Zahvaljujem, predsedavajući.
Cenim vaš napor da se na ovoj sednici vratimo u normalan tok rasprave. Lično sam protiv politizacije kada je u pitanju rasprava o bilo kom zakonu koji se odnosi na Vojsku Srbije. Nisam protiv toga da se u parlamentu vodi dijalog, parlament i služi za to, ali sam protiv zloupotreba i vređanja. Mislim da ste vi do sada to uspešno uradili i vratili ovu sednicu u normalne tokove.
Vojska Srbije je svakako jedan organizovan sistem. To smo mogli da vidimo i u poplavama koje su nas zadesile, možemo da vidimo i kod naših pripadnika koji učestvuju u mirovnim misijama, profesionalizovana je i modernizovana. Drago mi je kao članici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove što naša Vojska beleži trend rasta učešćem u mirovnim operacijama UN i što smo mi u ovom trenutku treća zemlja u Evropi po broju učesnika vojnika i vojnikinja u mirovnim operacijama.
Učešće u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu jedna je od tri misije Vojske Srbije i zasniva se na utvrđenim, bezbednosnim i odbrambenim potrebama i interesima, i u skladu je sa Strategijom nacionalne bezbednosti, Strategijom odbrane i strategijskim pregledom odbrane Republike Srbije.
Važno je zbog građana Srbije istaći da pripadnici Vojske Srbije na najbolji način predstavljaju zemlju, obezbeđuju bezbednost u zemljama u kojima učestvuju u mirovnim misijama i podižu ugled i Vojske Srbije, naše spoljne politike i Srbije uopšte.
U svim mirovnim operacijama pokazuju visok stepen obučenosti, visok stepen pripremljenosti. Veliki broj njih je i nagrađen za svoje učešće u mirovnim operacijama. Ne mislim da je novac koji ulažemo u vojne misije veliki, naprotiv, benefit koji imamo kao država i naša spoljna politika, to nam se višestruko vraća.
Za mene veoma važno kao narodnoj poslanici učešće vojnikinja u mirovnim operacijama. Drago mi je da taj trend beleži rast i da on sada iznosi 11% i da one zajedno sa vojnicima pokazuju visok stepen obučenosti i pripremljenosti.
Redovno o ovim pitanjima raspravljamo na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove.
Ja na kraju svog izlaganja želim da kažem da će poslanička grupa NS u danu za glasanje podržati i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama i Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče Vlade, vi ste danas u skladu sa Poslovnikom ovde u NS RS i na kraju meseca zajedno sa ministrima odgovarate na naš poslanička pitanja.

Za mene i moje kolege iz poslaničke grupe NS, ali i većinu građana je ključno pitanje ekonomija, privredni razvoj i investicije koje donose bolji život građana Srbije.

Činjenica je da se i najbogatije zemlje bore za strane, direktne investicije i da ih privuku što više. Srbija je na vreme shvatila da mora u tom smeru da poboljša privredni ambijent, dakle u cilju privlačenja novih investicija u korist svih građana. Zato smo i ovde u parlamentu, a i vi u Vladi RS preuzeli sve neophodne mere u obezbeđivanju ekonomske i političke stabilnosti, poboljšanju kvaliteta zakona i čineći našu birokratiju efikasnijom.

S tim u vezi, Srbija je smanjila stopu nezaposlenosti, sa 24% koliko je bila 2012. godine, danas je 17%. Smanjili smo inflaciju sa 12% na 1,7%, povećan je izvoz, a BDP u ovom trenutku iznosi 2,7%. Sve se to odrazilo i na položaj Srbije na svetskoj duing listi, napredovali smo sa 91 mesta prvo na 59, a sada smo na 47 mestu.

Potpuno je jasno da na osnovu strukturnih reformi Srbija planira da postane još atraktivnija za strane direktne investicije. Zbog toga moje pitanje vama koje želim da uputim je može li Vlada Republike Srbije da dostigne nivo stranih direktnih investicija do tri milijarde dolara s obzirom da su u prošloj godini iznosili 1,8 milijardi evra?

Procena je ekonomista da za dostizanje održivog razvoja neophodno je da sadašnje ukupne investicije iznose 25% BDP. O tome ste govorili u ekspozeu, ali mislim da je to veoma važno za našu ekonomsku stabilnost i budući period. Volela bih da mi odgovorite na to pitanje.

Zadovoljna sam odgovorom koji ste mi dali u vezi direktnih stranih investicija, ali moje pitanje za vas je, s obzirom da ste

spomenuli javni dug da zbog građana Srbije takođe kažete koliki je javni dug u ovom trenutku?

Mi smo ovih dana u parlamentu raspravljali i o međunarodnim sporazumima i o zajmu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i ministar Vujović je vrlo precizno i tačno odgovarao na sva naša pitanja, ali ja ipak želim vas da pitam - ako smo u suficitu, zašto uzimamo taj zajam i da li postoji opasnost, odnosno rizik negativnih kursnih razlika s obzirom na taj zajam?

