo, obraća na neki podrugljiv način, podsmešljiv, na taj koji vi radite, ja mislim da to nije dobro i na to vam skrećem pažnju. Dodatno…(Isključen mikrofon.)

Izvinite, pustite me da završim.

Znači, ovde ne piše da vi mene treba da prekidate. Ako mogu da završim, pa da mi odgovorite. Izvinite.

Mogu li da završim, pa da mi odgovorite?

Mogu li da završim? Imam predviđeno vreme za koje treba da završim. Molim vas, ja vas sada, ako hoćete, evo apelujem, molim, zahtevam, izaberite šta hoćete od toga, kako vama odgovara, nemojte prekidati narodne poslovnike koji o amandmanima imaju vrlo kratko vreme, dva minuta, da objasne suštinu svojih amandmana. Da li će za to koristiti primer, da li će koristiti kontekst, da li će se direktno baviti time šta tačno piše u predložnoj izmeni, je na njima. Ali, na vama, na vlasti je da objasni zašto to valja ili ne valja, šta je ideja iza toga da se takav jedan amandman ne prihvati. Fokusirajte se da na onoga koji ima svu moć u ovoj državi privolite da ovde poštuje pravila, a ne da ismevate i podrugljivo se obraćate opozicionim poslanicima.

Dakle, to je vaš zadatak. Jel razumete to? Ako ne možete to da uradite, prepustite mesto nekom od potpredsednika, a ako generalno ne možete da se bavite svojim poslom, što mislim da je možda i najbolje, podnesite ostavku, pređite lepo dole, pa onda se ponašajte, ako hoćete, kao Milenko Jovanov, što isto mislim da je greška, ali barem imate manju odgovornost za tako nešto. Hvala.

Nekada je zaista previše tužno, ali nekada je i smešno.

Znate li šta je član 104.? Kakve veze ima on sa ovim? Da li znate koji je član 104.- uređuje repliku. Uređuje kako se dobija i daje replika, za šta služi. Kakve veze ima traženje povrede Poslovnika, vezano za repliku sa ovim što je ovde izgovoreno. Ja stvarno ne znam, evo ajde sve i da je sve tačno što je čovek rekao, kakve veze ima to sa ovim? Kakve veze ima to sa članom 104.? Ajde sada razmislite i probajte da nam ponudite neko objašnjenje, pošto ste tako prebrzo odgovorili kako je to kontekst, kako je neko drugi odgovorio. Recite nam kakve veze ima ovo sa članom 104.? Evo, i posle se žalite kada je reagujem. Molim vas.

Hvala, predsedavajuća.

Naš amandman je sličan onom koji je kolega upravo predstavio. Dakle, radi se o tome da nakon incidenata prosto se ostavlja preveliko vreme za merenja. Mi smo predvideli da to može ići do dva dana, što smo smatrali nekim razumnim rokom, ali vrlo rado bi podržali i ovo što je kolega rekao, da se on smanji na 24 sata.

Moram ovde da primetim jedan ipak napredak u našem društvu, ipak napredak, dakle, logično je da je ovaj zakon dosta važan za Zeleno-levi front i hteo bih da vam ukažem na to da smo mi imali situaciju, ne tako davno, da je predsednik Republike o zagađenju govorio, i sada citiram, dakle, ovo je tačno što je rekao: „Mi ne možemo da budemo zagađeni“, završavam citat. Jedan od drugih citata je: „Zagađenje u našim gradovima traje jedan ili dva dana, i to samo kada se poklope vremenske prilike“, završavam citat. I treći citat, takođe upitan na jednoj konferenciji za medije o tome šta ćemo da radimo sa velikim zagađenjem, kaže predsednik države, koji bi trebalo da vodi računa o svim građanima: „O kakvom, bre, crnom zagađenju pričamo?“

Tako da, pitanje za sve jeste – ko sada ovde iznosi neistine, predsednik ili vi koji se sada brinete o zagađenju? Ja ipak pohvaljujem što smo došli do toga da barem priznaje ovaj režim da zagađenja postoje. E sada, ako krenemo ovim putem, kao što je jedan od prethodnih govornika govorio, pa mi bi mogli možda da računamo da za nekih 40 do 50 godina dođemo do nekih promena.

