Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani, mi opet ovde imamo situaciju da se važne sednice, poput one o Vladi, zakazuju po hitnom postupku i dostavljate nam važne i obimne materijale prekasno. Ja smatram da je to svesna opstrukcija rada opozicije i rada parlamenta i vi to vrlo dobro znate, ali, evo, da ljudi razumeju.

Možda ste u prethodnim obraćanjima poslanika primetili da imamo ovu značku na reveru. Ta značka se nosi povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Obaveštenje kako se ta značka stavlja, gde treba da stoji, čemu služi, dobili smo dve nedelje unapred. Zamislite, dve nedelje unapred obaveštenje gde značku da stavimo, sasvim pohvaljujem, ispravno i sve je u redu, svaka čast na profesionalnosti, a 24 sata kako amandmane na rebalans budžeta da pripremimo?

Dobro, da ne trošimo previše vremena na to, mada moram da kažem da mi je malo opao u očima ovaj moćni SNS, fabrika zakona, graditelji mostova, koji trče na pisarnicu da opoziciji malo štrpnu koji minut vremena. Ne priliči vam to. Zašto tako? Zašto kada je sve tako super, kako kažete?

Ali, da ne trošim vreme na vas, ja samo da kažem da to nije normalno i vi to dobro znate. Hteo bih da se osvrnem na trenutak u kome se donosi ovaj rebalans, a koji kaže da Srbija ima mnogo lošije ekonomske pokazatelje od onoga što pokušavate da nas ubedite. Građani žive sve teže.

Nemojte da nam vređate inteligenciju sa ovim pričama. Ljudi znaju. Kada odu u prodavnicu biraju da li će uzeti pavlaku ili paštetu, jer nema za oba. Pre vas potop, posle vas blagostanje, a pola vas bivša vlast. Da ne govorim o ministrima. Valjda je opšte poznato gde su bili gospodin Mali i gospodin Vesić.

Mi imao dvocifrenu inflaciju već godinama, što znači da su se cene hrane, cene energenata i zakupa stanova jako povećale. Znamo kad uđemo u prodavnicu šta kupujemo. Ne možete to da sakrijete. Vaša premijerka je rekla da za 40.000 dinara, koliko je minimalac, otprilike, čak je i manji, ne može tri dana da preživi žena. I u pravu je. Cene su toliko velike. Srbija ima značajan spoljnotrgovinski deficit. Evo vam u rebalansu sa 7,7% na 13%. Nezaposlenost, uprkos vašim manipulacijama da je sakrijete, je 11%, a procene su mnogo više posto, kod mladih 26%.

Stanje javnog duga raste iz dana u dan. Za poslednjih 10 godina zadužili ste Srbiju preko 15 milijardi evra. Kada ste došli na vlast dug je bio oko 17, sada je oko 33. Samo ove godine tri milijarde. Zato u ovom rebalansu i rastu izdaci za otplatu glavnice dugova sa 15 milijardi na 18 milijardi dinara.

Danas pred nama su još tri kredita. Prvi od Abu Dabija da vratite dugove koje ne možemo, drugi je kredit od 80 miliona da srušite most, most koji je preživeo naciste, ali izgleda neće SNS, jer se ne uklapa u projekat „Beograd na vodi“. Ljudi, valjda nova gradnja treba da se uklapa u staru gradnju, a ne obrnuto. Mene to zaista ne čudi zato što isti ovaj ministar što danas predlaže ovaj kredit je rušio po Savamali. Ne čudi da bi sada rušio i most. Smeta sada most. Šta će sledeće smetati?

To vam se desi i, zato insistiramo na odgovornosti, kada oni koji krše zakone ne odgovaraju. Oni onda svoje rušiteljske ideje prosto primene dalje, ne stanu, ne budu kažnjeni.

Treći kredit je možda i najzanimljiviji i najtragičniji. Srbija se zadužuje da bi uvezla zastarelu tehnologiju za prečišćavanje otpadnih voda. Tačno je da je nama potrebno da prečišćavamo otpadne vode, samo 16% njih se prečišćava, ali ne ovakvim centralizovanim postrojenjima i sistemima koji zahtevaju veliku energiju da bi radila. Otpadna voda se prepumpava iz gradova u centralni sistem i na to se troši energija. Kilometri cevi moraju da se postave.

Struka je već puno o tome govorila. Zašto samo ne poslušate šta treba? Uvezite savremene sisteme. To bi bilo kao da nemate televizor i dođe putujući trgovac i kaže vam – evo, rešiću ti problem, nemaš televizor, kupi ovaj crno beli, tri puta ćeš ga platiti skuplje nego novu plazmu, ali ćeš imati televizor. Ne bismo mi to tako, gospodo. Mi bismo savremenu tehnologiju. Mi zaslužujemo najbolje. Srbija zaslužuje najbolje. Uvezite nam tehnologiju koja to govori.

Pričamo o ekonomskim pokazateljima, ali ajde da vidimo kako ljudi žive. Većina nema prosečnu platu, već zarađuje mnogo manje, i to uglavnom bliže minimalcu. Svaki treći građanin je na ivici siromaštva. To vam je dva miliona ljudi, a pola miliona ljudi je ispod ove granice. Srbija je zemlja sa najvećim nejednakostima, ali vas to ne dotiče.

Duplirali ste davanja za Vojsku od 2012. godine. Sada ste na dve milijarde, to je 14% budžeta. Ko zna šta nas još čeka sa vama?

Da kažemo nešto i o ovim merama koje branite. Ove godine će ukupno biti isplaćeno 140 miliona evra za mlade u sklopu isplate tri puta po 50 evra. Pa, niko nije protiv pomoći mladima, ali evo da naučimo šta mladi rade u ovoj našoj državi toliko opterećenoj nejednakostima. Znate šta rade? Oni se sami dovijaju pa uzmu pa plate matursku proslavu onima koji nemaju dovoljno, ili uzmu pa se organizuju ljudi pa plate ekskurziju onima koji nemaju dovoljno. Jel zaista neophodno da svima, jel vašoj deci nedostaje tih 50 evra? Možda možemo da prioritizujemo, pa da onima kojima stvarno nedostaje da njih i pomognemo.

