Gospodine predsedniče, ja vama ne sporim pravo da vi određujete ton …

Ne, ne, sada ću vam stvarno reći šta mislim.

Ne, ne, pustite me da završim.

Pustite me samo da završim.

Dakle, ja bih hteo takođe da vas zamolim da se zaustavi ova zloupotreba.

Glasaćemo, nema problema.

Kako ne želim reč, gospodine predsedavajući, jako sam se temeljno spremao, koncentrisan sam i imam svašta da vam kažem.

Poštovani građani, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici i poslanice, poštovani gosti, dragi mi je zaista da u Narodnoj skupštini razgovaramo o procesu pregovora, a o izveštaju koji je pred nama možda najbolje govori kontekst u kome se on donosi. O tome bih hteo prvo malo reći, a posle bih prešao i na ono što mislim da bi trebalo da budu prioriteti u pregovorima koji treba da se vode.

Dakle, danas se pred Narodnom skupštinom nalazi Izveštaj Vlade čija premijerka za dva svoja mandata nijednom nije posetila Kosovo. Nijednom nije otišla da vidi kako žive oni sa čijim sudbinama se igra i čijim životima trguje. Trebalo je da dobije i treći mandat kako bi se naterala da ode jednom da poseti ove ljude.

Danas ovaj izveštaj Vlade brani predsednik, čovek koji je i inače protivustavno uzurpirao sve poluge moći u društvu, pa valjda ne treba da čudi što je preuzeo i posao premijerke, a prepreka mu nije ni Poslovnik Narodne skupštine koji je na ovaj način prekršio, jer u Poslovniku stoji da Poslovnik predviđa posebnu sednicu, ali za obraćanje predsednika ili za podnošenje izveštaja Vlade, što treba da radi premijerka. Pitam se šta je ovo, kakav je ovo format? Izgleda da više ne može da se odluči da li je predsednik, da li je premijer, da li je predsednik mesne zajednice ili možda sve to odjednom…

Idem ka temi, ne brinite.

I kao što stih jedne popularne pesme kaže: „Ti lutaš, bebo, skrenuo si s puta, bebo“, mi smo kao društvo skrenuli s puta, jer očigledno ne poznajemo institucije i pravila u ovom naprednom rijalitiju.

Ali, da se vratimo na temu. Ne brinite, gospodine predsedavajući, trudim se da se držim teme. Danas ovaj izveštaj Vlade brani predsednik koji je u osvit NATO agresije birao zavese za svoj novi stan. Zašto baš sada ovo pominjem? Jer je stan, dok su drugi ginuli na svim stranama, dobio za zasluge gušenja slobode.

Gospodine predsedavajući, poštujem vas zaista, molim vas samo, nema potrebe, ovo su neki stavovi iza kojih stoji moja poslanička grupa, a vi posle možete utvrditi da li su oni u redu ili nisu.

Dakle, da nastavim, danas on ove veštine, zbog kojih je tada dobio stan, koristi kako bi svakoga ko se usudi da u javnosti govori kritički o naprednjačkom režimu prosto rastrgao napadima i optužbama da je izdajnik ili strani plaćenik, a posebno kada se govori o Kosovu, o temi nad kojom bi najviše voleo da ima monopol. Ovaj monopol služi da nam se svaki put kada se vrati iz Brisela predstavi kao pobednik i kao spasilac.

Priča nam te pomenute bajke, kako je Srbija pobedila 5:0, a za tih deset godina položaj Srba i na severu i na celom Kosovu je sve lošiji. Te njegove priče mi liče na onaj vic „Bili Amerikanac, Rus i Srbin“, ne znam šta je dalje bilo, ali naš je pobedio. Meni taj vic nije uopšte smešan. Ni ovo poređenje mi nije smešno. Tužno mi je.

