Hvala za reč, predsedavajući.

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)

Kolega Jovanović često ispravno ukazuje na probleme koji se dešavaju u ovoj Skupštini tako da ja uvek imam razumevanja na ono što govori, a čisto da razumeju i građani.

Dakle, ja sada reklamiram član 106. – govornik može govoriti samo o temi. Video sam, primetio sam, predsedavajući, da je vama par puta smetalo kad neki od govornika odlutaju od teme, ali samo mi recite kakve veze sad ovo prethodno izlaganje ima sa članom 30. koji govori o konverziji zemljišta. Ako smo mi imali sada ovde, govorio je i sam ministar je rekao da je očigledno da je ovaj član jedan od najvažnijih, a ja se slažem, s obzirom da desetine milijardi evra čini razliku, čemu onda sada ovo, zašto vi ne reagujete, predsedavajući, kao što ste reagovali?

Kad je gospodin Kozma govorio o tome… (Isključen mikrofon.)

Poštovani predsedavajući, povređen je član 106, stav 3 – nije dozvoljeno dobacivanje. Imali smo to i kod prethodnog govornika.

Znate šta, ja razumem da je opala pažnja, razumem da je malo koncentracija opala, ali bih zamolio ljude da se smire i da puste opoziciju da govori o onome što smatra da je važno. Razumem da vas ima, nema vas, brojao sam, ima vas ispod 50, od 160 poslanika vladajuće većine, nema ni 50 ovde. Razumemo da vam nije stalo. Nama je stalo do ovog zakona zato što je on jako važan, pa vas molim da nas pustite da o tome govorimo bez dobacivanja. Hvala vam.

Ja sam tražio repliku, ali sa vama nema igranja. Daj šta daš i u ovom slučaju pošto vodite ovu sednicu kako vama odgovara.

Čovek me je direktno pomenuo, ali ne bunim se. Nema veze.

Hteo bih da se izvinim gospođi Paunović. U pravu ste, zaista jesam dobacivao i mislim da to nije dobro i ja nemam nikakav problem da kažem kad pogrešim.

Izvinjavam se i predsedavajućem.

Znate, ponesu me nekad malo emocije. Mi smo Zeleno-levi front i onda to levičarsko u nama ima neku potrebu kada čujemo da ima neka partija koja se zove Socijalistička. Voleli bismo da vidimo. Možda i njima smetaju, recimo, društvene nejednakosti i ekonomske nejednakosti najveće u Evropi, a ono ništa.

Ja bih voleo da čujem, na primer, najduža je u Srbija radna nedelja, da neka socijalistička partija, neki levičari da kažu nešto o tome, ono opet ništa.

Evo sada smo čuli šta će, našli su se u komunističko nasleđe, šta da radimo, eto, to nas je negde zadesilo, a ni to ništa, Jugoslavija - i to vam smeta. Evo sad Kardelj… Dobro, daj da padne Vlada ako se ne slažete, i to ništa.

Radnička prava, o tome se ne oglašavate. Ljudi rade u pelenama. Eno im sada u "Juri" govore o tome kako da prevaziđu ove vrućine i ništa ne govorite o tome. Samo taj jedan put ste izdvojili taj put što ste ga pomenuli i nismo baš sigurni odakle i ka čemu, ali u socijalizam sigurno nije, pošto u svim ovim privatizacijama ste vi bili u svim vladama. Samo gurate napred da se sve…

Pa, nemojte, molim vas, ljudi. Dajte neki glas. Da li vi postojite kao neka stranka? Zovete se Socijalistička. Ja znam, nisam tako naivan da verujem da zaista tu ima nečega socijalističkog. To je sve isto, klijentelističko. To je sve isto, da se opravda izvlačenje novca iz ove naše države u džepove. Mi smo to sve videli, ali šta ću? Ponesu me emocije i pomislim možda će neko nešto da kaže, ali ništa. Zato se ja izvinjavam na svojoj naivnosti.

Hvala.

Moram da jednom pohvalim i gospodina Orlića koji nije izbegao da mi da repliku, iako je to mnogo puta do sada uradio.

Došli smo u situaciju gde se pohvaljujemo za poštovanje Poslovnika. E, dotle ste doveli ovu Narodnu skupštinu. Ali, da ne kvarim pohvalu, neka bude tako iskrena. Sve je u redu.

Ja bih voleo zaista umesto tih reči u kojima mi govorimo sad ko je kakav, ko je menjao sako i slično, ja menjam sakoe, doduše, često su plavi, pa se možda ne vidi, ali ne menjam ono za šta se zalažem. Mi postojimo osam godina. Sve možete o nama da saznate, za iste se stvari zalažemo. Zalažemo se i za ekologiju, zalažemo se i za ravnopravnost, zalažemo se i za levičarske ideje.

