Gospodine predsedavajući, poštujem vas zaista, molim vas samo, nema potrebe, ovo su neki stavovi iza kojih stoji moja poslanička grupa, a vi posle možete utvrditi da li su oni u redu ili nisu.
Dakle, da nastavim, danas on ove veštine, zbog kojih je tada dobio stan, koristi kako bi svakoga ko se usudi da u javnosti govori kritički o naprednjačkom režimu prosto rastrgao napadima i optužbama da je izdajnik ili strani plaćenik, a posebno kada se govori o Kosovu, o temi nad kojom bi najviše voleo da ima monopol. Ovaj monopol služi da nam se svaki put kada se vrati iz Brisela predstavi kao pobednik i kao spasilac.
Priča nam te pomenute bajke, kako je Srbija pobedila 5:0, a za tih deset godina položaj Srba i na severu i na celom Kosovu je sve lošiji. Te njegove priče mi liče na onaj vic „Bili Amerikanac, Rus i Srbin“, ne znam šta je dalje bilo, ali naš je pobedio. Meni taj vic nije uopšte smešan. Ni ovo poređenje mi nije smešno. Tužno mi je.
Danas većinu u Narodnoj skupštini, većinu koja će izglasati ovaj izveštaj i ushićeno aplaudirati predsedniku, kako smo videli mnogo puta, čine politički inspiratori ubistva Olivera Ivanovića. Šokantno mi je ljudi što se to sada tek pominje. Koji je ovo sat, koji je sat ovo? Mi sada pominjemo ubistvo čoveka za kojeg ne možemo da utvrdimo ko ga je ubio, ali ne možemo izgleda da utvrdimo. Ne možemo da utvrdimo ni ko je platio kampanju na televiziji „Pink“, koja ga je isto tako rastrzala, kao što za sve protivnike režima radite.
I ubistvo Olivera Ivanovića je, slažem se, najeksplicitniji primer, ali svako ko otvori temu Kosova u javnosti može da očekuje optužbe da je izdajnik i strani plaćenik i napad svih sila režima. Monopol nad pitanjem Kosova u javnosti se postiže da slučajno neko ne bi pitao, ono što se svi ovde pitamo, kuda vode ovi pregovori i u čijem interesu se vode, ukoliko nisu posvećeni boljem životu ljudi na Kosovu.
Dok obe strane maksimalno podižu tenzije oko svakog tehničkog detalja pregovora, videći u svemu samo korak ka nezavisnosti, koji u slučaju Prištine treba osvojiti, a u slučaju Beograda odbraniti, ovi obični ljudi su kolateralna šteta i za njih malo ko pokazuje interesovanje. Ja vam ne verujem kada kažete da se interesujete za njihove probleme.
Dok pregovori traju, Srbima na Kosovu se ograničavaju osnovna ljudska prava, poput slobode kretanja, mogućnosti zaposlenja, lečenja, obrazovanja, priznavanja ličnih dokumenata, slobodnog raspolaganja svojom imovinom. Da odgovorim ovim, ne mogu reći kolegama koje dobacuju – govor mi pišu ti ljudi koji tamo žive ove probleme. Ja ovde vidim i prioritete za ove sledeće pregovore koji će se dešavati. Ukoliko se ne reše ta životna pitanja ljudi, sam konačni sporazum neće imati nikakvu svrhu. Ljudi će izgubiti budućnost. Na hiljade su otišle i odlaze. Kroz ovo pitanje će iznova biti moguće kreiranje novih kriza.
Rekao bih o prioritetima konkretno. Prioriteti u pregovorima treba da budu stvarno rešavanje problema ličnih karata tako da one važe na svim graničnim prelazima koje Kosovo ima, a ne samo onim sa Srbijom. Prioritet u pregovorima treba da bude rešavanje problema civilne registracije koja prouzrokuje nepriznavanje srpskih izvoda iz matičnih knjiga izdatih nakon jula 1999. godine.
Prioritet u pregovorima treba da bude zdravstveni i obrazovni sistem, koji bi trebalo da budu u nadležnosti Zajednice srpskih opština. Zašto ovo nije prioritet, nego ljudi moraju da švercuju lekove, jer od 2015. godine srpska državna apoteka nema licencu da radi? Prioritet u pregovorima treba da bude verifikacija diploma Univerziteta u Prištini, jedine visokoškolske ustanove na srpskom jeziku na Kosovu, jer bez toga je nemoguće dobiti posao u javnoj upravi.
Prioritet u pregovorima treba da bude prihvatanje udžbenika. Srpskoj zajednici se garantuje upotreba nastavnog plana odobrenog od Ministarstva obrazovanja Srbije. Prioritet u pregovorima treba da bude usklađivanje fitosanitarnih sertifikata. Beograd i Priština su uskladili svega 15-ak, od ukupno preko 50. To znači da samo deo proizvoda može da se uvozi. Ovo su konkretni primeri gde treba usmeriti vreme i energiju, kako srpskih, tako i kosovskih vlasti da se pitanja kao ova reše.