Danas većinu u Narodnoj skupštini, većinu koja će izglasati ovaj izveštaj i ushićeno aplaudirati predsedniku, kako smo videli mnogo puta, čine politički inspiratori ubistva Olivera Ivanovića. Šokantno mi je ljudi što se to sada tek pominje. Koji je ovo sat, koji je sat ovo? Mi sada pominjemo ubistvo čoveka za kojeg ne možemo da utvrdimo ko ga je ubio, ali ne možemo izgleda da utvrdimo. Ne možemo da utvrdimo ni ko je platio kampanju na televiziji „Pink“, koja ga je isto tako rastrzala, kao što za sve protivnike režima radite.

I ubistvo Olivera Ivanovića je, slažem se, najeksplicitniji primer, ali svako ko otvori temu Kosova u javnosti može da očekuje optužbe da je izdajnik i strani plaćenik i napad svih sila režima. Monopol nad pitanjem Kosova u javnosti se postiže da slučajno neko ne bi pitao, ono što se svi ovde pitamo, kuda vode ovi pregovori i u čijem interesu se vode, ukoliko nisu posvećeni boljem životu ljudi na Kosovu.

Dok obe strane maksimalno podižu tenzije oko svakog tehničkog detalja pregovora, videći u svemu samo korak ka nezavisnosti, koji u slučaju Prištine treba osvojiti, a u slučaju Beograda odbraniti, ovi obični ljudi su kolateralna šteta i za njih malo ko pokazuje interesovanje. Ja vam ne verujem kada kažete da se interesujete za njihove probleme.

Dok pregovori traju, Srbima na Kosovu se ograničavaju osnovna ljudska prava, poput slobode kretanja, mogućnosti zaposlenja, lečenja, obrazovanja, priznavanja ličnih dokumenata, slobodnog raspolaganja svojom imovinom. Da odgovorim ovim, ne mogu reći kolegama koje dobacuju – govor mi pišu ti ljudi koji tamo žive ove probleme. Ja ovde vidim i prioritete za ove sledeće pregovore koji će se dešavati. Ukoliko se ne reše ta životna pitanja ljudi, sam konačni sporazum neće imati nikakvu svrhu. Ljudi će izgubiti budućnost. Na hiljade su otišle i odlaze. Kroz ovo pitanje će iznova biti moguće kreiranje novih kriza.

Rekao bih o prioritetima konkretno. Prioriteti u pregovorima treba da budu stvarno rešavanje problema ličnih karata tako da one važe na svim graničnim prelazima koje Kosovo ima, a ne samo onim sa Srbijom. Prioritet u pregovorima treba da bude rešavanje problema civilne registracije koja prouzrokuje nepriznavanje srpskih izvoda iz matičnih knjiga izdatih nakon jula 1999. godine.

Prioritet u pregovorima treba da bude zdravstveni i obrazovni sistem, koji bi trebalo da budu u nadležnosti Zajednice srpskih opština. Zašto ovo nije prioritet, nego ljudi moraju da švercuju lekove, jer od 2015. godine srpska državna apoteka nema licencu da radi? Prioritet u pregovorima treba da bude verifikacija diploma Univerziteta u Prištini, jedine visokoškolske ustanove na srpskom jeziku na Kosovu, jer bez toga je nemoguće dobiti posao u javnoj upravi.

Prioritet u pregovorima treba da bude prihvatanje udžbenika. Srpskoj zajednici se garantuje upotreba nastavnog plana odobrenog od Ministarstva obrazovanja Srbije. Prioritet u pregovorima treba da bude usklađivanje fitosanitarnih sertifikata. Beograd i Priština su uskladili svega 15-ak, od ukupno preko 50. To znači da samo deo proizvoda može da se uvozi. Ovo su konkretni primeri gde treba usmeriti vreme i energiju, kako srpskih, tako i kosovskih vlasti da se pitanja kao ova reše.