Ali, ono što je problem jeste, vi, ljudi, činite vlast u ovoj državi toliko dugo, a posledica te vlasti je ta radna nedelja o kojoj ništa ne govorite, gde ljudi rade najduže u Evropi. Posledica te vlasti jeste da smo mi društvo sa najvećim ekonomskim razlikama u Evropi. Posledica te vlasti jeste da ljudi rade u jako lošim uslovima. I ja bih onda očekivao, evo, 10, 12 godina je prošlo ove Vlade, da vi lepo, ponukani tim levičarskim idealima, da vašim snažnim zalaganjem za socijalizam, za ravnopravnost ljudi kažete – ovo prosto više ne ide, ne ide da mi dajemo vlast SNS koji je privatizovao sve, rasprodao reke, rasprodao prirodna dobra, uništio javna dobra, dovede radnike do prosjačkog štapa. Eto, tu prosvetu koju ste vodili, došli ste do toga da vam ljudi imaju platu manju od prosečne, a da imaju najveću školsku spremu. Ako to nije rezultat da padne Vlada u kojoj socijalisti daju većinu, ja ne znam onda šta. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Goreo sam od želje da nešto kažem, zaista, na ovoj sednici.

Imamo jednu situaciju. Ponovo dolazimo do toga da se 30 tačaka, veoma važnih, zaista važnih, zaista velikih, zaista značajnih ponovo spaja u jednu tačku da bi se onemogućilo vreme zapravo za diskusiju o njima, te tako moja poslanička grupa, ako bi hteli o svakom zakonu da kažemo po nešto, imali bi verovatno manje od minut, nisam tačno izračunao, da o svakom nešto govori.

Nema veze. Hajde da ja počnem kako je red kada se dese neke velike stvari. Kada se dese u našem društvu, red je, brate, da se čestita. Jel tako? Evo, ja čestitam kolegama iz vlasti, iz SNS-a. Vi ste uspeli da postanete ponovo šampioni ovog izokrenutog sistema u kome živimo. Uspeli ste da javni dug Srbije podignete toliko da ste sada zadužili Srbiju više nego sve druge vlade ukupno. Bravo! Sada taj dug iznosi preko 36 milijardi evra, jer se u ovim zakonima, u ovim potvrđivanjima zaduživanja mi prelazimo sada za 1,35 milijardi evra. Povećavamo dug sa ovih 11 zaduživanja. Bravo, šampioni! Uspeli ste ponovo da budete u ovom za nas najgori u nečemu.

Govorite nam kako se zadužujemo da bi uložili u infrastrukturu. Hajde da vidimo koji je rezultat tog zaduživanja? Rezultat tog zaduživanja je da, evo, danas, nakon deset godina vaše vlasti Mladenovac nema vodu, Zrenjanin nema vodu, 30% Beograda nema kanalizaciju, pola Srbije nema kanalizaciju.

Pa, koliko još zaduživanja je potrebno, koliko još godina vaše vlasti je potrebno da se reše ti infrastrukturni problemi o kojima govorite? Jel treba sto godina da čekamo da bi se došlo do toga da se zaista nešto reši kada govorimo o infrastrukturi?

Hvalite se železnicom. Danas železnica, danas vozovi idu sporije nego što su išli na početku prošlog veka. Da li treba da vam nađem koliko je… Jel smešno, gospodine? Znate li kojom brzinom je išao voz od Beograda do Subotice, po voznom redu? Dva sata i nekoliko minuta. A danas, koliko ide ta pruga? Nije važno.

Idemo dalje. Red je da se čestita i značajan jubilej, bio je nedavno rođendan SPS-a, pa bih citirao mog kolegu Dobricu Veselinovića, budućeg gradonačelnika Beograda, koji povodom 33 godine ove partije kaže - siromaštvo i beda, sankcije i ratovi, izolacija i bombardovanje, zločini, politička ubistva i nasilje, vlast mafije i kriminalaca, stotine hiljada ljudi napustilo je zemlju, mnogi će pomisliti da je to SNS, ali nije, zaboravili smo, to je 33 godine SPS-a. Čestitam vam na tome.

