Nema potrebe vi meni ništa da razjašnjavate. Ja se obraćam građanima. Ne treba mi vaše objašnjenje nikakvo.

Poštovani građani, moram da vam kažem nešto. Ja sam navikao, nekad gledamo sport, većina nas voli sport, pa vidite, na tim utakmicama postoje oni komentatori. Neki ljudi su izgradili svoje velike karijere, bili su bravurozni u tim komentarima, prateći fudbal, boks, košarku, tenis, razne sportove. Bili su poznati kao komentatori koji su davali neki svoj lični pečat tim utakmicama, izazivali kod velikog broja ljudi jedno oduševljenje sportom, pobedama i slično.

Ali, da će Narodna skupština da ima komentatora koji će svaki čas nešto da dobacuje, komentariše, prepričava, govori nam ko je šta rekao, daje svoje verzije onoga što je realnost, kako bi mogla da izgleda, to da bi vama nekako na neki način izmanipulisao ovo što se ovde dešava, e, to nisam verovao. Evo, danas, a bogami i u zadnje vreme, taj komentator se javlja u liku predsedavajućeg ove Skupštine. No, da se ne bavimo njime, i previše smo se njime bavili.

Želeo sam da mom kolegi Nebojši Zelenoviću ponudim jedno moguće tumačenje na njegovo vrlo dobro pitanje – zašto već danima gledamo da se u javnosti govori o svemu, osim o zahtevima protesta „Srbija protiv nasilja“? Evo i ovde smo imali prilike da vidimo koliko puta smo imali pogrešna tumačenja, izvitoperena tumačenja, bežanje od onoga što je zaista u tim zahtevima, pa smo išli od toga da neko želi nekog da ubije, pa smo išli ka Rusiji, pa smo išli ka Americi, pa smo išli ka tome da je ovde sve zahtev, o svemu možemo da pričamo, sem o onome što je zaista zahtev ovog protesta.

Gospodine Zelenoviću, želim da vam ponudim moje tumačenje zašto je to tako. Ja mislim da se ova vlast najviše, građani, plaši onoga što vi radite, što mi radimo, što zajedno stvaramo na ulici, a to je borba da dođe do raskidanja sa odvratnim nasiljem kojem je naše društvo izloženo već godinama.

Dakle, oni žele, o svemu će da pričaju, nude izbore, nude da se pregovara, nude lažne konsultacije, pozivaju na dijaloge, a u istoj rečenici govore da ste lešinari, da ste ološi, da ste najgori od svega što postoji. U istoj rečenici vam nude da biramo nova rukovodstva, premijerka ubi se nudeći svoju ostavku, samo niko je ne želi. Zamislite tu osobu bez svoje volje. Premijerka države ne može da podnese ostavku, jer joj neko ne da. Ljudi, javite hitno tužiocu, neko sprečava premijerku, ona nema svoju volju. Odmah javite neka pravosudni organi krenu da rade. Bojim se da neće biti tako, bojim se da je u pitanju nešto drugo. Žele da pobegnu od zahteva protesta, a kako ne bi bilo nikakvih dilema, šta je u tim zahtevima, da ne biste izvrtali ponovo, evo da vam kažem.

Građani okupljeni na ulicama u protestu „Srbija protiv nasilja“ zahtevaju oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane i šire mržnju kao što su Pink i TV Hepi. Smenu svih članova REM-a koji svojim nečinjenjem omogućavaju nesmetano širenje mržnje i nasilja. Gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti, podmetačine i kontinuirano kršenje novinarskog kodeksa. Smenu rukovodstva RTS-a, hitno ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama. Zahtevaju se i ostavke Bratislava Gašić, Aleksandra Vulina i Branka Ružića koji je već podneo ostavku. Dakle, ljudi nemojte više izvitoperavati ono što traže građani okupljeni na ulici.

Zašto mi ne možemo da razgovaramo o ovome, najbolje pogledajte kako izgledaju izveštaji vaše Vlade, REM-a i ostalih, pogledajte ko predstavlja taj izveštaj i kako to izgleda.

Umesto da pričamo o ovom nasilju koje dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“, da kažemo svi šta imamo, da vidimo da nije možda, da ne ispadne možda da sam ja u pravu, da pored nas ima još neko ko misli da ne treba s pištoljem voditi program uživo, da možda ima još neko ovde u ovom domu ko misli da ne treba da se na televiziji prikazuje kako najbolje ubiti čoveka, a da vas policija ne provali. Ako nećete o tome da pričate, onda diskusija izgleda tako što pustite čoveka koji će sve to da izokrene i da napada svakoga ko mu se nađe u vidokrugu.