Zahvaljujem.
Uvaženi ministri, poslanička grupa NS će podržati sve predloge međunarodnih sporazuma koji su danas na dnevnom redu.
Što se tiče prvog predloženog sporazuma sa Fondom za razvoj Abu Dabija, zajam izuzetno povoljan, jer naći u današnje vreme milijardu američkih dolara po fiksnoj kamati od 2,25% na godišnjem nivou bez ikakvih uslovljavanja teško da se može na nekom drugom mestu naći. Mislim da je to veoma važno reći. Kao i činjenica da se ovim zajmom ne povećava javni dug, a samo u jednoj rečenici želim da kažem da smo se u periodu samo od 2008. do 2012. godine zaduživali po kamatnim stopama od 6-8% po glavi stanovnika od 1150 evra.
Što se tiče Sporazuma sa Evropskom investicionom bankom, mislim da je u ovoj godini podrške privatnom preduzetništvu veoma važno podržati razvoj malih i srednjih preduzeća. Zbog građana Srbije želim da kažem da je po sličnom modelu radila i Slovačka.
Slovačka danas kao jedna srednje stabilna evropska država ima privredni razvoj koji se bazira na razvoju malih i srednjih preduzeća i da privredni preporod ove zemlje upravo čini razvoj tih mikro preduzeća do devet, deset zaposlenih. Mislim da treba da postavimo sebi ciljeve koji su današnje evropske zemlje koristile.
Vrlo je važno kod ovog zajma što je pokrenuta inicijativa pod nazivom – poslovi za mlade zapadnog Balkana, kojom Evropska investiciona banka želi da podrži mala i srednja preduzeća koja otvaraju pre svega mladi ljudi.
Što se tiče Fonda za zapadni Balkan, ja ovom prilikom želim da iznesem tri argumenta, zbog čega će poslanička grupa NS podržati ovaj predlog, iako je on bio predmet polemike u današnjoj raspravi.
Prvi argument za nas veoma bitan je što se u svakoj rečenici, u svakoj rečenici, u svakom paragrafu, vodilo računa, odnosno preduzete su mere da ne bi došlo do bilo kakvog pogrešnog tumačenja. Odbor za ustavna pitanja je takođe doneo odluku da ovaj predlog fonda nije u suprotnosti sa Ustavom Srbije, i ono što je za mene lično, a i za moje kolege jedan od najvećih argumenata je činjenica da Srbija nije ušla u osnivanje ovog fonda, to bi uradile druge zemlje zapadnog Balkana koje su priznale nezavisnost Kosova i u formiranju ovog fonda ušla republika Kosovo. Ovako je Srbija time to sprečila i to je, mislim, veoma važan, ministar Dačiću, argument, koji treba reći u ovoj raspravi.
Dakle, ulaskom Srbije u osnivanje Fonda za razvoj zapadnog Balkana, ne postoji mogućnost da piše republika Kosovo. Takođe, mnogi od kolega su danas izneli kritike na račun osnivanja ovog fonda, a nismo čuli uopšte konstruktivna rešenja ili neku alternativu. Zbog toga smatram da ove sporazume treba podržati i da su oni veoma važni za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena gospođo Mihajlović, potpredsednice Vlade Republike Srbije sa saradnicima, činjenica je da danas raspravljamo o Zakonu o plovidbi i lukama koji je donet 2010. godine, a o izmenama i dopunama već treći put, za mene predstavlja jedan nepobitan dokaz da država Srbija usklađuje svoje zakonodavstvo sa EU, kao i da se primenom aktuelnog zakona uviđaju problemi i stvari koje treba rešiti.
To što za ovaj zakon i za većinu drugih zakona o kojima raspravljamo ovde u ovom visokom domu, kada ste vi predlagač zakona, cenim što unapred imate skoro urađene podzakonske akte, jer ste uvideli da je primena svakog zakona važna i zavisi od podzakonskih akata, kao i činjenica da je ovaj zakon prošao javnu raspravu je veoma važna.
U raspravi o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama 2015. godine rekli ste da Srbija ima samo iskorišćenost od 4,7% saobraćaja na vodama, da je naš saobraćaj nekoliko puta manji po obimu od razvijenih evropskih zemalja i da je, između ostalog, jedan od uzroka i razloga zbog toga i zastarelost naše infrastrukture od preko 30 godina. Zbog toga koristim ovu raspravu da vas pitam šta je od rasprave o zakonima iz ove oblasti od februara prošle godine do današnjeg dana urađeno, iako smatram da je period od nekih godinu i po dana relativno prekratak za neke značajnije promene.
Dva osnovna cilja ovog zakona, između ostalih, koje bih ja izdvojila je preciziranje nadležnosti Direkcije za vodne puteve i Agencije za upravljanje, ali i borba protiv sive ekonomije. Činjenicom da se u predlogu ovog zakona privredna društva koja danas pružaju usluge iznajmljivanja jahti i plovila za rekreaciju ubuduće će morati da budu poreski obveznici je svakako jedan značajan doprinos u Predlogu ovog zakona u borbi protiv sive ekonomije.
Ne mogu da ne iskoristim priliku da u svojoj raspravi ne iznesem i neke od sledećih podataka, da u Beogradu ima negde od 150 do 180 restorana i splavova, oko 2000 kućica na vodi od kojih je zvanično 1000 prijavljeno. Broj plovila se kreće negde od sedam do osam hiljada, a prijavljeno je četiri hiljade ovih plovila. Moje pitanje vama je - kako da dođemo do preciznih podataka u ovoj oblasti? Volela bih kada bi neku sledeću raspravu iskoristili i vrlo precizne podatke izneli. Ja mislim da je jedan od dobrih pokazatelja elektronska uprava, odnosno elektronski podaci, ali želela bih da čujem, naravno, i vaše mišljenje.
Takođe, član 11. ovog zakona definiše pokretna spremišta vezana za sve vidove zagađenja za brodove i mislim da je izuzetno važno da se zbog toga hitno definišu mesta koja bi predstavljala prijemne stanice za prihvatanje brodskog otpada u skladu sa međunarodnim propisima, pre svega u skladu sa najnovijim preporukama Dunavske komisije.
Naravno da su luke idealne tačke spajanja tri vida saobraćaja - drumskog, železničkog i vodenog i da moderna vremena diktiraju potpuno novi način funkcionisanja luka. Odredba ovog zakona kojom se zahteva izdvajanje novog odobrenja za obavljanje lučke delatnosti je izuzetno važna. Na ovaj način se obezbeđuje da se luke više ne kupuju zbog zemljišta, nego pre svega zbog svoje delatnosti.
Na samom kraju, imala bih i nekoliko pitanja vezana za ovaj zakon, odnosno šta je sa planom izgradnje međunarodnog pristaništa kod mosta „Mihajlo Pupun“ na levoj obali Dunava, kao i međunarodnog pristaništa u Zemunu i u Grockoj?
Takođe, u narednih deset godina Srbija planira da uloži 290 miliona evra kada je u pitanju Koridor 7, a u narednih nekoliko godina EU planira ulaganje od 26 milijardi evra u devet vodnih koridora. Moje pitanje za vas je – koliko ćemo uspeti da konkurišemo sa projektima u ovoj oblasti? Upravo usklađivanje zakonodavstva u ovoj oblasti vidim kao jedan značajan doprinos tome.
Poslanička Nove Srbije će podržati izmene i dopune ovog zakona, jer uvode red, unapređuju ekološku svest građana. Izmene i dopune ovog zakona nas približavaju uređenim zemljama u ovoj oblasti i stvaraju se uslovi za korišćenje potencijala koji imamo takođe u ovoj oblasti.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, smatram da je ovaj sporazum u stvari nastavak već potpisanog sporazuma iz 1990. godine, ali to je bio sporazum koji je potpisan između neke prethodne države i Republike Koreje, a danas je u pitanju moderan sporazum koji je usklađen sa savremenim tendencijama u međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu. Mislim da ovaj sporazum predstavlja čvrst temelj buduće uspešne saradnje između dve zemlje, ali za avio prevoznike država ugovornica, tako da, i za druge subjekte u ukupnim privrednim kretanjima između Republike Srbije i Republike Koreje. Ovaj sporazum predstavlja i dodatnu šansu Er Srbiju, kao i mogućnost pojačanog interesovanja korejskih poslovnih ljudi za saobraćaj sa našim privrednim subjektima. Tako da, u danu za glasanje ćemo podržati i ovaj sporazum i izmene i dopune Zakona o plovidbi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.
Hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu predaće ovih dana još jednu rezoluciju BiH u kojoj će od evropskih parlamentaraca tražiti da se izjasne o referendumu koji je Republika Srpska sprovela i koji se odnosi na obeležavanje dana Republike Srpske. Tražiće navodno da se osudi secesionistička politika koju vodi Republika Srpska.
Jedna od odredbi ove rezolucije biće i promena Dejtonskog sporazuma, tvrdeći da Republika Srpska politički zloupotrebljava Dejtonski sporazum, a u rezoluciji će se tražiti od međunarodne zajednice da pokrene i postdejtonske razgovore o novom uređenju Bosne i Hercegovine.
Svakako da je reč o pokretanju još jedne rezolucije koja ima za cilj da potpuno neopravdano osudi Republiku Srpsku za secesionističko rušenje institucija BiH. Moje pitanje je upućeno ministru spoljnih poslova i potpredsedniku Vlade Republike Srbije Ivici Dačiću – šta će država Srbija uraditi po tom pitanju, s obzirom da je Srbija jedna od potpisnica Dejtonskog sporazuma. Takođe, ovo je još jedna inicijativa koja ne doprinosi smirivanju tenzija u regionu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre, od konstituisanja parlamenta i Vlade, ovo je prvi dan da ste vi ovde u ovom visokom Domu i da raspravljamo uopšte o prosveti i obrazovanju kroz izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koje ste predložili.
S obzirom na moje profesionalno i radno iskustvo, mislim da je ovo dobra prilika i da mi, koji ćemo danas diskutovati u ovoj raspravi, kažemo nešto i uopšte o obrazovanju.
