Hvala predsedavajući, poštovani građani, uvažene kolege, hteo bih da vam skrenem pažnju. Danas pričamo o formiranju anketnog odbora koji bi trebalo da utvrdi činjenice oko traumatičnih dešava koja su se desila u našoj državi, oko masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca i Smedereva, u selima.

Za one koji su juče pratili prenos Narodne skupštine, ja sam tvrdio, jedan veći deo, objašnjavajući motiv za uopšte predlaganje formiranja ovog anketnog odbora, govorio sam o tome da smo mi u rečenici Ane Brnabić „da sistem nije zakazao“ prepoznali jednu državnu politiku izbegavanja odgovornosti, bežanja od toga da se donesu neke važne sistemske promene u našoj državi i jednu želju svih poluga vlasti da sve ostane isto, iako su ovi traumatični događaji pogodili našu državu.

Zaista bi bilo neophodno da se stane, okrene drugi list i da Srbija krene od nasilja ka budućnosti u kojoj bi glavnu ulogu igrala briga za decu, vaspitanje, poboljšanje uslova u školama, povećanje plata nastavnika, povećanje broja pedagoga i psihologa, bolji uslovi rada u školama, bolji uslovi za decu, više razumevanja, jedan potpuno drugačiji sistem u kome bi u glavnoj ulozi bilo školstvo, prosveta, briga, a zašto ne i zdravstvo.

Došli smo juče do jednog trenutka, a ja sam vam rekao da ću se uvek truditi da pohvalim nešto pozitivno. Podsetio bih građane da smo imali situaciju u kojoj sam ja tvrdio da, čak i sa druge strane mislim da postoje ljudi koji bi se možda složili sa time, samo dan nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ne postoji mogućnost da premijerka može da kaže da sistem nije zakazao.

Koje to analize, koja to istraživanja, koje to pokazatelje tog sistema o kome je govorila je ona mogla da ima samo dan nakon što se desilo ovo masovno ubistvo? Kako je ona mogla da zna? U tome sistem nije zakazao. Mi smo videli upravo da to postaje državna politika.

Dragi građani, dobio sam potvrdu za ono što tvrdim sa najvišeg mesta parlamentarne grupe većine, od gospodina Jovanova. Ovde u ruci držim stenogram koji kaže da se gospodin Jovanov usprotivio želji opozicije za formiranje anketnog odbora i kaže – anketni odbor iz izlaganja predstavnika opozicionih stranaka svih je apsolutno nepotreban zato što oni apsolutno znaju sve odgovore unapred, sve odgovore na pitanja koje anketni odbor treba da da. Bez bilo kakvih analiza, bez bilo kakvih slušanja, bez bilo kakvih priča, bez bilo čega oni to već znaju.

Čekajte, gospodine Jovanov. Da li se ovo desilo možda da ste vi osudili premijerku koja je samo dan posle tragedije u školi „Vladislav Ribnikar“ upravo rekla da sistem nije zakazao? Ovako izgleda, gospodo, kada se neko sprema, kada čita, kada obraća pažnju na ono što druga strana govori. Meni je važno da čujem šta vi govorite, ne zato što mislim da vi govorite ispravno, nego zato što se u onome što pričate kriju nipodaštavanje javnosti, kriju se strašne stvari. Ovo je strašno po meni, da vi dozvolite sebi da napadate opoziciju istim argumentima kojima je bilo jasno da Ana Brnabić ne može da zna ništa jedan dan nakon ove tragedije i zato je važno da vidimo kako izgleda izvrtanje koje konstantno dolazi od vladajuće većine.

Dakle, ljudi, evo vam izlaz iz ove situacije. Priznajte da Ana Brnabić nije mogla da ima nikakve informacije u trenutku kada je rekla da sistem nije zakazao. Priznajte da nisu tačne tvrdnje gospodina Gašića, ministra policije, da sistem radi stabilno. Priznajte da nisu tačne tvrdnje ljudi koji su predstavljali Savet REM-a i Izveštaj REM-a da sistem nije zakazao i da je sve u redu sa „Pinkom“ i „Hepijem“. Hajde da to priznamo. Hajde da u našem društvu dođemo do konsenzusa da nešto ne valja. Hajde da dođemo do toga da nešto mora da se promeni.

Ako dođemo do toga da nešto mora da se promeni, evo, ja vam predlažem šta da uradimo svi zajedno ovde. Hajde da se oduzme frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“ zbog nasilja koje dolazi sa tih televizija. To je jedan od zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“. Hajde da smenimo Savet REM-a zbog toga što ništa nije učinio da se zaštiti naša javnost od nasilja koje dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“. Hajde da zaustavimo dnevne novine koje šire mržnju, agresiju i nasilje, kao što su „Informer“, „Alo“, „Srpski telegraf“ i svi ostali. Hajde da smenimo rukovodstvo RTS-a zbog toga što neadekvatno izveštava. Da li ste svesni da u ovim programima 95%, prema analizama nezavisnih organizacija, programa informativnog zauzima jedna stranka, pa vaši koalicioni partneri vam se žale na to.

Hajde da smenimo ministra policije, kao što je ostavku podneo Branko Ružić, i hajde da okrenemo drugi list.

Izvinjavam se, zaboravio sam jednog čoveka koji je stvarno odgovoran i zaslužio je smenu po mnogo, mnogo razloga, a to je gospodin Vulin. Ne dozvolimo da takvi ljudi budu ikada više na nekim visokim pozicijama.

Nego, da se vratim. Zašto ovo tražim? Ovo tražimo kako bismo došli do okretanja novog lista, kako bismo došli do toga da programi u kojima osuđeni kriminalci objašnjavaju kako ubiti čoveka na ovim nacionalnim frekvencijama prosto ne budu mogući. Neko je za to odgovoran. Kako smo do toga došli? Ja mislim da je odgovoran REM, ali ste odgovorni i vi, gospodo iz vladajuće koalicije, zato što to vama odgovara.

Nemam ja neke, kako bih rekao, ja nemam uverenje da vi to možete da uradite. Znam da je vama to teško zbog toga što vi, zbog toga što kontrolišite i zloupotrebljavate medije dolazite do toga da pobedite na izborima. Zbog toga što se preko ovih medija obračunavate sa vašim političkim neistomišljenicima dolazite do toga da stalno napadate ljude i da uništavate živote. Meni je vaš mehanizam jasan. Juče sam ga ja objasnio ovde. Pokazao sam vam da direktno uređujete, vaši poslanici direktno uređuju portale ovih novina, recimo „Informera“.

Ali, situacija je tako ozbiljna, tako velika da kao društvo mi moramo, pa da li ćete vi dobrovoljno učiniti ove poteze i shvatiti da je došao taj trenutak, da smo pali nisko kao društvo, da moramo da promenimo neke stvari ili ćete to uraditi pod pritiskom građana na ulici za samo društvo nije toliko važno, zbog toga što ove promene moraju da se dese.

U stvari, pogrešio sam kad sam rekao da nije toliko važno. Važno je, zato što kada biste vi doneli ove odluke one bi bile pokazatelj da možda nismo toliko nisko pali kao društvo, ali jesmo, jer da nije građana na ulicama ništa od ovoga ne bilo moguće.

Kako neko reče juče, kao što je do juče bilo nemoguće da će ministar prosvete podneti ostavku, danas se to desilo, kao što je bilo nemoguće da će RTS izveštavati o protestima, danas se to desilo. Još jedna dobra vest za sve koji prate, kao što je bilo nemoguće da se povuče zakon prema kome će nacionalni parkovi biti privatizovani, evo danas se to desilo. Da se nije možda premijerka probudila sa nekom izraženom grižom savesti zbog toga što je Taru, Frušku Goru, Đerdap htela da privatizuje? Rekao bih da nije. Nadam se da možda jeste, jer i dalje verujem u ljude, uprkos stvarima koje su preda mnom. Siguran sam da nije. Nema tu nikakve griže savesti, nego ima građana koji su besni, koji su ljuti i koji traže promene.