Jedna velika, velika, važna, jako važna stvar, ne mogu da naglasim dovoljno koliko je važna ova stvar. Pazite sada. Kao što nijedno važno pitanje koje je povezano sa SNS-om ne može da prođe bez kriminala i korupcije, tako je i sa kosovskim. Samo je ovde reč o nečemu opasnijem i neodgovornijem, jer su kriminalci promovisani u tzv. zaštitnike Srba na Kosovu. Tu konkretno mislim na ljude koji su 2013. godine vršili strašan pritisak na Srbe kako bi izašli na kosovske izbore tada. Od tada počinje njihova strahovlada u srpskim sredinama na Kosovu, pre svega na severu, i na Zvonka Veselinovića i na Milana Radojičića.
Nivo korupcije od predstavnika Srpske liste je opšte mesto na kojem se javno govori na Kosovu, ali pre svega među kosovskim Srbima, i koji trpe najveću štetu, uostalom, na nameštenim tenderima koje dobijaju jer su usvojili vaše načine kako to radite u Srbiji. Tužna je naša pozicija kada se pozivamo na vladavinu prava na Kosovu, a sever smo tako žrtvovali kriminalcima koji su najbrutalnije zaveli tu strahovladu.
Ali da se osvrnemo i na prava manjina. Najbolje merilo da se utvrdi koliko je neko društvo pravedno, napredno i demokratsko jeste odnos prema manjinskim zajednicama, prema onima koji su u ranjivoj situaciji u odnosu na većinsko stanovništvo i to treba da važi kako za kosovsko, tako i za srpsko društvo, a nema Kosova ni bez Srba ni bez Albanaca.
Kada govorimo o položaju srpske zajednice na Kosovu, jasno je da Srbi nisu zaštićeni od diskriminacije i da im se prava uskraćuju. Kako se onda to pobeđuje deset godina? Samo me taj deo zanima. Kako ste se vratili kao pobednik, kao spasilac, toliko puta, ne jednom, toliko puta i iznova i iznova? Za dugoročno rešenje koje će pre svega krenuti od interesa građana smatramo da Srbija treba da insistira na sledećem: formiranju ZSO, kako bi se dodatno ojačale garancije za srpsku zajednicu na Kosovu, ali kroz to i ostvarivanje kvalitetnog obrazovanja i zdravstva koje bi trebalo da bude u njihovoj nadležnosti, obezbeđivanje pojedinačnih i kolektivnih prava Srba i drugih nevećinskih zajednica na Kosovu po najvišim međunarodnim standardima, a tu uključujemo i prava na posebne veze sa Srbijom, obezbeđivanje maksimalne zaštite kulturne, istorijske i umetničke baštine srpskog naroda na Kosovu.
Mada imamo jedan mali problem sa time, moram da primetim da vam to ne ide ni u Beogradu. Evo, u ovom izveštaju koji predstavljate vi govorite, pozivate se na organizaciju Evropa Nostra, koja se bavi zaštitom kulturnog nasleđa. Ista ta organizacija vas je upozorila da je u Beogradu ugrožena Kalemegdanska tvrđava gondolom koju planirate da gradite. Pa eto kako se odnosite prema kulturno-istorijskom nasleđu.
Trebalo bi insistirati na relaksiranju rešavanja tehničkih pitanja koja mogu imati velike pozitivne uticaje na stanovništvo. Nije svako tehničko pitanje put u priznavanje nezavisnosti. Naravno, trebalo bi insistirati na dekriminalizaciji društva, što će biti jako teško, s obzirom na to da je SNS promovisao zapravo kriminalce u zaštitnike Srba na Kosovu.
Srbija u pregovorima mora pažljivo da balansira svoju međunarodnu poziciju tako da ne ugrozi svoj strateški pravac ulaska u Evropsku uniju. Svoje interese treba da vezuje za svoje najbliže susedne države i da ne dozvoli da u polarizovanom svetu bude izolovano ostrvo u Evropi. Obraćanje i Rusiji i Kini za zaštitu naših interesa ne donosi rešenje, već stvara nove probleme u svetlu ideje da Srbija pripada evropskom prostoru i politički i ekonomski i na sve druge načine.
Predlažemo drugačiju strategiju u dijalogu – stavljanje običnog čoveka i njegovog života u centar pregovora. Mora se omogućiti normalan život svima na Kosovu i pre konačnog statusa Kosova. Ne može se čekati završetak pregovora i sveobuhvatni sporazum da bi građani tek onda nekad u budućnosti vodili iole normalan život. Ljudižele da mogu slobodno da se kreću, da rade, da trguju, da se obrazuju i da se efikasno leče, sve ono što mi svi ovde hoćemo.
Za kraj, da završim, vidim da ste nestrpljivi, SNS neće rešiti probleme građana Kosova, isto kao što neće rešavati zagađenje vazduha ili kvalitet obrazovanja u Srbiji. Oni se time prosto ne bave. Bave se održavanjem na vlasti, rejtingom i sopstvenim interesima. Srbiji treba promena. Hvala.