Ja se sa ovog mesta usuđujem da kažem da se do sada u prosveti uglavnom koketiralo sa reformom prosvete, a da se malo uradilo. Možda zbog toga što u ovom resoru nisu bili prepoznati i angažovani ljudi iz zanatskog dela struke i zbog toga, po mom mišljenju, što su zanemarivana dva osnovna pedagoška alata, a to su metodika i didaktika.
Šta nam to nedostaje u našem sistemu obrazovanja i prosveti? Po mom mišljenju, nedostaje nam integrisanje naših programa sa priznatim u svetu. Nedostaje nam prevazilaženje klasičnog i reproduktivnog sistema nastave i prelazak na funkcionalno znanje naših učenika, što smo mogli videti i na osnovu rezultata PISA testova iz 2012. godine, pa smo onda u Ministarstvu prosvete imali jedan administrativni i finansijski problem, pa nismo imali testiranje naših učenika u 2015. godini.
Prema informacijama koje imam, taj problem je prevaziđen i očekuje nas testiranje naših učenika u 2018. godini, što će biti prilika na osnovu čijih rezultata ćemo imati ključne informacije u vezi nivoa funkcionalnog znanja naših učenika.
Po mom mišljenju, mi imamo tri problema u našem obrazovanju i u prosveti. Prvi je što se ne primenjuju pozitivna svetska iskustva, drugi je što se ne ulaže mnogo u ljude u nastavi i što se primenjuju ustaljeni šabloni, a negativan rezultat je da se jako malo bavimo decom.
Verujem da ćete se složiti sa mnom da je ključ u dobro postavljenom sistemu u kojem mora da postoji otvoreni dijalog i poverenje. Zato naš cilj treba da bude da nam deca iz škole izađu kao izgrađene ličnosti i da imaju odlična znanja.
Zbog toga očekujem, uvaženi ministre, da ovaj problem o kojem govorim u Ministarstvu prosvete, bude prepoznat, da bude tretiran odgovarajućim zakonskim rešenjima. Moram ovom prilikom da kažem da je moja poslanička grupa, još u pretprošlom sazivu, Ministarstvu prosvete predala jedan zakon o učiteljskim vežbaonicama sa ciljem da se pokrenu reforme u oblasti prosvete.
Suština ovog zakona je kako da se obrazuju budući učitelji, jer oni moraju u stvari da prenesu znanje i da budu dobro obrazovani, ali o tome se na žalost, nije raspravljalo i nije bitno koja je to poslanička grupa podnela. Bitno je da smo mi prepoznali taj problem, ali nismo dobili na žalost nikakav odgovor. Smatrali smo da to zakonsko rešenje može da bude samo kao osnova za bolje obrazovanje učitelja, odnosno nastavnika koji prenose znanje.
Po mom mišljenju, reforma obrazovanja mora da promeni paradigmu znanja i ona počinje od predškolskih ustanova, preko osnovnog obrazovanja koji je osnovni temelj društva, pa do reformisanja kadrova koji u stvari treba da prenesu funkcionalno znanje.
Podsetila bih vas, i gledaoce i sve nas, na ono što je rekao Čerčil kada je počinjao Drugi svetski rat i kada je na jednoj sednici Vlade svoje članove Vlade obavestio da Velika Britanija mora ući u rat, ali da nemaju dovoljno novca. Neko od prisutnih mu je rekao – pa uzmite od obrazovanja. A njegov odgovor je bio – pa šta ćemo onda da branimo. To je suština odgovornog odnosa prema obrazovanju.
Obrazovanje je spor proces, ali jedini proces koji daje dalekosežne odgovore i sigurno društvo i sigurna ekonomija se gradi upravo na obrazovanju i do sada je bilo raznih izazova, ali pravog iskoraka još uvek, na žalost, ne.
Ovo je momenat kada, mislim da ste toga i vi svesni, više ne možemo da čekamo i kada je i premijer Vučić u ekspozeu i pre nekoliko dana, na sednici Vlade u Nišu, rekao da očekuje siguran rad BDP-a u Srbiji. Sigurni rast BDP-a na jedan duži rok ne može biti bez ulaganja u obrazovanje. To je jasno svima nama koji imamo bilo kakve veze sa pedagoškom strukom.
Ono što je po mom mišljenju veoma važno, mi našem obrazovanju moramo da vratimo dostojanstvo, moramo da mu vratimo značaj, i to je nešto što narodni poslanici i građani Srbije očekuju od vas i vaših saradnika u narednom periodu, a nemate mnogo vremena, sa reformama se do sada mnogo kasnilo.
Koren sigurnog i stabilnog društva je svakako obrazovanje. Zašto moramo da vratimo funkcionalno znanje? Zbog toga što smatram da će onda naši učenici i naši svršeni studenti biti operativni i moći će da budu konkurenti na svim tržištima znanja, jer znanje je najveći resurs jednog naroda koji naravno ne može niko da nam oduzme i sa kojim ćemo uvek, sa bilo kojim problemom sa kojim se suočimo, upravo zbog dobro postavljenog sistema u obrazovanju, moći da se izvučemo.
Iz ove reforme koju ste i vi najavili, treba da se izborimo i sa svim oblicima korupcije u prosveti. Takođe, treba da se reformiše visoko obrazovanje sa morem problematičnih diploma iza kojih ne stoji znanje.
Ono što je po mom mišljenju takođe važno, moramo podizati vaspitnu ulogu škole, to je nešto što je naš generacijski problem, već nekoliko decenija unazad, jer moramo početi sa vaspitanjem naših generacija, da je u stvari, najveće i najvažnije javno dobro država.
Veoma cenim vaš prethodni minuli rad i vaše iskustvo kao direktora jedne državne škole i svo znanje i svo iskustvo koje ste posle primenili u svom privatnom poslu.
Moram da vam kažem da i članovi Odbora za nauku i obrazovanje i mi narodni poslanici veoma pažljivo pratimo sve vaše izjave i izjave koje daju vaši saradnici u oblasti reforme obrazovanja. Slažem se sa vašim najavama da smo uhvatili negde poslednji korak sa evropskim zemljama kada je u pitanju dualno obrazovanje, da se mora uvesti informatika u škole i da i od ove jeseni nismo uveli taj predmet, samo što to nije postavljeno na pravi način, ali verujem da će i ovih godinu dana biti jedan dovoljan okvir da sagledate koji su problemi tehničke prirode pre svega po školama, da bi sa nastavom informatike sledeće godine u septembru mesecu startovali mnogo pripremljeniji.
Naravno, preduzetničko obrazovanje i vaspitanje, ovo je godina kada je i Vlada Republike Srbije proglasila godinu preduzetništva. Moram da vam kažem da sam na početku prošlog mandata na neki način bila šokirana rezultatima Udruženja poslovnih žena Srbije koje su one sprovele nad uzorkom učenika osmog razreda koji su u tom istraživanju, preko 90% njih je u stvari istaklo da želi da radi u državnim strukturama.
Kada sam došla ovde u ovaj visoki dom, imali smo sednicu na kojoj su bili svi članovi Vlade i prethodnom ministru Verbiću sam to pitanje postavila – kada se planira uvođenje preduzetničkog vaspitanja u naše škole? Citiraću vam njegov odgovor: „Nisu nam potrebni novi predmeti, potrebni su nam novi sadržaji“. Do današnjeg dana, niti je bilo novih sadržaja u udžbenicima, niti ovog predmeta.
Rekli ste u Prokuplju, ukoliko se ne varam juče, odnosno prekjuče, da će u narednom periodu biti povećani kapaciteti školske uprave i inspekcije. Slažem se. Samo tražim dopunu od vas na koji način i koji rok. Takođe, slažem se sa vama da roditelj treba uključiti u cilju povećanja vaspitne uloge škole, jer negde u školi se najbolje vide svi problemi sa kojim se suočava porodica. Tačno je da smo izgubili tu osnovnu nit u vaspitanju naše dece između roditelja, učenika i nastavnika.
Svakako roditelje treba uključiti u vaspitne aktivnosti. Ne mogu, kao što ste rekli, da prolaze bez odgovornosti što se deca bahato ponašaju, što ne dolaze u školu. Ali vas pitam, takođe treba da daju i ocenu samih nastavnika, ali vas pitam da li je ministarstvo odredilo određene kriterijume na osnovu kojih će roditelji moći da ocenjuju nastavnike? Zašto vas to pitam? Zbog toga što se bojim određenih zloupotreba i od strane nekih roditelja i postavljam pitanje kako će, na primer, roditelj da ocenjuje nastavnika fizike? Po kom kriterijumu?
Takođe, interesuje me šta planirate sa udžbenicima? Šta planirate sa reformom gimnazija? Da li se priprema novi zakon o, ne novi, praktično zakon o reformi gimnazija? Moram ovom prilikom da vam kažem da ste, što se tiče strategije obrazovanja, po mom mišljenju dali jednu netačnu izjavu. Rekli ste da je ona kod nas usvojena od pre 16 godina. Mi imamo Strategiju obrazovanja koja je usvojena na Vladi 25. oktobra 2012. godine i koja se sprovodi do 2020. godine. Možda možemo da kažemo da ona nije dobra i da se ona dobro ne sprovodi, ali da nemamo strategiju obrazovanja to praktično nije tačno.
Za kraj moram takođe da vam uputim jednu zamerku, prosto mi je bilo nedopustivo da ste vi i vaši saradnici u predlogu ovog zakona izostavili doktorante i buduće studije magistarskih studija sa ovim produženjem roka. Prosto je nedopustivo da ste takav propust imali. Naravno, moje kolege narodni poslanici su podneli amandman koji će to ispraviti i možda i bolje što ste na početku imali ovakvu vrstu greške da praktično svoje saradnike bolje kontrolišete.
Na kraju, želim da vam kažem da će uz ovaj amandman poslanička grupa NS glasati za predložene izmene zakona. Želim takođe da vam kažem da ćete u ovom visokom domu imati podršku od nas narodnih poslanika za reforme u obrazovanju koje su nužne i za koje više ne možemo da čekamo. Ali, takođe morate biti sigurni da ćemo i mi u okviru naše kontrolne uloge kritikovati sve ono što ne budemo smatrali da je dobro, a dolazi od ministarstva. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsednice.