Jel to dijalog na koji vi pozivate? Ako je to dijalog na koji vi pozivate, molim vas, dozvolite mi da kažem da to nije dijalog. Ako pozivate na dijalog o tome koliko je oružja dostupno građanima, nemojte nam, brate, vređati inteligenciju da nam ministar Gašić priča da je 57.000 oružja oduzeto za šest meseci, a u prethodnih šest godina je oduzeto 11.000. Pa šta vi mislite, šta se desilo? Jel to gospodin Gašić u poslednjih pet dana postao supermen? Jel on superheroj? Kako je došao do tih cifara? Ja tvrdim ovde da je to još jedan način da se dijalog izbegne, da pobegnete i da građane ubeđujete sve vreme kako je sve u redu. E pa nije u redu, i to ne tvrdim ja, to tvrdi 100.000 ljudi na ulicama ovog grada, to tvrde ljudi na ulicama Srbije.

Da se ne bih javljao svaki čas, da se osvrnem malo i na ovoga što je govorio, predstavnik vlasti.

Dakle, gledajte, gospodo, gospodin Zelenović izneo je jedno dosta, rekao bih, važno pitanje – zašto se predsednik bije po stadionima? Zašto je na šipci? Zašto je on jedan od tih huligana? Zašto on promoviše nasilje? Zar to nije nešto što bi neko, ako ima odgovor, trebalo da ponudi? Zašto ne skoči neko od vas i kaže – ali nije tako, nije tako, Zelenoviću, ti grešiš, sve si pogrešno razumeo. Nego, šta je urađeno? Urađeno je, ja se javljam da odgovorim, a umesto odgovora – e, sada ćeš da čuješ kakav si ti u stvari. Pa nije on pitao kakav sam ja, Nebojša Zelenović, recite mi vi kakav sam ja čovek, nego je pitao nešto bi trebalo da interesuje sve ljude u ovoj državi – zašto nam se predsednik bije po stadionima? Jel ima neko da ga to ne zanima možda? Jel to nije relevantno pitanje, građani, zar ne? A šta ste vi odgovorili? Zelenović je ovakav ili onakav, on u Šapcu ne znam šta radi. Pa svakako nije to pitanje bilo. I tako vam izgleda svaki put kada bežite, kada se sakrivate, kada nemate šta da kažete.

Da vam kažem nešto i o tom mostu u Šapcu. Kada su se građani skupili da protestuju u blokadi povodom „Rio Tinta“, povodom groznog projekta koji će trovati generacije u ovoj državi, znate šta se desilo? Pojavili se neki batinaši i policija se našla, a da ne pomenem i da su se ti isti batinaši dovezli javnim automobilima iz lokalne samouprave. I gledajmo sad situaciju, s jedne strane batinaši, u sredini policija, mirni okupljeni građani na mostu, jedan vestern događaj, vestern situacija. I znate šta uradi policija? Policija se skupi lepo i pobegne. Načelnik policije naredi – sklonite se, ljudi, da batinaši biju narod, to im je posao. I znate ko jedini odgovara o tome, ko je jedini na sudu danas zbog toga? Moj kolega Dobrica Veselinović, a vidim da ima još ljudi ovde, Borko Stefanović, koji u tom slučaju odgovarali za to što su snimali kako policija beži pred batinašima. E, to vam je taj most u Šapcu koji pominjete.

Da pokažem želju, dobru volju i jednu molbu, da nastavim u nekom drugom pravcu ovo, hteo bih da se još jednom osvrnem na ono što je gospođa Jeftić Branković rekla ovde – pozvala je da se govori o sistemu vrednosti kod dece i njegovom urušavanju, pozvala je da se zapitamo da li možda pokazujemo deci pravi primer, mi kao narodni poslanici. Ja bih to voleo da vidimo. Ja bih voleo da tako nešto vidimo, ali moram da vas razočaram, u ovom domu sede ljudi koji su organizovali bakljade po krovovima i napadali decu drugih ljudi, organizovali su verbalne, doduše, a koliko još da čekamo da ne ispadnu možda i fizički.

Još nešto da vam kažem, gospođo, ovde na ovom mestu, na mestu gde sedi ministar Gašić, čuli smo od njega da je organizovao bakljade za rođendan predsedniku. Pa ste li vi ljudi svesni, bre, čime se vi igrate? Pa jedan je predsednik odbora, drugi je predsednik, jedan drugome organizuju bakljade, proslavljaju rođendane sa bakljama. Pa dokle, bre, to ide? I vi pričate nešto o nasilju? Bravo, bravo! Evo, bravo!

Ako možete samo malo da svoje emocije obuzdate. Nekada je teško, znam i sam, nekada ne mogu.