Zbog tih građana i zbog onih koje ste dovlačili na kontramiting, gde je čovek poginuo, ja vas molim, zahtevam, apelujem, tražim da se ispune ovih zahtevi odmah. Nema pregovaranja oko toga. Mi možemo da pričamo o čemu god hoćete, ali nakon što ispunite ove zahteve. To ne činite uslugu opoziciji, to ne činite nikome uslugu, to činite dobro za ovaj narod koji se okupio ovde i koji će se ponovo okupiti i koji će tražiti da se zaustavi nasilje u našem društvu.

Hvala.

Dragi građani, ovde se dešava jedan igrokaz. Ko je drugi režiser nego onaj koji nosi najveću odgovornost, a to je svakako predsedavajući ove Skupštine, koji svojim malim, sitnim, sitničavim komentarima, dobacivanjima, upadicama, pokušajem da bude komičan, šaljiv, raznim nekim malim stvarčicama kojima vama u televizijskom prenosu treba da prenese neku vrstu nepoštovanja prema opozicionim poslanicima i tako koristi svoju poziciju da svaki put po malo bocne, doda, malo zaspe nekim nepoštovanjem sve ono što radi opozicija.

Kako bi vi razumeli šta je sad suština ovde, naravno da predsedavajući ima pravo, kao i svi ostali narodni poslanici, da govori u Narodnoj skupštini, samo što to pravo uređuje član 100, koji kaže da predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednici Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine. To bi značilo da kada dovitljivi komentator želi nešto da kažem, a to nije uopšte nešto što mi ne bismo voleli da čujemo, važno je mišljenje najodgovornijeg među nama, ono je važno i ono treba da bude rečeno, ali treba da bude rečeno poštujući se ova knjiga ovde, treba da bude rečeno poštujući se pravila.

Dakle, ja predlažem da on siđe dole pa da nas obavesti o tim sjajnim mislima koje ima, da razumemo kako se on odnosi prema ovome što je na dnevnom redu danas.

Kada se desi jedna ovakva zloupotreba koju smo prethodno mogli da vidimo, gospodina Mirković, tu je član 103. koji kaže, na koji se pozivao puno puta kada je opravdane zamerke opozicije pokušavao da otme iz vremena koje imamo, tu je član 103. koji kaže da se ova zloupotreba kažnjava tako što se oduzme vreme.

Dragi građani, ja koristim ovu priliku iako govorim o jako važnim i traumatičnim temama, da vam skrenem pažnju na to da je ova Skupština umnogome zloupotrebljena ovakvim ponašanjem predsedavajućeg i da bi predsedavajući trebalo da pokaže dužnu pažnju prema temama kojima se bavimo, kao i da nam ovde omogući da možemo o tome da razgovaramo tako što ćemo sukobiti argumente, tako što ćemo jedni drugima objasniti šta mislimo i slično, a ne da koristi svaki momenat da po jednu, dve sekunde štrpne negde, pa da Milenko Jovanov ima replike koje traju tri minuta, da imamo pitanja koja dolaze od vladajuće većine koje traju duplo više od vremena predviđenog.

Dakle, to je taj moćni SNS, gospodo, to je ta fabrika zakona, čvrsti monolit koji trči da ukrade koju sekundicu opoziciji. Šta će da se desi ako normalno razgovaramo? Evo, da vam pokažem da mogu da cenim i kada se desi neki normalan, argumentovan razgovor, pohvaliću gospodina Jovanova na tome što je priznao da iste argumente koristimo kada govorimo o Ani Brnabić, pa je onda u redu da se ta žena jedan dan nakon tragedije obrati i kaže da sistem nije zakazao, iako nema nikakve informacije o istom tom sistemu na kojima može da tvrdi tako nešto, ali nije u redu kada opozicija ima mišljenje i predlog kako treba da radi anketni odbor koji predlaže.

Meni je ovo jako korisno, mislim da je i građanima korisno da vide kako izgledaju ti dvostruki standardi, te bravure u logičkom razmišljanju, kako izgleda kada jedan dan govorimo jedno, drugi drugo, kada standard jedan primenjujemo na opciju A a standard isti drugačije, samo izokrenut, na opciju B.

Šta ja hoću da kažem i šta je ovde zapravo važno? Važno je da premijerka nije mogla da zna da sistem nije zakazao, da ta tvrdnja izrečena tada može da znači samo da je ovo doneto isključivo za potrebe opravdavanja sebe i ljudi na vlasti koji su u prethodnih 12 godina propustili da deluju da se ovakve tragedije spreče, to je jedan zaključak, ili mnogo gore, i ono što zapravo mislim da se dešava, ako sistem nije zakazao, onda nema potrebe za neke velike promene i ozbiljne popravke tog sistema. Jer, kako tvrdi, sistem nije zakazao.

Naravno da je ovo mnogo opasnije od pukog bežanja od odgovornosti, jer mi smo navikli da ljudi koji dolaze iz SNS se kriju, ne žele da odgovore na argumente, beže od odgovornosti. To nije ništa novo, to se dešava stalno. Mi vas nešto kad pitamo, jedino što od vas možemo da dobijemo su napadi na ljude koji postavljaju pitanja. Nema nikakve argumentovane rasprave, nema nikakvih odgovora, pa tako sigurno neće biti od one koja je glavna u tome da beži od odgovora.

Zato je važno da ovo ističemo iznova i iznova, jer to – sistem nije zakazao, kasnije vam se našlo u izveštaju o bezbednosnoj situaciji zemlje. Kada mi govorimo o tome da u tom izveštaju piše da je za 123% povećan broj bezbednosno interesantnih dela u okolini naših škola, znači, vi to napišete u izveštaju, i onda nam kažete – ali, sve je stabilno, to nije toliko važno. U okolini naših škola se 438 bezbednosno-informativno zanimljivih dela desilo u prvoj nedelji kada su se desila ova tragična dešava, i šta vi kažete? Stanje je stabilno. Skoro 200 pretnji našoj deci, 22 nožem, 13 pištoljem se desilo u okolini škola i šta vi kažete? Stanje je stabilno. Kažete da su ovi događaji s pravom malo uzbudili javnost, ali stanje je stabilno.

Imamo 17 mrtvih žena u femicidima od početka godine. Imamo najmanje tri napada noževima, zoljom je čovek srušio zgradu. Juče se desilo ubistvo žene, deteta i samoubistvo i vi kažete sve je u redu. Mene boli vaše sve je u redu. Mene boli vaše sistem nije zakazao, ali manje više ja, boli sve ove ljudi, boli građane. Zato se okupljaju na ulicama, zato su besni. Jel vi to možete da razumete? Jel razumete da mi u tome što vi kažete sistem nije zakazao, vidimo vašu nameru da ne menjate taj sistem koji je do ovoga doveo.

Ljudi, ne trebaju nam pokazatelji da vidimo da imamo 18 mrtvih i 20 povređenih. Trebaju nam pokazatelji da bi videli na koje sve tačno načine treba promeniti stvari, ali kada se ovako velike tragedije dese, a podsećam vas na primer Slovačke, gde je ubijen novinar sa svojom verenicom, gde su se ljudi okupili slično kao sada, da je pala cela Vlada zbog toga.