Ja ću se danas više baviti ovom obrazovnom politikom, pošto biramo novu ministarku, pa me zanima, ministarka, da li ćete uraditi nešto od onoga o čemu smo govorili toliko dugo u prethodnim danima, da li ćete učiniti da se, recimo, BDP poveća, deo BDP-a koji se ulaže u obrazovanje, poveća na preko 5%, kao što smo tražili? Da li ćete se založiti za veće plate nastavnicima od onih koje im se obećavaju? Da li ćete se založiti da imamo više nastavnika, profesora? Da li će oni imati bolje uslove rada? Da li će se nastaviti njihovo tretiranje kao administrativnih radnika tako da oni ne mogu da se posvete deci? Da li ćete zaposliti više psihologa i pedagoga u školama, jer je njihov broj dosta mali, socijalnih radnika, takođe? Imamo pad socijalnih radnika u prethodnom periodu. Da li ćete omogućiti da ovi ljudi mogu da se specijalizuju, da nemamo samo po jednog u školi, nego više? Evo prave prilike da o tome razgovaramo.

Mi smo pokušali da o tome pričamo kada se govorilo o tragedijama u "Ribnikaru" i Mladenovcu. To je bila dobra prilika da se nešto uradi, da se napravi neki iskorak, da se krene dalje. Znate li koji smo mi odgovor dobili - sistem nije zakazao, sve je u redu.

Ja vas držim, ne vas lično, ali držim vašu partiju koja je tako dugo imala uticaj na obrazovanje i nastavu, držim vas odgovornim zbog toga što smo došli u ovu lošu situaciju i sa nastavnim kadrom i sa uslovima u školama.

Da li znate, a verujem da znate, da imamo jednu apsurdnu situaciju, 40% đaka je imalo odličan uspeh u osmom razredu osnovne škole, ali takođe, tek svaki treći petnaestogodišnjak nam je funkcionalno pismen, odnosno oni su nepismeni? Izvinjavam se, pogrešio sam, trećina je nepismena, po PISA testovima.

Dakle, mi imamo ovde situaciju da sistem zapravo ne radi. Ponovo imamo odgovore da sistem nije zakazao, a kada vas suočimo sa ovakvim stvarima, vidimo da sistem ne radi.

Moja treća čestitka za danas, a o njoj ću govoriti malo duže, jeste čestitka svim onim tajkunima koji su učestvovali u privatizacijama velikih firmi, uništili su te firme. Znamo mi da je njihova ideja od starta bila da ih rasparčaju, da na njima zarade, a danas su kao nagradu za devastiranje tih firmi dobili to da mogu da koriste zemljište u vlasništvo, koje nikada nije bilo deo privatizacije.

Dakle, građani, danas se donosi Zakon o planiranju i izgradnji. Ovaj zakon je jedan od najznačajnijih zakona zbog toga što on uređuje jednu veoma značajnu oblast. Taj zakon je vredan, ako gledamo koliki uticaj ima, desetine milijardi evra. Zašto je on tako važan? Zato što je onim ljudima koji su kupovali, privatizovali firme, omogućeno da, iako tada kada su ih kupovali vlasništvo nad zemljištem tih firmi nije ulazilo u vrednost kompanija, oni danas mogu, iako za njega nisu platili, da ga besplatno koriste, odnosno moći će kada se usvoji ovaj zakon.

Ovaj zakon ima još raznih manjkavosti, ali ću se ja fokusirati na ovo, zbog toga što je to najveći uticaj po naše društvo. Konverzija je bila moguća i ranije, ali za nju su morali da plate, morali su da plate tržišnu vrednost zemljišta koje će sada dobiti besplatno.

Ovde se radi o oko pet hiljada lokacija, 15 miliona kvadratnih metara potencijalno, dakle, jedna veoma značajna stvar. Ne možemo to poreći. Radi se o desetinama milijardi evra uticaja na naše društvo. I danas neko dođe i kaže - nama taj novac ne treba, pa taj zakon mi nismo sprovodili ni do sada. Ali, ljudi, vi niste sprovodili taj zakon, da li je to možda zbog toga što su upravo gospodin Siniša Mali i gospodin Vesić i u prethodnim vlastima učestvovali, pa su možda oni obećavali tim firmama da ne moraju da plaćaju, nego će doći trenutak kada će im oni omogućiti da besplatno koriste ono što nisu plaćali?

Podsećam vas da je ministar finansija Siniša Mali pravosnažno osuđen za malverzacije prilikom privatizacija. Dakle, ako niste vi, odgovorite.

Šta si rekao? Šta si rekao?

Izvinite, gospodine Mali, ja znam da ste vi navikli, i vi i premijerka, da se ovde obraćate bez poštovanja ljudima. Upravo ste me nazvali budalom. Pre toga nas je premijerka nazvala govnarima. Sećate li se toga?

Znači, za ovo ćete odgovarati sigurno.

Izvinjavam se, jeste li vi svesni da me je ministar upravo nazvao budalom?

Nije me nazvao budalom?

