Znate, dva minuta istine je jače i vrednije od sto sati ovoga što vi radite. Ne treba mi više od dva minuta.
Dovoljno je da kažem da nije taj Đorđe Dabić oko koga se ovde pokrenula rasprava, to je samo jedna osoba. Ljudi, šta ćemo sa slučajem Mladena Boškovića, pomoćnik predsednika opštine, koji premlaćuje tasta naočigled svoje bivše partnerke i njihove maloletne ćerke? Šta ćemo sa gospodinom Vladimirom Mandićem koji preti funkcionerom SNS koji pištoljem preti čoveku ispred ulaznih vrata? Šta ćemo sa Igorom O, članom SNS-a iz Odžaka koji je osumnjičen da je izvršio nedozvoljene polne radnje nad decom od tri-četiri godine u vrtiću u Odžacima, 30 dece. Da ne zaboravim još jednom da pomenem čoveka koji je Draško Marković, direktor za ljudske resurse, čuj, za ljudske resurse napada ljude stolicama po utakmicama.
Znate odakle sve to dolazi? Evo, pre neki dan nam se ovde ovaj advokat, izgleda da nema drugi advokat u ovoj zemlji nego taj jedan da brani sve i da govori u konekciji sa SNS, hvalio kako se s predsednikom tukao po tribinama.
Gde nam je Milutin Jeličić Jutka? Jel smo njega zaboravili? Gde nam je Safet Pavlović? Gde vam je predsednik opštine Grocka, Dragoljub Simonović, koji je zapalio kuću novinaru?
Ljudi, ne treba jedan slučaj da ilustruje ovo. Vi ste, bre, kriminalna organizacija, vi ste puni ovakvih ljudi. Vi ste puni nasilja, zadojeni ste mržnjom. To treba građani da znaju. Evo vam, deset primera sam dao. Jel treba još?
Kad smo kod USAID, kad smo kod stranih plaćenika, gde vam je radila premijerka do skoro nego na projektima USAID? Ko vam je dao… (Isključen mikrofon.)

Hvala, predsedavajuća. Mislim da je svima jasno ne da je povreda Poslovnika, nego ja sam hteo da kažem da je član 104. povređen, da je duplo više govorio prethodni govornik. Ali on nije govorio duplo, on je govorio više nego duplo od onoga što je predviđeno Poslovnikom, što je dva minuta, i ne samo on. Za povredu Poslovnika sam se javio i za prethodnog govornika koji je koristio repliku. Razumem, niste me videli, nije nikakav problem, evo sad isto to govorim. Dakle, član 104. kaže da ta replika može trajati dva minuta. Ja razumem da nije navikla većina, pošto se prvi put dešava na ovoj sednici da postoji opozicija koja je predlagač, pa ima više vremena nego što ste navikli da imate beskonačno vreme ovog sveta. Ali i dalje postoji Poslovnik, ljudi.

Da li možda možete vi da se obuzdate kao neko ko predstavlja vašu grupu. Jel možete malo da pokažete odgovornosti? Pa jel morate da pričate svaki put, da ovde pritiskate i predsedavajućeg i predsedavajuću konstantno? Jel možete da se obuzdate, čoveče? Možete li da stanete na dva minuta? Evo, ja sam govorio sad minut, možda građani ne znaju. Molim vas, hajde da vratimo ovo u neke normalne tokove Poslovnika, koji ovde piše koliko nešto treba da traje. Dakle, ne može on da bira da govori četiri minuta, ako piše da treba da govori dva minuta. Sve što je imao da kaže, mogao je da kaže u ta dva minuta u replici. Hvala vam.

Pa ne, želim da apelujem na vas, nema potrebe da se izjašnjavamo. Želim da apelujem na vas najdobronamernije. Hvala vam.

Molim vas, imam pravo da tražim objašnjenje, predsedavajuća.

Hvala vam.

Dobar dan.

Hvala, predsedavajući za reč.

Poštovani građani, danas bi trebalo da nastavimo raspravu o neophodnosti formiranja anketnog odbora koji bi trebalo da utvrdi činjenice koje su dovele do masovnih ubistava u školi „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca i Smedereva.

Nakon ova dva tragična događaja, preminulo je 18 građana, a povređeno njih 20, uglavnom mladih, uglavnom dece. Za njima su ostali roditelji i rodbina, prijatelji i jedno u crno zavijeno društvo koje mora da se duboko zagleda u sebe kako bi se zapitalo kako smo došli do toga da su ove tragedije moguće i šta ćemo sada, kako ćemo dalje.

Umesto ovakvih pitanja, koja bi bilo normalno da postavimo jedni drugima, umesto toga da se pogledamo u oči, dobili smo jednu tvrdnju, da sistem nije zakazao, da je sve u redu, da nema potrebe ni za kakvim velikim promenama, da ćemo samo, prosto, sačekati da se stiša javnost i da ćemo nastaviti sve po starom.

Nadam se da ćemo uspeti da promenio ovu politiku države. Dakle, ja nemam sumnje da je ovo usvojeno kao jedna politička državna agenda Srpske napredne stranke tako da se nikada ništa ne promeni, već da vi nesmetano možete sa vaših televizija, sa „Pinka“ i „Hepija“ da širite ono što je i do sada šireno, a to je mržnja, agresija, sukobi i nasilje.

Ovaj anketni odbor trebalo bi da ispita, pod jedan, bezbedonosne okolnosti u kojima su se desili ovi događaji. Za nas je posebno važna dostupnost oružja i šta smo pre ovih slučajeva kao država uradili da oružja bude manje. Govorili smo dosta o ovome i prethodne nedelje. Mogli smo da vidimo da je procena da u Srbiji ima negde oko 2,7 miliona komada oružja. Deo toga je legalan, a veći deo nelegalan.

Ono što zabrinjava jeste što u strategijama i zvaničnim dokumentima Srbije ne postoje informacije koliko Srbija ima nelegalnog oružja. Pretpostavljamo da to ne dajete onda značaj ovoj informaciji, te da onda verovatno ne mislite da je ovo nešto što je važno. E pa mi mislimo i ja ću se detaljnije time baviti naknadno.

Dakle, to je prva stvar koju treba da ispita ovaj odbor – bezbedonosnu situaciju, odnosno okolnosti u kojima su se desile ove tragedije.

Druga stvar koju bi trebalo da ispita ovaj odbor jeste doprinos medija koji je po svemu sudeći ključan za veliku izloženost nasilju našeg društva.

Kada sam govorio na ovoj sednici prethodne nedelje, više puta sam pominjao kakva to istraživanja govore šta se dešava kada su ljudi, a posebno deca, izloženi kontinuiranom nasilju koje dolazi sa javnih medija, koje u ovom slučaju najviše dolazi sa nacionalnih frekvencija.

Kako bi građani razumeli, nacionalne frekvencije su javno dobro koje bi trebalo da bude korišćeno u službu javnog interesa. Postoje neki zakoni, postoji to regulatorno telo koje bi trebalo da utiče i koje bi trebalo da vodi računa da se ti zakoni poštuju, pa da recimo na nacionalnim frekvencijama vi imate neki kulturni program, pa da imate neki obrazovni, školski program, da to bude nešto gde deca i ljudi mogu da vide i nešto drugo osim rijalitija i emisija u kojima se promoviše nasilje. Dakle, s razlogom je uređen način kako nacionalne frekvencije treba da budu korišćene. One treba da budu korišćene u javnom interesu.

Ono što smo mogli da vidimo, a što nadam se da niko ne spori, pa čak ni ova druga strana, jeste da taj REM nije radio da spreči da se nacionalne frekvencije koriste u javnom interesu. Ti ljudi bukvalno nisu radili ništa da se zaustavi nasilje koje dolazi od, recimo, „Pinka“ i „Hepija“. Da su hteli nešto da urade, mogli su da reaguju kada se čovek, glavni urednik, Milomir Marić, sa pištoljem pojavio u programu i vodio taj program sa pištoljem. Da su hteli da urade nešto, možda ne bi dozvolili da se osuđeni kriminalac pojavljuje u programu i objašnjava kako najbolje ubiti čoveka.

Ja koristim ova dva primera, ali ni na koji način nemojte pomisliti, a građani uglavnom imaju ove kanale pa mogu i sami da vide, molim vas, nemojte pomisliti da su ona neko merilo. Ovo su samo dva primera, a takvih je iz dana u dan godinama. Godinama su naši građani, naša deca, izloženi upravo ovakvoj vrsti najgoreg nasilja. Ja ne znam da li ima nešto gore i eksplicitnije od toga da se čovek pojavi sa pištoljem i da nam priča i glorifikuje oružje, nasilje i kriminal. Ali, dobro. To je druga stvar koju treba da ispita ovaj odbor. Rekli smo šta je prva – bezbedonosne okolnosti u kojima su se desili ovi zločini, druga je doprinos medija, posebno sa nacionalnom frekvencijom.

Treća stvar koju treba da ispita ovaj anketni odbor jeste uloga obrazovnog sistema koja bi trebalo da je jedna od mogućih mera čak i prevencije i upozoravanja na moguće rizike kada dolazi do ovakvih tragičnih slučajeva. Ali, takođe, ako već govorimo o tome da naša deca zaslužuju drugačiju mogućnost, ako govorimo da zaslužuju neke drugačije uslove u kojima odrastaju, onda bi trebalo da se pozabavimo dodatno obrazovnim sistemom, jer je on najvažnija karika u formiranju naših mladih i u tome da li će kroz život ići sa nekom perspektivom i idejom kako da u potpunosti ostvare svoj životni potencijal.

Da li je to sada tako? Ja se usuđujem da kažem, a nadam se da će i ovaj odbor i ova Narodna skupština potvrditi to i da ćemo možda naći način kako da unapredimo stanje u obrazovnom sistemu, dakle, ja se usuđujem da kažem da je obrazovni sistem doveden na najniže grane. Da nije tako, naši nastavnici bi imali plate koje su iznad proseka. Ovi ljudi su nadprosečno obrazovani, 80% ih ima visoko obrazovanje. Ukoliko je tako, ako se oni bave najvažnijim delom našeg društva, a nadam se da niko ne spori da su deca najvažniji deo našeg društva, smatram da bi oni trebali da imaju i adekvatnu podršku i adekvatne uslove rada, da bi naše škole trebalo da izgledaju drugačije.

Dakle, ono za šta ćemo se mi kao Zeleno-levi klub „Ne davimo Beograd“ zalagati, kada dođemo do toga, a sada nije taj trenutak da se samo bavimo time, moramo se baviti i ovim problemima koji su se ovako tragično nadvili nad nama, mi ćemo se svakako zalagati za više nastavnika, za više pedagoga, za više psihologa, za više socijalnih radnika, za bolje uslove rada, kako tih ljudi, tako i za bolje uslove učenja naše dece. Potreban nam je jedan sveopšti iskorak iz onoga gde smo došli sada. I ovo je treća tačka kojom bi trebalo da se pozabavi anketni odbor.

Dakle, da podsetim. Prva tačka su bezbedonosne okolnosti u kojima su se desili ovi događaji, druga je doprinos medija sa nacionalnom frekvencijom sa kojih se izliva mržnja i agresija na naše društvo, treća je uloga obrazovnog sistema, za koji mi smatramo da nije na pravom mestu i da nije na pravi način organizovan i četvrto je delovanje nadležnih institucija u periodu pre i posle ovih tragedija.

Ovo je nešto ukratko što mogu da kažem, što ja smatram, što mi smatramo da bi trebalo da bude tema ovog anketnog odbora. Naravno da je njegov rad ograničen. U njemu bi trebalo da učestvuju, prema predlogu koji smo izneli, sve poslaničke grupe. Njega treba da vodi predstavnik ili predstavnica opozicije i on bi trebalo da ima rok od 30 dana u kojem bi trebalo da ispita sve ove činjenice i da predloži izveštaj.

Naravno, mi ne mislimo da je svaki detalj moguće tu urediti, ali on je jedan dobar iskorak da krenemo da se bavimo onim što je premijerka prvi dan nakon tragedije u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ odbila da se bavi. Samo da pojasnim ovu tvrdnju.

Nakon ove tragedije, premijerka je izjavila nešto što će nakon toga postati državna politika. Premijerka je izjavila da sistem nije zakazao. „Sistem nije zakazao“ je nakon toga ubrzo postala mantra koju svi ponavljaju i pokušavaju da nas ubede da ne treba ništa da se menja, da je sve u redu, da je došlo samo do jednog uznemirenja javnosti zbog ovih tragičnih slučajeva, ali da je situacija u zemlji bezbedna, da „Hepi“ i „Pink“ rade svoj posao izlivajući mržnju, da je sve u redu sa policijom, da je sve u redu sa svim aspektima delovanja našeg društva.

Kako je premijerka mogla da samo dan nakon ove tragedije zna da sistem nije zakazao, to je svima nama jedna velika misterija, osim ukoliko na taj način nije želela da skine odgovornost sa sebe i svojih bliskih saradnika. Mi tvrdimo svakako da je to.

Druga stvar, koja je mnogo opasnija nego bežanje od odgovornosti jeste da je ona želela zapravo da nas uveri da je sistem u redu i da ga ne treba menjati. Dakle, to je ono što je mnogo opasnije od samog bežanja od odgovornosti.

Na sreću, združenom zajedničkom akcijom opozicionih poslaničkih klubova, ali mnogo važnije od toga, jednim velikim trudom građana koji su se u stotinama hiljada podigli i došli na ulice našeg grada i naše države, a podsećam vas da nije samo Beograd onaj u kojem su se dešavali protesti, već da smo imali proteste u nekoliko desetina gradova, kao što su Zrenjanin, Kraljevo, Novi Sad, Kragujevac, Užice, Požega, Loznica, Aranđelovac, Raška, Prokuplje, Zaječar, Novi Pazar, Topola, Vršac, Sombor, Pančevo, Niš, Bor, Valjevo, Čačak, Kruševac, Gornji Milanovac i u drugim gradovima su se održali protesti „Srbija protiv nasilja“. Dakle, ljudi, cela Srbija je ustala da vam kaže da ovo više ovako ne može.

Ono što bi bilo normalno da je država uradila jeste da sama prepozna da je nakon ovako velikih tragedija neophodan jedan oštar zaokret od onoga što je postojeća praksa. To se očigledno nije desilo i zato se ja zahvaljujem svim građanima, svim ljudima koji su podržali proteste protiv nasilja i doveli do toga da se sada neke promene dešavaju.

Kao što je neko već rekao u ovoj Narodnoj skupštini, a ja ću ponoviti zato što smatram da je to važno, do juče smo mislili da je nemoguće da jedan ministar da ostavku zbog ovoga, pa dao je Branko Ružić. Do juče smo mislili da je nemoguće da RTS izveštava sa protesta, kao što nije ni izveštavao, pa RTS nešto ipak radi. Do juče smo mislili da je nemoguće zakazati jednu ovakvu sednicu, pa smo ipak naterali vlast da je zakaže.

Ovo su sve mali koraci koji pokazuju da ova vlast jedino na šta odgovara je pritisak, a meni je izuzetno žao zbog toga. Meni je izuzetno žao što moramo protestima da se borimo da dođe do nekih promena u ovoj našoj državi koje bi trebalo da budu najnormalnija stvar. Kada se u Slovačkoj desilo ubistvo, kada je nastradao novinar i njegova verenica koji su mučki ubijeni, cela Vlada je pala nakon nekoliko protesta koji su, takođe, bili masovni.

Ljudi, nema ništa loše u tome da se napravi jedan rez i da se skrene ovo društvo sa puta nasilja i sa puta agresije. A, šta traže ti građani na ulicama, šta traže ovi ljudi ovde?

Dakle, mi tražimo da se smeni REM, dakle ovo telo o kome sam vam govorio i koje bi trebalo da reguliše medije bi trebalo da bude smenjeno zato što se time nije bavilo. Da se time bavilo, da se bavilo svojim poslom, mi ne bismo došli do doga da imamo, da nam čovek sa pištoljem, Milomir Marić, da sa pištoljem vodi program na televiziji „Hepi“. Da je REM radio svoj posao ne bismo imali osuđenog kriminalca koji objašnjava kako ubiti čoveka na televiziji „Pink“.

Dakle, REM, nije radio svoj posao i mi zahtevamo da se on smeni.

Drugi zahtev protesta je da se oduzmu nacionalne frekvencije televizijama „Hepi“ i „Pink“. Imali šta logičnije nego ovo tražiti ukoliko smo ovde u Narodnoj Skupštini, a na drugim mnogim mestima dokazali šta radi izloženost nasilju, kada su deca i ljudi izloženi nasilju sa televizija sa tih programa dolazi do povećanja krivičnih dela? Dolazi do toga da oni, da neki od njih, naravno ne svi, ali oni koji su tome podložni mogu i sami izvršiti ta krivična dela. Zato je važno da zaustavimo ovakve programe, da zaustavimo emisije u kojima se širi nasilje, u kojima se ljudi pozivaju na izvršenje krivičnih dela, a to smo mogli videti da dolazi upravo sa nacionalnih frekvencija.

Jedan od zahteva ovog protesta jeste takođe i smena rukovodstva Radio televizije Srbije. Dakle, Radio televizija Srbija je sebe dovela, dakle Javni servis koji svi plaćamo je sebe doveo do toga da 95% prema procenama, odnosno prema istraživanjima nezavisnih organizacija kao što su „BIROD“ ili „CRTA“ 95% programa informativnog je posvećeno što predsedniku Republike, što Srpskoj naprednoj stranci, što Vladi i ministrima. I, ovo nije nešto što samo mi prepoznajemo, ovo je prepoznato i u Izveštajima EU, Evropskog parlamenta, Evropske komisije. Dakle, ovo je nešto što je opšta stvar, da „RTS“ neradi na pravi način svoj posao.

Takođe, zahtevamo da se dnevna štampa u kojoj se širi agresija, nasilje i mržnja poput „Informera“, „Srpskog telegrafa“ koji je ovde pominjan i preko kog se najodvratniji napadi vrše, da se takođe zaustavi.

Dakle, ovo su fabrike mržnje koje bi morale da stanu. Ovo su fabrike nasilja sa kojih dolaze najgori, najgori, najgori napadi na sve ljude koji se ne slažu sa Srpskom naprednom strankom.

Takođe, zahtevamo i institucionalnu odgovornost ministara koji su u oblastima koje su važne za ove tragične događaje dovele do toga da imamo neadekvatno delovanje. Zahtevali smo smenu Branka Ružića ministra prosvete i dobro je da je on podneo ostavku, smatram da je to uspeh građana i pritiska građana.

Ono što je drugo što tražimo jeste smena Bratislava Gašića zato što je on čovek koji nije naravno, lično odgovoran za ovako nešto, ali je po funkciji i po mestu Ministra policije odgovoran i trebalo bi napraviti zaokret od politike koja je dovela do toga da prosto toliki broj oružja bude dostupan kako građanima, a očigledno ljudi i deci.

I, ono što nikako ne smemo zaboraviti jeste i odgovornost gospodina Vulina kao šefa BIA, čiju ostavku takođe tražim. I, sada ono što možemo videti što se dešava prethodnih dana jeste da podrška protestima i podrška ovim zahtevima zaista raste.

Hteo bih, da vam skrenem pažnju na podršku koju je uputila Akademska zajednica, dakle, nastavnici, istraživači, saradnici Univerziteta Instituta u Srbiji pružili su punu podršku zahtevima građanskih protesta koji se već šest nedelja dešavaju u Beogradu.

Dakle, oni su u svom Proglasu pozvali svoje kolege, da potpišu i da potpisom upute podršku građanima koji se nalaze na ulici. Prethodni put kada sam pominjao ovaj Proglas i kada sam ga pročitao ovde u Narodnoj Skupštini, rekao sam da je njega podržalo 450 nastavnika, istraživača i saradnika Univerziteta Instituta u Srbiji, dakle, različitih obrazovnih institucija.

Do kraja tog dana, to je bilo u četvrtak, taj broj se sa 450 popeo na 600. Od četvrtka do subote broj, odnosno do petka, taj broj je porastao sa 600 na 1.000. Od petka do danas taj broj je porastao na 1.820, a evo kolega Pavićević mi upravo govori da je taj broj porastao od trenutka kada sam se spremao za ovaj govor do sada na 1.850.

Ljudi, hvala vam kolege, nastavnici i profesori, zaista zaslužuju ovaj aplauz. Hvala, kolege.

Dakle, ljudi, podrška ovim protestima raste, podrška ideji da će Srbija biti društvo u kome nasilje neprihvatljivo raste. Dakle, mi imamo ogroman broj ljudi koji smatra da je ovo što se sada dešava neprihvatljivo. Smatram da bi ste vi kao vladajuća stranka, kao režim SNS, trebali da prepoznate da su ovi zahtevi krik naroda, da Srbija živi dostojanstveno, bez nasilja, bez straha za svoju decu. Šta dobijamo kao odgovor? Kakav odgovor su dobili nastavnici? Kakav odgovor su dobili nezavisni mediji koji izveštavaju o protestu i kakav odgovor su dobili glumci koji su podržali ovaj protest? Dobili su nasilje novo, dobili su nove napade, dobili su nove uvrede.