Pre dve godine novi Zakon o elektronskim medijima regulisao je rad REM-a. Tačno je da je realnost da su medijski zakoni do pre dve godine odlagani i da nije bilo političke volje da se ovo pitanje reši i tačno je da rad na novim medijskim zakonima nije bio transparentan i da je bio u suprotnosti sa zakonima Evropske komisije.
Zakonom o elektronskim medijima koji smo doneli pre dve godine, Zakonom o oglašavanju regulisan je rad REM-a. REM kao regulatorno telo ima svoju samostalnost i nezavisnost i svi članovi REM-a u skladu sa tim treba da rade svoj posao. Ukoliko imaju bilo kakve pritiske treba da nadležnim organima prijave.
Mnogo je bilo pritužbi koje sam ja lično i moje kolege iz moje poslaničke grupe koje smo dobijali na rad REM-a u prethodnih nekoliko godina. Najveće pritužbe su bile na neadekvatno postupanje REM-a u statusu prekograničnih kanala koji su protivzakonito emitovali reklame domaćih kompanija. Više puta sam u Narodnoj skupštini Republike Srbije postavljala pitanje na ovu temu i tražila reakciju REM-a.
Iskoristiću priliku i danas da kažem da narodni poslanici u okviru svoje kontrolne uloge traže od REM-a da svim elektronskim medijima obezbede iste i ravnopravne uslove, jer je uočljivo da se na više stranih kanala, čije je sedište u inostranstvu, svakodnevno emituje na stotine sportskih događaja iz raznih zemalja, ali i veliki broj reklama domaćih kompanija.
Podsećam da naši zakoni izričito zabranjuju prekrajanje programa, naknadno prekrajanje programa, ubacivanje reklama, jer se ti emiteri nalaze izvan pravnog i poreskog sistema Srbije, što je indirektno na štetu budžeta Srbije, ali i domaćih televizija koje su u neravnopravnom položaju i zbog toga je njihov položaj doveden u pitanje.
Takođe, nismo do sada dobili monitoring Saveta REM-a o predizbornoj kampanji, a bili smo dužni da dobijemo. Imamo i televizije koje na najgrublji način zloupotrebljavaju sagovornike, na senzacionalistički način govore o raznim temama, pre svega o sprečavanju nasilja u porodici, i mi tu nemamo reakciju REM-a. Postavlja se pitanje – zbog čega?
Evropska komisija je u izveštaju od 10. decembra 2015. godine izričito tražila da se na donete zakone o elektronskim medijima i oglašavanju donesu podzakonski akti. Moje pitanje, znači, novim članovima REM-a i uopšte Savetu REM-a - da li je ovaj posao ispunjen do kraja? Ja imam informaciju da nije i tražim da se u skladu sa izveštajima Evropske komisije od pre godinu dana na zakone koje smo usvojili u parlamentu donesu podzakonski akti.
Poslanička grupa Nove Srbije će podržati u glasanju nove članove REM-a koji ispunjavaju formalne uslove za izbor, ali će pratiti rad ovog nezavisnog regulatornog tela i reagovati na sva kršenja, koja primetimo, ili ne činjenja da nisu sankcionisani. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe Nove Srbije želim da podržimo predlog kandidata, odnosno reizbor gospođe Maje Gojković za predsednicu parlamenta.
Za mene lično i za moje kolege iz poslaničke grupe NS to je veoma važno i zbog toga što je gospođa Gojković predstavnica manje zastupljenog pola, što je izuzetno dobro radila u prošlom mandatu, iako sa zadovoljstvom mogu da kažem da je i gospođa Slavica Đukić Dejanović takođe odlično obavljala svoju funkciju predsednice parlamenta, naravno, i gospođa Nataša Mićić u jednom veoma teškom političkom trenutku za Srbiju.
Ali, na početku svog izlaganja moram da se u nekoliko rečenica osvrnem na prvi dan konstituisanja Narodne skupštine Republike Srbije. Ja isto smatram da ste vi, gospodine Mićunoviću, kao predsedavajući, suprotno demokratskim principima, prekinuli konstitutivnu sednicu parlamenta i na jedan nedemokratski način zaustavili dalji naš rad i izbor predsednice parlamenta. Ja ne sporim da je to vaše legitimno pravo, ali mislim da to nije u demokratskom principu, a vi ste, za mene, personifikacija demokratije u DS u Srbiji.
Takođe, mislim da je na početku konstitutivne sednice i u toku desetočasovne rasprave mnogo kolega narodnih poslanika u svojim diskusijama pokušalo da zameni teze, jer su isticali da većina ugrožava manjinu. Mi imamo direktan prenos i, hvala Bogu, građani Srbije su mogli da se uvere da to nije tačno. Ali, nije dobro što se na takav način šalju poruke javnosti, građanima Srbije, kao da u parlamentu ne postoji minimuma tolerancije, da ne postoji minimuma međusobnog poštovanja i da parlament neće imati kredibilitet za rad.
Takođe, glavna tema prvog dana skupštinskog zasedanja su bile cene u skupštinskom restoranu. Legitimno je što su pojedine kolege to objavljivale na društvenim mrežama, ali nije dobro što upravo te kolege koji su prvi put narodni poslanici rekla bih vrlo svesno urušavaju kredibilitet Narodne skupštine Republike Srbije.
Takođe, moram da kažem da su iste cene i u Vladi u parlamentu i da dotični poslanik o tome uopšte ni na koji način nije govorio dok je bio ministar. Ako je problem skupštinski restoran, mislim da treba da razgovaramo i o tome, ali na Kolegijumu, uz iznošenje argumenata, uvažavanje činjenica, pa da vidimo onda šta ćemo sa 400 ljudi koji ovde rade i koji primaju platu između 30 i 40 hiljada dinara, da vidimo šta ćemo i sa drugim restoranima u Srbiji koje imaju mnoge firme.
Ali, zbog građana Srbije želim da kažem da je ovaj parlament proteklih godina itekako učestvovao u štednji i itekako se pridružio ekonomskoj konsolidaciji. Dvanaest godina nije menjana plata narodnih poslanika, od 2004. godine. Zadnjih nekoliko godina mi smo parlament koji ima najmanje plate ne u Evropi, nego u regionu. Ne želim da budem pogrešno shvaćena, te plate su primerene trenutku u kojem se mi nalazimo.
Takođe, u Narodnoj skupštini Republike Srbije je zaposlen jedan i po u službi radnik na jednog poslanika. Prosek negde u Evropi je četiri, pet. Mi smo ukinuli i dnevnice. Uštede na godišnjem nivou ovog parlamenta iznose 500 miliona dinara. To je istina o Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, u petak su, opet kršeći Poslovnik, pojedini narodni poslanici pominjali rad sudstva. Država Srbija funkcioniše podelom na izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast. Narodna skupština Republike Srbije u skladu sa Ustavom obavlja svoju zakonodavnu, predstavničku i kontrolnu ulogu. U okviru kontrolne uloge mi kontrolišemo izvršnu vlast i biramo sudije, ali nemamo prava kao narodni poslanici da komentarišemo da li se neko pojavio na sudu ili ne. To je stvar sudstva.
Takođe, jedan od kolega je komentarisao izborni rezultat Nove Srbije u Čačku. Parlament se ne bavi političkom analizom izbora. Rezultate izbora iznosi RIK. Ali, kada je već tu temu spomenuo, želim da kažem da o tome možemo da razgovaramo na jedan kredibilan i rekla bih ravnopravan način tek kada stranka dotičnog kolege pobedi i vodi ne jedan grad, ne jednu opštinu 20 godina, nego jednu mesnu zajednicu. Dvadeset godina pobedite i vodite jednu mesnu zajednicu, pa se onda javite predstavnicima Nove Srbije da razgovaramo o tome ko je izgubio, a ko je pobedio.
To su sve razlozi zbog čega je veoma važno da se što pre izabere predsednica Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da je to svima nama u interesu da što pre konstituišemo institucije parlamenta – predsednika, potpredsednike i resorne odbore. U odborima nas čeka veliki rad zbog velikog broja reformskih zakona i zbog otvaranja poglavlja i zbog toga što je zemlja u pretpristupnoj fazi prema EU.
Od vas, gospođo Gojković, očekujem da budete izabrani velikom većinom u parlamentu, jer smatram da je to dobro za ovaj parlament. Očekujem da i u ovom sazivu vodite računa i nastavite sa modernizacijom parlamenta, sa transparentnošću parlamenta, da vodite računa o efikasnosti rada ovog parlamenta, jer je to veoma važno za građane Srbije.
Takođe, mislim da smo u prošlom sazivu napravili neke pomake koje i u ovom moramo održati. Veoma je važno što građani Srbije rad u odborima mogu da prate preko lajvstrima, ali je veoma važno da naši odbori koje će se, pretpostavljam, vrlo brzo konstituisati, održavaju sednice van sedišta parlamenta, jer na taj način rade u interesu građana i mnogi resorni odbori su mnoga pitanja rešili u interesu građana na taj način.
Takođe, od vas očekujem da podržite rad neformalnih grupa koje su konstituisane u prethodnim sazivima parlamenta, jer su one veoma važne za dalji rad svih narodnih poslanika.
Na kraju, želim da vam kažem da ćete, kada budete izabrani, u poslanicima Nove Srbije uvek imati konstruktivne partnere za celokupan rad parlamenta i poboljšanje njegove efikasnosti, a pre svega rad u interesu građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Poštovana gospodo ministri i članovi Vlade, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, predlog premijera Aleksandar Vučića da Zoran Đorđević bude izabran za novog ministra odbrane, za poslaničku grupu Nove Srbije je jedna mudra i racionalna odluka i mi ćemo u času za glasanje, kao poslanička grupa glasati za vaš predlog, zbog toga što smatramo da ste vi u sistemu odbrane od 2012. godine vrlo predano i posvećeno radili na modernizaciji vojske, na očuvanju odbrambenog sistema Vojske Srbije, na poboljšanju njene unutrašnje organizacije.