Dragi građani, da li ste primetili, niste primetili …

Rekao bih sada da je ova opomena potpuno neosnovana i nepravedna, ali ja ne znam sada, znate, nije da se moje mišljenje ovde nešto uzima u obzir, a moglo bi da se uzima u obzir, zato što je često pravično i na mestu. Ali, ostavimo to za neku drugu diskusiju.

Molim vas, građani, vi nemate u desnom uglu vašeg televizora vreme koje se koristi ovde u ovoj Skupštini. Mi koji smo ovde na ovoj internoj televiziji u desnom uglu svakog televizora imamo vreme koje je prošlo dok neko govori.

Sada, hteo bih da vam skrenem pažnju na nešto. Svaki govornik po članu 104. ima pravo da replicira. Replika može da traje do dva minuta. Nigde ne piše u tom Poslovniku da ona može da traje dva minuta i 48 sekundi, tri minuta i 15 sekundi, dva minuta i 53 sekunde, kao što to koristi predstavnik vladajuće većine.

Dakle, zašto vam ovo govorim? Nije to čak toliko ni važno što je vladajuća većina, iako ima svo vreme ovog sveta, uspela i trudi se da tako po malo ovde uzme pola minuta, ovde ne da pola minuta. Nije to u široj slici toliko važno, ljudi, ali znate šta je važno? Pa ako njima to treba, znači da negde tu nešto nije u redu, neka nervoza se uvukla u redove. Nešto bi dodatno da objasne. Nije jasno, mora još jednom da se ponovi, pa onda treba, uzdaju se u to da imaju predsedavajućeg, pa će valjda on da toleriše, evo još samo jednom da ponovim neistinu koju sam već ponovio sedam puta, kaže u sebi predstavnik vladajuće većine i tako svaki put kada dobije reč, po jedan minut ovde, po pola minuta tamo i to traje i traje, a sve u nadi da će toliko puta ponovljena neistina kod građana postati istina. Ali, ne ide očigledno, ne ide. Građani vide šta se dešava. Vreme je za promene. Vreme je da se ispune zahtevi. A vaše priče o izborima, ostavkama, svemu ostalom što ste ovde rekli, sačuvajte za neki drugi put, za neku drugu temu.

Mi smo vam ovde rekli vrlo jasno šta treba da se uradi. Možete da krenete da ispunjavate ili možete da prestanete da pričate o svemu drugom.

Hteo bih da se osvrnem i na prethodnog govornika, gospodina Boška Obradovića. Samo da se razumemo, različite ideje za rešavanje ove društvene i političke krize su poželjne, dobre, o njima treba da govorimo. Ima i sa ove strane različitih ideja šta sve treba uraditi, ali nemojte to mešati sa zahtevima protesta.

Moje mišljenje o Rusiji, o svetu, o ljubičicama, je nevažno u ovom trenutku. Ono što je važno jeste da "Pink" i "Hepi" izgube frekvenciju, zato što su nas zatrpali nasiljem.

Ono što je važno jeste da Savet REM-a podnese ostavku, zato što su dozvolili zatrpavanje nasilja, da fabrike mržnje "Informer", "Alo", dnevne novine koje to rade prestanu da šire mržnju koju su sve ovo vreme radile, da se smeni rukovodstvo RTS-a, da podnesu ostavku ovi bez kojih očigledno ne možete, a koji nisu krivi, ali su odgovorni za ono što se dešava u našoj državi.

Dakle, građani, setite se toga svaki put kada vidite predstavnike vladajuće većine. Svim silama se ovde trude da nekako osvoje tih pola minuta, taj još jedan minut, kako bi ponovili svoje poruke, svoje neistine za koje se nadaju da će nekim magičnim sredstvom postati istine. Od toga nema ništa. Hvala.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Poštovane kolege iz SPS, moram nešto da vam kažem. Dakle, ukoliko ovo nije bio moralni čin koji bi trebalo da znači da se čovek ne slaže sa politikom, da sistem nije zakazao, da treba nešto uraditi povodom toga što se desilo i slično, kako pokušavate da prikažete ostavku gospodina Branka Ružića, vi sigurno to bolje znate od nas. Mi smo u tome videli nešto pozitivno.

Vi bi, ono što je sad problem ovde, jeste kako da vi objasnite vašim koalicionim partnerima da, eto, nije on popustio pred pritiskom građana, nego je on to uradio iz neke, pa sad, neidentifikovane moralne obaveze prema nečemu.