Niko ne misli da ga je ta Vlada lično ubila, niko ne misli da ste vi povukli oroz kada se ovo dešavalo, ali kada su neke stvari koje dugogodišnjom vašom nebrigom su dovele do toga da ovako nešto bude moguće i niko ne kaže da ste vi lično za to krivi, ali ljudi pokazao sam vam juče. Relevantna istraživanja govore da kada su deca izložena nasilju, kada su ljudi odrasli izloženi nasilju, na televiziji, konstantno, svaki dan, da dolazi do toga da postoji mogućnost da će ti isti ljudi izvršiti krivična dela nasilja.

Sada vi meni objasnite, ako je to tako, a mogu da vam dostavim izvore, nije mi problem, ako je to tako, kako je onda moguće da u izveštaju REM-a imamo da je sve u redu? Kako sistem nije zakazao ako čovek sa pištoljem vodi jutarnji program? Kako sistem nije zakazao ako imate osuđenog kriminalca koji objašnjava do detalja kako je najbolje ubiti čoveka u programu? Kako sistem nije zakazao kada se vaš voditelj i urednik političke rubrike dnevnog lista „Politika“, najstarijeg na Balkanu ili kako se već hvali, njih dvojica sede u programu i dogovaraju se kako je najbolje ubiti opozicione aktiviste, da li bolje sekirom i puškom.

Zato što mi vidimo da sistem jeste zakazao, zato je u udruženom akcijom opozicije došlo do toga da smo primorali ovog vašeg razrednog, vašeg šefa parade ovde smo primorali da mora da zakaže ovu sednicu.

Meni je drago kada čujem sa vaše strane da se pojedinci hvale time da u Narodnoj skupštini pričamo o ovim problemima, ali građani, znajte da je jedini razlog zašto danas pričamo, ne danas, nego svo ovo vreme, a mislim da je dobro da pričamo ovde, to što nisu imali izbora, što su morali da zakažu sednicu. Ali, evo, došli smo do toga da se i vi pohvalite time, bravo, dobro je to.

Ovaj anketni odbor koji ovde sazivamo, razlog za njega je to što smo videli da se ništa neće desiti, da je neophodno da se urade analize, da je naša premijerka najodgovornija osoba u ovoj zemlji i nemojte lagati da je to predsednik, njegova ovlašćenja su jako mala, a to što ste ih vi okupirali i to što je on okupirao ovu državu i sve institucije, to je druga priča, bavićemo se i time, nemojte da brinete, bavićemo se i time.

Dakle, ona koja je najodgovornija u zemlji, ona koja bi prva trebalo da kaže – hajde, ljudi, da vidimo gde smo pogrešili, šta smo uradili, šta smo mogli da uradimo, hajde da uradimo sve analize, hajde da ne ostane kamen neprevrnut, da bi utvrdili šta možemo drugačije, ona izađe i kaže, gospodine Jovanov, ono što se vama nije svidelo kod opozicije, pripisujući nama da mi već znamo šta treba da radi anketni odbor, ona izađe i prvi dan posle „Ribnikara“ kaže: „Sistem nije zakazao“.

E, tu vam leži motiv i za naše delovanje ovde u parlamentu, tu vam leži motiv i za bes ljudi na ulici, jer ako sistem nije zakazao, neće biti nikakvih promena, a to smo videli iz Izveštaja REM-a, nema potrebe bilo šta da se menja. Ako sistem nije zakazao, nema potrebe da se nešto specijalno uradi ni po pitanju 2,7 miliona komada oružja u rukama građana. Nemojte nas zavaravati sa vašim pi-ar kampanjama u kojima tvrdite da je predato desetine hiljada, to predaju odgovorni građani. Zakasnili ste sa tom merom. Mi je podržavamo, mi kažemo da je dobro da ljudi predaju oružje, ali to je zbog odgovornih građana, zbog osećanja ljudi da bi nešto moglo drugačije.

Mogli ste da oduzmete oružje, bilo je dovoljno vremena. Za zadnjih šest i po godina oduzeli ste ukupno 10.745 komada oružja, nijedne godine više od 2.000 i dođe čovek ovde, ministar policije, i kaže – u prvih šest meseci, iako u Izveštaju piše 100, ne piše ni 100, piše manje, mi smo uzeli 57.000. Jel nema neko od vas da kaže da je to neodgovorno ponašanje, da je neodgovorno ponašanje tvrditi da je u šest meseci oduzeto 57.000 komada oružja? Dakle, ne govorim, samo jedna mala ograda, ne govorim o predatom oružju, nego o onome što ste oduzeli. Znači, oduzeto je manje od 100 komada oružja, a vi tvrdite 57.000. U kojoj to statistici piše? U kojoj to statistici? Gde to piše? Vaš izveštaj piše da je manje od 100, u zadnjih šest godina, a ima među vama onih koji se bave i bezbednošću. Neka ustane jedan i kaže koliko je oduzeto oružja u zadnjih šest godina. Svake godine manje od 2.000 komada. Kako smo došli da za prvih šest meseci ste oduzeli 57.000, ja ne znam.

U stvari, da se samo vratim na poentu, poenta je, ljudi, mi vidimo da ne planirate ništa da radite nakon ovih velikih tragedija. Nas to boli, ljude to boli i želimo da se to promeni. Zato ova sednica Narodne skupštine, zato anketni odbor i zato protesti „Srbija protiv nasilja“. Hvala.

Ja ne znam šta da vam kažem? Dakle, ovde je ovaj čovek… Razumem kada se uspava, razumem kada ne može da reaguje zato što se uspavao, razumem kada odlutaju misli, razumem kada… Jeste, naporno je biti u Skupštini ovoliko dugo, voditi Skupštinu ovoliko dugo, ja se slažem, ali umesto što se spava na toj poziciji predsedavajućeg, ustupi se mesto nekom drugom ko možda ima želje i volje da ovu Skupštinu vodi prema ovom Poslovniku.

Dakle, dragi građani Srbije, ja ću ponovo da vratim i da vam kažem nešto. Dakle, prvo, replika može trajati do dva minuta. Svaki put kada se obraća predstavnik većine, on koristi tri minuta. Dakle, eto te male pobedice za moćni SNS. Uzeli ste po minutić svakome kad god možete.

Druga stvar, ako čoveka pomenete na ovaj očigledno uvredljiv način, kao što je pomenut gospodin Lutovac, nemojte se praviti. Vređate inteligenciju građana time što vam nije jasno šta znači „to“. Nije vam jasno šta znači „to“?

(Milenko Jovanov: To dete, infantilno. Kad je neko infantilan.)

Nemojte dobacivati, gospodine. Nemojte dobacivati. Pa, i to vam piše ovde, da ne možete dobacivati, ali ja znam na šta vi računate. Računate na vašeg voljenog vođu ovde u ovom okruženju. Vi ste navikli da imate jednog čoveka kojem se obraćate, u koga gledate, ko vam je šef i glavni, jer sami ne možete da donosite odluke. To je jasno. Zato i glasate na zvonce. Zato se i ponašate tako, aplaudirate svačemu što izađe ovde za ovom govornicom što dolazi sa vaše strane čega bi se trebalo stideti.

Član 104. kaže – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, poslaničku stranku, imate pravo na repliku.

Poštovani predsedavajući, hvala, hvala za reč.

Da odgovorim gospodinu Jovanovu na ovo tumačenje. Da ovo tumačenje Aleksićevog govora, žao mi je, ali ja sam u ovom govoru video vrlo jasno da se govori o temi, vrlo jasno da se govori o anketnom odboru, vrlo jasno da se razume šta je pozadina utvrđivanja činjenica o ovim dešavanjima koja su nas sve pogodila.