Miodrag Jovanović, profesor koji je pročitao ove zahteve o kojima sam vam pričao na protestu „Srbija protiv nasilja“, čovek koji je govorio o ovom proglasu nalazi se, kao i mnogi drugi na meti režima.

Ja sam siguran da vi ne možete uplašiti profesore, jer oni svoju reč, svoju podršku ne daju olako. Ovo su ljudi koji su dobro razmislili da li su ovih zahtevi opravdani. Oni su svoju podršku dali upravo zato što su dobro razmislili, upravo zato što su za razliku od premijerke koja je odmah tvrdila da nije sistem zakazao, shvatili da sistem jeste zakazao i upravo zato su dali podršku ovim protestima.

Šta se dešava? Pored profesora, danima se vodi najgora moguća orkestrirana kampanja koja dolazi direktno iz vrha države, a posle se preko narodnih poslanika prenosi i na društvene mreže i dalje. Videli smo ovde upravo da ste svojim delovanjem okarakterisali celu jednu umetničku profesiju kao izdajničku, kao rušitelje države.

Napali ste glumce, a citiraću jednu glumicu, čije ime neću navoditi zato što je očigledno danas strašno istupiti u javnost, strašno je reći da se ne slažete sa režimom, citiram: „Glumci i mi glumice koji se javno oglasimo povodom kritike vlasti, inače često dobijamo pretnje i uvrede u vidu ličnih poruka i komentara. Zovu nas odvratnim imenima i surovim pretnjama pokušavaju da nas zaplaše“.

Slušajte kako zvuče te pretnje koje dobijaju ljudi čije serije, filmove gledamo i u čijim umetničkim delima uživamo, a čije mišljenje je izgleda zabranjeno u Vučićevoj Srbiji. Jedna od glumica dobija pretnje, citiram: „Sram te bilo, bednice za to što podržavaš navodne proteste protiv nasilja“. Dalje, citiram: „Sram vas bilo, treba vas pohapsiti, stoko jedna“. Dalje, citiram: „Sram te bilo svoje struke i tebe i sve ostale koji sebe nazivaju glumcima“. Hej, pa sad postade tolika podrška glumaca da postade sada biti zabranjeno biti glumac u Srbiji. Nećete podržavanjem anti-srpstva dobiti glumačke poene, jer je anti-srpski izgleda podržati protest protiv nasilja.

Kažu: „Ološi koji mrzite svoju državu i lečite lične frustracije“. Sećate li se kako su nas nazivali političari SNS u ovom parlamentu i u javnosti i opozicione predstavnike i nezavisne medije? Upravo ovako – ološi koji mrze državu.

Pazite vi to, ološi koji mrze državu su ljudi koji se bore protiv nasilja i pozivaju da se u ovom našem društvu naprave koraci koji bi doveli do toga da nasilje nije moguće.

Iz istog inboksa: „Džabe, matora, nećeš dobiti pratioce, nisi nikome interesantna sem možda komšijama koji te redovno cepaju“.

Ovo je vaš jezik gospodo. Naravno, da neću navesti ko je dobio ove pretnje, jer ne želim dodatno da izlažem problemima ljude koji već trpe dovoljno i mi im se ovde izvinjavamo zato što iz Skupštine i sa vlasti dobijaju ovakve najodvratnije uvrede. - Koliko ti para smrdušo daju da se eksponiraš ovako, plaćenike, pedofile i nasilnike podržavaš, sram te bilo džukelo jedna raspala. Stvarno, da li je ovo jezik dostojan? - Spodobo matora pozivaš ljude na nasilje, nenormalna si jadna. Svi ste pokazali koliki ste ološi.

Idemo još jednom, uvežbali ste ovo sjajno. Ološima ove ljude naziva i potpredsednica parlamenta, ona koja ima možda i najveću odgovornost. Pogledajte, ovo su vaše reči. Ovako vi razgovarate. Na ovaj način se vi obraćate pretpostavljam i jedni drugima kada je ovo što je vama svakodnevna stvar, vama je normalno, uobičajeno. Ovo radite stalno, to je vaš jezik - ološi, lešinari, hijene. To je ono što su vaše reči. Na ovaj način se obraćate. Ej, najodgovorniji među poslanicima, izabrani na funkcije, ljudi koji bi trebalo primerom da pokažu, da šire razumevanje, da šire toleranciju, zašto ne i ljubav prema ovom našem društvu. Na ovaj način se obraćate ljudima.

Evo ga još jedan - ološu raspali. Evo, ponovo vaše reči - jel bi volela tvog tatu da nataknu na kolac? Evo, kako se obraćaju glumcima u našoj državi. - Svi ste pokazali koliko ste šta, hajde da čujemo jeste naučili - ološi. Tako je. Bravo. Potpuno ste preneli ove komentare, ove najodvratnije uvrede ste potpuno izneli u javnu sferu. Sada je to nešto od najnormalnijih stvari reći nekome ološu. Pa naravno kad se ove sednice, ovih ovde govornica to širite i šaljete mržnju u ovo društvo.

Kaže jednom od glumaca - ono kao podržavam Srbija protiv nasilja, jesu li ti obećali bolji angažman ovi lopovi i nasilnici. Pa ne obećavamo mi angažman. Angažman obećava i uskraćuje „Telekom“. Preko „Telekoma“ vršite napade na ljude. Pretite da će im biti oduzet posao preko državne kompanije, koju ste do skora sakrivali da je državna, ali očigledno da je to vaša poluga kako da kontrolišete ovo društvo i kako da napadate ljude.

Kaže - ovde plaćenike podržavate, sram vas bilo. Evo, plaćenici - evo, još jedne reči koja je došla direktno iz ovog doma od najodgovornijih od vas. Glumci su izgleda svi isti ološ, prodane duše. Opet ološi, opet reči koje čujemo od potpredsednice parlamenta.

Sada bih skrenuo pažnju, jer i od ovoga ima niže i od ovoga ima gore, ljudi. Građani, nakon svih ovih uvreda i podlosti koje se šalju glumcima i od ovoga ima gore. Napali ste decu jedne od glumica verbalno za sada, a šta može da očekuje posle ovoga? Unosite nemir i strah kod ljudi koji valjda imaju pravo na svoje mišljenje, imaju pravo da drugačije razmišljaju od vas, imaju pravo da podržavaju šta god žele. Ko ste vi bre da njima govorite koje mišljenje oni treba da imaju?

Ne mogu ni da čitam. Pratite njenu decu gde se nalaze. Govorite o tome. Ne mogu ni da kažem ovo. Pratite joj decu bre.

Kaže, jedna od poruka glumcima - isfrustrirana si, bezobrazna i prodana osoba koja želi zlo svojoj državi. Stvarno žele zlo svojoj državi oni koji pozivaju na mir, oni koji pozivaju da se zaustavi nasilje sa „Pinka“ i „Hepija“, oni koji pozivaju da drugačije izgleda obrazovanje naše dece? Oni su, gledajte, oni žele zlo svojoj državi u vašoj interpretaciji ludila i kojem živimo.

Kažete - mrš đubre jedno, kažete - govedo, glumcima. Kažete - huljo plaćenička, vi glumci sad vam i država smeta, ološi jedni raspali, plaćenički. Država im smeta? Ne, ne, ne, smeta nam svima ovde to što ovu državu vodite u propast, u dno. Mi smatramo da građani, da ovo naše društvo ne zaslužuje ono što dobija od svog državnog vrha.

Slušajte, ljudi, dalje šta govore. Kažu – gde si rušiteljko Srbije i svega dobro, vidim podržavaš one najgore koji su sami najveći nasilnici. Čekajte – svega dobrog? Jel ima kraja negde ovom nasilju koje dolazi sa vaše strane?

Evo dokle smo došli. Ovde kaže – ne laži smradu i bedo ljudska. Došli smo dotle da ovo ne zvuči čak tako ni strašno u odnosu na šta ste sve izlili u naše društvo, u odnosu na mržnju, u odnosu na agresiju i u odnosu na gadosti koje ste izneli ovog puta po glumcima, prošlog puta po medijima, onog tamo puta po građanima koji su se našli na protestu, ovoga puta dodatno po profesorima koji su napravili podršku protestima. Dakle, nema kraja vašoj agresiji koja je dovela do toga da Srbija bude zatrovano društvo. Zatrovano je nasiljem, zatrovano je i bukvalno jer nam je životna sredina uništena, ali o tome neću pričati sada, jer i to je posledica vaše vlasti, ali biće prilike da o tome govorimo.

Dakle, kako bi građani razumeli, ovde se ne radi o nekim nasumičnim uvredama sa Interneta. Ne, ne, ne, ovde se radi o dobro organizovanoj kampanji vlasti koja bi trebalo da zastraši sve one koji se kritički odnose prema režimu SNS. Poruka je jasna – zabranjeno je misliti, zabranjeno je kritikovati, zabranjeno je postojati ako niste sa režimom, jer onda će se sručiti na vas sve ove gadosti i bujice nasilja koje smo mogli da čujemo.

Građani, vama se obraćam, vi kod kuće koji možda razumete o čemu pričam, ovde je jedan zid nerazumevanja, nebrige, nezainteresovanosti prema unapređenju našeg društva zato što ovi ljudi imaju direktnu korist od toga. Nikada nisam tvrdio da je bilo ko od ovih ljudi na neki način podkapacitiran, neobrazovan, glup. Nikada to nisam tvrdio. Smatram da većina njih veoma zna šta radi i to je glavni problem ovoga svega. Oni znaju šta rade, a uprkos toga oni to rade i to dovodi do katastrofalnih posledica. To dovodi do toga da svi osećamo strah, zebnju, nesigurnost kada živimo u Srbiji. Zato što se nekom isplati da bude tako. Neko ima direktnu korist od toga, građani.

Ali, građani, sećate li se spota u kome je Oliver Ivanović na najstrašnije načine targetiran, kome je stavljena meta na čelo, a koji je nakon toga i ubijen? Sećate li se toga? Pa onda odjednom – ne znamo ko je to organizovao.

Sličan spot u kome su sada meta glumci optuženi su, citiram, za rušenje države. Jel se sećate gde ste to čuli malopre? To ste čuli od najviših državni funkcionera? Tako nazivaju one o kojima ne misle dobro. Dakle, glumce nazivaju rušiteljima države i ustavnog poretka, jer, citiram, podržavaju proteste protiv nasilja. Pa, eto takav jedan spot se pojavio. Nazivaju ih rušiteljima države i ustavnog poretka i anticivilizacijske akte glumci čine protiv, zamislite koga, Televizije „Pink“, jer „Pink“ je zaista deo SNS države, poluga režima. Dokle ide ta povezanost? Dokle ide povezanost ove televizije sa SNS najbolje govori činjenica da su ogromne državne pare otišle Željku Mitroviću da proizvodi oružje.

Zamislite te patriote, te čuvare države, te fabrika zakona, te monolit neuništivi, i šta dođe na kraju? Oni su samo zainteresovani da javna sredstva sprovedu u džepove svojih bliskih ljudi i to vam je slučaj i sa Željkom Mitrovićem koji je na kraju nakon „Pinka“ počeo da dobija poslove za proizvodnju oružja. Dokle to ide? Ali, bavićemo se time, ima vremena. Nije to sad tema.

Iste one reči koje smo čuli od najvišeg vrha države, pa posle iste one reči koje koriste narodni poslanici SNS ovde, to su iste unapred osmišljene kampanje kojima se sada napadaju glumci.

Svako ko ne misli kao SNS je šta? Videli smo, rušitelj države. Je šta? Izdajnik. Zaslužuje da bude napadnut i ubijen, verovatno, kao što se nekima desilo u prošlosti. Dotle ide njihova želja da ostanu na vlasti. Prvo su počeli da prave spiskove nepodobnih medija, a sada prave spiskove nepodobnih građana i glumaca. Na jednom takvom spisku koji se ovih dana vrti po mrežama su vam Branislav Trifunović, Hana Celimović, Miodrag Dragičević, Amar Ćorović, Ana Mandić, Vesna Trivalić, Gorica Popović, Dragan Bjelogrlić, Petar Božović, Radovan Vujović, Jovana Gavrilović, Bojana Dimitrijević, Tamara Dragičević, čiju ste decu napali, Nikola Đuričko, Nina Janković, Sofija Juričan, Branka Katić, Svetlana Ceca Bojković, Gordan Kičić, Tihana Lazović, Danica Maksimović, Nenad Maričić, Irfan Mensur, Amar Mešić, Vanja Milačić, Milan Mihajlović.

Da li vam je teško da slušate? Nije kraj, na pola smo. Marko Janketić, Ivan Mihajlović, Nela Mihajlović, Milica Mihajlović, Vanja Nenadić, Nataša Ninković, Anita Ognjanović, Viktor Savić, Jelena Stupljanin, Nikola Kojo, Marko Todorović, Branislav Tomašević, Marina Ćosić Mirković, Nada Šargin, Rade Šerbedžija, Milan Marić, Jelisaveta Seka Sabljić, Sergej Trifunović, Olivera Bacić.

Pogledajte ljudi, celo kulturno blago glumišta se nalazi na spisku nepodobnih ljudi. Dokle ide vaše ludilo? Dokle ide mržnja kojom obasipate naše društvo, govori činjenica da pretite i deci glumaca, jer podržavaju proteste. Pa da niste možda malo preterali, bre?

Da li ima neka granica ili ima neki pod na koji više može da se padne? Da li ima neko dno da se od njega udari? Sa dna može samo gore, ali vi i dalje produbljujete. Verujem da ljudima koji se nalaze na ovim spiskovima, koji su meta ovih napada nije lako. Zašto bi oni bili bilo čija meta? Ovi ljudi su kulturno blago ove zemlje. Ustali su kako bi se zaustavilo nasilje, a sada su i sami meta.

Najnovija vest je da je napadnuta imovina Irfana Mensura, kome je oštećen automobil. Valja je poruka da bi trebalo da pripaze oni koji su protiv vlasti. Juče ste im pretili da neće moći da rade u Srbiji, danas je već prešlo na oštećivanje imovine, a šta će biti sutra valjda nam ostavljate da sami razmislimo.

Dok sam govorio u Narodnoj skupštini prošle nedelje, dobio sam pretnje od istaknutog člana SNS, bivšeg poslanika da će me o Vidovdanu neko ubiti. Zamislite to. Ta ista osoba me je nakon završetka sednice sačekala na ovom stepeništu Narodne skupštine, kako bi se obračunala sa mnom. Ako jednog narodnog poslanika SNS batinaši sačekuju na stepeništu, čemu onda narod da se nada? Takvo okruženje, takvu kulturu ste stvorili, ali ja se nadam, ja verujem, ja pozivam građane da ustanemo i da zaustavimo ovo nasilje. Vidim da podrška toj ideji raste i zato je vlast sve nervoznija i sve više uplašena.

Dragi ljudi, zajedno se možemo izboriti da Srbija izgleda potpuno drugačije, moramo svi uložiti trud, moramo svi pokazati da smo spremni, odlučni i da nema odustajanja. Srbija će biti bez nasilja, jer Srbija je protiv nasilja. Hvala vam svima na učešću u ovome što radimo danas. Ovo su velike stvari koje će doneti budućnost našoj decu u kojoj se niko neće plašiti, u kojoj niko neće osećati strah i u kojoj ćemo imati šta da se u toj budućnosti nadamo. Hvala svima.

Poštovana potpredsednice parlamenta, poštovani ljudi, poštovani svi ovde okupljeni, jel vi stvarno mislite da je meni neki problem da osudim ovaj jezik? Jel vi stvarno mislite da je meni problem? Pa šta radimo ovde danima? Čime se mi bavimo danima ovde? Mi imamo neku vrstu nerazumevanja možda? Mi upravo ovo osuđujemo. Ja pretpostavljam da ste vi lično dobili ove uvrede koje ste pročitali, ako nisam u pravu, vi pokažite na neki način, recite mi ako nisam u pravu, verujem da jeste. Jel mi mislimo da je to normalno? Pa odakle vam takva ideja? Šta vi mislite, čime se mi bavimo ovde danima, ako je to nešto što vi mislite? Pa mi osuđujemo svaku vrstu nasilja. Mi ne želimo taj govor nigde, ni prema kome. Uostalom, ta vrsta nasilja je deo ženomrzačke kulture koja funkcioniše u ovom našem društvu. Mi osuđujemo i to.

Ali gospođo Božić, moram nešto da vas pitam, jel ima neko ovde ko je te optužbe i mržnju izrekao? Ja sigurno ne, ali vi jeste ovo rekli. Jel treba da apelujete na sebe? Jel na sebe apelujete? Jel treba sebe da pozivate? Jel treba mi da vam pišemo pismo da ne govorite ovo akademskoj zajednici. Kažete za tih 1.850, ne znam, kolega Pavićeviću, možda se povećao broj u međuvremenu, 1.850 profesora koji su podržali zahteve protesta, kažete – plaćenici okupljeni oko istog bankovnog računa, izdajnička politika, zahtevi protiv Srbije koji pune džepove vaših nalogodavaca. Što? Što? Što, ljudi? To ljudi samo misle drugačije od vas. Evo, odobravate to. Evo, stojite iza toga. Stojite iza toga. Što apelujete onda da se zaustavi mržnja, kad to govorite?

Gledajte sad ovo. Kolegi poslaniku – govedo, glumcu – antisrpsko đubre, govoriš da su Srbi genocidan narod, učestvuješ u propagandnim spotovima gde čitaš… Samo da vam nešto kažem, vi ste izvor ovog nasilja. Čitao sam vam ovde danima tvitove koje ste govorili, čitao sam čime ste zatrpali ovo nasilje. Pa o čemu vi pričate, bre? Od vas dolazi najveća odgovornost za sve ono što se dešava u ovom našem društvu. Od vas dolaze bujice uvreda. Jel treba da vam čitam šta ste samo u prethodnim danima? Ovo se dešava prekjuče. Kaže vaša koleginica – najgori ološ, najveći nasilnici, lideri protesta, bednici, bitange, brutalni lažovi, isporučivali oružje nekome, ne znam kome. Šta znači to?

Konstantno pokušavate da prikažete ljude koji su okupljeni na protestu kao neku vrstu stranih agenata. Šta smo čuli? Pazite šta smo čuli od vašeg kolege o ljudima na protestu – Alijini mudžahedini, snajperisti, narkomani, prizivaju Tompsona, hrvatski agenti. I šta još? Šta je ono što vi najviše govorite? Šta je ono što ponavljate stalno? Ološi, hijene. To stalno ponavljate. Dakle, to je vaš međusobni dogovor. Očigledno je ovo smišljeno. Očigledno ovo namerno radite. Očigledno je ovo način da vi unesete tu reč među ljude. Ološi, hijene. To je ono što želite. Ali ne, evo, jedan od vas ide malo dalje, ima malo kreativniji nastup, pa kaže – fukare, špijuni su za vas gospoda. Anonimne larve, ovo je zanimljivo, stvarno. Anonimne larve, pa širimo sad dalje to polje mržnje, idemo sve dalje. Bedo ljudska. Ovo su sve poslanici rekli, gospodo. Javno dostupno, vrlo rado ću medijima pokazati, ne želim vama da dajem repliku. Pričao sam o tome. Džukelo.

Dakle, hajde da ja ne čitam dalje. Evo, možemo li kompromis da napravimo? Možemo li dogovor da napravimo? Jesu li glumci rušitelji države? Jesu li glumci zlo? Jesu li ovi ljudi ološ? Čuli smo premijerku, mene nije sramota da ponovim premijerkine reči, koje ću ponoviti da se to ne bi desilo. „Govnari“ je rekla premijerka ovde za ovom skupštinskom govornicom. Jel mislite da ne treba tako da se govori? Izvinite se glumcima. Izvinite se medijima. Izvinite se građanima.

Da li treba ja nekome da se izvinim? Nije mi nikakav problem da se izvinim u ime svakoga ko je trpeo patnju i ko je trpeo probleme, ali ja sam, ljudi, bez snage da to promenim. Mi smo opozicija, vlast donosi odluke, ali će se to ubrzo promeniti, jer građani, stotine hiljada građana su ta snaga koja neće dozvoliti da Srbija bude zadojena mržnjom i zlom koje širite.

Dakle, evo kako izgleda odbrana ideje da „Pink“ i „Hepi“ treba da nastave da truju našu decu. Evo kako izgleda… Evo kako vladajuća većina misli o društvu u kome se nalazimo. Evo kako izgleda debata o anketnom odboru. Evo kako je izgledala debata o REM-u. Dakle, vi jedino što znate očigledno jeste da skrećete sa teme.

Dakle, da imate nešto da kažete, vi bi nam lepo rekli – pa, dobro, taj REM je radio u interesu naroda na taj i taj način. Da imate nešto da kažete, vi biste rekli – pa, dobro, nama je taj „Pink“ i „Hepi“… to su važne televizije, one imaju da kažu nešto i dobro, nemojte tako, ljudi, vi grešite. Možda biste to mogli da kažete kada biste želeli da učestvujete u ovoj raspravi, ali sada nema više argumenata. Ni taj „Pink“ i „Hepi“ ne mogu više da sakriju ono što svi ljudi vide.