Da nije to malo kasno za tih 10, 15 ili 17 hiljada ljudi, u zavisnosti od toga koje izveštaje čitamo? Da nije to malo kasno za te hiljade ljudi koje preminu od posledica zagađenja vazduha i milion ljudi koji imaju respiratorne probleme? Da nije malo kasno da čekamo da nam se obraća vlast, 13 godina nakon što su na vlasti, da nam kažu – evo, baš sad ćemo da krenemo u rešavanje problema zagađenja vazduha“, 13 godina nismo radili, nego ćemo sada da krenemo.

Iskoristiću vreme ovlašćenog da završim misao, ako vam smeta što sam prekoračio.

Dakle, u čemu je stvar? Ceo ovaj zakon, u celosti, nije dobar, zbog toga što ne nudi rešenja za ova pitanja koja imamo, niti se bavi time da se smanji broj individualnih ložišta, niti se radi o tome da se zaista reši pitanje velikih zagađivača, čak dolazi do toga da se namenskoj industriji omogućava da nastavi da zagađuje. Dakle, nemamo ključne iskorake ka tome da se nešto zapravo uradi u ovoj zemlji, ali eto, makar smo dočekali da posle 13 godina i režim govori o tome da postoji zagađenje vazduha u Srbiji, pošto ste se toliko trudili da to sakrijete u prošlosti. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Dakle, pogledajte u kakvoj mi zemlji živimo i u kom trenutku se mi bavimo ovi zaduženjima za avione „Rafale“. Dakle, mi ovde govorimo da mi nemamo pijaću vodu u velikom delu zemlje. Simbol toga je naravno Zrenjanin, ali veći deo naselja, mesta, gradova u Srbiji nema pijaću vodu. Nemamo kanalizaciju negde oko 40% u glavnom gradu 30% građana. Vazduh nas ubija pa se sporimo da li 15 hiljada ljudi godišnje premine od zagađenja vazduha ili 17.

Za to vreme zadužujemo se tri milijarde evra kako bismo kupili nove avione. Samo da razumemo, tri milijarde evra to vam je 50 kanalizacija u Borči za koju je prema informacijama Vlade Srbije trebalo da bude izdvojeno oko 60 miliona evra. Tih tri milijarde evra 500 novih domova zdravlja, ako prosečnu cenu doma zdravlja uzmemo na šest miliona. To vam je dve hiljade novih vrtića ako verujemo, a dobro jeste, i ja tražim previše, da verujemo informacijama Gorana Vesića da je oko jedan i po milion vrtić, to ću proveriti, nisam siguran, ali eto.

Svi ovi stanovi koji se nalaze u fondu kojim se hvali ova vlast koštaju 450 miliona. Znači, sedam takvih programa smo mogli da napravimo da nismo kupili „Rafale“.

Dalje, 750 novih škola smo mogli da napravimo da nismo kupili „Rafale“. Sada mi recite, kombinacija svih ovih infrastrukturnih građevinskih projekata, koliko bi unapredilo Srbiju? Da li bi to bio neki iskorak da smo te tri milijarde uložili u škole, vrtiće, kanalizaciju, pijaću vodu, rešavanje problema zagađenja vazduha ili da platimo Vučićev ostanak na vlasti, podršku koju mu daju velike sile kupovinom „Rafala“?

Hvala kolegi Nikeziću koji tako na jedan sjajan način govori o ovome, ali ja moram da kažem nešto dodatno, ovo je kupovina podrške Vučiću, kupovina ćutnje na sve ono što radi sada. Nema nikakvog ekonomskog, nema nikakvog zdravorazumskog rezona da se tri milijarde dodatno zadužuje Srbija da bi kupila avione umesto da rešava svoje probleme svojih građana. Hvala.