Takođe, vrlo ste aktivno učestvovali u svim aktivnostima Ministarstva odbrane u delu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, čija sam članica, a pre svega u podnošenju redovnih tromesečnih izveštaja, u zakonima koje ste predlagali.

Za mene je veoma važno što ste vrlo aktivno učestvovali u sprovođenju akcionog plana Rezolucije UN 1325 „Žene, mir i bezbednost“ i što mi, zahvaljujući takvom način sprovođenja akcionog plana danas imamo preko 10% žena vojnikinja u odbrambenom sistemu Srbije i u mirovnim operacijama.

Kada se za neku funkciju neko kandiduje, biografija i lične reference, kao i rezultati koji su postignuti, su najbolji predlog i najbolja mogućnost da ocenimo kako će predloženi kandidat obavljati svoju funkciju.

Mislim, kao članica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, moram da kažem u delu koji ste vi podnosili, kada su u pitanju izveštaji Ministarstva, rezultate koje je timski rad postiglo Ministarstvo i najbolje je kada se ti rezultati uporede sa nekim prethodnim, pre nego što ste stupili na dužnost. Vrlo je važno istaći da je budžet Ministarstva odbrane potrošen sa 99,7% i da je ta potrošnja budžeta ranije bila manja za 12%.

Vrlo je važno istaći da je broj sati naleta borbenih aviona podignut sa dva na 40 sati, da od 2008. godine do danas četiri puta više pripadnika Vojske Srbije učestvuje u mirovnim operacijama, da su ostvarene uštede u iznosu od 1,3 milijarde dinara, da je stambeno pitanje rešeno u 2015. godini za 900 oficira i vojnika Vojske Srbije, a da je od 2012, dakle od trenutka kada ste vi državni sekretar u Ministarstvu odbrane, pa do 2015. godine rešeno 4.082 stambena pitanja. Vojska Srbije učestvuje u 11 mirovnih operacija sa više od 600 vojnika godišnje i čuva mir u svetu i na najbolji način prezentuje državu Srbiju.

Prihod od prodaje namenske industrije je povećan i iznosi 1,1 milijardu dinara, s tim što su ugovori za ovu godinu još u vrednosti od 400.000.000 evra, vrednost izdatih dozvola za izvoz NVO je preko 750.000.000 dolara. Povećan je i broj zaposlenih radnika u fabrikama za proizvodnju odbrambene industrije, za nekih 2.015 radnika. Povećane su i plate za 15,4%.

Dobrovoljno služenje vojnog roka je povećano. Od prijavljenih 4.413 kandidata upućeno je na služenje vojnog roka 2.359.

Posle 21. godinu ponovo je uvedeno srednjoškolsko stručno obrazovanje podoficira. Nabavljena je i vojna oprema i to u poslednje tri godine 35.865 kompleta novih uniformi i 31.445 pari vunenih čizama.

Kada govorimo o ovim rezultatima, svakako je veoma važno napomenuti da su oni primećeni i u međunarodnim krugovima. Ja ovom prilikom moram da istaknem, zbog građana Srbije, istraživanje jednog respektabilnog internet portala Global Firepower koji prilikom rangiranja armija sveta uzima u obzir više od 50 različitih faktora da bi izmerio snagu svake armije pojedinačno i Vojska Republike Srbije je rangirana na 60. mesto, govorim o istraživanjima za 2015. godinu, od ukupno 106 država sveta, čije su armije uopšte uzete u obzir.

Pa, možda će neko reći – pa, 60. mesto i nije neko mesto, a ja onima koji bi tako nešto i pomislili, želim da odgovorim da armije preko 100 zemalja uopšte nisu uzete u obzir kada je u pitanju ovo istraživanje i da je Vojska Srbije bolje rangirana od tri zemlje u okruženju koje su članice EU, to su Mađarska, Bugarska i Slovenija. Dok, recimo, armije Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije uopšte nisu uzete u obzir. Jedino su Hrvatska, Rumunija i Grčka malo bolje rangirane od nas.

Završiću svoje izlaganje sa činjenicom da je veoma važna borba protiv korupcije u sistemu Vojske Srbije. Istraživanja koja su rađena, pre svega od strane međunarodnih agencija, pokazuju da smo u 2014. godini napredovali i da nismo više u grupi D zemalja koje se svrstavaju u visoki rizik od korupcije, već u grupi država koja ima umereni rizik od korupcije.