Ja sam ovde pominjao to više puta. Zamerili ste mi, ali mislim da možda to što ste mi to zamerili čini stvari jasnijim i istinitijim, da čak ni ljudi koji glasaju za SNS ne mogu da razumeju kako je normalno da imamo društvo u kome ove fabrike mržnje mogu nesmetano da rade. Ja sam duboko uveren da je tako i ja sam duboko uveren da je vama to veliki problem, ali šta da radite – kako sejte, tako žanjete. To će se sigurno odraziti na vašu podršku.

Ja znam da vaš predsednik to najviše voli da gleda, da njega to najviše boli. U trenutku kada se dešavaju u Srbiji najveći problemi, jedino o čemu on razmišlja jeste ta podrška, pa onda se to prenosi, od problema u prosveti do problema sa spoljnom politikom.

Dakle, meni je to jasno, ali nažalost po vas, ali dobro za naše društvo je to jasno sada i građanima. Kako drugačije opisati da premijerka jedan dan nakon tragedije kaže – sistem nije zakazao. Kako znamo? Nema veze. Nije važno kako znamo, mi znamo da sistem nije zakazao. A kada treba da se meri rejting građana, e onda ćemo da platimo najskuplje firme da nam rade istraživanja svakodnevno, pa ćemo onda na osnovu tih istraživanja da znamo šta kažemo, pa da šaljemo šizofrene poruke, kontradiktorne. Jedan dan tvrdimo jedno, drugi dan drugo.

Tako izgledaju obraćanja predsednika. U to ćemo da uložimo sve pare, u to ćemo da uložimo sav trud, da najbolje manipulišemo građanima, a analize, istraživanja kako smo došli do toga da nam se ovakve masovne tragedije dese, to nema veze. To znamo odmah. To nam je bilo jasno odmah. Ona je samo ušla tamo i videla sve okej. Sistem nije zakazao, ma nema šta da se ona bavi više time, nema šta da se menja.

Videli smo i da je to postala i državna politika ovde za ovim govornicama. Državna politika vam je postala - sistem nije zakazao. Kako je to završilo na kraju u tim izveštajima? Kako je završilo u izveštajima?

Sada ste mi pomenuli da sam nešto govorio dok je premijerka bila tu, pa da, ona je najodgovornija ovde u ovoj državi. Ona bi trebalo da sprovodi politiku. Kako smo došli do toga da nakon 123% povećanja bezbednosno interesantnih događaja u okolini škola, povećanje u istom periodu prošle godine i ove godine, nakon tragedije, 123% povećanje ovih događaja, mi dođemo, sve je u redu. Ona kaže sve je okej, sistem nije zakazao, 438 takvih događaja u ukupnom zbiru se desilo u samo devet dana. Skoro 200 puta pretnje našoj deci, 22 nožem, 18 pištoljem, ili obrnuto, i sistem nije zakazao, sve je u redu.

Dođe čovek ovde, ministar policije, kaže nam da je to normalno, da bi to trebalo da uliva neku vrstu sigurnosti. Kome to uliva sigurnost? Jel nekome uliva sigurnost da vam dođe ministar policije i kaže, nakon svih ovih podataka dođe i kaže, sistem nije zakazao, sistem je stabilan, jeste da je malo povećana pažnja javnosti, ali sve je u redu. To vam se nalazi u zvaničnim izveštajima.

Možda je vama smešno, gospodine Jovanov, verovatno vam je smešno što se mi ubismo ovde da to dokažemo. Kažete, ponavljamo govore, a šta drugo da pričamo? Šta drugo da pričamo? Govorimo o anketnom odboru koji treba da utvrdi ove stvari, a vi ste prvog dana znali da je sve u redu.

Izveštaj REM-a kaže „Pink“ i „Hepi“ su sve standarde ispunili. Slušajte ovo… Ne znam gde mi je. Naći ću ga posle. Jedan citat sam hteo da pročitam sa „Hepija“ ili sa „Pinka“, ne mogu ni da ispratim više.

Dakle, šta je poenta, gospodo? Dakle, vi nemate nikakve odgovore. Mi vas ovde danima molimo da nam odgovorite - kako je moguće da REM ne reaguje ni jednu od ovih stvari koje smo pomenuli? Kako je moguće da se takve stvari dese? Vi nam nudite spiskove nepodobnih glumaca. Vi nam nudite nove napade. Nudite novi izliv nasilja u organizam. Zašto? Jel ne mislite da je ovo previsoka cena koju smo kao društvo platili?

Ja kažem - nije ministar krivac, nije ministar pucao, a vi kažete - evo ga, okrivljuje ministra. Ne okrivljujem ga, samo kažem da ima odgovornost kao neko ko vodi ovu oblast. Govorim vam da treba da okrenemo drugi list, da treba na drugi način da se bavimo svime ovim. Šta kažete sa vaše strane, kažete - plaćenici, ološi, rušitelji države. Da niste možda malo preterali?

Znate, građani, šta se dešava onda sa time? Dakle, sa najviših državnih funkcija dobijete te etikete. Pokazao sam ovde na tvitovima, u javnom govoru, u člancima, mogli ste da vidite ovde u govoru poslanika, to ološi i hijeni, najgori među svima, rušitelji države, izdajnici. To dolazi sa najvišeg vrha, a onda se prenosi na niže redove, onda ti niži redovi, mada, poput botova na društvenim mrežama, ne znam, izlivaju to dalje, šire to dalje, gostuju u TV programima. Neki od vas, dokazao sam to prošli put, uređuju „Informer“, kače na „Informer“ direktno iz Skupštine vesti i svoje užasne tekstove. Znači, to se prenosi na javnost, onda ta javnost to gleda i valjda bi trebalo da reaguje, kao što se reagovalo, ne znam, možda i nije, ali se svakako desilo nešto što je strašno da se na kolima Irfana Mensura vrši napad, da se vrše pretnje glumcima o kojima sam vam pričao, da se vrše napadi na medije, da se vrše napadi na nas poslanike. Tako to ide.

Krene se od toga - ti si rušitelj države, a šta se radi sa rušiteljima države i izdajnicima. Njih bi valjda trebalo neko da ubije, neko od tih ljudi koji vam veruju, ko drugi. Tako se širi nasilje po ovom našem društvu, onda imate to da se te naslovne strane „Informera“, „Aloa“, „Srpskog telegrafa“ komentarišu u jutarnjim programima „Hepija“, „Pinka“, da se stvara atmosfera u kojoj, recimo, daću vam primer u kojem smo lično bili ugroženi, se urednik političke rubrike najstarijeg dnevnog lista na Balkanu pojavi u programu posle ručka kod Milomira Marića i on sa drugim gostom govori o tome da li je najbolje ubiti predstavnike opozicije sekirom ili je bolje ubiti ih puškom. To dolazi od vas, ne može dolaziti sa druge strane. Vi činite tu većinu, vi činite tu vlast. Vi činite tu odgovornost. To sa te strane dolazi.

Ja nisam govorio o neimenovanim osobama. Ja sam govorio o onima koji su narodni poslanici. Oni to govore svojim imenom i prezimenom, oni se ne kriju. Pitate me ko su oni, da ih navedem. Neću da ih navedem. Neću zbog toga što ne želim da im dam priliku da sada govore o tome, da se pravdaju, da napadaju. Želim da kažu odgovoran sam i ovo ne treba više da se dešava. Da vi možete to, vi biste to verovatno uradili. Ja razumem da vi ne razumete da bi ovo trebalo da stane, ali cena koju smo kao društvo platili je prevelika.

Nazovite me naivnim slobodno, ali pomislio sam da bi tragedije koje su se desile u ovom našem društvu možda mogle čak i kod vladajuće većine da izazovu jedno zaustavljanje, jednu pauzu u svemu tome, pa da kažu - dobro, možda i moja odgovornost postoji u tome, možda ja kao narodni poslanik ne moram ovo da pišem, možda ima i neki drugi način borbe, možda imaju neki argumenti koje ova opozicija, ako je već tako, ne znaju šta pričaju, neuki su, kako nas već nazivate, pa možda mogu i argumentima da pobedim, možda ne moram nasiljem da se borim barem u ovoj Skupštini.

Koji argument vi ljudi imate da branite „Pink“ i „Hepi“? Šta je vaš argument? Dajte da čujemo. Dajte recite nešto. Recite nam - mi mislimo da ne treba oduzeti frekvenciju „Pinku“ i „Hepiju“ zbog toga i toga, mi mislimo da je REM radio odličan posao zato što su oni, na primer, kada se desio slučaj A uradili meru B i zbog toga mi mislimo da su oni odlični. Da li ima jedna mera REM-a koju vi možete da branite? Dakle, da li zaista možete, molim vas, jedan argument da kažete u odbranu ovoga što vam govorim? Da li možete jednu stvar da kažete u odbranu ovih fabrika zla? Ja znam da su one vama potrebne. Ja zaista to razumem. Kako bi drugačije dobili izbore? Kako bi drugačije širili napade na političke neistomišljenike? Da nema toga, ne bi bilo moguće tvrditi da su glumci rušitelji države.

Većina glumišta, većina kulturnog blaga u domenu glumišta je vama rušitelj države. Biće da možda nije u redu sa vama onda, ljudi. Da li bi mi mogli kao društvo da izađemo iz ovoga sa nečim pozitivnim? Da li bi mogli da se dogovorimo da stane ova bujica vaše propagande, da se vaša mašinerija zaustavi, jer je vi kontrolišete? Ja da se pitam, da mogu dugme da pritisnem, ja bih ga pritisnuo, ja bih zaustavio. Da sam predsednik rekao bih Suzani Vasiljević - zaustavi, bre, ovo, čoveče, što si napravila, stani malo, stani malo, trpimo svi, trpe nam deca, ta deca što vi kažete, ta deca što mi kažemo. Dakle, sva ta deca trpe zbog ovoga što radite. Jel ima negde pauza da se pritisne, bre, ljudi, da se zaustavi ta propaganda, mržnja, sve to što stalno izlivate godinama po ovom našem narodu?

Narod prepoznaje da nećete ništa da uradite i zato je na ulici, zato su ljudi tu. Ljudi su videli da ako se nastavi ideja da sistem nije zakazao da nema potrebe da se išta menja i zato su ljudi na ulici, zato će biti ponovo na ulici.

Ovde ću se zaustaviti, a imam još mnogo da vam kažem, svašta. Hvala vam puno.

Hvala prethodnoj govornici na tome što smo barem imali jedan trenutak da malo drugačije čujemo i neke druge argumente i na tome joj zahvaljujem. Moram samo da kažem da tu ljubav koju ste na kraju iskazali prema svojoj državi siguran sam da osećamo i svi mi ovde, siguran sam da osećaju i glumci koji se nazivaju rušiteljima države, siguran sam da osećaju mediji koji se nazivaju izdajnicima i svi ostali. Kad bi mogli nekako da razumemo da ta neka ljubav prema našoj državi, da ljubav prema društvu, prema svim činiocima koji ga čine nije ograničena samo na one koji se sa nama slažu, na istomišljenike, nego može biti jednaka i od strane neistomišljenika, da ne moramo jedni druge nazivati neprijateljima, da ne moramo nazivati ljude koji drugačije misle neprijateljima države i slično.

Ja bih hteo da vam kažem, ovde sam govorio puno o tome zbog čega REM ne radi. Hteo bih da podelim jedan slučaj i voleo bih da mi neko kaže – ko može da brani jednu ovakvu situaciju? Ko može da brani nečinjenje REM-a, evo, recimo, baš u ovom slučaju?

Autonomni ženski centar se obraćao REM-u zbog onoga što se dešavalo na „Pinku“ u emisiji „Kod Jovane na ispovest“, koja je emitovana u oktobru prošle godine, znači, ne tako davno, čeka se još uvek da čujemo zbog čega se ne reaguje. Dakle, u razgovoru u okviru pomenute emisije Jovane Jeremić je i novinar-reporter, razgovarali su putem uključenja uživo u programu sa suprugom i majkom osumnjičene žene iz Grocke, prema kojoj je Drugi osnovni sud odredio meru pritvora do 30 dana, zbog sumnje da je izvršila fizičko nasilje nad troipogodišnjom ćerkom. Sad, u tom razgovoru koji su imali novinar Raonić i voditeljka Jeremić otkrili su identitet maloletne devojčice, žrtve nasilja, i njenog maloletnog brata. Navodili su sagovornike na otkrivanje informacija iz privatnog i porodičnog života maloletnog deteta. Komentarisali su postupak istrage koji je pokrenulo nadležno tužilaštvo i komentarisali su postupak izmeštanja maloletne dece iz ove porodice od strane Centra za socijalni rad. Nakon završetka javljanja sa terena voditeljka Jeremić je nastavila razgovor o ovom slučaju sa gostima u studiju i, pazite sad, sa astropsihologom Lunom.

Sad, kad vam neko preda jedan ovakav slučaj, kada vam prijavi ovakav jedan slučaj, kada dođe do tog REM-a, pa ja ne znam ko može da kaže – u redu je da se REM o ovako nečemu ne izjasni. Ja ne razumem to. Ja ne mogu ovo da razumem. Kako je moguće da mi dođemo do toga da vi danas branite taj REM? Kako je moguće da niko od vas ne vidi da je ovo problem? Imali smo situaciju da je u programu uživo, ja mislim na „Hepiju“ ili na „Pinku“, svejedno, obe televizije, tražimo da se zaustavi ovo nasilje koje dolazi sa njihove strane, imali smo situaciju da se isto kao što je ovde korišćen neki astropsihologi, parapsiholog, ne znam šta je ovo u pitanju, dolaze ljudi i otvaraju horoskop silovatelju i horoskop otvaraju njegovoj žrtvi, pa onda komentarišu to, upoređuju, pa valjda je to zanimljivo gledalištu, pa onda ljudi kao gledaju, eto, pa su oni tu stavili…

(Nataša Jovanović: Pa šta? Pa šta? Zašto gledaš?)

Evo, ja ću vam dati priliku za repliku. Jel me stvarno pitate – pa šta? Gospođo Jovanović, kada dođe do ovakvih situacija, ovo je katastrofa što vi ne znate. Pa šta? Pa ovo je stvarno grozno što vi ne razumete šta je problem sa time da se na ovaj način retraumatizuju ljudi, da se oni stavljaju ponovo u prvi plan, da se onda žrtva stavlja u istoj emisiji sa silovateljem i da im se otvara horoskop. Pa ovo je katastrofa što vi kao narodna poslanica ne razumete šta je problem u ovome. Pa da li ja stvarno treba osmi put da vas podsetim ovde da kada deca, kada ljudi bivaju izloženi nasilju, tražim citate, kada vide ovo, kada se normalizuje nasilje na televizijskim programima, da dolazi do povećanja krivičnih dela, da neki od tih ljudi koji su izloženi nasilju, a posebno deca, mogu i sami da postanu oni koji sprovode nasilje.

Dakle, ljudi, pročitaću vam samo citate iz istraživanja, 40 godina istraživanja, dakle, ne nešto što je novo, sad su se ljudi setili da to možda nije dobro, nego 40 godina istraživanje je dokazalo da je izloženost nasilju u televizijskom programu opasna za dečje zdravlje i blagostanje dece. Izloženost i uticaj nasilja u medijima u direktnoj je vezi sa nasilnim ponašanjem. Dakle, upravo je ovo i vaše nerazumevanje zašto je ovo problem ono na šta mi želimo da reagujemo.

Ali niste vi jedini, gospođo Jovanović, koja ne razume da je problem da se u programu otvara horoskop žrtve i počinioca krivičnog dela. Pogledajte, Olivera Zekić kaže – mi živimo u 21. veku, pa uostalom, novine prodaju suze, krv i slavne ličnosti. Ako se sećate, a građani se verovatno sećaju, jer je ostavilo jako težak, grozan i mučan osećaj, recimo, onaj intervju sa silovateljem u „Informeru“. Ona kaže da je to normalno, to je ekskluziva, to želimo da se zapravo prodaje u novinama. Ovo nesumnjivo privlači pažnju, ovo je nesumnjivo nešto što povećava rejting, očigledno, ne biste to radili, ali kada se dozvoli da mediji zarađuju na tuđoj muci, na tuđoj nesreći, na tuđoj patnji, na retraumatizaciji žrtava, na isticanju, na guranju tih žrtava u prvi plan, na tome ne treba mediji da zarađuju, naši zakoni kažu da to nije dozvoljeno.

Ja vas onda pozivam, kako je moguće da REM ne reaguje na to što se u jutarnjem programu ili ne znam, nije jutarnjem, popodnevnom, od 12.15 do 12.45 časova, „Kod Jovane na ispovest“, otkrijete identitet maloletne devojčice, žrtve nasilja, i njenog brata maloletnog, to vas ne zanima, to ne zanima REM. A što ne zanima to REM? Jel to politička borba? Šta je problem da se reaguje? Šta je problem da kažete, evo, REM nije reagovao na ovo, nije dobar REM, ne radi kako treba, ne zaustavlja nasilje? Šta je problem?

Gledajte samo ovaj citat, ljudi, pored ovoga. Kaže osuđeni kriminalac, citiram: „Najlakše krivično delo je ubistvo, nekoga ko se ne nada, znači, da ga ubijete. To je lakše nego da obijete jedna vrata i da uđete unutra i da pokupite neku robu ili neku stvar. To je za mene uvek bilo najlakše krivično delo. Deset dana je dovoljno da ispratite jednu, bilo koju osobu, da uđete u njene navike i da izaberete momenat kako i kada da ga ubijete“. I onda on ponavlja, analizirao je to, razmišljao je dugo o tome, došao je na TV „Hepi“, došao je da objasni i sad on kaže ovako za kraj: „To je najlakše krivično delo. Samo pazite da ne ostavite DNK ili da vas neko ne prepozna kad vas vidi. Inače, sve ostalo je sasvim lako. Sasvim je lako povući oroz, sasvim je lako ubosti ga nožem, staviti mu eksploziv ispod auta ili pored auta i razneti ga. To je najlakše krivično delo“, ponavlja osuđeni kriminalac po treći put u programu TV „Hepi“.

Ja vas sada molim ako može neko da mi objasni kako je ovo moguće, zašto je ovo u redu? Ovo nije u redu prema našim zakonima. REM bi trebalo da na ovo utiče, REM bi trebao da ovo osujeti. Trebalo bi da zaštiti našu decu. Trebalo bi da kaže – ovo je neprihvatljivo. Zašto REM ne reaguje i zašto ga branite i zašto ne dođemo do toga da REM podnese ostavku?

Hteo bih još nešto da kažem. Dakle, juče na tom istom „Hepiju“ u okviru jedne od najpopularnijih emisija, koju vodi glavni urednik, gostovao je predsednik ove države. Taj predsednik ove države je rekao nešto što je za mene jako zanimljivo. Taj predsednik naše države, nažalost predsednik, govorio je o tome, i baš je eksplicitno čovek… Dakle, izvinite, nemam nameru da sada se obraćam narodnoj poslanici, ali je predsednik eksplicitno osudio potpredsednicu parlamenta Sandru Božić i rekao da te stvari koje radi ne radi u ime SNS.

Šta sad? Sad ja kažem da ne radi to? Pa čak i predsednik vam to kaže i vi ćete to braniti? Zašto? Kako je ovo sada moguće? Objasnite mi tu izokrenutu realnost u kojoj vas on moli da u ime SNS to ne radite.

Da li je to razlog zašto vaš predsednik pravi taj neki novi pokret ili kako se zove to sada što hoćete da uradite? Da li vas se on stidi?

Ja moram da razumem ako je stid u pitanju. Ja moram to da razumem. Zaista, i mene bi bilo stid da mi prvi saradnici na ovaj način, kao što sam čitao, da se oni na taj način obraćaju.

Dakle, samo da razjasnimo nešto, dragi građani. Ne znam da li ste primetili, s jedne strane je bilo čitanja nekih teških reči, s druge strane je bilo čitanja isto nekih teških reči. Ono što sam ja ovde pokazao, to nisu neki neimenovani izvori, to nisu neki izvori sa „Tvitera“, koje naravno osuđujem, to su narodni poslanici. Najviši vrh ove države vam koristi ove izraze.

Da ne bude neke zabune, ono što je došlo sa druge strane su neimenovani izvori. Nema to veze da li su neimenovani ili imenovani, mi ih osuđujemo sve. Jednako su loši, ali kada dolaze od narodnih poslanika, kada dolaze čak od potpredsednice parlamenta, kada dolaze od predsednika države, oni imaju neku drugu težinu. Oni imaju težinu, jer dolaze sa odgovornih mesta, koji bi trebalo da učine sve da se tako nešto više nikada ne ponovi, ali, kao što vidite, to se non-stop ponovo, ponovo, ponovo ponavlja.