Naš poslanički klub podneo je devet amandmana. Recimo iz domena zaštite životne sredine podneli smo amandmane nezadovoljni smanjenjem budžeta za 1,3 milijardu dinara. Pazite, u ovim godina u kojima je zagađenje ovako veliko vi smanjujete budžet za Ministarstvo zaštite životne sredine. Podneli smo amandman da se ne smanjuju sredstva za sanaciju i zatvaranje divljih deponija. Procene govore o tome da u Srbiji ima 20 do 30 hiljada divljih deponija. Ovaj broj se iz godine u godinu povećava. Pored devastirajućeg uticaja koji se neposredno dešava tu gde se one nalaze, one imaju i užasan uticaj i na zagađenje vazduha. Preko 1.700 požara je bilo na deponijama.

Podneli smo amandman tražeći da se povećaju i sredstva za podršku ljudima da zamene svoja grejna tela i unaprede energetsku efikasnost. Ogromno zagađenje dolazi iz individualnih ložišta. Ljudi koriste zastarele peći. Ti isti ljudi što su opterećeni ekonomski ne mogu da zamene te peći. Dajte da im država pomogne i kupi eko-šporete koji rade mnogo bolje. Tri puta su efikasniji. Dajte da ne čekamo, ljudi. Premine nam 15.000 ljudi godišnje od posledica zagađenja vazduha.

Amandmanom tražimo da se zato odustane od ovih besmislenih mera koje vam opet najbolje pokazuju kako vi vidite nejednakosti u našoj državi. Ljudi, vi donirate bogate da kupe električne automobile, bogatim ljudima dajete još para da kupe bolje automobile. Oni već imaju energetski efikasne automobile. Dajte siromašnima da zamene grejna tela. Dajte da zamenimo izolaciju ljudima na objektima. Dajte da ne rasipamo energiju u vetar.

Podneli smo amandman kojim zahtevamo veću podršku mladima u zapošljavanju kako bi stekli nove veštine i znanja. Eto vam na primer mera gde možete da utrošite ovo što ne ide svima 50 evra.

Predlažemo i uvećanje dečijeg dohotka. Deca i mladi do 18 godina su najugroženija starosna grupacija u Srbiji, ljudi. Svako četvrto dete je u riziku od siromaštva. U Beogradu 10% dece, pazite, u Beogradu, nema svaki dan za užinu. Jel možemo tu da intervenišemo?

Predlažemo i povećanje budžeta za Savet za borbu protiv korupcije, pa moram da kažem da sam sebi zvučim smešno kada pred Sinišom Malim govorim o povećanju budžeta protiv korupcije.

Predlažemo jednokratnu dvomesečnu pomoć u poslednja dva meseca ove godine svim prosvetnim radnicima i tehničkom osoblju. Kao što ste i sami rekli, ovi ljudi su se pokazali u epidemiji, napravili su herojski čin time što su održali nastavu. Dajte da ih podržimo.

Predlažemo jednokratnu dvomesečnu pomoć u poslednja dva meseca ove godine za hiljadu najugroženijih studenata u iznosu od 11.800 dinara, kako bi se umanjili problemi nastali vrtoglavim rastom cene zakupa stanova koji su najveći upravo u univerzitetskim centrima.

Eto vam par primera, prepišite, uradite, recite da je vaša ideja, nikakav problem, gospodo, daćemo vam svo znanje koje imamo samo da se dese stvari.

Za kraj imam jednu poruku podrške redakciji „Danasa“ i novinarima koji se ovih dana nalaze na meti koji su pod napadima, koji su pod pretnjama. Ovi napadi i pretnje dolaze kao posledica toga što se prema opoziciji, što se prema nezavisnim novinarima i ljudima koji se ne slažu sa vama, a mi se zaista ne slažemo sa vama, odnosite kao da smo izdajnici, kao da smo rušitelji Srbije. Ovo je tužno. Ta atmosfera stvara napade. Ta atmosfera stvara ove pretnje. Učinite nešto, postanite bolji. Jel to tako teško? Hajde da menjamo nešto u ovom društvu, mada znam da se obraćam pogrešnim ljudima za tako nešto. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Dakle, znate nije ovo prvi put da se nama odgovara kada pomenemo siromaštvo i kada pomenemo da dva miliona ljudi je na ivici tog siromaštva, pola miliona ljudi ispod te ivice, da nam se odgovara, da nam stranci pišu govore.

Jel to neki stranci više brinu o siromaštvu građana Srbije, gospodine Mali? Jel stvarno to govore, jel stvarno to vaš odgovor? Pa, nekako je ipak malo ispod neke granice i za vas da se tako obraćate i da to govorite. Pa, kada imate te podatke, pa dajte bre pričajte o podacima.

Ja sam vam takođe skrenuo pažnju na nešto, to su ove subvencije za kupovinu električnih automobila. To najbolje pokazuje kako vi ljudi razumete šta treba da se uradi oko zagađenja vazduha. Petnaest hiljada ljudi godišnje umre, vi umesto da onima koji proizvode zagađenje, i velikim i malim ložištima, omogućite da promene način kako da dobijaju energiju, vi uzmete i bogatim ljudima date još para, da kupe bolje automobile i to vam je mera.

Ali, moram da kažem da se jedan pomak ipak desio, od toga da je predsednik Vučić tvrdio kako zagađenje vazduha ne postoji u Srbiji, kako je to nešto što je nemoguće za naše gradove, do toga da ste instalirali ovde prečišćivače vazduha, onako deluju dosta masivno i fensi, što se kaže. Pogledajte to. Evo, ipak smo napredovali do toga kada je vaše zdravlje ugroženo. E, pa to zdravlje milion ljudi ima respiratorne probleme gospodo, 15.000 ljudi premine godišnje. Evo, dajte to za bolnice, dajte to za vrtiće, dajte to za škole, a ne prvo u Skupštinu.

I druga stvar, hajde da rešavamo taj problem, ima mera koje smo vam već slali, slali smo vam naš plan u šest koraka, kako da rešimo zagađenje vazduha, eto vam i odatle prepišite. Samo napred, samo da se nešto desi.

Ja se izvinjavam, predsedavajući, član 108.

Tako je, ali tehničko je pitanje. Dakle, izgleda da imamo neki problem sa prenosom, ako biste mogli da utičete na to, dakle, očigledno je, ovde se pokazuju neke slike koje ne vide ljudi. Kada premijerka pokazuje slike, onda se zumira, pa bih vas zamolio, ako je dozvoljeno pokazivati slike, da se obezbede isti uslovi za sve koji ih pokazuju, ako možete da utičete na to. Hvala.