Ono što ja znam jeste da su zahtevi protesta definisani dana 5. da su izneseni u javnost i da se posle toga desila ova ostavka. Ako ona nema veze sa ovim, kažem – vi sigurno bolje to znate. Što se nas tiče – ministar je podneo ostavku. To je za nas dobro i sugerišemo gospodinu Gašiću da uradi isto.

Ne bih ulazio dalje onda u te moralne veličine ili manjine gospodina koji je podneo ostavku, za nas je važno nešto drugo. U tom jednom sistemu prosvete važno je promeniti put kojim se do sada išlo. Evo, ja se nadam da će se to sada desiti. Da ne ulazimo više u te debate, da pustimo vas da vi možete vašim koalicionim partnerima da kažete šta god vi mislite da treba, pa vi vidite kako ćete to objašnjavati.

Za nas je važno nešto drugo, da se u tom sistemu naprave koraci koji će omogućiti da možda deci bude bolje u školama, da možda nastavnici imaju bolje plate, da možda dođe do povećanja broja nastavnika, povećanja broja pedagoga, psihologa, da možda imaju neke uslove kojima bi mogli svi zajedno da se dičimo. Ovo ostalo nije toliko ni važno.

Nama je važno da ova naša zemlja ode ka nekoj drugačijoj budućnosti. Sigurno, u toj budućnosti koju priželjkujemo, sigurno nema mesta ni za „Pink“, ni za „Hepi“ i njihove nacionalne frekvencije koje koriste da šire nasilje.

Možete reći da ovo nije povezano sa anketnim odborom, a čime vi ljudi, ako pristajete na taj anketni odbor, možda se mi nešto nismo najbolje razumeli, o čemu drugo vi mislite da će se pričati na njemu nego o tome da se naša javnost zaštiti od uticaja ovog štetnog? O čemu bi mi drugo mogli da pričamo?

Slušao sam kolegu iz PUPS-a, kaže – eto, bolje da ni ne pravimo taj anketni odbor, eto, nije to toliko ni važno, ako baš hoćete.

Ljudi, znate šta? Nije poenta anketni odbor, nije poenta ova rasprava, poenta su dela. Dela su nam potrebna. Potrebno je da uradimo svi zajedno nešto, a nije kao da opozicija može da donese ove odluke. Vi ste vlast. Zaustavite ove fabrike mržnje. Hajde da idemo dalje. Hajde da iza sebe ostavimo ovo sve što smo gledali od strane ljudi koji su predstavljali vaš Izveštaj Vlade i REM-a i da uđemo u to da se taj REM smeni, jer, hajde, složite se i vi da nije radio svoj posao. Nema osobe ovde koja može to da kaže.

Složiće se svi u ovoj zemlji da je REM ćutao na sve što se dešavalo, od pištolja, do ubistava, predstavljanja ubistava u medijima i u programu.

(Nikola Radosavljević: Koji pištolj?)

Koji pištolj? Evo, nema problema. Hvala na tom pitanju. Ne brinite, ne brinite. Evo, gospodo, koji pištolj. Nema problema. Evo koji pištolj. Evo.

Ako REM ne reaguje na ovo, ljudi, ovo je veliki problem.

Kad ste već tražili da pokažem neke fotografije, imao bih jednu koju nisam do sada pokazao i hteo bih građanima da objasnim kako izgleda mehanizam mržnje u kojoj je SNS duboko upletena.

Nisam ja naivan da verujem da je lako doneti ove odluke. Vi ste vrlo, vrlo ste koristili usluge ovih medija, koristili usluge i „Pinka“ i „Hepija“ i „Informera“ i „Alo“ i „Srpskog telegrafa“ i „Kurira“ kako bi na osnovu toga što možete da uređujete ove medije došli i do pobede na izborima i do toga da napadate ljude sa kojima se ne slažete.

Evo, draga gospodo, čovek koji je danas predstavljao, odnosno juče i prekjuče, odnosno već kad je trajala ova sednice, traje dugo, pa mi se možda oteglo i tad kad nije, evo čovek koji je predstavljao Izveštaj REM-a. Slika ovde kako uređuje portal „Informera“.

Vi sad morate da mi verujete jer je slika mala, ali je ona javno dostupna i vrlo rado ću vam je poslati. Svi mediji koje zanima ovako nešto i vas, gospodo, koji se smejete, uvek možete da me kontaktirate i da ovo vidite. Ovo nije uvredljiva fotografija. Ovim ne želim dostojanstvo čoveka da narušim, ja vam samo kažem šta je činjenica. Dakle, čovek koji nam govori i predstavlja Izveštaj REM-a direktno kači vesti na portal „Informera“. Svako ko hoće to može da vidi.