Upravo su ovo rezultati Ministarstva odbrane Republike Srbije, koji vas, gospodine Đorđeviću kvalifikuju da u narednom periodu obavljate ovako važnu funkciju. Još jednom, želim da kažem da će poslanička grupa NS podržati vaš izbor.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospođo Udovički, kolege i koleginice narodni poslanici, mislim da je reč o jednom veoma važnom zakonu koji predstavlja preduslov za uspostavljanje efikasne i moderne lokalne samouprave koja treba da bude u službi građana.
Do izrade novog zakona došlo se na osnovu uočenih nepravilnosti i nelogičnosti u praksi i rekla bih da je Nacrt zakona prvi put celovito uredio sistem radnih odnosa u organima, službama i organizacijama kako u AP, tako i u lokalnim samoupravama, uključujući i funkcionere u njima što je veoma važno.
Predlog zakona se odnosi na javnu upravu, ne odnosi se na javni sektor i javna preduzeća zbog toga što javna preduzeća pripadaju tržištu, to smo vrlo jasno rekli pre nekoliko dana zajedno sa vama ovde raspravljajući u Narodnoj skupštini, u ovom visokom domu o sada već usvojenom Zakonu o platama.
Rekla bih da su razlozi za donošenje ovog zakona vrlo jasni. Uočeni su veliki problemi u zasnivanju radnog odnosa, nepostojanju procedure za selekciju koja bi omogućila izbor najboljih kandidata i ukazala se i potreba za sistemskim uređenjem profesionalnog razvoja karijere putem stručnog usavršavanja.
Mislim da je vrlo važno istaći da se Predlog zakona i njegovom primenom po usvajanju u praksi očekuje veća konkurentnost gradova i opština i depolitizacija uprave.
Predložena rešenja uvode niz novina, kao što su kadrovski plan, koji do sada nije bio u obavezi kada su u pitanju lokalne samouprave. Zatim, novina je i uvođenje detaljnog uređenja konkursnih postupaka zapošljavanja. Do sada su se konkursni postupci delimično uređivali, a ocenjivanje je vršeno površno i retko se primenjivalo.
Predlog zakona predviđa da upravom rukovode službenici, da određena radna mesta u autonomnim pokrajinama postaju položaji, a prvi put se i otvara mogućnost postavljenja vršioca dužnosti načelnika, koji trenutno ne postoji.
Izuzetno je važno da nacrt ovog zakona reguliše i fleksibilnije zapošljavanje službenika na određeno vreme za potrebe izrade određenih projekata u opštinama, što dosadašnjim zakonom nije bilo moguće.
Mislim da je predloženi zakon velika šansa da se njegovom primenom od sada na jedan veoma jasan način ogradimo od nerada u javnom sektoru, ali i da sve one koje vrednujemo i cenimo motivišemo da budu još bolji, zato što smatram da samo jaki pojedinci utiču na jačanje institucija, a samo one mogu da naprave jak sistem i podignu ukupnu konkurentnost opština, gradova, pokrajina i Republike.
Zbog toga želim da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u Danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo Udovički, kolege i koleginice narodni poslanici nesporno je da su nam ova dva sistemska zakona bila potrebna i neophodna, da je Evropska komisija dala pozitivno mišljenje na oba zakona i da se njime reguliše transparentnost i jasna pravila u javnom sektoru u oblasti plata.
Zbog građana Srbije, mislim da je veoma važno još jednom istaći razloge zbog kojih se ovaj zakon danas donosi, odnosno o kojem danas raspravljamo, a vi ste gospođo Udovički u svom uvodnom izlaganju to i istakli, a to je nesistematizovanost i neujednačenost postojećeg sistema zarada.
Samo jedan argument je po mom mišljenju veoma važan za donošenje ovog zakona, a to je da plate zaposlenih u različitim delovima javnog sektora su uređene nizom različitih propisa. Znači, zar treba da dozvolimo da ih dalje preko 20 zakona i podzakonskih akata regulišu nivoe plata u 11.000 budžetskih korisnika. Preko 900 koeficijenata smo imali i 12 osnovica za određivanje plata, preko 2.200 radnih mesta, 70 različitih osnova za naknadu, a propisi su u pojedinim delovima sistema uvođeni i menjani parcijalno i nekoordinirarno.
Meni je potpuno jasno koliko je bilo teško i vama i vašim saradnicima u Ministarstvu samo dovesti za sto 500.000 radnika, saslušati ih i sve njihove zahteve upakovati u Predlog ovog zakona. I sama sam učestvovala u javnim raspravama koje ste vi zajedno sa predstavnicima Ministarstva vodili.
Bila sam u novembru prošle godine u KBC Bežanijska kosa na poziv sindikata medicinskih sestara i tehničara i bila sam u prilici da vidim kako se taj dijalog vodi i koliko predstavnici Ministarstva sa pažnjom slušaju sve argumente sindikata, predstavnika socijalnog sektora i koliko predstavnici Ministarstva se zaista trude da obrazlože sve njihove zahteve da objasne, ako ne mogu ti njihovi predlozi da uđu u zakon, što je meni bilo dovoljno da shvatim nameru vas i vaših saradnika da vam je zaista stalo da se donese jedan dobar zakona i da on bude primenljiv u praksi.
Osnovni ciljevi ovog zakona su uređenje sistema plata na jedinstvenim principima. Dakle, smanjenje ili otklanjanje nejednakosti u platama i postizanje pravičnosti, upravljivost troškova budžeta, uspostavljanje organizacije rada u upravljanje ljudskim resursima u skladu sa uslugama koje javni sektor pruža.
Ono što je posebno važno i što mislim da će u praksi, Predlog zakona o sistemu plata u javnom sektoru omogućiti, modernu i efikasnu i jeftinu pre svega upravu, koja će na jedan pravi način u svakom smislu reči biti servis građana.
Sadržina Predloga zakona pre svega definiše i obuhvata zaposlene koji podležu uređivanju plata u zajedničkom sistemu, uvođenje kataloga radnih mesta, definisanje zajedničkih i istih osnova za dodatke na platu, naknade platama, uvažavanje specifičnih i pojedinih delova javnog sektora kroz davanje osnova za dodatke i druge troškove i primanja koja će biti definisana u drugim zakonima.
Mislim da je veoma važno, a vi kao radnici i zaposleni u Ministarstvu državne uprave, donošenje na vreme podzakonskih akata i verujem da ćemo i to zakonskom roku imati. Mi kao narodni poslanici nismo u prilici da te podzakonske akte vidimo na osnovu našeg Pravilnika rada, ali smo u prilici da pratimo primenu ovog zakona i da zajedno sa vama u koliko bude bilo potrebe ukazujemo na moguće teškoće u primeni ovog zakona koji će sigurno u početku biti.
Želim na kraju svog izlaganja da vam kažem da će poslanička grupa NS u danu za glasanje podržati oba predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, izmene i dopune ovog zakona poslanička grupa Nove Srbije vidi kao jedan važan korak u primeni strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, kao i u primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koju je Republika Srbija ratifikovala.
Član 4. tačka 1b. ove Konvencije obavezuje državu potpisnicu da preduzme sve odgovarajuće mere u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa i običaja i prakse koji na bilo koji način diskriminišu osobe sa invaliditetom.
Izmene i dopune ovog zakona vidim kao još jedan korak u tom pravcu, kao korak da Srbija vodi računa o 12% građana ove populacije koja živi u Srbiji. Mislim da se na ovaj način i pripremamo za otvaranje poglavlja 23, 24, o ljudskim pravima na pravi način.
Predložene dopune ovog zakona su možda po obimu veoma male, jer su u pitanju samo dva člana, ali su suštinski veoma važne na poboljšanje ukupnog broja položaja jednog dela naše populacije koja živi sa trajnim oštećenjem vida ili nemogućnošću korišćenja gornjih ekstremiteta.
Predloženim dopunama Zakona nameće se obaveza svim organima javne vlasti, da u postupcima koji se vode pred njima, bez ikakvih izuzetaka, osobama koje zbog trajnog oštećenja vida ne mogu da se potpišu, koriste pečat sa ugraviranim poptisom, u svakodnevom govoru poznatiji kao faksimil, odnosno pečat kojim se osoba sa invaliditetom identifikuje pred tim organima sa svojim ličnim podacima. Naravno, ovu obavezu će u buduće imati i druga pravna i fizička lica, kao što su i banke, turističke organizacije, i ostale ustanove, jedino će potpisivanje ugovora zbog svoje specifičnosti biti izuzetak.
Kada je reč o slepim i slabovidim osobama, moram da pomenem da je u zadnjih nekoliko godina urađeno mnogo dobrih stvari, pre svega, postavljen je veliki broj zvučnih semafora, urađeno je dosta reljefnih staza i drugih orijentira. Rekla bih da se prednjači u tome u Gradu Beogradu, ali očekujem da će se i u ostalim gradovima i opštinama u Srbiji u narednom periodu po ovom pitanju uraditi slično.
Zato će zakonsko regulisanje korišćenje faksimila kao svojeručnog potpisa nakon toga što Narodna skupština usvoji dopune ovog zakona, omogućiti osobama sa invaliditetom, pre svega poštovanje dostojanstva, kao i individualnu samostalnost i nezavisnost.
Mislim da će i radna grupa, koju je moja uvažena koleginica spomenula, koja je formirana ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koja okuplja sve predstavnike političkih stranaka u narednom periodu dati značajan doprinos i uključivanju osoba sa invaliditetom, u politički i javni život Srbije.
Na kraju svoj izlaganja želim da vas obavestim da će poslanička kruga Nove Srbije u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona.