Tako je.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici i poslanice, poštovani gosti, poštovani građani Srbije, teško je govoriti posle ovakve jedne predstave i scenografije i svega što smo sada videli. Pre vas ni to čak nije postojalo, vi ste ga izmislili. Pre vas je bila propast, sa vama je budućnost. Pre vas nije bilo ničega, kamen nije na kamenu stajao, a sada smo zagledani u vizionarsku budućnost.

Neće baš biti da je tako, mogli biste to malo ipak da pokažete neki odnos prema onome što se dešavalo u ovoj zemlji pre vas, obzirom na činjenicu da su mnogi od ovih ljudi koji čine sada i većinu, učestvovali u tim vlastima i radili nešto, pa su onda nakon toga odjednom završili ovde gde su sada. Nema to veze sada, ostavimo za kasnije, biće prilike. Sigurno vam nećemo olakšati rad u narednom periodu zato što mislimo da ne radite dobro.

Za početak, hteo bih da kažem nešto u čemu se slažem sa mandatarkom, zato što je to zaista retkost. Slažem se da je ova Vlada kontinuiteta, bez obzira na izostanak par zvučnih imena, o čemu smo mogli da u medijima slušamo. Pošto je tako, onda bih voleo da prvo porazgovaramo o tome kakve su posledice vaših politika i kakve ste rezultate napravili. Žao mi je što nemam dovoljno vremena da detaljno uđem u sve ovo o čemu ste govorili, pa ću se onda zadržati na onome što smatram da je važno, a moje kolege će nastaviti dalje.

O ovoj Vladi možda najbolje govori činjenica da njene ministre javnosti nije saopštila mandatarka danas, već predsednik partija. Ova, kao i vlade pre nje u desetogodišnjoj vladavini SNS, Vlada je jednog čoveka koji je uzurpirao ustavna i sva druga ovlašćenja i dozvolite mi da to podsetim uvek i svaki put.

Kako zavrti rulet, tako se raspoređuju ministri. Neki su bili, recimo, ministar pravde, onda inostranih poslova, a danas su za rad. Prosto, nema nikakve veze, može šta god da prođe. To što je predsednik partije odlučio ko će biti ministri u ovoj novoj Vladi najbolje nam govori čije će interese ta Vlada da brani. Sigurno ne interese građana, već interesa moćnika iz SNS i njenih satelita.

Zato, kada premijerka kaže da ova Vlada nije ni proruska ni proevropska, već prosrpska, dozvolite me da vas ispravim, ovo je pro-SNS-ovska Vlada. Vlada je tu da moćnicima bliskim SNS, njihovim poslovnim parterima, rođacima, ortacima omogući što veću zaradu, a na štetu javnog interesa i na muci naroda. Tako je bilo 10 godina, a tako će biti i u budućnosti. Vidimo to, znamo to, upozoravamo na to.

Posledice koje su po naše društvo ostavile politike Ane Brnabić, odnosno SNS su dalekosnažne i katastrofalne, a ponajviše u tri oblasti na koje ću se ja osvrnuti.

Srbija je danas društvo sa najvećim ekonomskim razlikama u Evropi. Srbija je danas zemlja ogromnog zagađenja i otrova koji se slobodno kreću u našim vodama, vazduhu i na kraju telima. Srbija je danas država iz koje naši mladi sa pravom žele da odu, kako bi živeli dostojanstven i dobar život negde drugde. Jako mali broj ljudi, uglavnom povezanih sa SNS, prigrabio je ogromna bogatstva, dok većina običnih građana jedva preživljava. Vi to ne možete da sakrijete, ni vaši „Informeri“, ni „Hepi“ više ne mogu da skrenu pažnju sa poskupljenja i loših uslova života u svim sferama.

Naši radnici imaju najdužu radnu nedelju u Evropi, 44 časa. Rade više i od Nemaca i od Rumuna i od Francuza, a najmanje su plaćeni. Nije smešno. Dve trećine zaposlenih u Srbiji ima mnogo manju platu od prosečne, a pola miliona građana radi za minimalac. Ovo bi trebalo da je izuzetak, a ne pravilo. Gde je to u ovom ekspozeu? Gde su nejednakosti u ovom ekspozeu? Ili je to kada govorite nama, naši, mi pobeđujemo, mi zarađujemo, mi smo lideri? Ko su to mi, ako ljudi nemaju da prežive? Još važnije, šta ovi ljudi za tu svoju platu mogu da kupe? Niti za minimalac mogu da kupe minimalnu potrošačku korpu, niti za prosečnu platu mogu da kupe prosečnu potrošačku korpu. Ne znam za koga vi računate ove statistike uopšte i kako smo kao „ekonomski tigar“ došli do toga da ljudi nemaju da preguraju mesec?

Ali, ja se vama ne obraćam, znam šta vi radite i na to upozoravam ljude, obraćam se onima koji ovo gledaju. Pogledajte u svoj novčanik, ljudi, razmislite kako izgleda kesa koju donesete iz prodavnice. Cene mesa, pavlake, paštete, skoro duplo su skuplje nego prošle godine. Vi to osećate, vi to vidite. Kesa je manja, za 1.000 dinara možete da kupite sve manje. E, to što osećate kada razmišljate kako ćete da pomognete deci koja studiraju, kako ćete da pregurate mesec, to je neizvesnost za koju je kriva ova Vlada i prethodne vlade, jer smo utvrdili da je ovo Vlada kontinuiteta. To su posledice desetogodišnje politike SNS.

Ono što oni nama preko svojih medija govore, kako nam ide najbolje, kako smo „ekonomski tigar“, sve to što smo čuli u ekspozeu, to je sve sa ciljem pomračenja uma građana koje žele da stvore. Zanimljivo da je baš danas, baš u neko ovo vreme kada je počela ova sednica, negde oko pola jedan bilo i pomračenje sunca, što je, složićete se, jedan zanimljiv simbolični događaj, jer ja smatram da je ova Vlada Vlada pomračenja uma i odustajanje od zdravog razuma.

Imajte strpljenja, gospodo, slušamo se, valjda.