Dakle, ako govorimo o anketnom odboru, on bi trebalo da ispita bezbednosne okolnosti. Dakle, smatram da je gospodin Aleksić na pravi način opisao kontekst u kome se mi bavimo ovde bezbednošću.

Dakle, gospodo ukoliko vas ne brine, veliki broj nerešenih slučajeva koje su uznemirile javnost, takođe možda u manjem obimu, zato što je ovo zaista velika trauma koja nam se svima desila, ali nas zanima. Nas zanima i veliki broj slučajeva kao što su recimo Jovanjica, kao što je recimo pad helikoptera, kao što je recimo rušenje u Savamali. Ovde smo juče govorili možda i o plagijatima, o plagijatima ljudi koje su svoje doktorate… Na najvišim funkcijama, na najvišim funkcijama se sada nalaze ti ljudi i kako onda, evo, da se još jednom vratim na ono što je ovde jedna koleginica iz vladajuće koalicije sa pravom primetila na urušene vrednosti kod dece, kako da ne budu urušene kada imate npr. jednog čoveka Sinišu Malog na mestu ministra.

Dakle, pazite vi to, za kog je predsednik države rekao, da je rušio u Savamali, čovek čija deca idu u škole koja koštaju desetine hiljada evra, čovek koji vozi automobile od grupe ljudi koje su mu pozajmila malo, čovek koji je imao 24 stana u Bugarskoj o kojima smo godinama slušali.

E, sada ja, da vam kažem, evo, da povežemo zašto je to važno. Vidim, gospodine predsedavajući, vas zanima zašto je to važno za ovaj anketni odbor, jel tako? Deluje mi da je tako.

Važno je zato što u takvom jednom kontekstu nepoštovanja prava kao što je to pisala i EU u svojim izveštajima mi dolazimo do toga da umiru deca, da deca ubijaju decu, da mladi ubijaju po okolini Mladenovca i dođemo do toga da mi treba da sazivamo uprkos vašim namerama ovu sednicu, mi treba da vas teramo da pravimo ovaj anketni odbor, mi treba da se ovde da se izlazimo van nekih normalnih stvari, da bismo došli do istine o ovim slučajevima.

Pa, zar nije normalno da nas brine da li će do toga doći, kako ćemo dalje odavde? Zar nije normalno kada imate toliki broj nerešenih slučajeva da se zapitamo da li je možda sistem zakazao ili sistema nema.

Evo da vam odgonetnem tu veliku, tu veliku misteriju da li je sistem zakazao ili sistema nema i mi se svi ovde o tome pitamo, voleli bismo da ima sistema, ali sve pokazuje da ga možda i nema čak. Mi ne znamo, mi se pitamo, ali vaša premijerka kaže – sistem nije zakazao, pa smo mi onda ti koji su zapitani. Kako je moguće da sistem dozvoli, da nakon 18 mrtvih i 20 ranjenih imamo ovakve izveštaje, gospodine predsedavajući? Jel se brinete vi da možda stabilnost nije na najvišem nivou?

Gospodin prethodni govornik Aleksić je govorio o doprinosu medija tome. To je meni zapisano pod dva. Ako sam ja neki predlagač ovoga, onda bi trebalo da ja mogu da prepoznam da li on govori o tome, a ne vi. Meni se čini da je on govorio o doprinosu medija u ovim slučajevima. Ako pogledamo zaista, to su glavni zahtevi protesta – Srbija protiv nasilja. To su glavni zahtevi građana, da se reši medijska situacija u kojoj je normalno da „Pink“ i „Hepi“ zauzimaju javna dobra, nacionalne frekvencije. Jel se slažete da je to važno za ovaj anketni odbor? Ja kao predlagač smatram da je važno, te onda pohvaljujem kolegu Aleksića što je tome doprineo, što je doprineo kod građana razumevanje problema koji nastaje kada se deca, ali i odrasli nađu izloženi konstantom nasilju koje dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“.

Takođe, prethodni govornik Aleksić govorio je i o ulozi obrazovnog sistema. Ja mislim da mi odavde, da taj anketni odbor, ali ajde anketni odbor ipak ima ograničeno delova, taj anketni odbor treba da predloži neke mere, a mi valjda ovde svi treba da se bavimo da naš obrazovni sistem napreduje. Kako on može? Ja smatra da su to možda i glavne mere kojim bi trebalo da nastavimo dalje.

To bi verovatno trebalo da bude nešto čemu se najviše posvećujemo. Naravno, važno je i smanjenje broja oružja, ne kažem, i naravno važna je i bezbednost, naravno, ali ono što će ključno napraviti promenu u ovoj našoj državi, ukoliko nam je do te promene stvarno stalo, a to je ono u šta sumnjamo, jeste kako možemo da obezbedimo da nam plate nastavnika budu veće, da nastavnici budu uvaženi, da ne budu manje uvaženi od kriminalaca koji po televizijama glume zvezde, pa možda se onda ne bi desilo da čovek koji je ubijao u Mladenovcu glorifikuje tog ubicu i smatra da je bolji od drugih zato što se druži sa zvezdama sa TV, učesnicima rijalitija.

Mislite da se to slučajno desi? Ne, to se desi zato što vi konstantno imate te ljude na televiziji. Njima se voditelji na televiziji, na televizijskim ekranima dive, stavljaju ih u prvi plan, kažu – vau, kako je to zanimljivo što ti govoriš osuđeni kriminalče. Jel mislite da nije normalno da onda neko od dece kaže – pa, evo, to je zvezda današnje Srbije.

Razumete li me možda? Da li možda razumete nešto od ovoga? U takvom sistemu mi moramo da uložimo da bude više nastavnika, da bude više pedagoga i psihologa koji neće biti samo puki administrativni radnici, nego će imati vremena da se posvete deci, da čuju njihove probleme, da čuju probleme roditelja, da tim roditeljima daju savet kako dalje sa tom decom.

Možda ćemo imati socijalne radnike koji takođe će biti manje učesnici administrativnog posla, već će biti specijalizovani pa neće morati da se bavi jedan čovek svim problemima koje dete ima, nego će možda biti više njih.

Možda ćemo se odlučiti da ne ulažemo toliki novac u naoružanje, nego u prosvetu. Jel znate da je budžet za naoružanje i bezbednost dupliran u prethodnih 10 godina, a ovi koji bi trebalo da se bavi prosvetom smanjen. Nama je 3,5% u odnosu na BDP ulaganje u prosvetu. Zašto nije 5% ako nam je prosveta važna?

Smatram da je prethodni govornik doprineo razumevanju problema koje mi imamo u prosveti.

Takođe, delovanje nadležnih institucija u periodu pre i posle tragedije, smatram da je takođe govorio o tome na pravi način. Važno je da znamo da li je bilo smanjenja naoružanja ili nije. Važno je da znamo šta činimo da ga ne bude u budućnosti. To su sve važne činjenice koje vi tako olako odbacujete. Ustanete i krenete da govorite tako nekako puni samopouzdanja kao da Bog zna šta ćemo čuti, ali ništa ne čujemo od pitanja koja postavljamo. Nijedan odgovor ne čujemo. Napadi, napadi, napadi. Novo nasilje, novi sukobi. To dolazi sa druge strane, a mi bismo voleli da znamo šta ćete kao vlast novo uraditi. Ja smatram da nećete uraditi ništa i zato sam zabrinut. Zato su zabrinuti ljudi na ulici, ali bih voleo da to čujemo od vas.