Iskoristiću ovu priliku da vam objasnim kako mehanizam širenja mržnje izgleda. Dakle, prvo imamo ovde ili u Narodnoj skupštini ili na zvaničnim obraćanjima predsednika, recimo često imamo napade na medije, na političke protivnike, na nepodobne ljude, u zadnje vreme i na glumce i na profesore, na građane. Dakle, prvo imamo te kvalifikacije – lešinari, ološ, užasni ljudi, žele da ubiju predsednika. Molio sam ovde da se to ne pominje više. Niko ne želi ničije ubistvo ovde. Pa onda - izdajnici, rušitelji države.

Znate to, to vam stoji u tim skriptama koje čitate. To sve znate napamet. Znam, siguran sam. E, prvo dođe do toga da odavde, iz ovog doma, sa predsednikovih konferencija za medije, sa svih tih zvaničnih mesta političari SNS to puste u etar.

Šta se onda dešava? Onda te reči, baš te reči, baš te reči završe na naslovnim stranama novina kao što su „Informer“, „Dnevni telegraf“, „Srpski telegraf“ i ostale koje već imate. Pomešao sam, toliko ih ima, ne mogu da ih pobrojim sve. Dođu na njihove naslovne strane, najgore optužbe dođu, najgore varijante tih reči, izvitoperene do potpunog besmisla i banalnosti, do bestidnih napada. Da li me pratite? Dakle, došli smo od toga od političara, do naslovnih strana.

Zatim, te naslovne strane završavaju u jutarnjim programima „Pinka“, „Hepija“, tu se objašnjavaju, dolaze vaši naručeni analitičari, o njima danima naglabaju. Ta mržnja se dalje širi na društvene mreže gde vaši botovi okreću ljude jedni protiv drugih, huškaju, nagone na nasilje, da bi onda došli do toga da se na ulicama to nasilje preliva i onda imate instruirane ljude koji završe u dvorištu televizija, koji jure aktiviste po ulici i slično.

Tako izgleda mehanizam nasilja, od političara vladajuće stranke, do aktivista, satelita, plaćenih ljudi koji napadaju nepodobne. Evo vam još jednom, moliću koleginicu, evo vam još jednom direktan dokaz kako to vaš istaknuti član nije imao ko bolji, nije imala bolja osoba da pokaže šta zna o REM-u, niste mogli boljeg da nađete. Hvala vam u tome, ovo je prava slika medija. Izvolite.

Dakle, ovo je dokazano kako izgleda vaša kontrola medijskog narativa, mržnje, sukoba, agresije koju proizvodite u medijima. Sada ja vama da kažem, šta ja vama mogu da kažem sem da mi je jasna vaša korist iz ovoga. Ne bi ste izbore dobili da nije ovoga. Ne bi ste maltretirali ljude da nije ovoga, ali ljudi, preterali ste. Došli ste do trenutka kad na posredan način, neću da kažem direktan, ali veoma veoma povezan način, deca umiru zbog toga.

Ja vas molim da razmislite. Rekao sam na posredan način, rekao sam, pokazao sam istraživanja ovde…

…koja pokazuju vrlo dobro da su izloženost nasilju, direktno je vezana sa nasiljem koje se dalje dešava, na to mislim, nemojte molim vas.

Dakle, ljudi, preterali ste u tome što radite. Ta propagandna mašinerija za koju smo već rekli da nema bolje, svaka vam čast na organizaciji, ali takođe sramite se čime se bavi ta organizacija. Došli smo do toga da stvari moraju da se promene. Kao što kolega Boško Obradović reče, nije izgledalo da će Branko Ružić podneti ostavku, pa je podneo, nije izgledalo da će se zaustaviti rijaliti, pa evo najavljujete to, nije izgledalo da će RTS izveštavati, pa evo i to se dešava. Neka sam danas citirao čoveka sa kojim se politički ne slažem, ali se slažem i sa njim sa svakim ovde koji kaže da za nasilja ne sme biti mesta. Hvala.

Dakle, samo da kažem da sam pomenuo Boška Obradovića da ne bude da nije bilo.

Druga stvar, hteo sam da kažem nešto, teško da ja kukam za vreme. Očigledno je da ja pričao ovde onoliko koliko mislim da treba. Tako da, hteo sam da ukažem građanima, nije se ova sednica desila tako što je većina rekla – hajde da pričamo o dve najstrašnije tragedije koje su se u novije vreme desile u Srbiji. Ne, ova se sednica desila tako što smo vas naterali zajedničkom akcijom opozicije u parlamentu i građana na ulici kako bi do ovde sednice došlo.