Mi živimo u zatrovanoj zemlji. Svojim zdravljem, ali i parama plaćamo troškove lečenja, plaćamo cenu problematičnih projekata koje sprovodi ova vlast. Cenu plaćamo i za to što ništa ne radite da se uhvatite sa problemima ukoštac, kao što je zagađenje koje stvara fosilno gorivo ili to da ne podižem energetsku efikasnost i na sve druge stvari koje zapravo interesuju građane ćutite. Ali, zato tu ste prvi da nam kažete mini hidroelektrane, iskopavanje litijuma, sve je to dobro za vas, seča Košutnjaka, hvalite se izgradnjom spalionice u Vinči i svim drugim katastrofalnim projektima.

Ljudi u Srbiji umiru od posledica otrovanog vazduha, 15.000 ljudi godišnje. Puno puta smo pričali o tome. Poslali smo vam plan „U šest koraka kako do zdravog vazduha“, nema nikakvog odgovora. Da li treba ponovo da pošaljemo? Nije nam teško, stvarno. Učinite makar nešto od toga, da se promeni situacija.

Pre neki dan smo ovde imali Odbor za zaštitu životne sredine. Znate li šta su rekli ljudi iz vašeg okruženja? Pa, nemamo čarobni štapić, ne može to brzo. Koliko je ljudi dovoljno? Deset godina ste na vlasti, šta je potrebno da se desi, 40 godina, 50 godina? Dajte recite, bre, da promenimo to.

Trećina Srbije nema ispravnu vodu za piće. Gde je to u ekspozeu? U Vojvodini više od dve trećine, 6000 ljudi stanovnika Vojvodine pije vodu sa tragovima arsena. Ministri iz Vojvodine, Zrenjanin ste žrtvovali, a mnogima ni ne govorite da im je voda otrovna.

Ponelo me je ovo, teške su ovo stvari o kojima govorimo. Srbija prerađuje tek oko 16% otpadnih voda. Uložićete četiri milijarde evra u program koji govorite „Očistimo Srbiju“ ili „Čista Srbija“ i uvešćete tehnologiju koja je 50 godina stara. Je li to budućnost koju ste nam zamislili, stara tehnologija?

Polovina stanovništva nema kanalizaciju, „ekonomski tigre“, a u Beogradu, u glavnom gradu trećina ljudi. Jedan od novih ministara ubi se obećavajući kanalizaciju, ali od obećanja kanalizacije do realizacije kanalizacije je izgleda večnost. Tigrovi, čučavci u 21. veku! Cela država je zagušena hiljadama deponija, a reciklira se tek 4% otpada. Vodoizvorišta su vam gradilišta.

I da pitam još jednom, šta je sa narodnom inicijativom za iskopavanje litijuma koju sakrivate od narodnih poslanika? Gotovo 350.000 građana se iselilo iz Srbije u periodu vaše vlasti. Ono što dodatno brine je što je svake godine sve više, uglavnom mlade osobe u potrazi za boljim životom. Iz naše Srbije ljudi žele da pobegnu, gospodo. To je rezultat vaše vlasti. Svaka druga osoba, svaka druga mlada osoba ili planira ili je već u procesu da ode. Da li možemo možda da ih krivimo zbog toga?

Najveća nezaposlenost je kod mladih i najveći rizik od siromaštva. Razvili smo detaljan program podrške za mlade. Dostavićemo vam i to, nije nikakav problem, prepišite, bilo bi nam zadovoljstvo i čast da bilo šta od toga uradite. Odvojili ste za mlade 0,08%, isto toliko i za kulturu. U stvari, ne isto toliko, više, ali svakako ispod 1%. Ispod 1% izdvojili ste i za nauku.

Reći ću nešto i o par drugih stvari. Srbija treba da uskladi svoju politiku sa Evropskom unijom i po pitanju restriktivnih mera, ali i po pitanju demokratskih standarda, kao što su, na primer, sloboda medija ili borba protiv organizovanog kriminala. Srbija ima izrazito kontrolisane medije, deo je potpuno zloupotrebljen za obračune sa političkim neistomišljenicima. Svako ko misli drugačije od vas i o tome se usudi da javno govori, može da očekuje da se nađe na naslovnim stranama „Informera“, „Hepija“, „TV Pinka“ i ostalih.

Najviši vrh države duboko je upleten u organizovani kriminal, što nam potvrđuju slučajevi poput marihuane u Jovanjici, fantomsko rušenje u Savamali ili povezanost sa kriminalcima poput Veljka Belivuka. Zato je vaša vlast, koliko god puta da pomenete Evropsku uniju, koliko god puta da nas ubeđujete kako je to tamo gde idemo i kako je to najbolji projekat, što bi mogao da se složim, uz sve mane koje ima, vaša je vlast najveća pretnja evropskim integracijama i uređenom društvu.

Da pojasnim, razlog za to je zato što treba da zamislimo da se borbom protiv kriminala ili oslobađanja medija, da bi postigli te evropske standarde, sprovodi Srpska napredna stranka, pa ukoliko bi sudstvo radilo, vaši ljudi bi bili iza brave, ukoliko bi mediji radili profesionalno i odgovorno, ne biste dobijali na izborima, nego bi se pričalo o ovim stvarima među ljudima, ne biste se krili na hepijima i pinkovima i zatrpavali javnost skretanjem pažnje.

Za nas iz Zeleno-levog kluba „Ne davimo Beograd“, a sećate nas se i sa ulice, mnogi od vas, da vas podsetim, nema nikakve sumnje, ova Vlada i ovi ljudi ne zaslužuju podršku i mi je naravno nećemo dati. Ali čisto da vam ilustrujem za kraj zašto ćemo uvek dati podršku. Podršku i insistiranje da državni organi utvrde ulogu Siniše Malog u rušenju Savamale ću uvek dati, podršku ću mu dati i da se traži nadoknada štete od najmanje 400 evra po domaćinstvu koje su građanima napravile beogradske elektrane, u kojima je direktor bio novi ministar Basta, a štetu koju je novi ministar Goran Vesić napravio u Beogradu ja ne znam kako ćemo da utvrdimo. Daćemo sve od sebe, trudićemo se, sve ćemo istražiti i doći ćemo po odgovornost za sve ovo što ste radili u prethodnih deset godina. Hvala vam puno što ste me saslušali.

Hvala za reč, predsedavajući.