Dakle, moj predlog je da zaustavite sve ovo, da ne činite da vas se vaš voljeni predsednik stidi. Čovek se očigledno stidi onoga što radite. Eto, čak i on je prepoznao da bi možda trebalo da to radite u svoje ime, jer je sramota čak i za jednu stranku, poput SNS, koja vas je dovela na mesta na kojima se nalazite, da na taj način se obraćate kao narodni poslanici.

Imate neku odgovornost, imate neku težinu, a ako se ne zaustavite tu, pročitaću vam i sledeći put šta je vaš predsednik rekao za vas, pa ako vam je nevažno šta ja govorim, ako vam je nevažno šta govore vaše kolege iz opozicije, ako vam je nevažno šta kažu građani, evo neka vam bude važno šta vaš predsednik o tome govori.

Hvala puno.

Izvinjavam se, gospodine Tomaševiću.

Neću dužiti sada. Moram nešto da vam kažem. Manje-više, voleo bih da se i meni neko ovde izvini zbog napada koje sam trpeo, ali hajde da krenemo od onih koji zaista bi zaslužili odmah da im se neko izvini. Izvinite se glumcu Milanu Mariću, kojeg ste nazvali antisrpsko đubre. Izvinite se Tamari Dragićević i njenom mužu za ove grozne napade koje je trpela. Osudite one koji prave spotove mržnje i prave nepodobne spiskove glumaca. Pazite, ja vas to molim, ali hajde da vidimo šta kaže onaj koji se očigledno stidi onoga što radite.

Neko je rekao da treba da citiram Andrića. Ja sam siguran da vi mislite da je Aleksandar Vučić veći i od Andrića, od Tesle, od Pupina, od svakoga mislite da je veći, pa da vam citiram njega, biće vam, siguran sam, milo oko srca, jer ste stvorili jednu takvu situaciju da u ovom našem društvu postoji samo jedna vrednost, a to je da li ste uz Vučića ili niste.

Dakle, šta on kaže? Taj čovek koji se očigledno vas stidi kaže – sve mislim različito od glumaca i ponosan sam što sa njima nisam saglasan, ali nema potrebe da koristite rečnik đubre i slično, jer to nema nikakvog smisla, te molim poslanike i partije čiji sam član i svih ostalih iz vlasti da to ne rade, jer to nema nikakvog smisla.

Znate, ja u dobre namere ovog čoveka sumnjam, ali ću ih ostaviti sa strane. On je rekao nešto pozitivno. Rekao sam ovde kada sam ušao u parlament da ću uvek da istaknem ono što mislim da je pozitivno i, evo, sada se odredite prema molbama koje vam dolaze od vašeg autoriteta. To je vaš sistem vrednosti koje taj čovek propagira. Kako onda i ološ i hijene, a one nemojte i đubre i ološ i hijene? Kako onda zaustavite ovaj jezik mržnje, a vi ga nastavljate? Dakle, ja mislim da bi zaista trebali svi da se zaustavimo tu, da odavde izađemo kao bolji ljudi, da ovo društvo izađe kao bolje društvo i to bi bio jedan lep napredak odavde. Toliko. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Osetio sam potrebu i smatram da je važno da se kao predlagač oglasim i nakon izlaganja nekoga ko dolazi kao koalicioni partner SNS, iz SPS i za početak da se zahvalim gospođi Ivković na jednom jako smislenom izlaganju koje odstupa od onoga što smo mogli da vidimo do sada, barem na neki način doprinesemo da zaista idemo ka nekoj diskusiji. Vi i vaše kolege ste to radili i ranije. Sada, ono što ste govorili, hteo bih oko toga da kažem.

Vaša politička stranka igrala je, ako ne ključnu, onda jednu od ključnih uloga u decenijama prethodnim kada ste vodili resor prosvete. Očekivao bih da ste malo više govorili o tome obzirom da je zaista velika odgovornost bila na plećima vaših predstavnika ministara i slično. Zašto mi je to važno. Zbog toga što smo se ovde baveći se predlogom za ovaj anketni odbor govorili o nekim merama za koje smatram da ste možda svojim delovanjem u prethodnom periodu mogli da učinite da situacija u prosveti bude mnogo bolja od one koja je danas. Dakle, očekivao bih da možda kao jedna partija koja u svom imenu ima socijalistička, prepoznajete važnost toga da je sistem obrazovanja važan u smanjenju društvenih nejednakosti, ostvarivanju šansi svih ljudi koji čine ovo naše društvo i smatram da ste ako ste vi birali taj resor ispravno izabrali, ali nisam siguran da ste radili ono što bih voleo da sam video u prethodnim godinama, kada ste vi pitanju decenijama.

Dakle, naša prosveta, u nju se ulaže 3,5% BDP, mi smatramo da treba da se ulaže 5%. podsećam na ono što sam govorio i prethodnih dana, zato što mislim da bi ovaj anketni odbor trebao i o tome nešto da kaže. Možda ne može sve mere da da koje bi trebale da poboljšaju ovo društvo, ali ćemo mi svakako u ovim diskusijama koje imamo i u budućnosti, ovde o tome razgovarati.

Smatram da su plate koje imaju nastavnici jako niske. One se nalaze od 10 do 17% ispod proseka naše države. Zbog čega ste to dozvolili, zbog čega, kao neko ko ima ministra, ko bi trebalo valjda da se bori za to da imamo bolje uslove za naše nastavnike, zašto niste uticali da u ovoj oblasti u kojoj je 80% ljudi visoko obrazovano imaju plate kakve su valjda adekvatne, ukoliko ti ljudi treba da budu autoritet našoj deci, ukoliko oni treba da budu, a zamislite s kime se takmiče, ti se ljudi se čak takmiče sa osuđenim kriminalcima da budu autoritet, pa smo mogli da vidimo da je to ono što je ušlo u naše škole? Dakle, ja smatram da ste mogli više da utičete u tome.

Takođe, smatram da bi trebalo da utičemo zajedno na to da se nastavnici ne smatraju administrativnim radnicima, nego da bi trebalo da imaju više vremena da se posvete deci koju treba da vaspitavaju i koju treba da obrazuju. Mislim da je potrebno zaposliti više psihologa, više pedagoga, socijalnih radnika, da bi trebalo da ukažemo veću pažnju tome da se mentalno zdravlje naše dece i naše generalno nacije drugačije tretira, da imamo više ljudi koji će moći da se posvete njima.

To je ono što smo govorili u prethodnim prilikama o tome šta treba učiniti u prosveti. Sad ja vama govorim o prosveti ne zato što ste vi sad rekli nešto pogrešno o tome, nego zato što smatram da ste kao članica SPS na neki način možda i odgovorni i možda bi trebali da branite to kako ste doveli do toga da se prosveta nalazi na ovim granama.

Još jednom ću ponoviti, smatram da je pozitivno što je Branko Ružić podneo ostavku. Nadam ste da ste na to mislili kada ste rekli da bi trebalo neki pozitivan primer da se da. Za mene je to pozitivan primer, šta god vi mislili o tome i na koji god način branili tu ostavku time da ne naškodi slučajno vašim koalicionim partnerima.

Ono kad ste govorili o hitnim merama Vlade, voleo bih da ste se barem malo osvrnuli, a pričao sam ovde jako dugo o tome kako je premijerka tvrdila dan nakon ove nesreće da sistem nije zakazao, voleo bih da ste se osvrnuli, recimo, na to, nego ste rekli da podržavate hitne mere Vlade koje su donete nakon ovih ubistava. Ali, znate šta, govoriti o moratorijumu na dozvole nakon ovih ubistava, govoriti o reviziji dozvola nakon ovih ubistava i o tome kako se drži oružje, znate, taj zakon o držanju oružja nije neka nova stvar, ona postoji i ranije, to da se oružje mora držati odvojeno od municije, to da treba sef, to da treba prosto jedna pažnja, revizija uverenja medicinskih i slično, to je sve postojalo i ranije.

Ako mene pitate, a voleo bih da prenesem argumentima to i na vas, meni se čini da je to još uvek onaj domen da sistem nije zakazao od državne politike koja pokušava da nas uveri – eto, mi smo sad nešto uradili. Ali, imali ste vremena, naravno, mislim i na vas ali pre svega mislim na vladajuću većinu, imali ste vremena prethodnih šest i po godina da nešto uradite da se to oružje i njegov broj smanji.

Procene koje mi imamo kažu da 2,7 miliona oružja postoji kod naših građana. Od toga je veći deo nelegalan. Možda su cifre drugačije u realnosti, ne znamo, to su procene, ali nas zabrinjava što u državnim strategijama, znači, u najvažnijim dokumentima MUP-a, vi nigde ne prepoznajete taj problem velike količine naoružanja kod ljudi. On se javio sada, nakon tragedija, kao nešto što je značajno. I mi se sa tim slažemo. Nemam nikakav problem da kažem da je dobro da se smanji broj naoružanja kroz poziv ljudima da ga daju, da ga predaju, ali ipak je trebalo nešto uraditi u prethodnim godinama, pre ove tragedije. Mi smo imali situaciju da je 10.745 komada oružja oduzeto u prethodnih 6,5 godina. Bilo bi dobro da se na tome više radilo. Mogli ste možda to da pomenete.

Nešto mi je zaparalo uši i hajde da tu stanemo. Rekli ste da je Vlada donela meru zabrane programa koja promoviše nasilje. To ste vi rekli, ja sam zapisivao, evo vidite, ja pažljivo slušam, da bih mogao da vam odgovorim. Ako sam pogrešio, ispravite me. Rekli ste da je jedna od mera koje je Vlada donela, za koje tvrdite da su dobre, pravovremene i hitne – zabrana programa sa nasiljem. Jesam pogrešio? Ima to u stenogramu. Ili nisam? Ako sam pogrešio, izvinjavam se, ako nisam pogrešio, voleo bih da mi kažete koji su to programi zabranjeni? Koji to programi bi uopšte trebalo koji već nisu, trebalo bi već da zabranjeni, trebalo bi da ne postoje. Ako ne slažete sa mnom, vi recite. Recite – ja smatram da treba da postoje programi sa nasiljem. Ali, ja mislim da se i vi i ja slažemo da ne treba da postoje.

Samo mi nije jasno, kad govorite o hitnim merama Vlade, na šta tačno mislite? Jel mislite na ono kad je predsednik obećao da će to da stane? Možda mislite na to da je predsednik obećao, odnosno pitao je svog drugara Željka Mitrovića ako bi mogao malo da zavrne slavinu „Farme“, da malo stane sa „Parovima“, rijalitijem, ne znam šta sve postoji? Ako mislite na to, samo da vam kažem, odmah nakon gostovanja predsednika u emisiji „Hit tvit“, na kojoj je rekao da će to stati, je počela nova epizoda rijalitija. Dakle, evo, molim vas, ako možete to da mi odgovorite, ako ne, nije ni važno, ja mislim da se ništa nije desilo i mislim da ova vlast zapravo samo želi da nas anestezira, da kaže da je sve u redu i da se nastavi dalje, a od vas kao nekoga ko je vodio resor prosvete bih očekivao odgovore i to kako dalje sad sa ovim? I dalje ćete imati, izgleda, čini mi se, ministra prosvete. Dajte nam neke odgovore. Šta planirate da radite? Jel vidite na šta liči završetak ove školske godine? Hvala vam puno.

Poštovani građani, ovo što ste sada mogli da vidite jeste još jedan način kako se Vladimir Orlić odnosi prema ovoj sednici i prema načinu vođenja sednice i prema poštovanju prema narodnim poslanicima i prema svemu onome što bih trebalo da je Narodna skupština.

Dakle, čovek ide redom po Skupštini, gleda ko je trenutno van ove sale i bira koga će da prozove, iako nije na listi govornika. Dakle, za one koji ne znate postoji jedna lista govornika koja se uobičajeno preda pre početka svake tačke dnevnog reda, na koju onda mogu ljudi da računaju kada će se javiti. Ljudi imaju ovde različite načine kojima se bave na ovim sednicama. Imaju sastanke odbora, imaju druge vrste sastanaka, imaju analize, imaju razgovore, imaju sastanke, imaju način na koji se bave time, primaju građane. Hvala kolega.

Znači, rade na tome da važne poruke koje dolaze iz ovog doma mogu da dopru do ljudi, da mogu da uključe ljude, da mogu da razgovaraju, da mogu da sa ljudima stvaraju budućnost ove države.

Ono što ste vi uradili jeste da zabranite da bilo ko može da učestvuje na konferencijama za medije u ovoj Skupštini. I sada kada dođemo do toga, kada neko izađe iz sale, možda ima potrebu da ode u toalet, zamislite ima potrebu da ode u toalet? Znate šta se onda desi, valjda je navikao da predsednik nikada tako nešto ne radi, da pije lekove, da bi se ovde predstavljao kao neko ko može da izdrži neke nenormalne nadljudske snage, da nam ovde pokazuje, jer valjda jedino tako može u očima onih kojim je vođa potreban, koji svoje mišljenje nemaju, treba valjda tako da zadrži autoritet.

E, pa eto tako to izgleda. On ide po sali, gleda ko je tu, ko nije, onda bira koga će da prozove, ne bili mu oduzeo mogućnost da govori. To je još jedan način nepoštovanja ove Skupštine. To je još jedan način neprimerenog vođenja ove sednice.

Ono što mi možemo još da vidimo, a što bi trebalo da nas sve opomene, da nam svima kaže da je možda ovo sve otišlo predaleko, su uvrede, su pretnje koje dobijaju moje kolege i narodni poslanici i građani i glumci i mediji. Za vas su svi oni rušitelji države, mrzitelji države, izdajnici i kako ih već sve nazivate.

Moj kolega kome sada niste dali, iako je pomenut, ima repliku, gospodin Jovanović, pretrpeo je ovih sati dok traje ova sednica, najodvratnije pretnje po život. Slušajte ovo: „Ćutu treba zaklati“. Stvarno? Stvarno treba zaklati narodnog poslanika? Stvarno treba zaklati nekoga ovde? Stvarno treba nekoga zaklati, učesniče „Farme“, drugi u finalu, skoro pobedniče, što ste se naljutili na Željka Mitrovića kada vam nije dao pare? Učesniče rijalitija, vedeto SNS, treba zaklati Ćutu, stvarno? Jesmo li dotle došli?

Kaže: „Idiot je opet pijan“. To su vaše reči koje se posle prelamaju dalje. To tako funkcioniše, gospodo. Ovde smo govorili puno o tome kako se nasilje preliva iz ovog doma dalje. Prepričaću vam građani taj mehanizam. Prvo sa najvišeg vrha, najvišeg vrha ove države dolaze ovakve grozote koje se izlivaju dalje, ološi, hijene, rušitelji države, izdajnici.

Ovde smo čuli da neko želi da ubije predsednika. E tako na kraju dođemo da se preti klanjem ovde. Meni je ovaj vaš juče-prekjuče pretio da me treba ubiti. Pretili ste da će ljudi odavde biti nabijani na kolac, to je vaš način i način govora. Šta širite ruke? Šta širite ruke? Šta vam nije jasno? Treba zaklati vašeg kolegu, narodnog poslanika, stvarno?

„Ćutu treba na Terazije da visi. Upropastio je život nama“. Ćuta je upropastio život nekoj deci?! Kad je stigao? Kad? Dvanaest godina ste na vlasti, kako je upropastio život? „Tu bitangu treba skloniti sa ulice i u kavez ga staviti, govedo jedno, njega i ekipu, što hitnije skloniti u zatvor.

Narod je na ivici pucanja zbog lažnih ekologa“. Zbog „lažnih ekologa“ je narod na ivici pucanja?! „Moglo je da se napreduje, dole je lažni ekolozi, ako se narod digne, njih neće biti nigde, a gotovo je da to bude.“

Znate li odakle je ovo? Ovo je sa jednog sajta koji uređuje direktno i sa sednice Narodne skupštine, direktno uređuje narodni poslanik SNS, ovo je sa sajta „Informer“, ove mržnje koje dolaze. Evo da vam pokažem, gospodo, samo malo, nemojte da brinete, samo malo, pokazaću vam ko. Pokazaću vam kako izgleda kada se na sednici uređuje „Informer“. Evo, ovako izgleda, gospodo.

Ovo je vaš poslanik, izvolite, ovo je vaš poslanik. Ovo je sajt “Informera“, on uređuje direktno ovaj sajt i onda ne čudi, evo kolege da pogledate, onda ne čudi što se na istom tom sajtu nađu pretnje klanjem mom kolegi Jovanoviću.

Šta imamo da kažemo na ovo, gospodo? Verovatno ništa, zato što slične stvari dolaze od vas, dolaze sa javnog mesta od vas. Dolaze sa javnog i najvišeg mesta, od predsednika države, preko drugih mesta veoma visoke odgovornosti, kao što su one iz Skupštine, iz Narodne skupštine.

Ovo je nasilje o kome sam vam govorio. Ovo je način kako se nasilje prvo dolazi od vas, onda ulazi u medije na naslovne strane, onda dolazi do društvenih mreža, pretače se na „Pink“ i „Hepi“, onda vi o tome razglabate i onda dođe do toga da se na ulici ljudi napadaju, kao što mi se desilo na stepeništu ove Narodne skupštine.

Ako se Aleksandru Jovanoviću Ćuti, ako se meni, ako se drugima ovde narodnim poslanicima ovo dešava, ako se sačekujemo na stepeništu Skupštine, ako nam se preti klanjem, ako nam se preti ubijanjem i nabijanjem na kolac, čemu narod da se nada? Čemu onda narod da se nada od vaših batinaša, „Jastreba“, Langura, Belivuka i drugih?

Doveli ste ovu zemlju do dna. Doveli ste ovu zemlju, pitamo se samo kada će da lupi o dno. Doveli ste ovu zemlju do toga da su vam najprizemnije optužbe, najgadnije uvrede nešto kako razgovarate jedni sa drugima, verovatno.

Vaš predsednik vas se stidi. Vaš predsednik kaže – nemojte to da radite u ime partije, valjda u privatno vreme rastačite ovo društvo na sastavne delove agresijom, sukobima iza kojih stojite.

Kako vas, bre, nije sramota? Najodvratnije uvrede, najodvratnije napade, širite mržnju iz ovoga što bi trebalo da je dom demokratije. Pretite ljudima da će biti zaklani.

Za vas nisu reči. Ja ovo govorim za ljude koji gledaju ovo u svom domu, ne za vas, znam da vam ovo ništa ne znači, znam da se naslađujete time da gledate kako se širi patnja drugih ljudi. To je ono u čemu uživate. To je on što priželjkujete i želite. To je ono gde vaša ljubav leži i čime se vaše srce kupa. Hej bre, zaklaćete? Hej? Gde je kraj ovoga?

Hvala, predsedavajuća.

Ja se vama, gospodine Gavriloviću, izvinjavam. Izvinjavam se što nemamo bolje vođenje sednicom. Nadam se da će biti bolje.

Ostao sam dužan neke odgovore prethodnim govornicima, pa bih samo na to da upozorim.

Pre svega, hteo bih da se zahvalim koleginici Kralj na jednoj odmerenoj i razumnoj diskusiji i nadam se da ćemo više takvih diskusija imati u naredno vreme.

Ja ću odgovoriti na to kada budem mogao na sličan način.

Hvala vam zbog toga što vraćate ovu diskusiju u neki ljudski okvir.

Ono što moram da kažem da sam puno uvreda čuo ovde, puno napada, opet govor mržnje. Hteo bih da vam kažem nešto. Mene to ne može uvrediti zato što nema nikakve veze sa mnom, pa onda teško da me može to nekako boleti ili na neki drugi način, šta već želite sa tim da postignete.

Morate, ljudi, da se odlučite da li smo mi članovi ganga Belivuka, Kurtijevi ratnici u Srbiji, Alijini mudžahedini. Govorite da smo neobrazovani. Meni govorite da je mi je otac silovatelj, da nikad nisam radio. Znate, mene bi to možda i bolelo kada bi imalo ikakve veze sa istinom. Pošto to nije tako, eto, dužan sam da vam to kažem, da prosto nije tako.

Prethodnom govorniku iz ove stranke vladajuće većine moram nešto da kažem. Dakle, da, zaista je predsednik… Mada ne znam zašto se predsednik bavi tim merama, zar ne bi trebalo Vlada da se bavi njima? Mi ovde imamo jedan sistem u kome nije predsednik taj koji je nadležan za svaku sitnicu u ovoj državi. Ima neka Vlada koja bi valjda trebalo da se bavi, ali to su sad kad dođemo do toga, već sitnice koje vas ne zanimaju mnogo, Ustav, zakoni, nadležnosti i slično. Nema veze, ne žalim se na to. O tome su pričale sve moje kolege, pričaćemo još kako je predsednik uzurpirao sve poluge vlasti. Hajde da dođemo samo do suštine.

Govorite o merama koje je predsednik uveo, pa onda gore kažete da su uvedene neke mere za decu do 16 godina. Ima jedan transparent na ovim protestima, koji kaže – a šta dobijaju deca koja nisu doživela 16 godina?

Vidite, suština ovoga što ovde radimo nije da se nekome dodeljuju neka mizerna sredstva, nego je suština da dođemo do toga da se više ovakve tragedije nikada ne dese.