Tako da je ovo nešto na šta ste bili prisiljeni. Da ste se vi pitali i gospodin predsedavajući u ponedeljak bi ova sednica bila završena, otkazana, gotova, ali ste nakon upozorenja da nećemo izaći iz ove Skupštine, da ćemo ostati ovde da spavamo ne budete li nastavili sednicu, gle čuda ipak može da se nastavi u utorak.

Građani, ono što ja hoću da vam kažem na ovaj način, mi ovde imamo ljude koji jedino pritisak prepoznaju. Ne interesuju ih zakoni, ne interesuje ih logika, ne interesuje ih zdrav razum. Da je tako, odredili biste se o situaciji sa nasiljem u našem društvu, odredili biste se sa oružjem koje je sveprisutno u našem društvu. Da je tako, zakazali bi sami ovu sednicu. Da nisam ja u pravu ne bi bilo potrebe ni za anketnim odborom, ne bi bilo potrebe ni za protestom. Imali bismo smene ministara koji su odgovorni za ono što se dešava u oblastima koje su važne za slučajeve masovnih ubistava kao što je prosveta, kao što je policija i kao što je BIA. Ne bi trebalo niko da vas na to tera, ne bi trebalo da se objašnjavamo sa SPS jel to moralni ili kakav je čin ili je pritisak građana. Imali bismo lepo prekid sa onim dokle smo danas došli, a došli smo do toga da je ovo društvo palo veoma nisko. Ako je palo nisko, ajmo da to promenimo.

Hteo bih da vam se zahvalim na tome što ste vratili temu na ono što zapravo jeste dnevni red. Smatram da ste to uradili vrlo dobro i drago mi je da smo nazad, gde smo i trebali da budemo.

Hteo bih samo da vam sugerišem jednu stvar, a to je da kažete da ste primetili grublji govor, ili kako ste već naveli, kod dece i da ste to primetili u vašem neposrednom okruženju, ali zar ne bi onda bilo logično, a kroz ovo želim da vam objasnim motivaciju i za proteste i za ovu sednicu i za anketni odbor, zar ne bi bilo logično da pored tih stvari koje dolaze u jednom blažem, izvinite, ne mogu da interpretiram tačno kako ste rekli, ali zar ne bi bilo logično da vas zabrinu i ovi podaci iz ovog izveštaja koji je predstavljao gospodin Gašić?

Dakle, od trenutka kada su se početkom maja desila ova masovna ubistva, broj bezbednosno interesantnih događaja u školama i njihovoj blizini porastao je za 123%, više nego duplo, broj krivičnih dela za 54%, broj prekršaja za čak 367%. Za samo devet dana na koja se odnosi izveštaj desila se 181 pretnja našoj deci, 22 pretnje replikom pištolja, 13 pretnji nožem, 438 drugih događaja.

I sad da pojasnim samo nešto, možda smo mi ovde na istom zadatku, pa mi je zato stalo da vam lepo objasnim šta je naš motiv bio, nas je ovo zabrinulo. Nas je ovo zabrinulo zbog toga što smo dobili uveravanja od strane ministra da je sve u redu, da je situacija stabilna. On nije našao za shodno da kaže barem – situacija je pojačano osetljiva, nešto se promenilo, nešto se desilo. U tome smo mi videli nastavak ove politike da sistem nije zakazao. U tome smo videli isto što je Ana Brnabić pričala, da sistem nije zakazao, iako nije imala nikakve pokazatelje. U tome smo mi videli i ono što je gospodin Ružić pričao, da sistem nije zakazao. Kako je iko od tih ljudi mogao to da zna?

A sada je ovo još i gore. Imamo izveštaj koji govori suprotno od onoga što je zaključak izveštaja i samim tim kod ljudi se javlja bes, kod ljudi se javlja zabrinutost, neizvesnost, strah. Kod nas se javlja želja da nešto uradimo, da na neki način to promenimo, da nateramo, dozvolite, da stvari krenu u nekom pravcu da se menjaju. I onda mi moramo da se zapitamo, ako to vlast neće da uradi, kako onda mislite da se to desi?

Mislim da bi možda i ovaj anketni odbor mogao biti dobro mesto ukoliko bi se zaista ovi argumenti uzeli i ukoliko bi zaista on dao neke nove načine ophođenja i načine delanja u ovoj državi, ali meni se čini da bez pritiska ljudi na ulici od toga nema ništa.

I samo jedan pokazatelj kako se ovde tretiraju prava deteta. Odbor za prava deteta se sastao samo jednom. On se sastao samo da se konstituiše. Tri puta je traženo da se Odbor sastane i ništa se nije desilo. Predsednik Odbora je Vladimir Orlić. Ako Vladimir Orlić nema vremena, ne može da stigne, ima neke druge obaveze, možda čovek prosto, ne znam šta je u pitanju, možda mu ta tema nije važna, ima zamenica, može ona da sazove Odbor.