Molim ljude koji pišu stenogram, ukoliko ovo nije ušlo, tražim da mi se omogući da pogledam stenogram. Tražim da se omogući da vidimo kamere i da jednom zauvek stanemo na put nasilju koje dolazi od strane vladajuće većine ovde, posebno ministara čija se smena već traži zbog istog ponašanja koje je do sada vršeno.

Ja ću se vratiti na temu, pošto vidim kolika vam je frka, kakav je strah, da morate da vređate sa jedne od najodgovornijih funkcija ministara, da morate da vređate ljude.

Dakle, radi se o Zakonu o planiranju i izgradnji, koji je takođe i neustavan, o čemu se izjasnio Ustavni sud, o čemu je govorio i Savet za borbu protiv korupcije.

Znači, on je ne samo protivan javnom interesu i Ustavu, već je proglašen neustavnim. Privatizacija ne podrazumeva da ste dobili zemljište u vlasništvo. Ona podrazumeva isto ono što su te firme imale, korišćenje zemljišta. Na ovaj način, omogućićete novi pritisak izgradnje koja se sprovodi neplanski. Ono što vi radite, a što je vaša politika protiv koje se mi borimo, jeste nekontrolisana gradnja. Mi nemamo ništa protiv gradnje, nemamo ništa ni protiv toga da ljudi zarade, oni koji grade. Smatramo da je to dobro za sve, ali imamo protiv toga da betonirate svaku zelenu površinu, da u svaki ćošak ovog i svih drugih gradova Srbije, pošto ovo nije zakon samo za Beograd, ovo je zakon za sve gradove Srbije, gde će se slobodne površine popunjavati novim zgradama, betoniranjem, omogućavati investitorima da bez kontrole grade.

Poenta vlasti, poenta onih koji vrše vlast jeste da nađu balans između toga da se gradi i da se sačuva interes građana. Ono što vi radite, u potpunosti se stavljate u interese onih koji treba da grade i zaboravljate na interese ljudi da žive u lepo uređenim gradovima, da mogu negde da prošetaju decu, da mogu da imaju park, da mogu da imaju slobodne površine, a dokaz za to vam je, kada god padne manja kiša u Beogradu, vaše reke, koje vi održavate, to su naše reke, ali ih vi održavate, pretvore se u reke, ulice, izvinjavam se.

Dakle, kroz ovaj Nacrt zakona o planiranju i izgradnji otvaraju se vrata legalizovanju korupcije i otimanju javne svojine. Gubici u javnom budžetu procenjuju se na desetine milijardi evra. Podstiče se intenzivna i nekontrolisana stambena izgradnja. Smanjuje se javni budžet, što podrazumeva manje novca za ulaganje u javne servise i projekte za dobrobit svih građana. Produbljuju se ekonomske nejednakosti i koncentracija političke i svake druge moći vrši se u rukama privilegovanih.

Za kraj, želeo bih da kažem da je preko 50, zapravo čak i više, organizacija civilnog društva ustalo protiv ovog zakona, tražilo je da se prvo on povuče, kako bi moglo detaljnije da se o njemu priča, ali naravno da se tražilo i da se od njega odustane.

Kako vi gledate ovaj zakon možda najbolje govori trenutak u kome je on usvojen na Vladi. On je na Vladi usvojen samo dan nakon masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Ribnikar“, a znate li kada je održano javno slušanje za ovaj zakon? U isti sat, u isti minut, u isti sekund je počela javna rasprava kada je formiran Anketni odbor povodom ubistava u „Ribnikaru“ i Mladenovcu.

Zbog ovoga, gospodo, treba da vas bude sramota, treba da ne smete ovde da se pojavite, a ne da nam govorite o štetnosti ili važnosti ovog zakona. Za vas je on važan toliko da ga donosite u trenutku najveće tragedije kako ljudi ne bi imali vremena, snage i emocija da se njemu posvete na pravi način. Sramota!

Izvolite, predsedavajući, zaista su zanimljive ove priče iz života gospodina Markovića. Rado bi ih slušao, samo ima neki Poslovnik ovde koji kaže, član 106, da bi se trebalo držati teme.

Slažem se, jeste, ova sednica ima neverovatno veliki broj tačaka. Mislim, lako je nekako naći nešto o čemu bi čovek mogao da govori, a stvarno mislim da ovo nije na mestu i da nije bilo o temi i da je zato povređen član 106. koji kaže da se samo o tački dnevnog reda može govoriti.

Eto, vi mi recite ako nije, ali zaista mislim da nije.

Poštovani predsedavajući ja se stvarno izvinjavam što ću morati da vas razočaram, jedan drugi član da reklamiram. Dakle, ja reklamiram ovde po ko zna koji put u ovom sazivu član 100. Vi znate, ali građani ne znaju pa …