Zaista je nekad teško obuzdati emocije kada vam je toliko stalo do Srbije koju svi volimo, ali ja sam malo ovde pisao nešto šta ste govorili i bilo mi je teško da pohvatam šta ste sve pomenuli sada u ovom odgovoru, pa ću da… kao što ću uvek se truditi da nađem nešto dobro čak i u vašem radu, sada ću vam se zahvaliti što ste skrenuli pažnju na Dobricu Veselinovića, budućeg gradonačelnika Beograda, čoveka koji će taj grad da spasi od onoga što je uradila ekipa koja sedi pored vas.

Hteo sam samo još nešto da vam kažem. Dakle, ako je pre bila propast, gospođo Brnabić, vi ste izgleda pomešali nešto. Vi se, gospođo Brnabić, izgleda borite sa nečim apstraktnim, a i kako da ne pomešate kada vam je pola kabineta prošla neka vlast, ti što su stvarali propast. Ajde da pustimo sada SPS, koji je u svakoj Vladi prosto nekako rezervisano mesto, ali ovi koji sede do vas, Siniša Mali i Goran Vesić? Molim vas, pa to je ta bivša vlast kojoj se obraćate, koja je propast napravila.

Naravno da ste pomešali zato što ste okruženi tim ljudima i nije loš naziv koji je iskorišćen za ono što pojedini radi. Zaista ste kao džuboks, a ne mislim to na uvredljiv način neki, zaista ne, nego on pušta pesmu koju mu naručite. Eto tako nekako mi deluje ovo što govorite. Da li je to bivša vlast, da li je to sadašnja vlast, da li je to propast, da li je to budućnost, molim vas da se odlučite.

Da vam kažem nešto o toj agendi što mislite da nije dobra što smo izabrali. Pa, 2017. godine vaš predsednik partije, nažalost i predsednik države, govorio je da zagađenja vazduha nema, ne postoji i, evo, sada govori kako rešavate taj problem. Trebalo je možda i protiv njega da podnesemo krivičnu tužbu, kao što smo protiv vašeg prethodnog ministra Gorana Trivana zbog umanjivanja značaja zagađenja vazduha.

Hvala vam što ste me saslušali.

Hvala, predsedavajući.

Dakle, ja bih hteo samo za potrebe toga da građani čuju šta je to neverovatno što traže ljudi u Novom Sadu i na Šodrošu.

Dakle, gospodine Jovanov, onda odgovorite. Evo, ljudi su došli ovde danas da prikažu svoje zahteve. Ako je tako, šta je problem? Ako imate odgovor, evo, pogledajte šta traže ti ekstremisti, ti teroristi, ti neki odvratni ljudi. Evo, gledajte šta traže. Pogledajte. "Zahtevamo da se predstave javnosti dozvole za početak radova". Šta je problem, predstavite ih? Kažu - zahtevamo arhitektnoski projekat mosta. Jel to nešto čudno da se traži? Ništa specijalno. Traže ljudi da budu obavešteni, da vide, da učestvuju u raspravi.

Kad se donosio urbanistički plan za to područje ljudi su napadnuti, a znate šta su tada tražili? Samo se jedna osoba obrati sa njihovim sumnjama i dilemama u Skupštini Novog Sada. Pa, gde je mesto građanima ako ne u Skupštini Novog Sada koji se bore da sačuvaju svoj grad? Kako ste im na to odgovorili? Tako što ste ih napali.

Ja sam isto bio napadnut, jer sam bio među tim ljudima. Bio sam jer sam osećao odgovornost i bio sam jer sam osećao želju da podržim to.

Čekajte samo da vidimo šta to oni traže? Znači, traže da se utvrdi legalnost početka radova. Dakle, ovi ljudi nisu nikakvi teroristi. Oni veruju u institucije i dalje, iako su ih te iste institucije prebijale.

Policija ih je prebijala u Majdanpeku. Pomenuli ste Majdanpek. Kolega je pomenuo. Ti ljudi nek su najgori na svetu, ta četvorica uhapšenih ljudi neka su najgori na svetu, šta ima policija njih, bre, da prebija? Ko su oni da prebijaju ljude, bre? Šta zamišljate, bre, da prebijate vi ljude? Pa, jel ima neki zakon? Jel ima neki sud? Pa, osudite ih. Evo, osudite ih.

Ja sam ovde na Odboru za zaštitu životne sredine predložio kao dobar gest neke dobre volje da se puste ti ljudi, pa da se uđe u raspravu, da se objasni, da se govori o tome. I šta dobijamo ovde? U Skupštini ih napadate. Ovo je važno što ovde govorite. Ovo je opasno kada na taj način napadate ljude.

Nemojte to da radite. Dajte odgovore, dajte planove, dajte projekte, dajte da o tome razgovaramo.

Šta vi meni kažete na to? Ti radiš za Belivuka. Pa, dajte, ljudi, molim vas, uozbiljite se malo, bre. Uozbiljite se malo.

Zato i pozivamo ljude na protest i iz Beograda i iz drugih gradova da podrže ove koje tamo prebijate. Nema tu nikakve zle namere, nema tu nikakvog terorizma, nema tu ničega sličnog. Ovi vas ljudi zovu da im odgovorite.

Pokažite dobro volju, odgovorite na pitanja ljudi. Pustite ljude iz zatvora. Ne prebijajte ljude.

Govorite o dijalogu? Pa, mi smo vam jedan od ključnih argumenata za ovo ministarstvo o dijalogu rekli da vi ne razumete šta dijalog znači.

Evo, pokažite da nisam u pravu. Evo, ja bih najviše voleo da nisam u pravu. Nikakav mi problem nije da nisam u pravu, samo pokažite to što govorite na delu. Odgovorite ljudima. Došli su u Beograd da vas to pitaju iz svog mesta.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poslanice, pripremio sam nekoliko pitanja na koja bih voleo da dobijem odgovore.

Dakle, pre svega bih se obratio vama, poštovani gospodine Orliću. Dakle, 9. septembra ove godine uputio sam vam kao predsedniku Narodne skupštine zahtev da me obavestite o statusu Narodne inicijative o zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji, koja je predata u junu 2022. godine. Održao sam i jednu konferenciju za štampu 12. septembra, gde sam vam i javno uputio to pitanje i razgovarali smo i na kolegijumima o njemu. Zamolio sam vas da mi odgovorite šta se dešava, kakav je status ove narodne inicijative.