Čuo sam od premijerke, čuo sam od ministra Gašića, čuo sam od ovih ljudi koji predstavljaju REM – ništa neće biti urađeno. Te onda smatra da ovi ljudi koji dolaze iz opozicije na pravi način postavljaju pitanja. Zbunjeni smo. Kakav je to sistem koji dozvoli 18 mrtvih i 20 ranjenih bez da se iko uznemiri oko toga, nego da nas ubeđujete danima da on nije zakazao. Razumete li me? Razumete li me?

Dakle, mi moramo da učinimo sve da ovaj sistem drugačije izgleda, a to možemo da uradimo tako što ćemo napraviti oštar rez u ovom trenutku ostavkama odgovornih ljudi, ispunjavanjem zahteva koje su nam građani ispostavili. Nakon toga možemo da razgovaramo kako dalje. Predsedavajući, hoćete da reagujete?

(Nikola Radosavljević: Kako te nije sramota?)

(Vladimir Đukanović: Stidi se, zloupotrebljavaš mrtvu decu.)

Ne, nisam završio, reagujte.

Molim vas reagujte. Ne mogu, dobacuju mi ovde.

Molim vas reagujte.

Molim vas reagujte, ne mogu, dobacuju mi ljudi.

Znači, jako se nalazim u teškoj poziciji ovo su veoma odgovorne stvari kojima se bavimo. U najvećoj tragediji u skorije vreme se nalazimo, vi ljudi ne možete da se stišate. Na šta liči ovo ponašanje?

(Narodni poslanici SNS dobacuju u glas.)

Ne, neću da pričam. Hoću da čujem da li ćete nešto uraditi da zaštitite nekoga ko govori o predlogu anketnog odbora ili nećete.

Dakle, ja se nalazim ovde, građani Srbije vi očigledno ovo ne vidite, ali se nalazim pod napadima ovih ljudi koji jedino što mogu jeste da šire mržnju i dalje napade. Ja vas molim da se utišate kako bismo mogli dalje da govorimo. Ovde su važne stvari na dnevnom redu.

(Narodni poslanici SNS dobacuju u glas.)

Ako vama nije jasno da mi danas treba da čujemo ovde bezbednosne okolnosti koje su dovele do ovog napada, da mi treba da čujemo kakav je doprinos medija, treba da čujemo ulogu obrazovnog sistema i delovanje nadležnih institucija u periodu pre i posle tragedije.

(Narodni poslanici SNS dobacuju u glas.)

Ljudi, daj uozbiljite se malo, molim vas. Uozbiljite se malo. Zaustavite vašu mašineriju propagande, zaustavite vašu mašineriju mržnje, stanite bre, Srbija mora da stane kako bismo mogli da nastavimo dalje. Ne možemo ovako više da radimo. Kako vam to nije jasno?

Danima nas ubeđujete da je sve u redu. Stanite, imate priliku da se zaustavite, imate priliku da kažete Srbija ne može ovako dalje. Učinite to. Ja razumem da je vama izuzetno teško, da ste vi na osnovu „Pinka“ i „Hepija“ godinama zloupotrebljavali medije na osnovu „Informera“, dokazao sam da ovde ima onih koji uređuju taj isti „Informer“ iz klupa. Znači, narodni poslanici iz svojih klupa kače vesti na sajt „Informera“. Ljudi, hajde da to zaustavimo. Molim vas.

(Narodni poslanici SNS dobacuju u glas.)

Dakle, hajde da to zaustavimo, hajde da zaustavimo ovu mašineriju širenja mržnje, hajde da izađemo iz ove Skupštine tako što ćemo doneti odluke koje narod zahteva, hajde da izađemo odavde tako što ćemo zaustaviti REM u svom nečinjenju i ćutanju, hajde da izađemo odavde tako što će oni koji ne zaslužuju nacionalne frekvencije njih izgubiti, hajde da izađemo odavde tako što će na RTS biti odgovorni ljudi koji znaju kako se izveštava i šta znači medijski pluralizam, hajde da izađemo odavde tako što ćemo smeniti ministra policije i učiniti sve kako bismo na njegovo mesto doveli nekoga ko neće smatrati da je povećanje broja krivičnih dela, povećanje broja bezbednosno zanimljivih informacija koje je policija utvrdila da je 123% veće, neće smatrati da je to stabilno stanje. Hajde da izađemo odavde uzdignuta čela.

Imate priliku nešto da uradimo, ja vas pozivam da to i uradimo. Hvala.

(Veroljub Arsić: Barabo drogirana.)

Hvala, predsedavajući.

Mene zanima samo kako to na poziv šefa vladajuće većine vi koristite za pribavljanje stenograma? Da li ja mogu da koristim tu uslugu vašu? Ne bi bilo loše da

kada mi zatreba nešto mogu lepo da se obratim, pa da mi vi to dostavite šta mi treba.

Okej ako može, izvinjavam se, ja sam ipak mlađi, manje iskusan od vas, tako da, ukoliko može, obraćaću vam se od sada kad god mi nešto treba, jer smatram da ste vi samo jedna obična služba za nas...

Ali, ali, ne, ne. Evo, evo, polako, idemo ka tome.

Izvinite, mogu da govorim? Pa, dajte, šta je sada ovo?

Hvala vam na objašnjenju.

Dakle, ovako. Dakle, u tom objašnjenju sastojalo se to da je prethodni govornik govorio nešto o mrtvoj deci predsednika.

Dakle, ja moram ovde sada da kažem nešto. Niko ne želi nikome ništa nažao da se desi u ovoj državi. Ovde smo toliko puta to ponavljali. Vas sam molio da utičete, da kada vaši poslanici tako nešto tvrde, da vi kao najodgovorniji tako nešto kažete. Ali, za potrebe istine i za potrebe toga, objašnjenja šta je prethodni govornik govorio, koji neće imati priliku da to kaže, želeo bih da pročitam tačno šta je rekao predsednik, pa vi vidite s njim zašto on pominje i šta pominje.

Dakle, predsednik je izjavio u medijima, u javnosti, preko njegovog Tiktoka, Instagrama, čime se već sad služi moderni predsednik, kaže - nikada i nipošto, u stvari, ovo dolazi iz "Informera" koji uređuju vaši poslanici, a očito i predsednik, citat - nikada i nipošto neću pristati na ucene, nikada najgorima neću prepustiti vlast bez izbora, kao da mu neko traži. Nikada neću potpisati nikakvu tehničku ili prelaznu vladu. I ovaj deo je sada zanimljiv - ako mene ubiju, što bi ga iko ubio, iza mene ostaje moj brat Andrej, ako ubiju mog brata, ko da je iko ikad tražio ubistvo ikoga odavde, ostaje moj sin Danilo. Pa, evo ko pominje decu. Ako ubiju mog sina, ostaje moja ćerka Milica, ako ubiju nju, moju ćerku, ostaje moj sin Vukan i grobovi naši boriće se protiv ustaša. Ovo je izgovorio predsednik.

Jel se slažete? Jel valjda ne sumnjate u to da je ovo izgovorio predsednik?

Evo, sad vi meni recite, zašto bre, ljudi, ovo govori predsednik? Zašto ovo govori predsednik? Zbog čega govori ovo? Zašto nas obasipa ovom mržnjom? Niko, niko ne želi ništa slično nikome u ovoj državi.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Mi se, ljudi, borimo protiv nasilja, borimo se da ničije dete nikada više ne nastrada. Borimo se da nijedan roditelj ne zaplače nikada više na način kao što se to desilo roditeljima iz "Ribnikara", okoline Mladenovca, okoline Smedereva i svakom drugom detetu i roditelju kojem se to desilo, ljudi bre.