Kada odgovarate na ovo što dolazi od strane opozicije, trebalo bi da razgovaramo o tim merama koje smo mogli da uradimo ranije da do ovoga ne dođe. To vam je jedan način. Da li je moguće da mi neko odgovori šta je radila policija, zašto nije oduzela više oružja? Govorimo o tome četvrti dan. Voleo bih da sam čuo zašto je policija u prethodnih šest i po godina oduzela samo 10.750 komada oružja? Zar nije moglo više? Možda nije moglo, vi ćete da odgovorite. Možda možete da kažete – to je maksimum koji smo sa ovim kapacitetom mogli da uradimo. Možda možete da kažete – potrebno nam je više ljudi u policiji. Dakle, ja vam sad dajem predloge. Voleo bih tako nešto da čujem. Sigurno ima neki razlog.

Ja mislim da je razlog, gospodo, a to sam branio ovde - što se vi prosto niste time bavili, mislim da vam to nije bilo bitno. Da vam je bilo bitno, takve stvari bi se našle u strateškim dokumentima naše države. Pa bi, recimo, u strateškim dokumentima MUP-a mi mogli da vidimo šta je procena naše države, koliko ima nelegalnog oružja u Srbiji. Jel možda vi to znate? Recimo, ja ne znam a tražio sam u tim dokumentima. Pitao sam ministra policije, ne zna ni on.

Znate šta mene ovde vređa? Meni vređa inteligenciju kada čovek koji je zadužen za ovu oblast u zvaničnim dokumentima kaže da je u šest i po godina oduzeto 10.740 ili 10.750 komada oružja, a on otkad je, u šest meseci prethodnih, je oduzeo 57.000. Kako, ljudi? Hajde da mi kažemo, da ne ulazimo u to šta je od ta dva istina, ja mislim da nije istina ovo što je rekao, ali ja nemam sad dokaze da vam to dokažem, imam samo jednu veliku diskrepancu u toj jednoj situaciji da imamo čoveka koji govori jedno, a isti podaci tog MUP-a kojeg predstavlja govore drugo.

Šta ja mogu da zaključim iz toga? Šta mogu da zaključim? Da je to netačno. Ali, šta je povod, šta je ono što je povod da se iznose netačni podaci? Ja mislim da je povod isti koji je iznela i premijerka, a to je bežanje od odgovornosti, to je prikrivanje da se ništa nije radilo, to je način da se vi sklonite i da kažete – mi smo sve što je do nas uradili, a to se sve prosto desilo.

E vidite, kad se dese ovako velike tragedije, ne može da vas čudi što sa ove strane postoje ljudi koji neće to da puste. Mi nećemo to da pustimo tek tako. Mnogo nam je stalo. Očekivali bi da je i vama stalo. Ali, dobro, nije to sad važno. Mnogo nam je stalo, smatramo da ne bi trebalo da se desi više nikada, hoćemo da znamo koliko je tačno oružja oduzeto, hoćemo da znamo šta taj oduzeti broj u odnosu na onaj broj procena, kakva je procena, koliko ima oružja, šta on znači? Deset hiljada nečega može biti i mnogo i malo. Ali, ako imate 2,7 miliona komada oružja i vi oduzmete 10-11 hiljada za šest i po godina, složićete se sa mnom da to nije neki značajan broj. Ako to nije neki značajan broj oružja koje je oduzeto, hajde da vidimo zašto je tako? Ako je našoj deci, a očigledno da jeste, dostupno to oružje, jer da nije dostupno ne bi došlo do ovih slučaja, zar nije normalno da vidimo šta ćemo sa tim?

Sad vam mi predlažemo, odnosno zahtevamo, to je zahtev sa protesta, da taj ministar podnese ostavku. Kažete da neće. U redu. Vi kažete da neće, tako ste govorili i za ovog prethodnog pa je podneo, ali nema veze. Vi kažete da neće. Ja kažem – ljudi, taj čovek bi trebalo da podnese ostavku da bi mogao neki drugi, svakako će to biti neko ko dolazi iz vladajuće većine, da bi mogao da se napravi jedan rez sa time, da bi mogli da kažemo – e, dobro, ovo nije valjalo kako smo do sada radili, evo, mi sad imamo novu ideju. Ta ideja podrazumeva da mi pozovemo ljude, da napravimo kampanju, da pozovemo ljude da predaju oružje, pa ćemo uraditi to, to, to i to.

Ako to uradite, ako on podnese ostavku, vi onda imate jedan novi, čist list. Vi onda možete da kažete – mi možemo…

Hvala na ovom komentaru, doći ću do toga.

Vi možete da kažete – mi sada imamo novi list, prazan list, koji kaže u redu, mi od sada krećemo na drugi način da se bavimo. Kako su se prethodni ministri bavili ovim pitanjem, to nije valjalo i mi ćemo sada prosto krenuti u jednom drugom pravcu koji će biti okrenut ka smanjenju broja naoružanja, mi sad vidimo da smo možda i pogrešili što se nismo više bavili time. Takva jedna diskusija i debata je, po meni, nešto što bi moglo biti plodotvorno. Mi možemo onda da kažemo kako da se time bavimo. Mi ćemo imati neke svoje predloge koje ćemo dati na taj anketni odbor, vi ćete možda imati neke druge. Ali, kad radite ovo što sada radite, normalno je da su vam ljudi uplašeni, da razmišljaju kako da izađemo iz ovog stanja.

Sada neki od vas kažu – dobro, može samo cela Vlada da ode. Pa dobro, jel ima neko nešto protiv? Ako vi smatrate da treba cela Vlada da ode, mi svakako vama ukazujemo da je ta Vlada pogrešna od trenutka kada ste pomislili na nju, već tada nam je bilo jasno da je pogrešna, zato što je ona jedan kontinuitet politike koji nas je doveo do toga gde smo danas.

Dakle, što se nas tiče, mi kao opozicija naravno da uvek mislimo da treba smeniti Vladu, zato što ta Vlada donosi neke odluke koje su pogrešne. Samo što to nije sad tema. Mi bismo želeli da prvo ispunite ove zahteve da bismo mogli da krenemo u jednom drugom pravcu. Ali, ako vi mislite da je tema, neka podnese ostavku. Evo, napravite da to bude najvažnije. Imate lako rešenje. Neka podnese ostavku, ako smatrate da treba podnese, kao što neki od vas klimaju glavom.

Mi smo nešto drugo zamislili. Mi smo zamislili ovde, ne mi nego građani, zamislili smo da bi možda mogli da prekinemo sa praksama koje su na dva pravca radila. Te prakse su dovele do toga, a o tome smo možda i najviše pričali, da sa medija imamo ovako velike bujice nasilja, to je jedna praksa, a druga praksa je da je oružje dostupno ljudima i da ga vi ne sklanjate, da se ne bavite njime na pravi način.

To nije ništa strašno, gospodo. Ne morate da se hvatate za gušu odmah. Dakle, to su normalne stvari o kojima treba da razgovaramo. Sada ja vas još jednom pitam – šta od ta dva hoćete? Šta god da je, uradite nešto zato što je nedopustivo da se ovakvo stanje nastavi. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući, za reč.

Ovo je poslednje obraćanje koje će se desiti po ovoj tački. Ja bih želeo da se zahvalim svima koji su učestvovali u ovoj raspravi. Hteo bih da se zahvalim kolegama iz opozicije na poverenju, podršci i uopšte jednoj odgovornoj funkciji koju sam imao kao predlagač ove tačke. Zaista mi je bilo izuzetno teško, ne zbog toga što sa druge strane imamo neke argumente koje je trebalo pobediti, već zbog toga što težina ove tragedije nadilazi sve nas. Zaista, ljudi, najiskrenije kažem - ovo mi je možda nešto najteže što sam ikada u životu radio.

Nadam se da smo odgovorili adekvatno na činjenicu da vlast zapravo nije htela o ovome da razgovara, na činjenicu da nisu hteli da se formira ovaj odbor, na činjenicu da ne bi došlo ni do ove sednice Skupštine da nismo imali ljude na ulicama, da nismo imali desetine, ako ne i stotine hiljada ljudi, da ovi protesti „Srbija protiv nasilja“ svakako nisu najveći protesti koji su se desili sigurno od 5. oktobra, a sada se vodi rasprava da li je možda i više nego 5. oktobra.

Stavimo to sada sa strane. Ja sam hteo još da kažem i da se zahvalim svima onima koji dolaze i iz drugih partija, iz vladajućih partija i sa desne strane koji su učinili možda i dali svoj doprinos da se o ovome razgovara na neki primeren način. Smatram da je bilo jako puno uvreda, nastavka ove mržnje, nastavka napada koje svi ovi ljudi trpe, koji su govorili na protestu, koji su uputili podršku protestu i sve što smo mogli da vidimo u prethodnim danima.

Želeo bih da se osvrnem na ono kako smo objasnili neophodnost ovog anketnog odbora i da podsetim na neke od stvari o kojima smo govorili. Motiv za zahtevanje ovog odbora bila je naša jasna ideja da vlast nema nikakvu nameru da se bavi neki ključnim društvenim promenama koje bi možda mogle da dovedu do toga da se ovako teške tragedije više nikada ne dogode.

Jedan od ključnih dokaza za to je činjenica da je premijerka Ana Brnabić samo dan nakon tragedije izjavila da sistem nije zakazao. Ovo je veoma opasna tvrdnja, zato što ta tvrdnja, pored toga što odaje ideju osobe koja želi da pobegne od odgovornosti, ova tvrdnja nam govori da nije potrebno uložiti nikakve velike promene u našem društvu, nije potrebno uraditi ništa veliko što bi trebalo da se promeni ako znamo da sistem nije zakazao.

Dakle, mi smo videli u tome jedan veliki problem, videli su veliki problem u tome i građani i došli smo do situacije da smo morali da pokrenemo i proteste, da pozovemo ljude na proteste. Ljudi su se odazvali na jedan građanski bunt, na jedan građanski krik koji je pokazao veliku želju naroda da se nešto uradi i da dođe do toga da ovako nešto nije moguće u našem društvu.

Ja bih hteo u ovom trenutku, na kraju diskusije po ovoj tački, da pomenem koji su to zahtevi protesta koje narod traži na ulicama, a koji bi po nama zaista trebalo da su ispunjeni od strane svake vlasti zato što su oni koncizni, konkretni, smisleni i vode tome da se okrene novi list u našem društvu koje treba da se okrene od nasilja.

Dakle, građani zahtevaju oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane, koje truju i promovišu nasilje, kao što su „Pink“ i TV „Hepi“. Ovde smo dokazali mnogo puta, moje kolege su mnogo puta govorile, ja sam mnogo puta govorio o tome kako izgledaju programi ovih televizija. Smatramo da čak i na drugoj strani, kod ljudi koji možda u SNS vide nešto što je dobro za našu državu, a mislim da je takvih sve manje, niko ne može da tvrdi da je normalno da u našem društvu nacionalne frekvencije javno dobro koriste za onakvu mržnju i ovakvu agresiju.

Baš zbog toga što oni ovo rade, mi smo zahtevali smenu REM-a. Smatramo i dokazali smo na ovoj ovde diskusiji koja traje četiri dana da REM nije radio svoj posao kako treba. Dakle, ne samo da nije sprečavao osuđene kriminalce, da nije sprečavao objašnjavanje kako najbolje ubiti čoveka, nije sprečavao glavnog urednika TV „Hepi“ da se pojavljuje sa pištoljem u medijima. Nisu reagovali ni kada su voditeljka Jovana Jeremić i novinar Milan Raonić otkrili identitet maloletne devojčice, žrtve nasilja, i njenog maloletnog brata, a na šta je ukazivao Autonomni ženski centar. Nisu ništa radili toliko mnogo puta. Ovo su ozbiljne stvari koje izlažu nasilju celo naše društvo. Zbog toga smatramo da treba da ponesu ostavke i da treba da nađemo druge ljude i drugi način kako ćemo zaustaviti ovakvo izlivanje nasilja sa „Pinka“ i „Hepija“.

Zahtevamo gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti, podmetačine i kontinuirano krše novinarski kodeks. To su oni „Alo“, „Informer“, „Srpski telegraf“ i drugi.

Takođe, zahtevamo smenu rukovodstva RTS-a. Nije normalno, ljudi, da RTS ovako kontrolisano radi, da 95% programa, a ovo ne tvrdim ja, ovo tvrde nezavisne organizacije koje se bave analizom ovog programa, odlazi na promociju Aleksandra Vučića, SNS i svih povezanih entiteta i tela, a ima ih onoliko. Mada, čak se i vaši koalicioni partneri žale da ih nema na RTS-u, pa bi valjda to trebalo da bude utešno, ali ne znam kome. Nije poenta koga ima na RTS-u, nego da li se javni servis zaista bavi problemima građana ili se ne bavi.

Tražimo, takođe, jedan od zahteva protesta, hitno ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Molim vas jedno podsećanje. Puno se ovde govorilo o rijaliti programima. Većina rijaliti programa jeste upravo jedan od ovih programa koji promovišu nasilju, ali nisu samo oni. Nas ne zanima da li je to program uživo, da li je taj program sniman u studiju. Nas zanima da tu nema čoveka sa pištoljem koji ga vodi, da nema nasilja, da niko ne objašnjava kako je najbolje ubiti drugo ljudsko biće. Dakle, to je ono što mi zahtevamo.

Zahtevamo ujedno i da se tu promovišu neke druge vrednosti, ali o tome kasnije. Nadam se da će ovaj anketni odbor više o tome govoriti.

Građani na ulicama zahtevaju institucionalnu odgovornost, smenu ministra policije, Bratislava Gašića, ne zato što je on kriv za ubistva, nego zato što je on odgovoran jer je na čelu policije. Smatramo da niste uradili dovoljno, ljudi.

Smatramo da treba smeniti Aleksandra Vulina, šefa BIA i smatramo da je dobra stvar, evo još jednom da ponovim, pa vi objasnite kako je do toga došlo, smeta vam što se nešto i dobro desilo, ali u redu.

Smatramo da je dobro da ministar prosvete, Branko Ružić, podneo ostavku. Mislim da je to dobro. zašto? Zato što to daje šansu nekome novom na njegovom mestu da okrene drugi list, da krene na drugu stranu, da radi drugačije stvari da se ne bi do ovoga došlo.

Takođe, govorili smo ovde i o onom sramnom kontramitingu koji ste pravili, koji je imao takođe i svoju žrtvu. Neću ja dublje ulaziti u to. To je jedan događaj koji je doživeo debakl. Svi bismo želeli da ga zaboravimo što pre. Znam da biste vi da ga zaboravite što pre. Znam da bismo mi da ga zaboravimo što pre.

Smatramo da ne treba ljude deliti, da treba ljude okupljati, da treba ljude okupljati oko dobrih stvari. Smatramo da je to protest „Srbija protiv nasilja“.

Ljudi, da je neke ovde normalnosti u našem društvu, ne bi ni trebao protest, ne bi ni trebao anketni odbor, ne bi ni trebala ova sednica, vi biste sami rekli – dajte da nakon ovih žrtava okrenemo drugi list.

Hteo bih da vas podsetim šta je ideja ovog anketnog odbora, kao što reče kolega Grbović, možda ste vi zaboravili, možda vi mislite da treba nešto drugo da radi.

Dakle, ovaj anketni odbor bi trebalo da ispita bezbedonosne okolnosti u kojima su se desili ovi tragični događaji. Za nas je u ovom slučaju posebna važna ta dostupnost oružja i što smo pre ovih slučajeva imali tako mali broj oduzetih komada oružja u odnosu na ogroman broj oružja koji se nalazi kod naših građana.

Neću sada detaljnije objašnjavati ovo, zaista smatram da sam dovoljno puta rekao, ali su i moje kolege govorile o tome poredeći 2,7 miliona komada oružja koje se nalazi u rukama građana i poredeći 11.000 komada oružja koje ste oduzeli u prethodnih 6,5 godina, da je to zaista zanemarljiv broj. Moglo je bolje, moglo je više.

Ovaj anketni odbor bi trebalo da ispita, takođe, i doprinos medija koji je po svemu sudeći ključan za veliku izloženost nasilju, našeg društva nasilju, posebno onih sa nacionalnom frekvencijom, ali i svih ostalih.

Da se ne zaustavimo tu, što ne bi imali veće ambicije. Govorili smo o tome kako radi REM. Što ne bi imali veće ambicije da to nasilje postane društveno neprihvatljivo, da ga imamo konstanto i svuda? Ima i drugih kablovskih televizija koje onda uzmu ono što se dešava u rijalitijima, pa sednu, pa razglabaju o tome kako najbolje udariti čoveka, kako napasti ženu, da li je baš šamar isto što i nasilje prema ženama i kako napasti maloletnice i sve ostalo što smo mogli da čujemo.

Možemo li da se dogovorimo? Hajde da napravimo kompromis o kome toliko pričate. Pozivate na te dijaloge. Evo vam dijalog, ljudi. Šta će vam drugi dijalog? U Narodnoj skupštini smo. Ovo je najviša demokratska institucija ove zemlje, kakav drugi dijalog nam je potreban?

Evo, rekli smo vam sve što treba da uradimo, dajte da sa ovog mesta odemo pametniji, bolji, da nam društvo bude bolje.

Treća stvar koju bi trebalo anketni odbor da uradi jeste da ispita ulogu obrazovnog sistema koji bi trebalo da je jedna od mogućih mera i prevencije i upozoravanja na moguće rizike, jer u toj mreži deca provode najviše vremena u školama, sa nastavnicima. On je najvažnije karika u formiranju naših mladih.

Kažu vaše kolege – nema mera. Nismo dali mere koje bi mogle…Kaže ovlašćeni predlagač, odnosno kaže čovek koji je predstavljao SNS – nismo ni jednu meru ponudili.

Gospodine, evo vam mere o ulozi obrazovnog sistema. Podsećao sam na ovo i vaše koalicione kolege koje su u prošlosti igrale veliku ulogu u prosvetnom sistemu.

Dakle, mi tražimo, gospodo, da se poveća udeo BDP-a i da bude preko 5%, sada je na3,5%. Tražimo povećanje plata nastavnicima. Nije normalno da budu od 10% do 17% manje plate nastavnicima od proseka. Tražimo da nastavnici imaju više vremena za decu, tako što će smanjiti administrativni zadaci.

Tražimo zapošljavanje više psihologa i pedagoga u školama, tako da onaj broj đaka na kojima se zapošljava pedagog ili psiholog bude manji. Dakle, da ne bude 500 do 600 ili 800, već da bude manji, da škole imaju više ovog osoblja.

Tražimo da se pedagozi mogu posvetiti saradnji sa đacima i nastavnicima u oblikovanju nastavnog programa. Zar to nije dobra mera, ljudi? Tražimo da se nasilje prema nastavnicima i učenicima mora iskoreniti iz škola. Tražimo da nastavnici moraju biti nezavisniji u svom radu, da se zaustavi praksa zapošljavanja nastavnika preko ugovora na određeno vreme. Gledajte koliko ima toga.

Tražimo da se razmisli o tome da te male plate koji oni imaju će ostaviti posledice na to da ljudi neće želeti da se školuju za ove oblasti, da ćemo imati nove probleme, dugoročne, ali to možda nije pitanje za ovaj anketni odbor, mada će on u ovom kontekstu on raditi. To je možda jedno dugoročno pitanje kome treba da se posvetimo.

Govorili smo o tome da socijalni radnici da ih nema, da ih nema dovoljno, da imamo nedostatak ovog kadra, da imaju i do četrdesetoro dece na starateljstvu, da je opet mnogo administracije u pitanju, da ne mogu da se posvete, da ne mogu da se specijalizuju, da je jedan čovek odgovoran za sve, od nasilja, preko starateljstva do razvoda. Govorili smo o tome da nam je potrebno i više psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara. Ja bih ovde stao što se tiče ovih mera oko prosvete.

Govorili smo i o tome šta znači to oduzimanje oružja, šta znači čovek koji je policajac u školi, da je ovo reaktivna mera, da bi ovo trebalo na drugi način se osvrnuti, ali sam hteo da vas podsetim da smo ovde govorili i o nekim drugim stvarima koje govore druge grupe, koje su takođe zabrinute za to kako će izgledati naše društvo nakon ovih tragičnih događaja.

Govorili smo vam o tome da su učenici Prve gimnazije predložili svoje zahteve. I oni su takođe prepoznali neke od ovih stvari koji su i zahtevi protesta, a i o kojima je opozicija ovde govorila. Možda i neko drugi, možda i neko od vas ima ove ideje, ne znam, trebalo je da nam to kažete, rado bih vas spomenuo. I oni traže povećanje plata u prosveti. Gimnazijalci traže pooštrene kazne za učenike kako bi bili svesniji onoga što čine. Traže uvođenje novog školskog predmeta i fokus na važnim zapostavljenim predmetima kao što je likovna i muzička kultura. Oni traže jedan novi predmet koji bio se bavio izgradnjom međuljudskih odnosa, ispravnom i pogrešnom, subjektivnom i objektivnom. Izgradnji discipline, poštovanja, dužnostima pojedinca prema porodici i mnogo drugih stvari koje su vrlo jasno i konkretno prepoznali. Ovo ljudi traže.