Ono što bih sada želeo i na ovaj način da vas upitam jeste – da li je Narodna skupština primila narodnu inicijativu? Da li su preduzete radnje kako bi se proverilo da je lista potpisnika sačinjena u skladu sa odredbama zakona, kao što procedure nalažu?

Zakon o referendumu i inicijativi koji je prethodni saziv Narodne skupštine usvojio u novembru 2021. godine predviđa da nadležni odbor Narodne skupštine utvrđuje u roku od 30 dana od podnošenja narodne inicijative sa listom potpisnika da li je ova lista potpisnika urađena na pravi način i o tome obaveštava predsednika Skupštine. Zato vas pitam – da li vas je nadležni odbor obavestio o potpisima i o narodnoj inicijativi?

Takođe, zakon u članu 67. predviđa da proveru liste potpisnika vrši nadležna komisija, a da se lista potpisnika u elektronskom obliku proverava poređenjem podataka o potpisnicima sa podacima u biračkom spisku.

Pitanje za predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, Dejana Radenkovića – da li je nadležni odbor Narodne skupštine formirao komisiju za proveru liste potpisnika?

Takođe, proveru vrši i ministarstvo nadležno za poslove vođenja jedinstvenog biračkog spiska, pa je pitanje za ministarku državne uprave i lokalnu samoupravu, Mariju Obradović – da li je proveru liste potpisnika izvršilo nadležno ministarstvo?

Konačno, pitanje koje je dosta logično – kada ova većina planira da uvrsti narodnu inicijativu na dnevni red Narodne skupštine?

Ali, ja bih se ipak zadržao na ovim formalnim stvarima da bismo znali kako to jedna narodna inicijativa putuje do poslanika ovako dugo.

Takođe, imam pitanje za ministarku zaštite životne sredine, Irenu Vujović. S obzirom da godišnje od posledica zagađenja vazduha premine negde oko 15.000 građana, koje tačno mere je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a ovde govorim o konkretnim merama koje bi mogle da smanje zagađenje vazduha, sprovelo?

Bilo bi zanimljivo, recimo, uporediti troškove lečenja ljudi koji obole od bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha sa ulaganjima koja je država napravila kako bi se ovaj problem umanjio. Siguran sam da bi to bilo zanimljivo.

Pitanje za gospodina Aleksandra Vulina, ministra policije, i možda još važnije za Republičku javnu tužiteljku, Zagorku Dolovac jeste – kako će nadležni organi reagovati povodom izjava Veljka Belivuka da je za potrebe države organizovao rušenje u Savamala, kao i na navode predsednika Republike, Aleksandra Vučića, da je u ovo rušenje umešan sam vrh beogradske vlasti koju je u 2016. godini činio Siniša Mali, aktuelni ministar finansija?

Voleo bih da se na ovo pitanje odgovori što pre zbog toga što će taj isti čovek koga je predsednik države okarakterisao kao jednog od organizatora ovog događaja uskoro postati ovde ministar.

Dežurne službe policije prilikom rušenja u Savamali su utvrdile takođe različite stvari, a Goran Stamenković, šef ove službe, je izjavio da je on prihvatio sporazum o priznanju krivice pod uslovom da mu se legalizuju dva nelegalno izgrađena objekta u Beogradu.

Voleo bih da mi nadležni ljudi, dakle smatram da su gospodin Vulin i Zagorka Dolovac ljudi koji bi morali da mi odgovore na ovo pitanje.

Takođe, imam pitanje i za ministarku kulture i informisanja, gospođu Maju Gojković – zbog čega se svake godine kasni sa raspisivanjem konkursa i objavom rezultata konkursa podrške kulturno-umetničkim produkcijama i programima?

Pitanje, takođe, za gospodina Orlića, predsednika Narodne skupštine jeste – zbog čega ograničavate i zabranjujete učešće građana na konferencijama za medije u holu Narodne skupštine? Po kom osnovu predsednik Skupštine odlučuje da zabrani gostima konferencije za medije, da govore na njima, koje organizuju poslanici?

Dakle, mi smo imali nedavno situaciju da su ljudi iz Kosjerića koji se bore da se zaustavi kamenolom koji će im uništiti živote nisu mogli da se obrate. Dvoje ljudi, ništa specijalno.

(Predsednik: Pet minuta gospodine Lazoviću je isteklo.)

Ako mi dozvolite, imam još samo jedno pitanje. Završiću.

Dakle, pitanje za predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta – na osnovu čega je ovaj Savet u svom mišljenju o sadržaju udžbenika za biologiju za osmi razred osnovne škole na zahtev Ministarstva prosvete suštinski izmenio jednoglasni stav ekspertske grupe u kojoj su bili predstavnici svih bioloških fakulteta u Srbiji, da je program nastave biologije zasnovan na naučnim činjenicama.

Hvala za reč, gospodine predsedavajući.

Ja bi vam ukazao na član 126. Poslovnika. Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 15 sekundi.

Dakle, moj razlog javljanja nije to što mi je bilo zabavno da gledam kako vladajuća većina glasa na zvonce, ali mi je, pitam se, da li ste prekršili Poslovnik, pa ste dozvolili duže glasanje da bi dobili očekivani, odnosno željeni ishod glasanja ili zaista ne radi taj sistem o kome govorimo? Da ne bi bilo sada neke dileme u tom smislu, molim vas da nam odgovorite da li radi sistem ili ne radi?

Sa druge strane, takođe hteo bih da se izvod svakog glasanja koje smo do sada imali dostavi poslaničkim grupama. To je po Poslovniku moguće i ja to tražim.

Samo da objasnim zašto mi je važno da se izjasnite da li radi ili ne radi sistem, da ne bismo imali problema u daljem radu? Toliko.

Ali vi ste rekli da ne radi.

Ako ovo nije zloupotreba vaše funkcije, ja ne znam.

(Aleksandar Olenik: Ja ne verujem da se gospodin Jovanov krije iza zabrane, ali vi kako hoćete.)

Izvinjavam se, gospodine Olenik, na ovome što morate da trpite od strane predsedavajućeg i od strane vladajuće većine. Nema potrebe za ovako nečim. Imate većinu, imate poluge ovog parlamenta u svojim rukama. Baš je šteta što ih koristite za ovako nešto, ali to samo govori koliko sam bio u pravu na Konstitutivnoj sednici kada sam upravo na taj način govorio o vašem izboru.