Gospodine predsedniče Vlade, uvaženi ministre Gašiću i ostali članovi Vlade, gospodo ministri, kolege i koleginice narodni poslanici, mi kao nosioci javnih funkcija znamo da nas Ustav i zakon obavezuje da se u svakom trenutku i na svakom mestu moramo boriti protiv diskriminacije i moramo se zalagati za ravnopravnost polova.
Toga ste i vi, gospodine Gašiću, bili svesni, ali vam je nekako u tom trenutku, neopaženo, zbog umora, raznih okolnosti izletela iz vas ta rečenica kojom ste uvredili novinarku B92. Dobro je što ste se odmah izvinili, pokajali i što ste obećali da će u narednom periodu raditi još više i predano u borbi protiv diskriminacije i boriti se za ravnopravnost polova.
Ovim predlogom predsednika Vlade za vašu smenu vi ste kažnjeni i plaćate cenu koju do sada niko u Srbije nije platio i na taj način ova Vlada uvodi nove standarde, da će svako u budućnosti ko bude neoprezan, kome se bude omaklo zlonamerno ili nenamerno takva omaška morati da plati cenu koju vi sada plaćate.
To što ste danas ovde prisutni je ljudski i politički korektno, ali je nekorektno što su mnogi ono što ste vi rekli pokušali da zloupotrebi i zloupotrebili kritikujući rad ministarstva i kritikujući rad Vlade.
Za mene kao članicu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove je bilo veoma važno što ste na svaka tri meseca vi lično i načelnik Generalštaba i vaši saradnici podnosili izveštaje o rezultatima rada ministarstva. O tim izveštajima smo mi na odborima satima raspravljali i imali priliku i da vam uputimo reči hvale i reči kritike. Ovom prilikom ne mogu kao članica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove da se ne osvrnem na nešto što je po mom mišljenju bilo dobro, što pokazuje dobar rad vas kao ministra i vaših saradnika.
Veoma je važno što ste u svom dosadašnjem radu ostvarili rezultate od 1,1 milijardi dinara za prodaju naoružanja i vojne opreme, a po ugovorima koji su potpisani u 2016. godini ti prihodi treba da budu povećani i za 400 miliona dinara. Vrednost izdatih dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme je povećana i ona iznosi preko 750 miliona dinara. Značajne su i uštede od 1,3 milijardi dinara koje ste sa svojim saradnicima radeći u ministarstvu ostvarili. Veoma važna informacija da je više od 900 profesionalnih vojnika dobilo krov nad glavom tokom 2015. godine, dok je za poslednje tri godine, od 2012. godine do današnjeg dana, rešeno ukupno 4.082 stambena pitanja. Takođe, od 2012. do 2015. godine realizovano je ukupno 97 međunarodnih vežbi, od toga 33 vežbe sa SAD, šest vežbi sa oružanim snagama Ruske Federacije i 58 vežbi sa zemljama EU.
Srbija je bila domaćin i dve međunarodne vežbe: „Balkanski odgovor“ i „Loges 15“. Ostvarili ste mnogo međunarodnih kontakata, najviše za poslednjih 10 godina. Prema istraživanjima iz 2012. godine, odnosno istraživanjima „Transparency International“, sistem odbrane Republike Srbije bio je u grupi država visokog rizika od korupcije u 2012. godini, a prema istom istraživanju u 2015. godini smanjen je rizik od korupcije i Srbija je svrstana u tu takozvanu grupu C, gde se svrstava kao zemlja sa umerenim rizikom od korupcije.
Vrlo je važno povećano učešće Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u mirovnim operacijama. Za mene kao ženu, političarku, narodnu poslanicu i članicu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, veoma je važna primena akcionog plana Rezolucije 1325 i pojačano učešće vojnikinja u mirovnim operacijama. Imamo i mnogo žena oficira. Na Odborima za odbranu i unutrašnje poslove smo vrlo često i ja i vi raspravljali koliko bi bilo dobro da Srbija dobije ženu generala. Imamo tri pukovnice i negde sam mislila da će se za vreme vašeg mandata to i desiti, jer sam znala da se vi zalažete za to. Mislim da bi to bilo veoma dobro za Srbiju.
Rastom proizvodnje i namenske industrije povećao se i broj zaposlenih radnika u preduzećima, povećane su im i plate. Od 2012. godine nabavljano je 35.865 kompleta novih uniformi i 31.445 pari vojničkih čizama. U garnizone Zrenjanin i Požega vratila se vojska, izvršeno je uređenje kasarni u Somboru, Kruševcu, Zrenjaninu, kasarni Topčider i Vasa Čarapić u Beogradu. To je samo jedan deo izveštaja koji ste vi sa vašim saradnicima redovno, na svaka tri meseca, lično podnosili Odboru za odbranu i unutrašnje poslove.
Ono što bih na kraju želela da kažem je da će poslanička grupa NS podržati, bez obzira na sve zbog uvrede koju ste izrekli, predlog premijera Aleksandra Vučića za vaše razrešenje. Ja vam u ime poslaničkog kluba NS želim puno uspeha u vašem ličnom, profesionalnom i budućem političkom radu.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovani gospodine Peruničiću, ostali članovi Ministarstva, ja želim na početku svog izlaganja da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati Predlog novog zakona o sportu.
Takođe, smatram da je veoma važno da na početku svoje rasprave i svog izlaganja o Predlogu novog zakona o sportu kažem da ovaj Predlog zakona dolazi u pravom trenutku, praktično u trenutku kada mi kao, upotrebiću i ja taj izraz, kao sportska nacija, postižemo vrhunske rezultate i osvajamo do sada najveći broj medalja i u pojedinačnim i u ekipnim sportovima.
Iako je prvobitna namera predlagača bila da se samo izmeni postojeći zakon iz 2011. godine, došlo se do promena u više od 50% celog zakona i mi danas imamo praktično novi zakon, jer je praksa pokazala za ovih nekoliko godina da je to nužnost. Ja to pozdravljam. Zakoni i ne treba da budu sveto slovo, treba ih menjati kada se za to ukaže prilika, pre ili kasnije.
Dakle, pokazalo se da nam je potreban jedan sistemski okvir za razvoj sporta. Ključno pitanje je - kako stvoriti uslove za kvalitetno bavljenje sportom i kako poboljšati bazu u lokalnim zajednicama? Takođe, veoma važno pitanje je i kako ohrabriti decu da se bave sportom i kako, kao odgovorno društvo i kao odgovorna država, stvoriti ambijent za razvoj dece u sportskom duhu?
Ranije su u školama postojale sportske sekcije i svoj deci je bilo olakšano da se uključe u sport na taj način, bez novčanih davanja, bez posebnih izdataka za roditelje. Danas ti izdaci nisu mali i u trenucima ekonomske krize kroz koje prolazi Srbija predstavljaju veliki izdatak za roditelje, za bavljenje njihove dece sportom i jedna od dobrih odredbi ovog zakona je upravo u tome što smanjuje izdatke roditeljima i omogućava veću uključenost dece u sportu.
Zato bih ovom prilikom htela da naglasim da visina članarina koje sportisti plaćaju klubovima do sada je bila ograničena na 10% od prosečne plate u zemlji, od sada će to ograničenje ostati samo za maloletne sportiste, dok će za punoletne sportiste biti ukinuto. Uvodi se, iako ste vi to rekli u svom obrazloženju, ali je važno zbog građana Srbije da još jednom čuju, da se uvodi besplatni lekarski pregled za sportiste od osme do četvrte godine za decu, što takođe treba da olakša teret roditeljima.
Sport je svakako najveći i najpoznatiji brend Srbije i zbog toga je neophodno da zajedničkim snagama napravimo takav sistem koji će afirmisati sportske vrednosti u društvu i koji će omogućiti da sport bude dostupan svakom građaninu. Zato mislim da je veoma važna komunikacija i formiranje mreže za sport svih jedinica u lokalnim samoupravama.