A na nama, kao nekome ko uređuje ovu državu zakonima i propisima bi trebalo da ove zahteve institucionalizujemo, da nađemo način kako da oni vladaju našim društvom.

Gimnazijalci traže dalje da se smanji opterećenje nastavnika administrativnim procedurama. Dakle, isto ovo što sam vam rekao da je problem traže i gimnazijalci. Traže uvođenje preventivnih psiholoških pregleda i razgovora za sve učenike jednom godišnje baš da bi se videlo ako neko ima problem. Traže smanjenje pritiska na učenike u vidu ocenjivanja zbog velike kompeticije, zbog ideje da svi moraju biti savršeni, zbog ideje da svi moraju znati sve. To stvara pritisak na đake. Dakle, traže normalne, vrlo konkretne stvari.

Takođe, traže i vrlo dobro prepoznaju da se moraju regulisati mediji, zabranu prikazivanja programa koji promoviše nasilje, da li vam je to poznato? Da li to nije isto ono što na ulici traže građani? Da li to nije isto ono o čemu danima ovde razgovaramo?

Traže strožu kontrolu sadržaja kako bi se na vreme otkrio ili zabranio svaki program ili emisija. Nisam dobio odgovor od koleginice iz partije koja je koalicioni partner SNS, nisam dobio odgovor na pitanje kako ste videli da su zabranjene ove emisije? Znači, one se i dalje prikazuju, one su i dalje svuda, nema govora o tome, vi nastavljate da izlivate nasilje po ovom društvu.

Ono što je jako važno u ovom zahtevu, u ovoj inicijativi koju su poslali učenici Prve gimnazije, oni na mnogo mesta, a to sam izdvojio i podvukao sebi da nikako ne zaboravimo kako dobro ovi ljudi prepoznaju probleme i šta treba dalje raditi. Oni kažu da samo zajedno možemo da napravim promenu. Oni kažu – pokažite da nećete okrenuti glavu, oni kažu da treba da promenimo ovaj svet, da treba da menjamo, to kažu ljudi. Sve suprotno od ovoga vi radite.

Podsetio bih vas takođe, i da je Društvo za srpski jezik i književnost, a zašto ovo kažem, ovaj proglas, ovu ideju podržalo je 105 hiljada potpisnika peticije ove, znači oni traže, pogledajte koliko je ovo slično, pa mi onda recite da nema mera, da nema predloga, predlozi dolaze i od opozicije, od drugih društvenih grupa, od nastavnika, od đaka, kažu da treba zabraniti programe u medijima koji propagiraju nasilje, eksplicitne predstave nasilja, sankcionisati medije koji koriste govor mržnje, pojačati psihološko pedagošku podršku učenicima, smanjiti opterećenje nastavnika administrativnim procedurama.

Traže pravovremeno i funkcionalno izricanje vaspitno disciplinskih mera, isto što i učenici, i traže ono što će biti jedan veliki, i ja sam siguran za vas nerešiv zadatak, ali nadam se da ćemo ga nekako kao društvo rešiti, a to je podizanje statusa i ugleda prosvetnog radnika kao temelja prosvećenog i demokratskog društva. Ovo je nešto što je ključ, a to bi očekivali da smo čuli od vas, barem neku ideju kako uraditi.

Za vreme ove tačke dnevnog reda, od četvrtka kada je objavljen proglas nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji, koji su još jedna grupa ljudi koja je ponudila svoju ideju kako treba da izgleda Srbija nakon ovih tragičnih događaja, broj potpisnika u tom prvom danu kada sam pomenuo ovaj proglas sa 450 inicijalnih porastao je na 600. Do sutradan, do protesta koji se desio u petak, taj broj je porastao na preko 1.000. Danas je taj broj skoro 2.000.

Dakle, mi imamo ogromnu podršku nastavnog kadra, najvažnijih univerziteta i škola u Srbiji koji kažu da daju punu podršku zahtevima građanskih protesta. Neću je detaljno čitati, čitao je profesor Miodrag Jovanović na protestu, čitao je ovaj proglas, a šta je dobio za to? Dobio je napade, dobio je nove napade.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Predsednik je sinoć u svom govoru omalovažavao profesora Jovanovića i sve nastavnike Pravnog fakulteta, rekavši, citat – sačuvaj me Bože šta je ostalo na tom Pravnom fakultetu, misleći valjda da posle njegovih studija ništa na tom fakultetu ne valja, pa ni profesori koji su ostali da rade.

Ako nije ovo uvreda i za taj Pravni fakultet i za celokupnu struku, evo ja ljudi, ne znam šta je. Nadam se da će pravnici i Pravni fakultet reagovati i osuditi ovaj napad na njih.

Dakle, pokazao sam vam ovde koliko je velika podrška ideji da mi živimo bez nasilja. S druge strane smo dobili napade, dobili smo izlive agresije, dobili smo izveštaje Vlade koji tvrde da je sve u redu, da sistem nije zakazao i da nema potrebe da se mi tu nešto brinemo.

Dokazao sam vam da u vašim izveštajima stoji da nije stanje stabilno, ako govorimo o bezbednosti. Dakle, 438 bezbednosno interesantnih događaja desilo se samo u prvoj nedelji nakon tragičnih događaja. Samo u prvoj nedelji nakon tragičnih događaja porastao je broj ovih bezbednosno zanimljivih događaja za 123%. Našoj deci je prećeno 200 puta. Jel to treba da ulije, kad kaže ministar da je sve u redu, jel to treba da ulije nekome sigurnost? Meni ne uliva nimalo.

Hteo bih da podsetim na nešto. Kao ovlašćeni predlagač ovog anketnog odbora, imam odgovornost i prema kolegama koje su mi dale podršku da o ovome govorim, i zato bih hteo da skrenem pažnju na još neke stvari koje su ovde rečene, a koje su došle od ovlašćenih ljudi da predstavljaju ideje njihovih poslaničkih grupa.

Gospodin Lutovac, kolega narodni poslanik, govorio je o tome da sistem ne radi, a da imamo uređenu državu drugačije bi izgledalo. Citiram gospodina Lutovca – da imamo uređenu državu, da imamo sistem, ne bi morali da tražimo razrešenje, jer bi se to podrazumevalo. To bi se desilo bez ikakve potrebe da se mi ovde o tome raspravljamo, da imamo sistem, da imamo uređenu državu ne bi morali da tražimo njihove smene. One bi same došle. Govorio sam o tome, da imamo uređenu državu ne bismo morali da tražimo da se ukinu nacionalna pokrivenost za televizije koje smo označili. One bi nikada ni dobile nacionalnu pokrivenost, da imamo sistem, da imamo uređenu državu. Da imamo uređenu državu ne bismo ni tražili zabranu tabloida gde se širi mržnja i dezinformacije, oni ne bi mogli da opstanu. Oni opstaju samo zbog toga što ih država finansira. Dakle, da imamo sistem, ne bi ničega od ovoga bilo. Ovo je rekao gospodin Lutovac i ja mu se zahvaljujem na tom doprinosu.

Hteo bih da ukažem na ono što je gospodin Aleksić govorio, koji je govorio o tome u kakvom kontekstu, u kakvoj široj slici se dešava ovaj anketni odbor. On je govorio o tome da je ova naša država toliko bez odgovornosti da je to strašno. Da bi neko morao da snosi odgovornost da smo pravno uređena zemlja. Pogledajte i tu želju da smo pravno uređena zemlja šta bi se dešavalo. Dobili smo napade umesto toga, dobili smo targetiranja, dobili smo svašta kroz medije.

Gospodin Aleksić podsetio je na neke od slučajeva koji su ostali nerešeno. Savamala je bio momenat kada je srušena pravna država, kada su tokom noći nečiji privatni objekti srušeni i nema nikakve odgovornosti.

Nema nikakve odgovornosti ni za aferu - helikopter kada je sedmoro ljudi izgubilo život. Jel neko odgovarao? Nije niko.

Podsetio je i na aferu Krušik gde je Nebojša Stefanović direktan akter bio, tadašnji ministar, sa svojim ocem, ali niko nije sankcionisan, već se sve slomilo preko leđa Aleksandra Obradovića.

Govorio je i o slučaju Jovanjica, gde ste se svi upregli da branite Koluviju, da branite najveću plantažu marihuane, opet bez odgovornosti.

Govorio je o, za mene možda najpotresnijoj situaciji na protestima koje smo videli, tome da je slučaj naplatne rampe u Doljevcu, gde cela Srbija ne može da čuje i da vidi dva minuta snimka sin …

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

… sin osobe koja je poginula je govorio na tom protestu. Bilo je mučno. Bilo je teško.

Imamo slučaj i sa gomilom razno raznih plagiranih doktorata. Niko nije odgovarao. PKB privatizacija - niko nije odgovarao.

Gospodin Aleskić navodi pogledajte koliko stvari koje za koje niko nije odgovarao.

Smatram da je važno da to kažem i da to pomenem.

Hteo bih da se zahvalim gospodinu Zelenoviću koji je ispred svoje grupe govorio o tome da su ostala neka pitanja da lebde. On se najviše okrenuo pitanju streljana, koliko ima streljana u Srbiji, koje imaju dozvolu za rad, kako te streljane izveštaju o svom radu i koga izveštavaju, ko vežba da puca u tim streljanama, a nije vojnik, nije policajac, nije predstavnik bilo koje službe.

Gospodin Zelenović je ovo pitao zbog toga što smo videli da trinaestogodišnji dečak može da upucava pištolj, da se sprema u streljanama, a da to nama prođe ispod radara, da to ne primetimo.

Takođe bih hteo da pomenem nešto što je gospodin Borko Stefanović govorio kao predstavnik svoje grupe. Govorio je o seriji, postavio je seriju važnih pitanja na koja bismo voleli da čujemo odgovore. Upitao je - koga vi kolege iz većine branite, šta branite, branite građanima da se bune i bore protiv nasilja, branite da se utvrdi odgovornost ljudi koji su kršeći zakone i pravilnike sopstvene institucije dozvolili 10, 11 godina da se nesmetano jezik mržnje, podela, verbalnog nasilja, fizičkog nasilja, prosipa na sve građane Srbije nebitno za koju stranku glasaju.

Hvala gospodine Stefanoviću na ovom doprinosu.

Hteo bih da podsetim na nešto o čemu smo pričali svi a zaslužuje da se kaže još jednom. Napravili ste orkestriranu kampanju prema celom jednom društvu, prema celoj jednoj oblasti društva. Napali ste glumce. Napali ste ljudi koji ne zaslužuju napad. Zaslužuju da im se divimo zbog umetničkih dela, zbog umetničkog doprinosa koji daju ovom našem društvu.

Ja im kažem - izvinite. Nadam se da će doći trenutak kada će dobiti - izvinite i od vas. Nadam se da će doći trenutak kada ćemo svi zajedno reći da je ovo neprihvatljivo.

Žao mi je što je u ovom trenutku Narodna skupština izvor govora mržnje, napada, što je izvor optužbi, što je izvor najpodlijih reči. O tome sam puno pričao ovde i neću nikada odustati od toga ne bi li smo to zaustavili.

Napravili ste spiskove nepodobnih glumaca. Napravili ste spiskove nepodobnih medija. Pravite spiskove nepodobnih građana. To mora negde, ljudi, stati. Ja se nadam da ćemo stati ovde, da ćemo naći način da kao društvo idemo napred, jer ne mogu da zamislim šta bi moglo da se desi ukoliko tako ne bude.

Pitaju nas novinari često - šta će biti ako se to ne desi?

Ljudi, ja ne mogu to da zamislim, biće propast, ako ovo nije propast. Biće dno, ako ovo nije dno. Vi nađete način da svaki put to dno još više podkopate. Na kraju ćemo želeti da padnemo na dno, jer nam je dosta padanja. Ovom društvu je dosta padanja, nama treba uzdizanje. Kao što pesma koju svaki put na protestu kažemo „Vostani Serbie“ to želimo, davno si zaspala, to želimo. Hajde da učinimo nešto za ovu državu.

Za kraj bih hteo da kažem nešto kako sam i počeo. Rekao je neko, ovde se zapitao, šta znači radikalizacija koju priželjkujemo? Ja mogu da govorim u svoje ime, neka govori ko hoće, šta hoće u moje ime radikalizaciju priželjkujem radikalizaciju ljubavi, brige, radikalizaciju solidarnosti, radikalizaciju nekog odnosa u kome smo ljudi.

Hoću da završim citatom kojim sam i počeo – da li postoji nešto što nas mora okupiti i ujediniti, postoji! Uvek je postojalo. To je ljubav, to je početna tačka svega. Mora da postoji ljubav koja prerasta u jednu vrstu odgovornosti prema drugoj osobi, deci, partneru, dete koje oseća ljubav, koje ima ljubav, prima ljubav, rado je daje i deli, jer zna šta je ljubav. Dete koje nema ljubav, traži je. Da učinimo sve da naša deca dele ljubav. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Pre nego što moj kolega, uvaženi profesor Pavićević, iznese svoje izlaganje hteo bih malo da vratimo priču na ono što je suština ove današnje tačke dnevnog reda, a to je formiranje ovog anketnog odbora.

Dakle, govorilo se puno juče o tome kako izgleda nasilje koje dolazi sa strane političara, pa se onda to nasilje pretače u nasilje iz medija, pa onda se to pretače u televizijske programe koji se bave nasiljem, a onda to nasilje dolazi do društvenih mreža, pa onda se to nasilje širi među građanima. Dokazali smo, ja mislim, da je izvor tog nasilja zapravo onaj ko ima i tu apsolutnu vlast i na kraju apsolutnu odgovornost.

Ali, umesto nasilja imao bih sada danas da počnem da govorim o nečemu drugom, a to je kojim merama mi to možemo da unapredimo rad naših državnih organa, naš sistem? Kako možemo da dođemo do toga da mi živimo u državi u kojoj nasilje neće biti ovako uzgajano i u kojoj će deca imati bolje vaspitanje, bolju nastavu i bolju prosvetu?

Dakle, govorili smo o tim merama koje bih vas sada podsetio, koje bi nadam se i taj anketni odbor koji ćemo zajedno formirati trebalo da predloži. Neke od tih mera su naravno povećanje ulaganja u prosvetu sa 3,5% BDP-a na 5% BDP-a, povećanje plata nastavnicima i poboljšanje njihovog materijalnog položaja, tako da plate ne smeju biti manje od državnog proseka, a sada su manje od 10 do 17%. Onda nastavnici ne smeju biti tretirani kao administrativni radnici, dakle ljudi moraju imati više vremena da se posvete đacima, vaspitanju, nastavi. Mora se zaposliti više psihologa i pedagoga u školama zato što na 500 ili 600 đaka naše škole mogu da zaposle pedagoga, a tek na 800 psihologa.

Mora se omogućiti pedagozima da se posvete saradnji sa đacima, mora im se omogućiti da utiču na nastavni program, da utiču na vannastavne aktivnosti, da na najbolji način sa đacima i nastavnicima dopru do onoga što je suština vaspitanja, znanja za naše đake.

Nasilje prema nastavnicima i učenicima mora se iskoreniti iz škola. Nastavnici moraju biti nezavisni u svom radu, ne moraju za sve pitati direktore koji su često dolazili iz SNS-a. Dakle, podsećam vas na sve ono o čemu smo juče razgovarali, kako bi građanima bilo jasno koje su to mere koje će se naći kao predlog opozicije na stolu anketnog odbora.

Treba se zaustaviti praksa zapošljavanja nastavnika preko ugovora na određeno vreme. Zatim, pričali smo juče o tome, da male plate dovode do manjka motivacije zaposlenih u obrazovanju, govorili smo o tome da nam najbolji odlaze na bolje plaćena mesta. Samim tim što nisu dobro plaćeni u nastavi, oni ne žele ni da se edukuju za nastavu, ne žele da se obrazuju i da postanu nastavnici, pa nas onda čeka još jedan problem koji ćemo uskoro imati, a to je da nemamo dovoljno ni nastavnog kadra koje bi htelo da po tako malim platama uopšte radi u nastavi.

Govorili smo i o socijalnim radnicima, odnosno o tome da imamo značajan nedostatak ovog kadra. Jedan socijalni radnik neretko ima 40. dece na starateljstvu, ima mnogo administracije, ima problem širine zaduženja, ima problem toga što se ljudi ne specijalizuju pa se tako onda rade na svim tipovima problema od starateljstva, preko razvoda, do nasilja.

Mi smatramo da je sve ovo što sam naveo kao jedan mali rezime onoga što je problem u nastavi, da je to sve činjenica da je sistem zakazao. Ovakav sistem je pitanje može li se uopšte nazvati sistemom, ali hajde da govorimo o tome šta imamo. Imamo i nedostatak psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara, izraziti nedostatak usluge za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici.

Ono što bih građane hteo da podsetim, jeste da smo često ovde od vladajuće većine imali izvrgavanje ruglu kada neko ima mentalne probleme, kada ima probleme sa mentalnim zdravljem. Dakle, to nije ništa sa čime se treba šaliti, gospodo, to je nešto što je ozbiljan problem. Posebno će to biti sada problem posle ovih novih tragedija koje su se desile i trauma koje su naši građani imali.

Podsetimo se i korone, koja je ostavila takođe trag dugogodišnje posledice po građane. Sigurno su ostavile probleme po mentalno zdravlje naših ljudi. O tome vam govore različita istraživanja i to je nešto što bi morali da uzmemo u obzir i u šta bi takođe morali da ulažemo.

Dodao bih još da postoji porast anksioznosti i depresivnosti kod mladih u poslednjih 20 godina, a izvor toga je nesigurnost u budućnost, besperspektivnost, izrazit pritisak i kompetenciju kojima su izloženi još od osnovne škole. Molim vas da obratite pažnju na ovo što sam rekao. Dakle, ovaj pritisak i kompeticiju kojima su izloženi od osnovne škole, zato što su nam sami đaci govorili o tome da se na njih vrši veliki pritisak, da osećaju konkurenciju, da osećaju kompeticiju, da osećaju da ih teraju da svi budu odlični i u oblastima u kojima oni možda i ne mogu, niti moraju biti. Dakle, ja smatram, dakle ovo je kontekst u kome mi radimo i u kome će raditi anketni odbor i u kome bi trebalo da donese mere.

E sada, hteo bih u stvari da vas podsetim na nešto, pošto ću se dalje baviti podrškom i time kako druge neke oblasti vide ovaj trenutak u kome se danas nalazimo. Dakle, da vas podsetim da se na ulicama nalazi stotinak hiljada ljudi koje ne možemo ni da izbrojimo koliko ih ima, koji zahtevaju promene u ovom našem društvu.

Dakle, oni zahtevaju promene koje bi da živimo u nekoj normalnijoj, demokratskijoj zemlji, uređenijoj, same došle i ne bi bilo potrebe ni da imamo ove proteste, ne bi bilo potrebe ni da zakazujemo, da vas teramo da zakažete ovu sednicu, ne bi bilo potrebe ni da tražimo ovaj anketni odbor, već bi sami shvatili da ovo naše društvo ne može više da bude zatrpano na ovaj način nasiljem sa televizija sa nacionalnom frekvencijom poput „Pinka“ i „Hepija“.

Zato ljudi okupljeni na ulici, a okupiće se u petak u 18,00 časova ispred Narodne skupštine ponovo zahtevaju, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane, zahtevaju, dakle misli se na „Pink“ i „Hepi“ naravno, smenu svih članova REM-a koji je svojim ne činjenjem omogućio nesmetano širenje mržnje i nasilja. Kao što vam je izgledalo da nije moguće da ministar prosvete podnese ostavku, kao što vam je izgledalo da nije moguće da RTS izveštava o protestu, kao što vam je izgledalo da nije moguće da bude zasedanje Skupštine o ovom problemu.

Evo, danas je jedna članica REM-a podnela ostavku. Dakle, stvari pod pritiskom građana se polako dešavaju. Pitanje je samo da li ćete razumeti da u tome i vi imate jednu ulogu ili ćete zajedno sa bujicom ovih groznih stvari koje su zadesile naše društvo i vi biti odneseni u političku istoriju iz koje ste izmileli na jedan zaista štetan način po naše društvo.

Kao što rekoh, građani zahtevaju smenu svih članova REM-a, jer je svojim ne činjenjem omogućio nesmetano širenje mržnje i nasilja. Građani zahtevaju gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti, podmetačine i kontinuirano krše novinarski kodeks. Da podsetim, to je „Informer“, to je „Alo“, to je „Srpski Telegraf“ i drugi.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Građani zahtevaju smenu rukovodstva RTS-a zbog toga što neadekvatno izveštava o onome što se dešava u našem društvu. Tu se ne misli samo, da pojasnim možda malo za RTS ovo, ne misli se samo tu o izveštavanju o protestima, već se misli o tome da na Javnom servisu treba da postoji sloboda, mogućnost da se govori o problemima našeg društva. Kako vam ta sloboda trenutno izgleda? Izgleda tako što u informativnim programima, prema istraživanjima nezavisnih organizacija, vi imate 95% učešća SNS. Čak se i koalicioni partneri SNS žale da ne mogu da se vide na RTS-u. Eto dokle je došlo ta zatrpanost Vučićem, Anom Brnabić, SNS sa svih strana sve vreme. To je Javni servis koji ima ulogu da pruži pluarizam, kritiku, da pruži mogućnost da građani čuju sve o problemima države u kojoj žive.