Malo mi je sad teško da kažem – poštovani predsedavajući, ali hajde da krenemo odatle.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas Zakon o ministarstvima, a u njemu leži vešto čuvana tajna srpske Vlade na koju čekamo, evo, 10 meseci. Srbija nema regularnu Vladu od 15. februara. Izbori su trajali tri meseci. Skupština je konstituisana u poslednjem roku, a kao što vidimo to će biti slučaj i sa Vladom.

Deset meseci odugovlačite formiranje ovog tela, a sada ste odlučili da izuzetno hitno, pa nam na hitan način sazivate hitnu sednicu i dajete 24 sata opoziciji za pripremu. Čega se, gospodo, vi plašite? Zašto se ne hvalite ovim planom? Zašto nije svuda? Zašto niste sa narodom? Zašto ga ne pokažete? Zašto ne govorite na televizijama o njemu? Dajte da vidimo to, 24 sata, sakrili ste se, bre! Sakrili ste se od javnosti.

Dakle, da nije možda problem u posledicama vaše desetogodišnje vlasti u Srbiji, jer više ni „Informer“, ni „Pink“ ne mogu da sakriju da, kada uđete u prodavnicu, hleb i mleko koštaju preko 300 dinara, obična pašteta 150. Ja znam, gospodo, da ovo vama ne znači puno, da vam ne znači puno koliko pavlaka košta, da li je 100 ili 50 dinara, da li je piletina 800 ili 400, jer vi ne živite kao obični građani, već ste namireni svojim kombinacijama.

Uprkos ovakvim opstrukcijama, ovaj zakon zapravo govori više o vama. Zakon o ministarstvima donosi nam Vladu sa najviše ministara u novijoj srpskoj istoriji. Mi ne znamo koliko će članova Vlada imati. Dvadeset i pet ministara će imati, a koliko članova - to ćemo tek da vidimo. Ovo je ujedno i najveća Vlada u Evropi, ako se poredi sa brojem stanovnika i sa sličnim sistemom. Mađarska ima 12 ministarstava, mi imamo 25. Finska ima još manje – 11, mi imamo 25. Doduše, Bugarska ima 20, ali zato Slovačka, Norveška po 15, a Irska 14.

Čekajte, bre, malo, građani da štede, kao da do sada nisu štedeli sa tih 40 hiljada minimalca od koga premijerka može da živi 2-3 dana. Ne uključujete im grejanje koje su već platili i plaćaju cele godine. Nemaju za minimalnu potrošačku korpu, a ovde se pravi 25 ministarstava. Koliko je to vaših sekretara, službi, automobila sa zatamnjenim staklima, koliko je to podobnih zaposlenja.

Ministarstva, prema ovom zakonu o kome govorimo, predsedavajući, ste razdelili, tako da zadovoljite partijske apetite.

Pogledajte, na primer, razdvajanje Ministarstva nauke i obrazovanja, koji su neki od vas hvalili. Podelili ste nadležnosti mehanički, jer dva ministarstva ima dva ministra, ima duplo više zaposlenih, pa možete lepo da ih upošljavate i da ih uhlebljujete.

Jasno je da ova velika Vlada ne odgovara interesima građana, ne odgovora interesima našeg društva koje se suočava sa ozbiljnim problemima, kao što je najveća ekonomska nejednakost u Evropi, ogromno iseljavanje mladih ili katastrofalno zagađenje, već ovo samo odgovara interesima da li vaše partije ili koalicije.

„Zeleno-levi klub - Ne davimo Beograd“ vredno je radio u ova prethodna 24 sata. Mogu vam reći da vaše opstrukcije nisu uspele. Podneli smo ukupno 15 amandmana, kojima smo lepo demaskirali ono šta ste ovakvim zakonom pokušali.

Ja ću pomenuti samo neke, a moje kolege su spremne da obrazlože detaljno svaki od amandmana. Predlažete ministarstvo za javna ulaganja. Već postoji Kancelarija. Zašto celo jedno novo ministarstvo za nešto što bi trebalo da bude u nadležnosti drugih resora? Jedan od poslanika kaže – pa da bi mogli da pratite. Da li to znači da vi priznajete da mi ne možemo da pratimo transparentnost i javnost vaših ministarstava i ministara i svih onih koji donose odluke? Da li to znači da treba posebno nešto da se pravi, da zakoni ne važe, da nije dobro gospodo? Ovo više liči na neko ministarstvo za „pi ar“, ministarstvo za sečenje vrpci, ministarstvo za funkcionerske kampanje kojima ste skloni. Naša poslanička grupa podnela je amandman u kome tražimo da se ne pravi ovo ministarstvo.

Predlažete ministarstvo turizma i omladine. Kakav spoj. Ovo zvuči kao jako loša šala, a neko je već pomenuo da mladi odlaze iz Srbije u hiljadama, a vi umesto da ponudite podršku i način da oni svoju budućnost vide ovde, ali ne kroz vaše programe zapošljavanja partijskog, vi ih spajate sa turizmom. Nažalost, ne idu turisti iz Srbije, idu iz drugih razloga. Idu jer vide kakvu zemlju im ostavljamo.

Zamislite jednu mladu osobu koja treba da iznajmi stan po ovim cenama ili da živi bez pomoći već osiromašenih roditelja. Mi želimo društvo u kome će naša deca videti budućnost za svoju decu, a to se postiže konkretnim podrškama i merama razvoja.

Predlažete samostalno ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Valjda da spojite poslove koje „Telekom“ pravi u polju medija, pa sada potpuno protivzakonito imamo jednu telefonsku i kablovsku kompaniju u javnom vlasništvu koja ima ne jednu, nego pet televizija na kojima se hvali vlast. Pa, dokle više, ljudi? Ko će da gleda sve to?

Nakon dokazanog potpunog fijaska sa Ministarstvom za ljudska prava i društveni dijalog, ono je ipak ostalo u ovom Predlogu zakona. Vi dijalog, ljudi, ne razumete. Vi ste dijalog zamenili pesnicama i štanglama. Evo sada dok ovo pričamo ljude prebijaju u Novom Sadu, nalaze se u zatvorima ljudi u Majdanpeku, koja je ista ta policija koja bi trebalo da ih brani je pretukla i sada ih drže zatvorene.