Jedna velika, velika, važna, jako važna stvar, ne mogu da naglasim dovoljno koliko je važna ova stvar. Pazite sada. Kao što nijedno važno pitanje koje je povezano sa SNS-om ne može da prođe bez kriminala i korupcije, tako je i sa kosovskim. Samo je ovde reč o nečemu opasnijem i neodgovornijem, jer su kriminalci promovisani u tzv. zaštitnike Srba na Kosovu. Tu konkretno mislim na ljude koji su 2013. godine vršili strašan pritisak na Srbe kako bi izašli na kosovske izbore tada. Od tada počinje njihova strahovlada u srpskim sredinama na Kosovu, pre svega na severu, i na Zvonka Veselinovića i na Milana Radojičića.

Nivo korupcije od predstavnika Srpske liste je opšte mesto na kojem se javno govori na Kosovu, ali pre svega među kosovskim Srbima, i koji trpe najveću štetu, uostalom, na nameštenim tenderima koje dobijaju jer su usvojili vaše načine kako to radite u Srbiji. Tužna je naša pozicija kada se pozivamo na vladavinu prava na Kosovu, a sever smo tako žrtvovali kriminalcima koji su najbrutalnije zaveli tu strahovladu.

Ali da se osvrnemo i na prava manjina. Najbolje merilo da se utvrdi koliko je neko društvo pravedno, napredno i demokratsko jeste odnos prema manjinskim zajednicama, prema onima koji su u ranjivoj situaciji u odnosu na većinsko stanovništvo i to treba da važi kako za kosovsko, tako i za srpsko društvo, a nema Kosova ni bez Srba ni bez Albanaca.

Kada govorimo o položaju srpske zajednice na Kosovu, jasno je da Srbi nisu zaštićeni od diskriminacije i da im se prava uskraćuju. Kako se onda to pobeđuje deset godina? Samo me taj deo zanima. Kako ste se vratili kao pobednik, kao spasilac, toliko puta, ne jednom, toliko puta i iznova i iznova? Za dugoročno rešenje koje će pre svega krenuti od interesa građana smatramo da Srbija treba da insistira na sledećem: formiranju ZSO, kako bi se dodatno ojačale garancije za srpsku zajednicu na Kosovu, ali kroz to i ostvarivanje kvalitetnog obrazovanja i zdravstva koje bi trebalo da bude u njihovoj nadležnosti, obezbeđivanje pojedinačnih i kolektivnih prava Srba i drugih nevećinskih zajednica na Kosovu po najvišim međunarodnim standardima, a tu uključujemo i prava na posebne veze sa Srbijom, obezbeđivanje maksimalne zaštite kulturne, istorijske i umetničke baštine srpskog naroda na Kosovu.

Mada imamo jedan mali problem sa time, moram da primetim da vam to ne ide ni u Beogradu. Evo, u ovom izveštaju koji predstavljate vi govorite, pozivate se na organizaciju Evropa Nostra, koja se bavi zaštitom kulturnog nasleđa. Ista ta organizacija vas je upozorila da je u Beogradu ugrožena Kalemegdanska tvrđava gondolom koju planirate da gradite. Pa eto kako se odnosite prema kulturno-istorijskom nasleđu.

Trebalo bi insistirati na relaksiranju rešavanja tehničkih pitanja koja mogu imati velike pozitivne uticaje na stanovništvo. Nije svako tehničko pitanje put u priznavanje nezavisnosti. Naravno, trebalo bi insistirati na dekriminalizaciji društva, što će biti jako teško, s obzirom na to da je SNS promovisao zapravo kriminalce u zaštitnike Srba na Kosovu.

Srbija u pregovorima mora pažljivo da balansira svoju međunarodnu poziciju tako da ne ugrozi svoj strateški pravac ulaska u Evropsku uniju. Svoje interese treba da vezuje za svoje najbliže susedne države i da ne dozvoli da u polarizovanom svetu bude izolovano ostrvo u Evropi. Obraćanje i Rusiji i Kini za zaštitu naših interesa ne donosi rešenje, već stvara nove probleme u svetlu ideje da Srbija pripada evropskom prostoru i politički i ekonomski i na sve druge načine.