Ako treba, svaki svoj sekund koji imam na ovoj sednici ću iskoristiti da ponovim da niko nikome nikada ne želi nikakvo nasilje i da se zbog toga borimo. Nije mi nikakav problem da o tome govorim uvek. Nasilje je nedopustivo u našem društvu.

Ali, da se osvrnemo pošto ste govorili, i hvala prethodnom govorniku koji je na vrlo smiren i dobar način govorio o svim ovim aspektima koji se nalaze ovde, pominjući i nasilje na Kosovu, koje je za svaku osudu, koje smo osudili više puta i koje zaslužuje da se osudi svaki put.

Dakle, hteo bih da kažem nešto o tom kontramitingu, za koji kažete da ste nabavili autobuse ovde ili onde. Meni su nevažni vaši autobusi, ali mi je važno to što ste primoravali ljude iz javnih službi da dolaze na kontramiting, što ste plaćali ljude. Takođe mi je važno to što ste na tom kontramitingu napravili novu žrtvu.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Naravno da ne mislim vi lično. Naravno ne mislim da ste vi lično odgovorni, ali ste odgovorni za nečinjenje, odgovorni ste za to zato što je u taj autobus, u jedan od vaših autobusa je ušao Momčilo Vučković iz sela Donja Budriga na Kosovu i u 43. godini rezultat toga je da je on preminuo. Kako je do toga došlo? Došlo je do toga što je čovek imao povredu glave putujući na kontramiting, a medicinska služba koja je bila u pratnji ovih autobusa ga je odvezla, samo vratila kod rođaka. Nije ga odvezla u bolnicu. Mogao je da bude urađen skener glave. Čovek je možda mogao da preživi. Dakle, ne znam, možda i nije, ali poenta je u tome što ste ostavili čoveka bez nege, bez potrebne nege ste ga ostavili negde usput, jer su vaši žurili na kontramiting. Molim vas da to bude poslednja žrtva ovako neodgovornog ponašanja koje pokazujete ovde iznova i iznova.

Dakle, ljudi, nemojte nikoga sukobljavati. Zaustavite vašu propagandnu mašineriju da bismo mogli da nastavimo kao Srbija dalje.

Hteo sam nešto da vam kažem o merama o kojima govorite. Hvala ko god je pomenuo da se vratimo na mere, hvala, ajde da razgovaramo malo više o tome.

Dakle, kaže predstavnik većine da ovde niko nikakve mere ne predlaže. Stvarno? Evo vam hitne mere koje smo predložili, koje traže ljudi, dakle, hitne mere koje mogu odmah da se urade. Među hitne mere spada smena REM-a, među hitne mere spada da "Pink" i "Hepi" izgube nacionalnu frekvenciju, smena dva ministra, jedan je podneo ostavku, smena šefa BIA, smena rukovodstva RTS-a, dakle, zaustavljanje ovih fabrika mržnje poput "Informera", "Alo", "Srpskog telegrafa" i slično. To vam je hitna mera i to vas molimo da odmah ispunite.

Evo ja sam govorio ovde šta bi trebalo da bude na dnevnom redu anketnog odbora, ali ne ja, sve moje kolege su o tome govorile, svako je dao svoj ugao šta misli da bi trebale da budu mere, pa ćete tako imati to da mi smatramo da bi trebalo povećati ulaganje u prosvetu sa 3,5% BDP na 5%.

Smatramo da je neophodno povećanje plate nastavnika i pobošljavanje njihovog materijalnog položaja. Plate nastavnika doveli su do toga da su ispod republičkog proseka, i to između 10% i 17%. U ovoj oblasti vam je najviše zaposlenih ljudi sa visokim obrazovanjem, znači 80%. Jel to nije nešto na čemu bi mogli da radimo? Jel to nije konstruktivan predlog?

Nastavnici više ne smeju da budu tretirani kao administrativni radnici. Ljudi moraju da se posvete svom poslu. Jel to nije nešto o čemu bi trebali da razgovaramo? Jel to nije dobar način da im omogućimo da bolje rade, efikasnije da se posvete deci?

Treba nam više psihologa i pedagoga u školama, zato što je ova služba, psihološko-pedagoška svedena na administrativnu pomoć. Ljudi nemaju vremena da se posvete deci, ima ih malo. Na 500 ili 600 đaka imate jednog pedagoga, a tek na 800 psihologa. Hajde da to promenimo, hajde da ih bude više. Hajde, ekonomski tigre, da sav taj novac, profit, koji ovde pokušavate da pokažete, hajde da ga uložimo u decu, hajde da ga uložimo da ima više ovih ljudi koji će im pomoći, koji će ih čuti, koji će ih saslušati. Jel to nije dobar predlog?

Želimo da se pedagozi i psiholozi posvete više saradnji sa đacima i nastavnicima u oblikovanju nastavnog programa. Hajde da oni utiču na to kako će izgledati školski čas, kako će izgledati nastavne aktivnosti, da bi najbolji mogli da dođu do izražaja a najgori da dobiju pomoć, da postanu i oni bolji. Jel vam to nije dobar predlog? Ili smatrate da to nije važno?

Nasilje prema nastavnicima, ali i učenicima, mora da se…

(Nikola Radosavljević: Lakše malo.)

Prihvatam vaš predlog, u redu, govoriću smirenije. Izvinite. Nekada zaista emocije nadvladaju, težak je trenutak. Izvinjavam se, u pravu ste.

Dakle, voleli bismo da nasilje prema nastavnicima i učenicima bude iskorenjeno. I kada to kažem, recimo, evo vam primer. Kada imamo Izveštaj Vlade o bezbedonosnoj situaciji i kada u njemu imate da u samo devet dana 438 bezbedonosno interesantnih događaja u školama i u okolini škola, za mene je to razlog da se zabrinem. Za mene je to razlog da pomislim da možda nije baš sve u redu u toj oblasti.

Kada mi kažete da ima skoro 200 pretnji učenicima, to kažete u vašim izveštajima, ako kažete da su neke od tih pretnji, 22 nožem a 13 replikom pištolja ili obrnuto, možda sam pomešao, ne znam, možda je 22 pištoljem a 13 nožem, svakako je zabrinjavajuće. Ako mi kažete da se taj broj tih događaja povećao za 123% u odnosu na isti period prethodne godine, zar to nije nešto zabrinjavajuće? Ja tu vidim da je ova mera koju predlažemo da se više radi na tome da se nasilje prema nastavnicima i učenicima iskoreni i smatram to opravdanim i važnim. Voleo bih da mi o tome kaže nešto ministar Gašić.

Govorimo i o tome da nastavnici moraju biti nezavisni u svom radu, a ne da za svaki aspekt rada moraju da traže dozvolu direktora. Često je taj direktor u vašoj partiji i često onda to zavisi od partijske discipline. Videli smo svedočanstva ljudi koji su bili iz škola primorani da pozovu po još pet nastavnika i da dođu na ovaj kontramiting o kom govorimo. To vam je odličan način da se smanje problemi u društvu, zavisnost nastavnika od vaše centralne uprave, nekad se zvala otadžbinska, ali nećemo sad o tome, daleka je prošlost.

Voleli bismo da se zaustavi praksa zapošljavanja nastavnika preko ugovora na određeno vreme. Zar oni koji našu decu uče, vaspitavaju, brinu o njima, zar oni ne zaslužuju sami brigu? Zar ne treba oni da budu ti koji imaju sve što im treba da bi se osećali sigurno i da bi mogli na najbolji način da rade ono što je nama najvažnije? Valjda su nama naša deca, gospodo, najvažnija?

Čekajte, čekajte, imamo još.