Ja sam sugerisao na Odboru za zaštitu životne sredine da se pokaže ljudskost, pa da i vi imate priliku da se ispravite, da nešto uradite. Odbili ste tako nešto i odbili ste da se apeluje da se ljudi puste iz zatvora.

Na mostu u Šapcu poslali ste batinaše da ljude prebijaju motkama. O kakvom dijalogu mi pričamo? Na novinare ste slali pomenutog Veljka Belivuka da čuva inauguraciju vašeg predsednika. Reći ću „vašeg“, zato što mislim na predsednika partije.

Da vidimo malo oko ove brige o selu. Ministarstvo za brigu o selu, kao da selo ne treba da bude briga svakog ministarstva, nego ćete da ga izdvojite sada. Kao da selom ne treba da se bavi i saobraćaj i zaštita životne sredine i telekomunikacije.

Ono što bismo mi kao „Zeleno-levi poslanički klub - Ne davimo Beograd“ predložili jeste fokusiranje nove Vlade na smanjenje društvenih i ekonomskih nejednakosti, a mehanizmi za to u smislu formiranja Vlade, ministarstava i onoga o čemu danas pričamo, a to je Zakon o ministarstvima, postoje u mnogim državama.

Recimo, Španija ima Ministarstvo za jednakost, Francuska solidarnost i socijalna kohezija. Naš predlog koji smo amandmanima predložili je ministarstvo za društvenu solidarnost i podršku porodicama, o čemu će moje kolege više govoriti. Ako već želite nova ministarstva, neka budu takva da pomažu ljudima.

U Srbiji dve trećine radnika prima platu koja je manja od prosečne. Najveći broj naših radnika ne radi za prosečnu platu, kojom se hvalite, nego za minimalnu platu. Zato smo predložili i ministarstvo za rad, zapošljavanje i ekonomsku demokratiju. Evo, da vam prevedem i pomognem da znate šta to znači. Ima tih velikih reči, pa da malo doprinesem razumevanju.

To znači da ne možete da se hvalite da je Srbija „ekonomski tigar“, a da ljudi nemaju osnovne potrebe. Kakav je to napredak ako nije za ljude? Za koga je? Šta znači uspeh ako ljudi nemaju osnovne potrepštine? Uspeh za vas, razumem. Treba platiti skupa odela, treba platiti skupa kola.

Ono što bismo mi kao „Zeleno-levi klub“ voleli, jeste posvećenost Vlade u rešavanju problema iz domena zelenih politika, zagađenje, ulaganje u pravičnu energetsku tranziciju, podizanje energetske efikasnosti. Ono što danas vidimo od Ministarstva za zaštitu životne sredine, niti je ta zaštita, niti je vizija novih izvora energije, niti stvaranje načina za smanjenje potrošnje.

Potrebne su nam dalekosežne i strateške odluke o energetskoj tranziciji, koje bi zaista mogle da promene to kako Srbija danas izgleda. Pa možda je upravo jedno takvo ministarstvo dobro rešenje, kao što mnoge države imaju ministarstvo za energetsku tranziciju, jer želimo da umesto prljavih fosilnih goriva, uglja, mazuta, gasa, pređemo na održive izvore, ali tako da nikoga ne otpustimo. To je budućnost da smanjimo potrošnju energije kroz energetsku efikasnost i da umesto onoga što nas truje koristimo „zelenu energiju“.

Ono na čemu mi iz „Zeleno-levog poslaničkog kluba“ takođe radimo, jeste da Srbija promeni svoj trend. Da se u mesto u obrazovanje, u zdravstvo i socijalnu zaštitu, mi ulažemo u vojsku i u policiju.

Za kraj, a nisam mislio o tome da govorim, ali o Belivuku nešto. Ja sam na početku pitao – šta će Vulin i gospođa Dolovac uraditi povodom svedočenja o kojima je Belivuk govorio o rušenju u Savamali? Pitao sam i takođe o tome šta će uraditi povodom tvrdnji predsednika Aleksandra Vučića da je vrh Beograda bio umešan u rušenju Savamale?

Ono što vidimo da radi i ono što svi očekujemo jeste da Siniša Mali još jednom dobije poziciju, jednu od najvećih pozicija u državi, a čoveka je Aleksandar Vučić optužio da je učestvovao u tom rušenju?

Kome je lider Belivuk? Kome je prijatelj Belivuk?

(Marko Atlagić: Tebi.)

(Nebojša Bakarec: Tebi.)

Odgovoriću vam, vidim da ste požurili. Kome je prijatelj, govore fotografije sa kime se on slika, a slika se sa porodicom predsednika.

Nisam ih poneo, nisam hteo o tome da pričam, ali kada ste već pomenuli, poneću ih sledeći put, a građane molim da na internetu pogledaju sa kime sedi taj o kome tako pričate. To je desna ruka ove organizacije koja upravlja Srbijom.

Gospodine predsedavajući, ja sam završio, samo bih vas molio, ako ima neki problem, evo ima ovde vaših kolega, mogu da se po Poslovniku jave, vi možete glasati.

Molim vas da mi ne kradete vreme na ovaj način.

Hvala vam svima, završio sam, hvala vam što ste me saslušali.

Kakav šou. Svaka čast, predsedavajući.

Javio sam se da bih, član 108. o radu na senici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Hteo bih da vam sugerišem, imam još nekih članova za koje smatram da ste povredili. Ovaj mi je zanimljiv, zato što mislim da bi trebalo, ipak razumem da je čovek iz vaše političke grupacije, ali mislim da bi ipak trebalo da zaustavite ovo što radi gospodin Jovanov i reći ću vam zašto.

Zaista razumem da je najbolja odbrana napad i da treba pripisati ovog nekog Belivuka nekome drugome, ali zaista, mislim da stvarno bi morali da reagujete i zaustavite ove uvrede i tvrdnje, direktno obraćanje, nazivanje nekoga da je portparol Belivuka i slično.

Apelujem na vas kao nekoga ko razume ovaj skupštinski život, a mogu da apelujem čak mogu da apelujem i na gospodina Jovanova, iako znam šta radi. Napad je najbolja odbrana i on pokušava na taj način da se odbrani od onoga što je neodbranjivo.

Podsetiću vas, mi smo postavili pitanje. Mi smo postavili pitanje. U prvom delu Skupštine smo tražili da nam se nešto odgovori. Niti smo ga vama postavili, niti bilo kome…