Dobro je što ste u pripremi ovog zakona imali jednu veoma široku javnu raspravu, što ste na skoro svim tim javnim raspravama i lično učestvovali, što ste u pripremi ovog zakona zajedno sa svojim saradnicima obišli sve klubove, sportske saveze, razgovarali sa njima, videli koji su njihovi problemi i ukoliko ste veći deo tih primedbi uvrstili u novi zakon o sportu, ja mislim da ćemo mi kao društvo biti na putu dodatne afirmacije sporta.
U ovom novom Predlogu zakona o sportu veoma je važno nekoliko odredaba, po mom mišljenju. To je stručnost u radu sa sportistima. Mislim da je to jedan od najbitnijih činilaca sportskog sistema. Takođe, kategorizacija sporta je veoma važna. Ne možemo možda kao do sada, i bez obzira na želju nekih lokalnih samouprava, npr. podržavati afirmaciju kajakaškog kluba u Nišu ako tamo nema uslova.
Zatim, vrlo je važna evidencija klubova. Za ulazak privatnog kapitala u naš sport nisu dovoljni samo brendovi Crvene zvezde, Partizana. Potrebno je da imamo tačne podatke o raspolaganju imovinom tih klubova, o obimu dugova, da bi se znalo koji bi tu bio i obim privatizacije.
Ono što me posebno zabrinjava je veliki uticaj kladionica na mlade. Mi imamo jasne zakonske propise da za decu do 18 godina, praktično, oni ne smeju da kao maloletni učestvuju na ovaj način, ali imam utisak da se oni jako bave tim rezultatima, učestvovanjem u kladionicama. Moje mišljenje je da tu zajedno kao društvo, zajedno sa Ministarstvom prosvete, sa školama, sa lokalnim samoupravama moramo raditi više na prevenciji i na smanjenju uticaja sportskih kladionica na mlade.
Ono što je veliki problem našeg sporta je svakako nasilje na stadionima i privatizacija, ali to ovaj zakon o sportu ne rešava. To je nadležnost nekih drugih zakona. Ali, veoma je važno što se ovim Predlogom zakona o sportu talentovani igrači i mlađih kategorija iz raznih sportova neće više potpisivati doživotne ugovore sa menadžerima koji su koristeći tešku ekonomsku situaciju u Srbiji na taj način mlade sportiste trajno vezivali za sebe koristeći potpisane ugovore.
Vrlo je važno istaći da novi zakon predviđa da rok na koji se potpisuje ugovor može biti najduže na dve godine, s tim da se može obnavljati na isti period neograničen broj puta.
Takođe, dosta su do sada kod nas u potpisivanju tih ugovora bila uključena tzv. treća lica, odnosno investicioni fondovi. Oni su od klubova otkupljivali ugovore igrača i sva buduća ugovaranja su išla preko tog fonda, a sportista postaje neka vrsta njihovog vlasništva. Po novom zakonu, treća lica će biti eliminisana i igrač će ugovore potpisivati samo sa ovlašćenim menadžerima, veoma važna, rekla bih ključna odredba predloga novog zakona.
Mislim da je veoma važno i što novi zakon o sportu precizno uređuje osnivanje privrednih društava u oblasti sporta i što je novo zakonsko rešenje uzelo u obzir da postoje sportski klubovi koji su od posebnog značaja za lokalni nivo. Tretiraju se kao gradski, a osnovani su kao udruženja građana. Oni će moći da se transformišu u privredno društvo ukoliko odluke o tome donese skupština kluba, a sa tim se saglasi lokalna samouprava, na koju se prenose sva osnivačka prava i obaveze.
Takođe, mislim da je jedna od važnih odredaba novog zakona o sportu i činjenica da naši sportisti više ne mogu ići bez osiguranja na međudržavna takmičenja. Važećim Zakonom o sportu od 2011. godine usvojeno je tzv. programsko finansiranje sporta i to je donelo sjajne rezultate, jer se od te godine do današnjeg dana broj osvojenih medalja povećao za 40%. Ovaj vid finansiranja pomogao je da novac stigne direktno do sportista.
Veliki problem ostaje finansiranje naših fudbalskih klubova. Iako postoji nekoliko osnovnih načina na koji se naši fudbalski klubovi finansiraju, to ne donosi posebne prihode. To su prihodi od TV prava, ulaznica, sponzorstva i dalje su najveći prihodi fudbalskih klubova od transfera.
Na raspravi o novom Zakonu o sportu smo mogli čuti da u Srbiji vrhunskog fudbala neće biti dok se ne odvoji amaterski od profesionalnog i dok se ne privatizuju naši klubovi. Negde sam, pripremajući se za ovu raspravu, pročitala da ste, kao ministar, zajedno sa svojim kolegama bili kod svojih kolega ministara u zemljama u okruženju i da ste sa njima razgovarali o privatizaciji klubova. Verujem da kao ministarstvo sagledavate i taj način, jer je to prosto nešto što nas čeka i da ćete najbolje primere uzeti u obzir i pokušati da ih primenimo kod nas.
Takođe, ono što je problem, mislim da mediji imaju veliki uticaj kada je u pitanju afirmacija sporta, ali opet, sa druge strane, mediji se suočavaju sa velikim brojem problema. Pisani mediji se, recimo, suočavaju sa činjenicom da se sa njihovih portala samo kopiraju sadržaji, da tu oblast sa Ministarstvo za informisanje treba da uredimo. Navešću samo jedan primer „Njujork Tajmsa“, kako su se oni zaštitili, recimo. Na njihovom portalu prvih deset informacija možete skinuti sa sajta, ali ako hoćete da skinete ostale, to morate da platite.
Takođe, elektronski mediji imaju dosta problema. Kažu da velike kompanije ne finansiraju dovoljno njihove programe za afirmaciju sporta. Imamo veliki problem i sa reemitovanjem preko graničnih kanala sa njihovim reklamama. Mislim da će tu situacija sada biti bolja sa nedavnim izmenama Zakona o reklamama koji smo usvojili.
Na kraju svog izlaganja želim da iznesem jednu primedbu koja je, po mom mišljenju, prilično velika. Naime, u novom Zakonu o sportu ne spominje se uopšte rodna ravnopravnost, afirmacija ženskog sporta. Vi vrlo dobro znate, kao i vaši saradnici, da u Srbiji živi 51% žena, da je gotovo polovina medalja osvojena od strane žena, da imamo veliki problem sa ženskim sportom. Mi kao Ženska parlamentarna mreža nismo stigli da podnesemo amandmane vezane za položaj žena u sistemu sporta. Žensku parlamentarnu mrežu čine 84 narodne poslanice. Pretpostavljam da imate te informacije.
U ovom trenutku vam predlažem sledeće da amandmane koje su podnele kolege i koleginice sa svojim timom dobro pregledate i ako ima amandmana koji se odnose na položaj žena u sportu, na sprečavanje nasilja nad ženama u sportu, na jednaku ulogu, rodnu ulogu dečaka i devojčica u sportu, da te amandmane prihvatite.
Drugi predlog je da mi sada naknadno uradimo te amandmane za koje smatramo da treba da budu u novom zakonu, da ih vi pogledate sa svojim saradnicima i da ih onda uvrstimo kao odborske amandmane. Mislim da bi to bilo veoma važno, ne samo zbog toga što je Srbija potpisnica mnogih konvencija o sportu, ne samo zbog toga što mi uskoro treba da raspravljamo o novom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, a po kojem se predlaže da će 50% žena biti u izvršnoj vlasti. Ovde nemamo ni u jednom članu da su žene prisutne makar 30% u odlučivanju, a smatram da bi to trebalo da bude.
Četvrti argument, mi kao država uskoro treba da počnemo da pregovaramo o poglavljivama 23. i 24. koja su vezana za ljudska prava, protiv diskriminacije. Mislim da ste me razumeli i očekujem od vas odgovor na ova pitanja.
Još jednom želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona o sportu.