Ono što mi kažemo jeste da ove male plate dovode do manjka motivacije zaposlenih, pa imamo novi problem. Ako su male plate, ljudi neće hteti da se školuju za te male plate. Jer, što bi se neko školovao da zarađuje malo, čak ispod državnog proseka, a ni sa tim državnim prosekom ne može sebi da obezbedi normalan život? Sad, gledajte, hoćemo li otvoriti pitanje toga da nema dovoljno novih nastavnika koji se školuju za to da nam decu edukuju?

Kad smo već tu, hajde da kažemo nešto i o socijalnim radnicima, kojih nema dovoljno. Oni tek kada imaju i po 40 dece na starateljstvu imaju opet mnogo administracije, imaju problem širine zaduženja, jer postoje različiti problemi kojima se specijalistički treba posvetiti, pa tako onda oni moraju da brinu i o problemima starateljstva, razvoda, nasilja, što nije baš dobro, trebalo bi da postoji specijalizacija.

Jel to nisu neke mere? Jel to nisu važne mere koje bi mi, gospodo, mogli da uvedemo?

Dodajmo uz sve ovo da imamo nedostatak psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara. Važno je mentalno stanje nacije. Mi treba da o tome razgovaramo. Nemojte se smejati. To što neko možda ima problem u ovoj oblasti, nije za podsmeh.

Gospodine Jovanov, da vam kažem nešto, mene ste ovde izvrgavali ruglu zbog toga što imam astmu. Nemojte, nije u redu. Nije u redu da sa podsmehom govorite o ljudima koji imaju probleme, pa makar oni bili ovog mentalnog zdravlja. Trebalo bi učiniti sve da se ljudima pomogne, a postoje načini. Ako vi ne znate, siguran sam da ne znate, mi znamo, pa ćemo te mere predlagati i kroz anketni odbor i na druge načine.

Naravno, znam da taj anketni odbor ne može imati toliko široku ulogu da baš sve ovo predloži i ja to razumem, ali se iskreno nadam da će ovaj dom ove Narodne skupštine možda, i nakon toga, poslužiti da se nešto od dobrih predloga i dobrih ideja i usvoji.

Pošto ste tražili, u stvari, možda je vreme da ovde stanem, vidim da vam je koncentracija opala…

(Milenko Jovanov: Samo ti nastavi.)

Govoriću detaljnije merama, ne, ne, koje je do sada Vlada donela, ali moram da uporedim ove mere… Namerno sam sada govorio samo o onim merama koje smo pominjali zato što se one odnose na prosvetu, brigu i vaspitanje dece. Namerno sam o tome govorio zato što sam hteo da napravim jedan kontrast prema onim merama koje je donela Vlada. Vlada je uglavnom donosila mere koje su reaktivne i koje se bave time da bi trebalo povećati broj policajaca ili da bi se trebalo baviti oduzimanjem oružja. Mi nemamo ništa protiv toga. Mislimo da to možda nije loša ideja, ali ona ima svoje posledice, takođe, koje bi trebalo da opišemo i ja ću to uraditi.

Dakle, sa jedne strane imamo smanjivanje naoružanja, smanjivanje dostupnosti, posebno prema deci kojoj to naoružanje biva dostupno, a sa druge strane treba da bude ulaganje u prosvetu, poboljšanje uslova nastavnika, poboljšanje uslova u kojima đaci rade. To su dve ključne stvari o kojima mi želimo da pričamo.

To vam najavljujem za sledeći put kada budem govorio. Hvala vam puno.

Hvala, predsedavajući.

Dakle, samo da bude jasno da odgovorim prvo vama, mada ne znam kako vam odgovaram kada vi nemate pravo da govorite i da dobacujete, komentarišete i šta već radite, ali, šta ćete, trenutno ovom Skupštinom vlada čovek koji ne poznaje ili, ne, ne, greška, ne da ne poznaje, ne sumnjam ja u to, mislim da ste vi vrhunski stručnjak i poznavalac ovog pravilnika, Poslovnika i zakona, mislim da ga zloupotrebljavate, te onda hajde da odgovorim i vama mada znam da time doprinosim nastavku ove, ove, ovog igrokaza u kome posle svakog govora bilo kog poslanika vi sebi dajete za pravo da komentarišete poput nekog komentatora na fudbalskoj utakmici, poput ne znam čega, šta ste sebi umislili u glavu da možete da radite, očigledno je da imate neki kompleks veličine pa, mislite da je važno da se vaše mišljenje čuje kada bilo ko govori, pa ćete malo da dobacite ovde, malo da komentarišete ovde, ali hajde da stanem tu. Očigledno je da to sebi dozvoljavate. Upozorili su vas svi ovde. Rekli smo vam ne brojano puta da kršite član 100. Ali hajde da pustimo sada to iako konstantno, konstantno, konstantno kršite Poslovnik. No, dobro.

Da, vam odgovorim nešto za tu službu. Ja imam najveće poštovanje prema ljudima u ovoj službi. Ja imam malo drugačije poštovanje prema vašem radu ovde kao nekome ko smatram da bi trebao da bude na usluzi ljudima.

A, vaše poštovanje prema službi koju pominjete, najbolje ste pokazali prema platama koje ljudi zaposleni u Narodnoj Skupštini imaju. Evo ti ljudi ako mislite da ih ja ne poštujem, samo neka pogledaju kolika im je plata, jel može sa tim normalno da se živi i tu smo završili svaku priču o tome ko ih više poštuje ili manje?

E, sada, možda bih mogao tu i da stanem, pravo da vam kažem. Hvala vam. Odgovarati gospodinu Jovanovu nekako gubi smisao iznova i iznova. Hvala vam puno.

Hvala predsedavajući za reč.

Želeo sam da objasnim par nekih stvari koje su ovde izrečene, pre svega bih hteo da objasnim ovo vezano za službu. Zahvalio bih se gospodinu Borku Stefanoviću što je vrlo lepo objasnio šta sam mislio time da kažem.

Pokušao sam da budem precizan da objasnim da mislim ovde na predsedavajućeg koji bi jednako kako je na usluzi vladajućoj većini trebalo da bude na usluzi i opoziciji, dakle da predstavi jednu službu koja bi trebalo da bude efikasna, da nam pomogne u najboljem mogućem radu, da utiče na to, da eventualno ako imamo neki problem, da možemo da ga rešimo i slično.

Onda je došlo do toga da sam optužen da ja imam neko nepoštovanje prema službenicima ovog doma. Ne znam kako je do toga došlo, ali kao što često biva reči koje govorite vam se često okrenu i zapravo budu neka vrsta šlagvorta za ono što želim da kažem.

Evo, recimo ti ljudi u službi mogu da razmisle, kada je bio ovde na dnevnom redu budžet, ko je podneo amandman da se njihova osnovica plate izjednači sa onom u ministarstvima i drugim javnim službama? Zeleno-levi klub, dakle, moja poslanička grupa je podnela amandman da ovi ljudi dobiju veću platu.

Kako onda to mi ne poštujemo neke ljude, a uostalom ti ljudi znaju da kada god im se javimo na prolazu, gde god se sretnemo, dobiju ne samo poštovanje, već i uvažavanje za sve ono što rade, a ovde smo i o tome govorili. Mi smatramo da ova služba u ovom domu radi vrlo dobro, mnogo bolje od političkih zastupnika zato što njihov vredan rad i trud na kraju biva izvitoperen u to što dolazi sa mesta predsedavajućeg. To smo objasnili. Ne moramo se više vraćati.