Predlažemo drugačiju strategiju u dijalogu – stavljanje običnog čoveka i njegovog života u centar pregovora. Mora se omogućiti normalan život svima na Kosovu i pre konačnog statusa Kosova. Ne može se čekati završetak pregovora i sveobuhvatni sporazum da bi građani tek onda nekad u budućnosti vodili iole normalan život. Ljudižele da mogu slobodno da se kreću, da rade, da trguju, da se obrazuju i da se efikasno leče, sve ono što mi svi ovde hoćemo.

Za kraj, da završim, vidim da ste nestrpljivi, SNS neće rešiti probleme građana Kosova, isto kao što neće rešavati zagađenje vazduha ili kvalitet obrazovanja u Srbiji. Oni se time prosto ne bave. Bave se održavanjem na vlasti, rejtingom i sopstvenim interesima. Srbiji treba promena. Hvala.

Zahvaljujem.

Hteo bih samo da pojasnim par stvari.

Dakle, što se tiče ovoga – „Ti lutaš, bebo. Skrenuo si sa puta, bebo“, nije neuobičajeno da ljudi koriste stihove, metafore, da na različite načine pokušavaju da nešto objasne što misle da je važno. I, ja zaista mislim da je važno, da je gospodin predsednik odlutao od Ustava.

Pokušavam da vam skrenem pažnju, jer smatram da ne slušate razum, da ne slušate zakone, a najradije bih vam se obratio tim istim pravosudnim telima i lepo njima objasnio, ali smatram da su okupirani od strane vaše organizacije koju predstavljate. Ali, hajde da ostavimo sada to.

Imam da dodam još nešto, pošto imam malo vremena gore.

Hteo bih oko ovih fotografija koja donosite na skupštinska zasedanja nešto da vam kažem. Ovo nije prvi put da pokazujete moje fotografije na skupštinskom zasedanju. To ste radili i kada ste povodom projekta „Beograd na vodi“, koji smo kritikovali iz onoliko mnogo uglova pokazivali moju fotografiju, nakon čega sam dobio razne pretnje i razne napada u javnosti od ljudi koji su bliski sa Srpskom naprednom strankom. To se sada takođe, desilo.

Dakle, vaš govor u javnosti je upravo potvrdio ono što sam ja danas izlagao, a to je da smatrate da imate neku vrstu monopola, da se bavite svim pitanjima u Srbiji, a posebno pitanjem Kosova.

Pažljivo sam govorio i ono što sam rekao, nisam govorio o tome da Srbija treba da prizna Kosovo. Govorio sam o tome da treba da otvorimo debatu. I, ovo izgleda, kako vi smatrate debatom.

Slike koje ste doneli, dakle, mogao sam i ja doneti. Mogao sam doneti sliku kako vaša koleginica Suzana Vasiljević vam otima vino iz ruke, mogao sam doneti sliku…

Pa, to ste doneli, gospodine. Nemojte negodovati. Takvu sliku ste doneli. Ja vama to nisam uradio. Mogao sam doneti, recimo, sliku Zagorke Dolovac, mogao sam doneti sliku onog nedostajućeg snimka kada je poginula žena…

Hvala, predsedavajući.

Dakle, reklamirao bih član 106, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Moram da kažem da su svi ovde govorili van možda konkretno Izveštaja ili konkretne stvari. I slažem se, zaista je pohvalno to što ste dozvolili diskusiju koja ide malo i šire, zato što je zaista opširna ova tema.

Ali gospodine predsedniče, ako mogu da vas zamolim najdobronamernije, evo, bez ikakvih nekih ulazaka u neke okršaje, molim vas, potpuno ste obesmislili ovu raspravu svojim kilometarskim…

(Žagor.)

Čujte, gospodo, ništa loše nisam rekao, pustite me da čujete, obesmislili ste samo u tom smislu što govorite po 20 minuta. To nisu replike, gospodine Vučiću. Dajte se držite malo teme.

Tako je, ukazujem na povredu Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, ja ne govorim o temi, meni je u redu to što gospodin Vučić govori i šire…

Samo bih još nekoliko sekundi da završim, pa…

Dakle, ja govorim o zloupotrebi vremena.

Ne želim.