A, dodao bih i da ga svi plaćamo, da pripada svim građanima i zato se zove Javni servis, a ne političko glasilo SNS.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Podsetiću vas da je RTS nedavno, njihov kolegijum, izdao saopštenje u kome tvrdi, kao i Savet REM-a, kao i Vlada, kao i ministar Gašić, tvrde da sistem nije zakazao i da je upravo takvo stanje koje sam ja opisao ono koje bi trebalo da bude u RTS. Svako ko gleda ovu televiziju može da zaključi da taj program nije normalan.

To što i mi imamo televizije poput „Hepija“ i „Pinka“ na kojima možete videti čoveka koji sa pištoljem u programu, glavnog urednika, ne tamo nekog novinara, nego glavnog urednika, da vodi program sa pištoljem ili to što na „Pinku“ osuđeni kriminalac objašnjava kako je najbolje ubiti čoveka, a da za to ne bude okrivljeni to je problem ovog društva, to je dno na koje smo pali. To ne čini da RTS zato što je bolji od toga radi kako treba.

Još jedan zahtev imaju građani. Hitno ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizija sa nacionalnom frekvencijom. Dakle, da objasnimo građanima. Ne samo rijaliti programa u kojima učestvuju ovde pojedini poslanici, pa se trkaju tamo sa onim besprizornim ljudima, pa se utrkuju kako da pobede u super finalu, pa se posle ljute što su izgubili, pa tuže Željka Mitrovića. Kažu - nameštena je bila „Farma“, pa su uvređeni, pa oni ne znaju šta će jadni da rade, bili su drugi u super finalu. Da li se sećate toga?

Ljudi, samo da bude jasno, pojedini poslanici iz ovog saziva ovde su vam učesnici „Farme“. Zato moramo razumeti da oni imaju jednu i ličnu i jednu emotivnu vezanost za rijaliti programe. Oni što se brane toga, zato što i sami učestvuju ili neki učestvuju, a neki bi voleli da učestvuju. E, tako to izgleda. Zbog toga oni brane ove rijaliti programe u kojima se promoviše nasilje.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Hteo bih da objasnim nešto. Kada oni kažu treba ukinuti sve rijaliti programe. Nama je svejedno šta je forma programa, da li je on uživo, da li je on snimljen u studiju, na koji način je on prezentovan. Nas interesuje ono što je njegova suština. Ako je suština nasilje, ako je suština da ljudi jedni druge napadaju, dave, vrše nasilje nad ženama, vrše nasilje nad maloletnicima, prikazuju na jedan glorifikujući način kriminal, ono najgore u našem društvu, zar nije normalno da neko ustane i kaže, danas sam to ja, ali je to nebitno, može biti bilo ko, ja verujem da i sa druge strane postoje ljudi koji smatraju da ovo nije normalna situacija, znam da među vama koji ste, možda i glasali za SNS, misleći da tu leži ono što je vaš interes, znam da i među vama ima onih koji će sa gađenjem da gledaju na nasilje i na odvratnosti koje dolaze sa televizija „Pink“ i „Hepi“.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Nemajte sumnje, a juče sam takođe govorio o tome, da istraživanja eminentnih naučnika kažu da izloženost ljudi ovakvoj vrsti nasilja, a posebno dece, jer su deca osetljivija, nežnija i sklonija da na njih se utiče sa ovakvih kanala, da to vodi tome da će ona počiniti nasilje, da će počiniti krivična dela, da će se ponašati na način koji ne želimo.

Sada kada imamo jednu takvu situaciju, da li je normalno da ima jedno telo koji bi trebalo da se bavi time? Dragi građani, to telo postoji. To je taj REM o kome toliko često pričamo zato što taj REM ne radi. Oni se ne bave regulacijom ovog polja. Za njih je normalno, evo iz ovog izveštaja smo čuli, iz izveštaja koji su predstavljali danima, a koji zapravo nije izveštaj o nasilju koji dolazi, nego je vladajuće većina pokušala da nam zamaže oči na neki način da se ne bi bavili zapravo nasiljem koje dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“.

Dakle, moje pitanje za vas koji možda i vidite u SNS neku vrstu, ne znam, dobrobiti na našu zemlju, zar nije normalno da to telo utiče tako da na „Pinku“ i „Hepiju“ nema ovih programa? To telo po zakonu upravo ovo treba da radi, i ako je tako zašto se to ne dešava? Zbog čega se ovo dozvoljava? Zbog čega imamo konstantno izlive, bujice nasilja, odvratnosti koje dolaze sa ovih televizija?

Objasniću vam zašto je tako. Zato što se preko ovih televizija pored toga što se ostvaruje ogroman profit na nemoralu, na tuđoj bedi i tuzi, ostvaruje se i politički uticaj zbog ovakvih medija na kojima su oni glorifikovani sve vreme, na kojima su stavljeni u prvi plan, na kojima nam se obraćaju svaki dan. Zbog njih dobijaju izbore i na taj način ostvaruju potpuno neprimereni uticaj na naše društvo.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Dakle, upamtite ovo, nasilje koje dolazi sa ovih televizija i generalno nasilje, što sam objasnio ranije, ima svoj izvor i taj izvor je vladajući režim.

Da se vratimo dalje. Građani zahtevaju takođe i institucionalnu odgovornost. Podneo je ostavku gospodin Ružić.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Izvinite, predsedavajući, jel spavate? Izvinite što vas budim, predsedavajući. Predsedavajući, izvinite što vas budim, možete li utišati malo vaše kolege? Izvinite, predsedavajući.

Dragi građani, u ovom trenutku se sa druge strane čuje žamor, čuju se dobacivanja, čuju se uvrede, čuju se pretnje. Neki veseli skup je u pitanju uprkos ovoj tragediji u kojoj živimo. Pokušao sam da utičem na predsedavajućeg da to utiša, da to smanji, ali očigledno to on nema nameru.

Ja ću se vratiti u govoriti u onoj meri u kojoj mogu. Podsećam vas da smo ovu sednicu uspeli da zakažemo zbog toga što je jedna trećina svih poslanika, odnosno svi opozicioni poslanici su tražili ovu sednicu i zahtevali je i uspeli da ih nateraju da se ona sazove, a pogledajte kako to sada izgleda i kako se ponaša vladajuća većina.

Vratimo se na ono što je suština. Dakle, građani na ulici zahtevaju smenu ministra policije Bratislava Gašić, smenu šefa BIA, Aleksandra Vulina i ministra prosvete Branka Ružića. Dobro je da je ministar prosvete podneo ostavku. Očekujemo ostavke i i drugih ministara i šefa BIA.

Razlog zašto se traži ova ostavka je to da bi Srbija mogla da okrene drugi list kako bi mogli da uđemo u Srbiju bez nasilja. To je ono što građani traže, a ovo je jedan od načina da do toga dođemo. Ovo su hitne mere koje zahtevamo protestom, a one dugoročne mere koje bi trebalo na dugoročnije jedan način utiču na to da se naše društvo zaista okrene od nasilja su delom one koje sam pročitao na početku, o kojima smo juče govorili, na koje sam vas podsetio i objasnio za one koji možda nisu juče mogli u programu uživo da prate.

Kolege mi kažu da bi bilo dobro da kamera pokaže kako izgleda vladajuća većina u ovom trenutku, ali ja mislim da je bi bilo dobro, u stvari da mi nešto od tih ljudi zaista očekujemo da urade ne bi bilo potrebe ni za protestom, ni za ovom sednicom, već bi prosto oni shvatili da moraju da donesu velike i dalekosežne odluke kako bi Srbija nastavila dalje.

Ove zahteve protesta pročitao sam vam i podsetio sam vas na njih kako bismo imali pravi značaj onoga što sledi sada i što ću vam sada ukazati.

Dakle, pogledajte koliko su opravdani ovi zahtevi, ako ih podržava 450 vrhunskih nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji.

Ono što sada čitam je puna podrška zahtevima građanskih protesta koji se već pet nedelja odvijaju na ulicama naših gradova, a koja dolazi od preko 450 nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji.

Ono najbolje što Srbija ima podržava proteste, podržava zahteve protesta.

Pročitaću vam Proglas koji su uputili javnosti – već čitavu deceniju Srbija je zemlja u kojoj ne postoji sloboda medija. Srpski javni prostor zagađen je mržnjom i nasiljem, i to prevashodno sa nacionalnih frekvencija koje su javno dobro.

Vrlo ispravno su ovde nacionalne frekvencije stavljene pod znake navoda, jer su one zloupotrebljene kao javno dobro.

Već čitavu deceniju Srbija je zemlja u kojoj ne postoji politička odgovornost. Umesto nje u našem društvu se kao najviša vrlina uzdiže podanički odnos prema vlasti.

Iz tog razloga se i odgovor na stravične tragedije koje su ovog proleća zadesile Srbiju sveo na pokušaje nosilaca vlasti da se izbegne bilo kakva politička odgovornost.

Na vapaj građana koji traže da Srbija više ne bude takva zemlja predstavnici vlasti su odgovorili uvredama, neistinama, sinhronizovanom hajkom na javne ličnosti iz sveta kulture koje su se usudile da iznesu sopstveno mišljenje.

Posebno je pogubno što te uvrede i neistine šire narodni poslanici sa govornice u Narodnoj skupštini, što je još jedno tužno poglavlje institucionalnog urušavanja naše države.

Na poslednjem protestu su kolonu desetina hiljada građana u Beogradu predvodili naši studenti. Poziv univerzitetskih nastavnika i saradnika je otuda pokušaj da Srbiju izgradimo kao zemlju u kojoj će naši studenti videti svoju budućnost.

To nije Srbija podanika, već Srbija slobodnih građana. To nije Srbija nasilja, već Srbija oslobođena straha. Najzad, to je Srbija u kojoj institucije nisu samo zgrade ispred kojih se građani okupljaju na protestima.

Zato, pozivamo na hitno ispunjavanje postavljenih zahteva građanskih protesta. Ovo je Proglas, pokazaću vam. Ovo je Proglas koji je potpisalo preko 450 nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji. Pogledajte ovaj spisak, pogledajte ovo.

Ovo su ti ljudi koji su stali iza svojih studenata, iza građana Srbije. Pogledajte ovo. Ovo je taj spisak, ovo su ti ljudi. Dakle, preko 450 ljudi, nastavnika za sada je potpisalo, a biće ih još.

O tome koliko je važno to što profesori i nastavnici ustaju za svoje studente i za mlade ljude govori i činjenica da se u Srbiji gotovo 350.000 građana iselilo u periodu ove vlasti. Svake godine sve više ljudi odlazi. Mlade osobe koje odlaze za boljim životom. To je možda najbolji pokazatelj u kakvom stanju je današnja Srbija. To je zemlja iz koje ljudi žele da pobegnu. U to je ovaj Proglas važniji.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

U ovom Proglasu se kaže da poziv univerzitetskih nastavnika i saradnika je pokušaj da Srbiju izgradimo kao zemlju u kojoj će naši studenti videti svoju budućnost. U ovom trenutku tu budućnost ne vide.

Svaka druga mlada osoba planira ili razmišlja o tome da svoj život nastavi u nekoj drugoj državi, a kako i ne bi.

(Nebojša Bakarec: Što je dosadno.)

Dakle, videli smo, gospodo, da što se tiče ovog anketnog odbora ovo su vam sve predlozi kako bi on mogao da utiče da se promeni situacija u našoj zemlji.

Pročitao sam vam sada na desetine predloga, mera kako bi mogla da izgleda Srbija ukoliko bi se primenile ove mere.

Znači, nama je potrebno, pored razoružavanja kojim se bavite, zaista bavite se, ali tek sada kada su se ove tragedije desile. Govorio sam juče kako ste se bavili šest i po godina. Dakle, ukupno 10.745 komada oružja. Danas se vi hvalite razoružavanjem, ali to razoružavanje je odraz ozbiljnosti i odgovornosti građana. Dakle, to dolazi kao želja građana da podnesu da se promeni situacija u zemlji. Ali, neću sada govoriti o oružju, govoriću kasnije.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Dakle, ono što želim da kažem građanima – u našem društvu postoji veliki broj odgovornih ljudi, odgovornih osoba. Očigledno iz akademske zajednice, o kojoj sam pričao. Očigledno iz opozicije, iz svih ovih organizacija koje su danas ovde i koje brane ideju da Srbija mora biti bez nasilja.

Želim da vam ukažem da ovi predlozi pristižu. Ti predlozi se objavljuju. Tih predloga ima puno, ali naša vlast ne želi ništa da uradi kako bi Srbija bila bolja država. Podsetiću vas da je Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, dakle oni koji se bave vaspitanjem naše dece, koji se bave kulturom, kulturnim nasleđem naše dece kroz jezik podneli su inicijativu za zaustavljanje urušavanje obrazovnog sistema. Pogledajte i prepoznajte sličnosti kako je u zahtevima koji dolaze iz različitih grupa društva, dakle imamo različite grupe društva, ovo su oni koji se bave našim jezikom, književnošću, ovo su oni koji se bave svim drugim oblastima.

Dakle, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije kaže da je tragedija povezana sa dugogodišnjim promovisanjem negativnih vrednosti u društvu i urušavanjem obrazovnog sistema, nešto na šta se moraju odnositi ovi njihovi zahtevi. Oni traže da se zabrane programi u medijima koji propagiraju nasilje i nemoral, kao što su rijaliti programi čim se vređa dostojanstvo čoveka i šteta utiče na formiranje ličnosti. Evo, primetite sličnost sa ostalim grupama društva koje to govore.

Zabraniti eksplicitne predstave nasilja i uvredljive sadržaja u sredstvima javnog informisanja u bilo kojoj formi. Sankcionisati sve koji u medijima koriste govor mržnje pa i na društvenim mrežama i u drugim formama i koji podstiču i odobravaju nasilje u školama. Pojačati psihološku pedagošku podršku učenicima, smanjiti opterećenje nastavnika administrativnim procedurama. Pogledajte, ovi ljudi prepoznaju isto ovo što smo govorili već puno puta.

Pogledajte dalje, preispitati zakonske akte koji otežavaju pravovremeno i funkcionalno izricanje vaspitno disciplinskih mera učenicima. Dakle, treba razmisliti da li mi na pravi način merama utičemo na to da se učenici vaspitavaju.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Na kraju, ono što je zapravo jedan osnovni zahtev i nešto što je najvažnije, čini mi se, ako smem da tumačim ove predloge ljudi koji su ih uputili, mora se podići status i ugled prosvetnog radnika kao temelja prosvećenog i demokratskog društva. Dakle, ono što mi ovde imamo sada je velika sličnost sa merama koje ovde opozicioni poslanici predlažu već danima, sa Proglasom koji je potpisalo 450 akademskih radnika, a sada ću vam prijatelji reći nešto o tome, kako oni koji su najvažniji u piramidi važnosti, oni koji su najvažniji, učenici, kako učenici vide šta treba uraditi da bi se popravila situacija u zemlji.

Ovom prilikom se zahvaljujem učenicima Prve gimnazije koji su izneli svoje zahteve, koji su izneli svoje mišljenje. doprineli su tome da se u ovom našem društvu otvori javna rasprava kako ono treba da izgled jednom kada dođemo u priliku da se zaista neke mere i urade.

Nikome ne treba ova kupovina, nikome ne trebaju novci, nikome ne treba milostinja, nama trebaju dugoročna, sistemska rešenja, kako bi ova naša država mogla nakon velikih tragedija da krene u pravom pravcu. Hvala gimnazijalcima, hvala srednjoškolcima, hvala studentima, koji doprinose i daju svoje predloge. Molim vas, sve one molim, sve grupe, sve organizacije civilnog društva, druge gimnazije koje možda do sada to nisu uradile, studente, akademsku zajednicu, da iznesu svoje predloge. Ovo je taj trenutak. Sada je važno delovati. Sada je važno reći šta mislite. Sada je važno stati, da bi Srbija mogla da krene, a za to nam je potrebno vaše mišljenje i vaši uvidi, zato što vi najbolje možete da vidite ono što vlast ne vidi. Srozali su prosvetu na najniže grane. Doveli su nas do toga da ljudi koji rade u prosveti izgube dostojanstvo, zato što nisu dovoljno plaćeni, nemaju adekvatnu podršku, ne mogu na pravi način da utiču na budućnost naše dece.

Anketni odbor koji predlažem bi trebalo da uzme u razmatranje i ove predloge. Sada ću se osvrnuti na predlog gimnazijalca iz Prve gimnazije.

U uvodnom delu oni kažu da su oni mladi i da „na našim plećima“, dakle njihovim, „se nalazi odgovornost da menjamo ovakav sistem“. Potcrtavam, „menjamo“. Ovaj slučaj koji se desio treba da bude osvešćenje, kao i povod za promenu. Dakle, samo ću delove ovoga govoriti, izvinjavam se zbog toga, ali smatram da činjenica da ste prepoznali da u ovom trenutku je potrebno nešto menjati govori najbolje o tome kako ozbiljno shvatate ovu situaciju. Evo, ne znam, zašto je vama ljudi problem da čujemo šta kažu gimnazijalci. Možete li malo da imate dostojanstva? Šta će da se desi, gospodo, šta će da se desi ako čujemo šta kažu ljudi?

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Molim vas. Nataša, možete li da utičete, ako predsednik ne može? Možete vi, kao jedna od najiskusnijih poslanica, da utičete na vaše kolege i da ih zamolite, molim vas, da ih zamolite da nam dozvole da kažemo o čemu pričaju gimnazijalci? Pogledajte ove gore navijače. Pogledajte ove ljude na…

Gospodo, da vam kažem nešto, meni je potpuno normalno da vi u vašem predsedniku vidite nekoga čije ponašanje treba da oponirate, pošto smo čuli juče da se on tuče na stadionima, i evo do čega to dovede. Ako se predsednik tuče na stadionima, evo ovako vam izgledaju onda poslanici većine, dovikuju, dobacuju, ne bih rekao – deru se, ne znam da li je to pristojno, voleo bih da ublažim svoje izlaganje. Dakle, dajte se malo, ljudi, obuzdajte. Obuzdajte se.

Kažu učenici Prve gimnazije: „Želeli smo da damo svoje predloge kao moguća rešenja i pozovemo što više učenika i profesora da nam se pridruže, jer se svi borimo za isto, za buduće dobro. Naravno, otvoreni smo za dodatne predloge i sugestije, ukoliko ih imate“. E, tako razmišlja mladost. Otvoreni su za predloge, otvoreni su za sugestije. Bravo na ovome.

„Zahtevi Prve gimnazije se odnose na tri osnovne teme koje vidimo kao klicu ovakvih problema.

Reforma školstva. Sve više uviđamo da je vaspitanje dece od strane roditelja nešto što izostaje, u manjoj ili većoj meri, kao i sekundarno vaspitanje koje deca treba da steknu u školi, uz svoje učitelje, nastavnike i profesore. Tražimo od države da pruži adekvatnu reakciju u ovom pogledu i odreši nastavničke ruke, posebno na ove načine.

Snižavanje tolerancije prema učenicima. Učenici Prve gimnazije zahtevaju da se pooštre kazne koje učenici dobijaju usled neprimerenog ponašanja, kako bi bili svesniji posledica onoga što čine. To isto traži Društvo za srpski jezik i književnost. Dakle, ljudi uviđaju šta je problem.

Tražimo povećanje plata u prosveti.“

Stvarno, svi vide da je prosveta dovedena na najgore grane, svi ljudi koji žele da pogledaju, oni koji žele, mogu da vide.

Dakle, gimnazijalci kažu: „Tražimo povećanje plata u prosveti. Prosveta je jedan od elementarnih stubova svake države. Postajemo sve više svesni današnje situacije u kojoj nedostaje stručni kadar koji bi predavao u školama i da ne bismo završili u situaciji u kojoj neadekvatno obučeni ljudi podučavaju naše učenike, neophodno je povratiti ugled prosveti i u ovom svetlu, čime bismo privukli veći broj studenata koji bi se školovali za rad u školstvu“.

Dakle, evo, o tome sam vam i ja pričao i juče i danas. Dakle, imaćemo problem da neće imati ko da edukuje našu decu, jer ste stvorili od tog zanimanja nešto za šta ljudi neće hteti da se školuju. Zašto bi neko hteo da uloži veliki trud, da bi na kraju završio sa tako malom platom, a radi tako odgovoran posao?

„Susrećemo se sve više sa potpuno demotivisanim profesorima, koji usled niske plaćenosti i vezanosti ruku sve više gube početni entuzijazam i odustaju od pružanja maksimuma svojim učenicima. Pozivamo vas da se setimo…“

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Može li neko da snimi ove bukadžije, huligane, ljude koji dobacuju? Ljudi, je li ovo Narodna skupština, ljudi? Šta vam je? Smirite se. Šta vam je?