Da objasnimo jednu drugu stvar. Predsednik većine kaže, meni je pala koncentracija pa nisam mogao da nastavim svoje izlaganje. Ja mislim, ja ne tvrdim za sebe da sam neki superheroj, poput predsednika, ja ne tvrdim za sebe da mi ne pada koncentracija. Vi gospodine možete na moje mane da dodate još neke stvari. Vidim da verno pratite fotografije sa mojih društvenih mreža. One su sve otvorene. Ja sam godinama izložen ovakvim napadima, od 2016. godine kada ste imali veliki broj različitih slika, podmetačina i svejedno.

Dodajte na moje mane da nekada i spavam, dodajte na moje mane da ima astmu. Možete dodati još jednu stvar, nekada nešto i zaboravim, a nekada zaboravim i tako jednu veliku stvar kao što je to da ovde imamo u ovom domu, u ovoj Skupštini narodne poslanike koji su učestvovali u rijalitiju, u Farmi, to sam potpuno zaboravio, uopšte nisam ni jednom to pomenuo. Ja se svima izvinjavam.

Pa kada već imamo vrhunske poznavaoce ovog skaradnog i najgoreg mogućeg programa, pa zar nije mogla ta osoba da nam predstavlja izveštaj REM-a. Ja, doduše sada razumem zašto ste vi lično vezani za to da branite ove programe u kojima se nasilje promoviše, to mi je potpuno jasno. Nekako mi je promaklo. Toliko ste stvari radili da mi je ovaj promakao iz vidokruga. Ja se izvinjavam i vama, izvinjavam se i građanima što se nisam detaljnije bavio time da narodni poslanici učestvuju u najprizemnijim programima u kojima se promoviše nasilje, agresija, sukobi, u kojima se objašnjava kako najbolje ubiti čoveka, u kojima jedni druge napadaju, dave, napadaju žene, napadaju maloletnice.

E, u takvom jednom okruženju, vam draga gospodo, bivaju, bivstvuju narodni poslanici vladajuće većine. Vi meni recite onda da li je to normalno i da li je to sistem koga ima, sistem koga nema, da li je sistem zakazao ili nije? Čoveče, doveli ste sebe do toga da učestvujete u tome aktivno. Drugi ste bili na super finalu, super heroji rijalitija, super heroji Farme, Parova, gde ste sve bili ljudi. Zaustavite se, recite pogrešili smo, to je pogrešno što smo uradili. Ali, dobro, makar znamo zašto tako živo i snažno branite i „Pink“ i „Hepi“ i nasilje koje dolazi sa ovih kanala. Namerno mu ime nisam rekao, tako da bih vas zamolio da se ne igrate sa time da dobija nekakve replike ili nešto slično.

Dakle, hteo sam još nešto da vam kažem, da vam ukažem na to kako izgleda briga za tešku situaciju u kojoj se nalazimo. Zamislite, premijerka koja je jedan dan nakon ovih tragičnih događaja zna da sistem nije zakazao, a utvrdili smo da to nije mogla znati, šta ona radi? Ona pokreće sistem taj koji joj nije zakazao zato što zna da taj sistem zapravo radi za nju i da u senci ovih tragičnih događaja dok su građani u šoku, dok traju protesti i ljudi su u mislima na drugoj strani, država odlučuje da progura dva zakona koja će sebi bliskim tajkunima napraviti neverovatno veliku korist.

Privatizacija Srbije, privatizacija prirodnih dobara, poput nacionalnih parkova Kopaonik, Đerdap, Tara, Fruška Gora i javnih preduzeća se dešavala u senci ovoga. Mislim da bi ovo trebalo da bude deo anketnog odbora, da vidimo kako koristite to što pažnja ljudi je otišla na neku drugu stranu, pa ste na brzinu hteli da ubacite privatizaciju javnih dobara. Moram da kažem i to sam vam obećao da ću uvek reći kada je nešto dobro, dobro je što ste povukli taj zakon. Hoćete, hvala? Hvala vam što ste povukli taj zakon, ali ljudi ima i ovaj drugi zakon koji bi takođe morali da povučete zato što se donosi u senci ovih tragičnih događaja, a to su izmene Zakona o planiranju i izgradnji.

Predlog koji ste stavili predviđa ukidanje naknade za konverziju zemljišta, ljudi. Do sada je postupak konverzije se regulisao naknadom koju su vlasnici plaćali da bi obezbedili pravo svojine nad parcelama, što je preduslov za izgradnju na tim parcelama. Ukidanje ove naknade predstavlja legalizovanu pljačku javne svojine za račun najbogatijih. Jel bi to mogla da bude možda takođe i tema ovog anketnog odbora koji je danas na dnevnom redu? Mislim da bi možda mogla, ali evo, neka utvrdi to anketni odbor kada se sastavi, pa kad bude razgovarao o tome šta bi još trebalo da se uzme u obzir. Ne kažem, možda i ne treba, ali to je kontekst u kome Vlada donosi odluke. Vlada dan nakon tragedija donosi odluku da ovaj zakon stavi na dnevni red.

Savet za borbu protiv korupcije ukazao je da je ova promena protivna javnom interesu i Ustavu Republike Srbije.

Dakle, imamo nešto što je očigledno kontraverzno, odredba zakona. Znači, Ustavni sud ove zemlje nazvao je odredbe Zakona o planiranju i izgradnji kao nešto što nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije.

Ovo je odluka Ustavnog suda. Privatizacija ne podrazumeva prodaju zemljišta subjekata privatizacije, bez obzira na obim, vrstu i titulara prava na zemljištu, već samo promenu vlasništva nad društvenim, odnosno državnim kapitalom u ovim subjektima, te je sledstveno tome neustavna odredba kojom je omogućena konverzija prava korišćenja u pravu svojine na građevinskom zemljištu bez naknade.

Kako to nazivate vi, ljudi? Kako nazivate to da u senci ove tragedije gurate zakone koji treba da obezbede korist vašim tajkunima?

Da se podsetimo šta ste još radili u senci te tragedije. Samo par sati nakon što su prošli dani žalosti napali ste Savski nasip. Pokušali ste da ga bušite protivzakonito. Vaš gradonačelnik Aleksandar Šapić, koji je napravio potpuni haos u saobraćaju grada Beograda, je pokušao da izbuši nasip koji nas sve štiti.

Sada će Milenko Jovanov ustati i reći - to nije tema, to nije tema, ali, gospodine Jovanov, ja mislim da ovo zaista jeste tema zbog toga što se u ovakvom jednom okruženju donosi odluka o ovom anketnom odboru.

Mislim da je važno da razumemo kako funkcioniše naša vlast. Vi se možda nećete složiti i ja to mogu da poštujem, možda ćete reći – hajde da suzimo stvari, hajde da time uopšte ne bavimo, ali moram da vam ukažem da su to važne odluke koje se dešavaju u senci ovih tragičnih događaja, a za koje vi zapravo nemate nikakvu ideju da bi možda trebali da stanete.

Evo još jedan poziv šta možete lako da uradite, a da je dobro. Povucite ovaj predlog. Hajde da o njemu pričamo kasnije, kada dođe na dnevni red nešto što bi moglo da se u malo većem miru i sa malo manje emocija razgovara.

Nemojte da se smejete. Ovo su važne stvari. Smejali ste se i kada su moje kolege govorile o Savamali i rušenju, koje je organizovao tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

U tom kršenju zakona poginuo je čovek. U tom kršenju zakona oteti su ljudi. To nisu smešne stvari. Ovo je jako važno zbog toga što se u takvom kontekstu nepoštovanja zakona, vladavine prava mi nalazimo danas i zato je važno da podnesu ostavke ljudi čije ostavke tražimo zbog toga što nam je potrebno da napravimo red sa ovim stanjem u kome se danas nalazimo.

Hvala vam.