Dakle, samo da se razumemo ljudi, vi ste ispravno mnoge stvari pomenuli, ali motivacija vlasti da se zaista bavi o ovome za nas je upitno. Mi smatramo da se ništa neće promeniti, da niko ništa neće uraditi, da će se desiti isto što i ovim odborom, to jest, da se on neće ni sastati, da nećete imati ništa, nikakve promene neće doći, samo će kod onih ljudi koji su ovde rekli i neke dobre reči, opstati na rečima, a vlast će zaboraviti da se bilo šta desilo zato što zapravo ne želi iz sopstvenih interesa da napravi nijedan težak i veliki korak da se dese sistemske promene u našem društvu. Hvala vam.

Samo bih hteo da ukažem na član 104, da replika ne može trajati duže od dva minuta a vi to kršite stalno kada je vladajuća većina u pitanju. Ovde gledate svaki sekund kako opoziciji da štrpnete gde možete.

Hteo sam da vam ukažem na jednu stvar. Možda ste se vi danas uspavali ponovo, danima spavate za ovom govornicom i ja to razumem, meni je to potpuno u redu, nema ništa loše u tome, ali ako ne možete da vodite sednicu, dajte da vodi neko od vaših pomoćnika, to je sasvim u redu, to je normalna ljudska stvar.

Tako da ako možete da ograničite vreme za repliku vladajućoj većini na dva minuta, kako piše u Poslovniku, ja bih vas to zamolio. Hvala vam i nije potrebno da se izjašnjavamo, mislim da smo se razumeli.

Hvala, predsedniče.

Dakle, imam par pitanja i potrudiću se da ih što kraće postavim.

Pre svega, hteo bih da kažem da nam ovih dana sa Kosova dolaze mučne slike i mi moramo da kažemo da je neophodno odmah zaustaviti svako nasilje i zaštiti ljude koji ga trpe i osuditi Kurtijevu vlast zbog njega, upravo kako ljudi ne bi trpeli ni ovakvo nasilje kako bi mogli da upravljaju svojom budućnošću, kako ne bi odlazili, kako bi zaštitili svoje interese, mi se zalažemo da se što pre osnuje ZSO, sa svim nadležnostima u prosveti, kulturi, kulturnom nasleđu, zdravstvu, prostornom planiranju kako je to uostalom već pre deset čak godina i dogovoreno.

Kosovski Srbi su nažalost u prethodnim danima još jednom poslužili kao igračka u rukama Aleksandra Vučića, Kurija, ali i međunarodne zajednica koja bi morala da uradi mnogo više kako bi se obezbedila ZSO.

Samo da se osvrnemo na ovo što se desilo sa kontramitingom, kada je dovoženje ljudi pokazalo celoj Srbiji koliko stvarno vredi Kosovo, onima koji se u njega kunu, koliko vrede životi i sudbine ljudi koji žive na severu Kosova i koliko je to neprekidno zaklinjanje u Kosovo od strane ljudi, kakvi su Aleksandar Vučić i nikada ne zaboravimo Ivica Dačić, u stvari samo neverovatno licemerje i laž onih kojima je stalo samo i jedino do vlasti.

Setimo se i da su se ovde gledali filmovi za odrasle na ovoj sednici, dok je ovde trajala sednica o Kosovu. Zato vas ja pitam danas, šta je plan? Mi ovde u ovoj sali imamo različite ideje šta bi trebalo raditi, ali strašno je kada ne znamo šta je plan države da se bavim ovim pitanjem.

Hteo bih da postavim pitanje Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, da li ćete reagovati na nedopustivo proganjanje, šovinističke uvrede na račun narodne poslanice Marinike Tepić i analitičara Naima Lea Beširija zbog njihove nacionalne pripadnosti. Ovakve skandalozne izjave danas dolaze od predsednika Republike lično, ne čudi, takav je čovek valjda, kao i od njegovih pristalica sa estrade koji posećuju partijske skupove SNS. Još jednom na ovaj način crtate metu ljudima koji se usuđuju da na bilo koji način kritikuju vlast SNS-a i Aleksandra Vučića, a oživljava se retorika 90-ih i stimuliše govor mržnje kako bi se pažnja skrenula sa pravih problema. Setimo se, sto za jednoga i nikada ne zaboravimo takve izjave koje su se prolamale našim društvom.