„Pozivamo vas da se setimo da ulaganjem u prosvetu mi ulažemo u dugotrajnu investiciju, u najvrednije što država ima, u buduće generacije, na kojima, kao što znamo, ostaje svet sutra.“

Ovo govore gimnazijalci Prve gimnazije.

„Uvođenje novog školskog predmeta i fokus na važnim, zapostavljenim predmetima. Dakle, važno je povratiti značaj danas olako zapostavljenih predmeta, poput likovne i muzičke kulture i fizičkog vaspitanja. A zašto je ovo važno? Ovi predmeti imaju sufiks kultura i vaspitanje.“

Znam da je vama to teško da razumete, ne znate šta je to, ali ima ko zna.

„U današnje vreme kada su deca previše za telefonima, tabletima i ostalim uređajima, izuzetno je važno podsticati kreativnost i fizičku aktivnost, kao način da prevaziđemo sve češću agresiju kod mladih.“

Dakle, ovi ljudi sami prepoznaju šta su glavni problemi i nude rešenja kako da to unapredimo.

„Pored ovoga, stekli smo utisak, i ovo je jako važno, da našem obrazovanju nedostaje jedan opšti i univerzalni predmet koji će nas učiti onom elementarnom, što se neopravdano očekuje da sami naučimo, ili kako to mnogi kažu – onome o čemu bi život trebalo da nas uči, na časovima ovog predmeta bi se govorilo o…“

I sad ovde želim da skrenem pažnju, postoji mnogo načina, ne samo ovaj predmet kako mi možemo u našem društvu da gajimo ono o čemu pričaju gimnazijalci, ja ću pročitati ono što bi bio opis njihovog predmeta koji predlažu, a voleo bih da ove stvari koje oni ovde govore uđu institucionalno u sve pore ovog društva. Smatram da je to zadatak nas koji se bavimo društvom političara, donosioca odluka, donosioca zakona.

Dakle, na časovima predmeta o kojem govore gimnazijalci da im je neophodan kaže se: „Trebalo bi raditi na izgradnji međuljudskih odnosa, trebalo bi raditi na ispravnom i pogrešnom, subjektivnom i objektivnom, izgradnji discipline, poštovanju, dužnostima pojedinca prema porodici, prijateljima i društvu i ličnom doprinosu i važnosti opšteg dobra kod pojedinca, kao i osnovnim životnim veštinama, poput pripremanja hrane, zamene sijalica i svega onoga što ljude zanima“.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Znam da je vama nenormalno da slušate u Narodnoj skupštini o ovim važnim stvarima. Molim vas, stišajte se. Molim vas, stišajte se.

„Podsticalo bi se kritičko mišljenje, iskazivanje emocija kod učenika, što bi na sve imalo pozitivne rezultate u budućnosti. Deca bi bila otvorenija u komunikaciji sa roditeljima i shvatila bi odmalena da postoji uvek mesto na kom će njihov glas da se čuje i gde će on biti bitan.“

Bitan. Da li razumete šta znači to?

Gimnazijalci traže da njihov glas bude bitan. Ja čitam njihove zahteve, a vi dobacujete. Pa zato traže da bude bitan. Zato što im je ovo odgovor. Odgovor su im ljudi koji u ovako tragičnoj situaciji se ponašaju, ne bih rekao kao deca, uvredio bih decu, naravno, deca imaju malo svesti i razuma da treba da zaćute u trenutku ovako velike tragedije i kada se bavimo time kako da promenimo naše društvo i kako ovaj anketni odbor da doprinese da ovo naše društvo iz nasilja krene u brigu i solidarnost.

Da se vratimo onima koji očigledno bolje od nas ovde iz ovog doma sve znaju. Uloga nastavnika treba da bude mentorska, da njima kroz ove časove bude omogućeno da prate, pored profesionalnog razvoja učenika, i razvoj osobe na ličnom planu. Ovo bi moglo da pomogne da se spreče fatalne posledice, poput one u školi „Vladislav Ribnikar“, ukoliko se uoče na vreme.

Moja koleginica Biljana Đorđević govorila je o tome šta znači rano uočavanje problema kod dece. Ja sam govorio o tome šta znači i koliko je važno mentalno zdravlje pojedinaca. Za vas je to za podsmeh, za vas je to za izvrgavanje ruglu. Nije prvi put da prema zdravstvenom stanju diskriminišete osobe. Podsetiću šta je radio predstavnik većine kada je ovde gledao ko ima astmu, ko je smršao i ostale stvari koje ste govorili.

Kažu gimnazijalci - Ovaj predmet bi trebalo da bude jedan od predmeta sa najvećim fondom časova, jer prioritet našeg društva jeste da na kraju dana i školovanja, pazite sad ovo – prioritet našeg društva da na kraju dana i školovanja postanemo dobri ljudi.

Gimnazijalci takođe traže da se smanji opterećenje nastavnika administrativnim procedurama, kako bi bili usredsređeniji na vaspitno-obrazovni rad. Ja sam ovde o tome govorio na jedno četiri-pet mesta. To bi mogla da bude jedna od najkonkretnijih, najdirektnijih mera koja bi mogla da se uvede. Ljudi su preopterećeni administrativnim radom, nemaju dovoljno vremena da se posvete deci.

Kako bi vaspitno-obrazovni sistem bio što efikasniji, fokus nastave i nastavničke profesije ne treba biti na upisivanju podataka samo i informacije u elektronski dnevnik. Niko ne kaže da ne treba to odraditi, samo je problem jer onda ne može doći do prisnijeg odnosa sa učenicima, a to je ono što nam je potrebno. Deca provode veliko vreme u školi, potrebno je da im nastavnici, osobe koje im predaju, bude neko ko može da im se posveti, u koga mogu da imaju veru i ko može i na drugačiji način, koji nije samo kroz gradivo, da im objasni šta ih dalje čeka u životu i na koji način mogu da dođu do nekog bezbrižnog detinjstva, odnosno perspektivnog života.

Jedino, kako kažu gimnazijalci, kada nas budu prestali zanimati isključivo papirološki problemi i kada se budemo usredsredili na učenike, zbog kojih ceo obrazovni sistem i postoji i lošu postavku odnosa između nastavnika i učenika, možemo doći do kvalitetnog rešenja i očekivati manji broj nepoželjnih situacija.

Ljudi, ja ne znam o čemu drugom treba da govori ovaj anketni odbor, ova Skupština, ako ne o ovome? O čemu drugom da govorimo? O čemu treba drugome da govorimo nego o ovome, gospodo? Ovo su ključne stvari. Ovo vam govore oni koji su najbitniji u našem društvu, mladi, deca, učenici vam govore šta treba da radimo. Za mene nema važnijih ljudi u ovom društvu ako treba njima da pomognemo. Ko drugi treba da kaže nešto?

Znam da vas ne zanima, vidim kako se smejete. Vidim šta radite. Ali ne vide građani i zbog toga mi je žao. Žao mi je, ljudi, što ne vidite kako izgleda ovo.

Kažu gimnazijalci – uvođenje preventivnih psiholoških pregleda i razgovora za sve učenike jednom godišnje. To kažemo i mi, to kažu i ovi drugi ljudi čije sam zahteve pročitao. Dakle, imamo jedno opšte slaganje na koji način treba dalje nastaviti. Jedini ko ne čuje ste vi. Ovi preventivni psihološki pregledi, poput sistematskih pregleda, na kojima učenici posećuju pedijatre i stomatologe svake godine, kako bi se uverili da je sve u redu sa fizičkim zdravljem đaka, što je pozitivno i što treba da se radi, ali takođe je važno da postoji osoba koja će proveriti mentalno stanje pojedinca.

Sad da vas pitam nešto – kada svi izvrgavate ruglu mentalno zdravlje pojedinca, kada se smejete ljudima koji imaju mentalne probleme, kada to radite, šta mislite, kako se oseća jedna mlada osoba koja možda iskusi anksioznost ili neki drugi problem, koji ne mora biti toliko ni veliki, koji može biti rešen odlaskom kod stručne osobe? Ona se oseća kao da će ona ista trpeti ismevanje, kao da će trpeti jednu porugu u društvu, jer i to dolazi od onih koji imaju najveću odgovornost, od vladajuće većine u ovom društvu. Evo, ja vas molim da barem primenite to, pa da ne izvrgavate ruglu osobe koje imaju zdravstvenih problema.

Hvala koleginici Đorđević, ova diskriminacija je takođe i kršenje Ustava.

Zašto je ovo važno? Kroz godine i evidenciju stručna lica bi mogla uočiti ukoliko postoje promene na ovom planu kroz određenih đaka, što bi moglo da pomogne da se spreči razvoj lošeg psihičkog stanja učenika. Ljudi, ovo bi moglo da pomogne. Ja ne kažem da bi ovo moglo biti rešenje, ali bi moglo da pomogne ili je moglo da pomogne da se kod ljudi koji su izvršili masovna ubistva vidi da nešto nije u redu. Razumete?

Takođe, gimnazijalci kažu da bi trebalo smanjiti pritisak na učenike u vidu ocenjivanja. Danas je preovladalo mišljenje da ukoliko neko dete nema odličan uspeh ili sve petice, da se ono ne trudi dovoljno, da nije dovoljno dobro i da se nad tim detetom vrši veliki pritisak, te onda oni sugerišu da se u kontinuitetu vrši apel za razumevanje dece na roditelje.

I roditeljima je potrebna pomoć da na pravi način mogu da razumeju svoju decu, i to stručna pomoć. Apeluju da se izvrši uticaj na roditelje da razumeju da time, da istaći ono što neko dete nije nadareno za jedan predmet ili granu nauke, ne znači da je manje vredno i da postoje druge stvari u kojima je dete dobro, koje oni treba da podstiču i pružaju detetu vetar u leđa. Ovo su neki od zahteva gimnazijalaca.

( Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Izvinite, predsedniče Odbora za obrazovanje, pa valjda bi vas ovo trebalo da zanima. Pa, valjda bi vas ovo trebalo da zanima, gospodine Atlagiću. Gospodine, Atlagiću, vi ste predsednik Odbora za obrazovanje, trebalo bi da vas ovo zanima. Znam da predsednika Odbora….

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Ne vredi vama govoriti, nije važno, ja se ionako obraćam građanima, a vi vičite, urlajte, radite šta hoćete.

(Marko Atlagić: Stižu mi poruke, rekli su mi nastavnici da prekinete.)

Dakle, dragi građani, gimnazijalci kažu, da bi trebalo sprovoditi zakon o minimalnoj udaljenosti kladionica od školskih ustanova. Pogledajte u medijima šta su vam glavne reklame, samo kladionice, kockarnice na sve strane, ali o ovome ćemo se baviti drugom prilikom, ali drago mi je da oni najmlađi koji su najosetljiviji, u najosetljivijoj dobi, kada mogu biti pod uticajem ovih reklama ovo vrlo dobro prepoznaju – bravo i za ovo.

Predlažu učenici regulativu medija. Želimo da ukažemo na važnost medija kao sredstvo informisanja i njihove uloge u razvoju mladih. Šta kažu mladi? Mnogi mladi danas pronalaze svoje idole u ljudima koje viđaju na ekranima i zato je važno voditi računa o tome koga puštamo da vodi glavnu reč u medijima. A šta kažu istraživanja o kojima sam juče govorio? Dakle, ovo kažu gimnazijalci, oni vrlo dobro prepoznaju šta je problem. Problem je što mladi pronalaze idole u ljudima koje viđaju na ekranima i zato je važno voditi računa o tome koga puštamo da vodi glavnu reč u medijima.

Gospodo, podsetio bih vas na nešto. Znate li ko je bio idol, znate sa kime se hvalio čovek koji je ubijao u Mladenovcu i u Smederevu? Hvalio se sa društvom iz rijaliti programa, sa osuđenim kriminalcima. Smatrao je da je bolji od drugih zato što se druži sa zvezdama.

Jednu takvu zvezdu imamo i ovde u Narodnoj Skupštini, zvezdu koja je bila druga u superfinalu „Farme“. Druga u superfinalu „Farme“, zamislite?

Detaljno ćemo se pozabaviti kako se to završilo malo kasnije. Čovek je završio tako što tuži Željka Mitrovića. Prevaren je za pare, pa je nastalo sad tu nešto. Izgleda da ta „Farma“ i ti rijalitiji ne funkcionišu baš najbolje ni kada je to u pitanju, ali dobro.

Za trenutak ćemo ostaviti ovu temu i vratićemo se. Dakle, mladi prepoznaju da se pronalaze idoli u ljudima koje viđaju na ekranima i zato je važno voditi računa o tome koga puštamo da vodi glavnu reč u medijima.

Istraživanja kažu da nasilje u medijima podstiče ljude da budu agresivni, čak i počine zločin. To posebno važi za decu, jer su deca po prirodi osetljivija. Četrdeset godina istraživanja je dokazalo da je izloženost nasilju u televizijskom programu opasno za dečije zdravlje i blagostanje. Dakle, kraj citata.

Drugi citat. Izloženost i uticaj nasilja u medijima u direktnoj je vezi sa nasilnim ponašanjem. Dakle, o ovome sam pričao juče, o ovome sam pričao jutros i o ovome ću vam pričati sve vreme.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Vratimo se na to šta kažu gimnazijalci. Zahtevamo zabranu prikazivanja sadržaja koji promovišu nasilje, vulgarnosti i sve neprikladne sadržaje koji zahtevaju oznaku 18+ u udarnom terminu ili u toku dana kada bi takav sadržaj bio dostupan za gledanje deci, a to su i rijaliti programi.

Mladi zahtevaju strožu kontrolu sadržaja kako bi se na vreme otkrio i zabranio svaki program ili emisija koji promovišu i na nedoličan način prikazuju prostituciju, narkomaniju, silovanja, alkoholizam, nasilje, nekulturan rečnik na kanalima sa nacionalnom frekvencijom.

Dragi mladi, dragi gimnazijalci ovo je nešto što već postoji. Sa ovim bi trebalo da se bavi REM, ali se to ne dešava i upravo zbog toga mi tražimo smenu REM-a, kako bi na to čelo, na to mesto došao neko ko bi želeo da sprovodi upravo ovo što vi vidite kao važno.

Mladi traže, a podsetiću vas da je ovo i jedan od zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“, kontrolu naslovnih strana tabloida i štampanih medija, zabranu nasilja i prikazivanja neprikladnog sadržaja ili potresnih scena na naslovnim stranama.

Dakle, ovo kažu mladi. Dakle, ljudi prepoznaju šta je problem, vi ne prepoznajete. A šta kaže ona koja bi trebalo da ima odgovornost upravo za ove stvari? Olivera Zekić kaže: „Meni uopšte nije jasna ta histerija ljudi. Pa, mi živimo u 21. veku. Odavno je neko rekao da novine prodaju suze, krv i slavne ličnosti“.

Sve suprotno od ovoga što mladi govore, što mladi traže i što bi trebalo da bude nešto čime se bavi anketni odbor. Sve suprotno govori osoba koja ima najveću odgovornost da nešto menja u domenu elektronskih medija. Doduše, ovo je ona izjavila komentarišući dnevne novine „Informer“, koji je na naslovnim stranama objavio i intervju sa silovateljem, zbog čega su na ulici bili opravdani protesti.

Kaže Zekićeva, i to javno govori, ne krije da nema nameru da se bavi regulacijom medija. Dajte onda, gospođo, podnesite ostavku. Zašto ste na tom mestu? Da li vam je neko rekao, kada je vodio razgovor da vas tu prime, da vas tu postave, čemu to služi ili su propustili?

Kaže ona za intervju silovatelja u dnevnom listu „Informer„ - to definitivno jeste ekskluziva da „Informer“ prvi dođe do tog čoveka.

Dakle, ona prepoznaje ne „Informer“, nego se oni takmiče ko će pre, ko će pre da iz lešinari na tome. Eto vam ljudi pravi termin lešinarenje šta znači. To znači termin lešinarenje i o tome sam govorio juče.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

U pravu je, jer kada nasilje služi za zaradu, kada nasilje služi kao zabava, ne može biti da nema posledica i te posledice na kraju su vam došle. Skupo smo platili vaše neznanje. Skupo smo ga platili.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Dakle, vratimo se na ono što kažu gimnazijalci. Kažu da treba kontrolisati naslovne strane tabloida i štampanih medija, zabrana nasilja i svega ovoga o čemu sam pričao.

E, sada, evo, pokazao sam odgovor vlasti.

Kažu gimnazijalci – sankcionisanje za sve koji koriste govor mržnje, podstiču i odobravaju nasilje u školama.

Pogledajte, ljudi, to kažu ne samo gimnazijalci, to kaže i Društvo za srpski jezik i književnost. To kažu i brojni drugi ljudi. To kažu svi.

Zašto vi to ne kažete? Zašto vi ne kažete da nije normalno da se na naslovnim stranama pojavljuju najodvratnije gadosti koje vidimo u „Informeru“, „Alo“ i u „Srpskom telegrafu“? Zašto ne kažete to? Zašto vi ne kažete da je normalno da se tako nešto reguliše? Zašto ne kažete da treba zaustaviti nasilje koje dolazi sa „Pinka“ i „REM-a“? Zašto? Da li imamo neko nerazumevanje po tom pitanju? Da li ste vi možda za nasilje? Da li ste vi možda za glorifikaciju kriminala? Pa, recite da niste. Osudite „Pink“ i „Hepi“. Osudite Milomira Marića koji sa pištoljem vodi program, ali kako da osudite kada se vaše glavešine sa istim tim pištoljima pojavljuju i slikaju? Kako da osudite? Znam da ne možete.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Kažu gimnazijalci – pozivamo sve profesore i učenike, kao i sve vas koji ste uvideli važnost ovih problema da se priključite i podržite ovakvu inicijativu nas mladih, jer smo zajedno i samo zajedno možemo da napravimo promenu.

Nijedna bitna stvar se nije dogodila sama od sebe. Zato ustanite, podignite glas i pokažite da vam je stalo. Pokažite da nećete okrenuti glavu i pustiti da ovo prođe kao još jedan dan u moru incidenata i rezultata lošeg sistema, tog sistema koji nije zakazao.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Podržite mlade da promenimo svet. Učinimo starije generacije ponosnim. Budimo odvažni da menjamo. Budimo dovoljno hrabri da ostavimo trag.

Pocrtao bih ovde par reči, da napravimo promenu, da promenimo, da menjamo. To traže ljudi.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

To razumeju ljudi. Ljudi žele promene. Ljudi ne žele da im vi govorite da sistem nije zakazao. Ljudi žele da taj sistem brine o njima. Ako ne brine o njima, onda je valjda zakazao. Ako su ljudi poginuli, onda je valjda zakazao.

Dakle, to traže ljudi. To vam traže mlade. To vam traže profesori. To vam traži 450 akademskih radnika. To vam traže građani na ulicama.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Dragi ljudi, evo, šta kaže potpredsednica parlamenta, najbolja među vama… Izvinite, da biste razumeli šta kaže, 450 profesora, nastavnika, istraživača i tri akademika…

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Hej, ljudi, smirite se!

Dakle, ovaj proglas 450 ljudi je za sada potpisalo. Najbolje što ova zemlja ima, možda nisu svi još stigli da ga potpišu.

A šta kaže najbolja među vama, Sandra Božić? Kaže: „Koja akademska javnost? Vas troje plaćenika okupljenih oko istog bankovnog računa? Nisam znala da se tako ulazi u akademski krug građana. Ako i postoje zahtevi građana, nemoguće ih je čuti od buke vaše izdajničke politike i zahteva protiv Srbije koji pune džepove vaših nalogodavaca“.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Građani, ako je povećanje plata nastavnicima, ako je poboljšanje uslova u školama, ako je smanjenje administrativnih obaveza nastavnika, ako je ulaganje u decu, ako je ulaganje u pedagoge, u psihologe, u socijalne radnike, ako je poboljšanje generalnih uslova za učenje, ako je razmišljanje o budućnosti izdajnička politika, pa ja vas molim da mi objasnite kako je to moguće.

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)

Stanite, zaustavite vaše urlike! Zaustavite ovo nadglašavanje! Stanite! Zaustavite propagandnu mašineriju kojom obasipate nasiljem Srbiju! Zaustavite se!

Pogledajte se u ogledalo koje ste stvorili. Srbija je na najnižim granama. Zaustavite mašinu koja je dovela do toga da nam je osamnaestoro preminulih i dvadesetoro ranjenih.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Ljudi, niko ne kaže da ste vi učestovali u tome, ali ste odgovorni jer ste vi vlast, a kada imate sve poluge sistema otete, kada ste svaku poru društva zapušili vašim interesima, onda imate apsolutnu vlast, onda imate to da vam na zidovima Beograda piše da apsolutna vlast znači apsolutnu odgovornost.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Zato imate stotine hiljada ljudi na ulicama, zato imate apele akademske zajednice, zato imate zahteve studenata, zato imate sindikate koji zahtevaju promene i zato će promene i doći, jer se vi više ne pitate! Hvala.