Takođe, zanima me da li će se neko, bilo ko, pozabaviti time koliko je u trenucima ovako velikih tragedija, koliko je autobusa dece koja su trebala da ih vozi na ekskurzije oduzeto? Vi ste zbog organizovanja kontramitinga uskratili škole, autobuse za ekskurzije. Da biste napravili kontramiting decu ste u ovakvom trenutku uskratili radosti i trenutka opuštanja i skretanja misli sa tragedije. Mislim da je to nedopustivo, a smatram da ako ste ljudi, imate malo ljudskosti, pozabavićete se time i otkriti nam koliko je autobusa na ovaj način skrenuto sa ekskurzija i koliko je dece uskraćena radost?

Još jednom ću pitati gospodina Gašića da mi odgovori o broju oduzetog naoružanja od građana u prethodnih šest godina. U izveštaju koji je ovde predstavljao piše jedno, a on tvrdi da je oduzetog naoružanja u prethodnih šest meseci, dakle ne šest godina, nego u prethodnih šest meseci, oduzeto hiljadu puta više. Pa, dobro, da li imate obraza da makar u trenutku ovako velike tragedije govorite nešto što nije neistina?

Ja ovde tvrdim a dokazaću, možda ne u ovom trenutku ali u svim svojim izlaganjima ću se truditi da dokažem sledeće – SNS vlast u prethodnih šest i više godina nije se na pravi način bavila kontrolom naoružanja. To je pod jedan.

Dokazaću da je broj oduzetih komada oružja jako mali u odnosu na broj koji građani imaju. Ljudi, uporedite, 11 hiljada oduzetih komada naoružanja sa 2,7 miliona, koliko kažu procene, da ga ima u rukama ljudi.

Pod tri, da se držanje oružja, kako legalnog, tako i nelegalnog, tolerisalo SNS podobnim ljudima, da su neki od njih imali i po 10 komada, uprkos krivičnim prijavama i svemu onome što bi trebali da učine da nemaju to oružje.

Tvrdim da se ovo radi kako bi se ova kampanja koja se sada sprovodi i koja govori o velikom broju predatog naoružanja, u stvari građani osećaju odgovornost i predaju ovo naoružanje, a vlast se hvali kako bi sakrila to da se zapravo u prošlosti nije bavila niti ovim naoružanjem, niti sprečavanjem nasilja. I zbog toga su ljudi na ulici i zbog toga… (Isključen mikrofon.)

Hvala za reč, predsedavajući.

Hteo bih da ukažem na kršenje člana 27.

Dakle, ja bih samo hteo da vidim da li bi možda mogli da se dogovorimo da vi reagujete makar kada govornik optužuje druge narodne poslanike da pozivaju na ubistvo ljudi i nešto?

Hajde makar neki standard da ovde utvrdimo, pa kada gospodin Bakarec govori o različitim uvredama i na najpodmukliji, podli način nekako se obraća drugim narodnim poslanicima, hajde barem da se dogovorimo da kada optužuje nekoga za pozive na ubistvo, da bar tada bi reagujete. Možemo li to da se dogovorimo, gospodine predsedavajući?

Hajde bar taj neki nivo da zadržimo ove Narodne skupštine, da to nije primereno i da svakako niko ovde ne misli smrt ili bilo šta drugo drugoj osobi i da na neki način vi to sankcionišete.

Nemam velika očekivanja od vas. Zaista nemam. Ovde je izrečeno svašta. Da li može bar ovo da ne bude dozvoljeno u Narodnoj skupštini?

Evo, molim vas, ako možete to da mi vrlo jednostavno odgovorite, bez komentara, upadica, vaših šaljivih dosetki? Prvo, nisu smešne, drugo, nemate pravo da govorite sa te pozicije.

Pogledajte kako je gospodin Zukorilić lepo čovek sišao s te govornice, seo tamo, govorio.

Ponašajte se prema Poslovniku ako možete i, ako možete, odgovorite mi da li možemo barem ovaj standard da poštujemo da niko nikoga ne optužuje da poziva na nekakve smrti i slično.

Hvala puno.

Poštovana predsedavajuća, hvala na pokušaju da vodite na neki normalan način ovu sednicu, ali prekršili ste član 104. stav 4. koji kaže – replika ne može da traje duže od dva minuta.

Lepo je što nekad pustite da ljudi završe svoju misao i mislim i da treba, ali ovde se očigledno radi o jednoj zloupotrebi. Ljudi, razumljivo je da se vi bojite, da vam je strah, i treba da bude… (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajuća.

Ja bih mnoge članove mogao da reklamiram, ali reklamiraću ovaj put član 107.

(Đorđe Todorović: Član 107. je bio.)

Član 108.

Verujem da vi odlično poznajete Poslovnik, pa mi, molim vas, recite, iskoristite koji god želite način.

Samo da vam ukažem šta je problem.