Gospodine predsedniče, slažem se sa vama što smo posle određenog vremena uspeli da se vratimo na temu.
Za poslaničku grupu Nova Srbija je, posle Zakona o budžetu, ovaj set zakona u okviru treće tačke dnevnog reda ove sednice veoma važan za likvidnost privrede i za finansijsku disciplinu.
O svakom od ovih zakona ću izreći po nekoliko rečenica, u smislu predloga i neophodnosti zbog čega smatram da treba da budu izglasani.
Predlog zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama pokazuje rešenost države da se izbori sa stanjem u privredi, gde svako svakom duguje.
Cilj ovog zakonskog predloga je da država bude primer za poštovanje rokova, umesto generator nelikvidnosti.
Apsolutno se slažem da ovim zakonom treba da menjamo sistem u kome je postojao običaj da se obaveze preuzimaju bez plaćanja i da se dugovi gomilaju.
U potpunosti podržavamo predlog da se rokovi plaćanja za privredu ograniče na 60 dana, a za državu do 45 dana, kao i kazne koje su predviđene zakonom za nepoštovanje rokova.
Iako su mnoge kolege i sam ministar Dinkić rekli da je ovo šok terapija za našu privredu, od nekog reda moramo krenuti, jer je potpuno nedopustivo da rokovi naplate budu 129 dana u Srbiji i da smo zemlja koja ne samo da zbog toga zaostaje u odnosu na članice EU, nego smo duplo gori i od Crne Gore, BiH, Makedonije, zemalja u okruženju.
Takođe, smatram da je vrlo važno što je EU odredila neki rok za mart 2011. godine, da postoji obaveza država članica EU da izvrše njenu implementaciju. Mi smo zemlja koja očekuje rok za počinjanje pregovora. Mislim da je ovo trenutak kada se neke stvari, loše poslovne navike, ukorenjene u našem privrednom ambijentu, konačno počnu da se menjaju, bez obzira što nemamo tu obavezu kao članica EU.
Ono što me posebno raduje u okviru ovog zakona jeste činjenica da je i ovde prepoznata potreba da se stimuliše poljoprivreda, poljoprivredna proizvodnja. U članu 3. stav 6. kaže da se registrovana poljoprivredna gazdinstva, odnosno zemljoradničke zadruge izuzimaju od ove odredbe kada je u pitanju nabavka repromaterijala za obavljanje osnovne delatnosti.
Posebno mi je drago što je prihvaćena sugestija u postupku javnog slušanja, da se ovaj rok još više skrati, na 45 dana.
Novost u ovom zakonu predstavlja i odredba u članu 5. koji propisuje kaznu od 20 hiljada dinara za kašnjenja u plaćanju. Ova kazna je više nego simboličnog karaktera u odnosu na više milionske obaveze, ali smatram da je ovo takođe dobar potez.
U članu 8. i 9. zakona uspostavljena je nadležnost Uprave za trezor, odnosno Ministarstva finansija nad vršenjem nadzora nad sprovođenjem ovog zakona. Takođe je izuzetno važno da odredba člana 10. predviđa da se sudski postupak izvršenja ne izmirenih novčanih obaveza vrši u primenu načela hitnosti postupanja.
Na kraju, ostavljen je primeran rok od četiri meseca do početka primene ovog zakona, što smatram da je takođe korektno rešenje.
Što se tiče Predloga zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanja poreskog duga, smatram da prvi treba da spreči gomilu dugova, a da će drugi rešavati stara dugovanja. U tom procesu država će kraćim rokom plaćanja i oprostom poreskih kamata učiniti taj prvi neophodan korak koji je vrlo važan za podsticaj privrede.
Otpis kamata neće pomoći samo onima koji duguju, već i onima koji sa njima posluju. Sa stanovišta pravičnosti, treba imati u vidu da je veliki broj preduzetnika bio sprečen da ispunjava poreske obaveze zbog nemogućnosti da na vreme naplati svoja potraživanja.
Ono što je vrlo važno što ovim zakonom predlagač menja u odnosu na prethodnu situaciju je ta cirkulacija novca kroz privredu, koja će omogućiti da država sačuva stabilnost i obezbedi finansiranje unapred za nekoliko meseci, a ne nedelju za nedeljom kako je to do sada bila praksa. Na taj način, svi oni koji rade u školama, bolnicama, sudovima ne moraju da strahuju da li će dobiti na vreme plate.
Ono što je najvažnije u ovom zakonu, poslanička grupa NS smatra da se njima u stvari menja sistem koji je ranije omogućavao nedisciplinu države, a sada kroz izmirivanje starih dugova pravimo sistem da se ne prave novi dugovi i to je dobro. Ako u tome uspemo, slažem se sa ocenom Ministarstva finansija, pre svega ministra Dinkića, da ćemo imati najmanje 2% privredni rast u narednoj godini i da će to konačno osetiti i građani.
Konačno, fiskalno rasterećenje preduzetnika bi trebalo da dovede do očuvanja radnih mesta, novog zapošljavanja, tj. do većeg ulaganja poslodavaca u sopstvenu osnovnu delatnost, a jedini problem kada je u pitanju Zakon o otpisu kamata jeste da su u neravnopravni položaj dovedeni oni koji su do sada redovno izmirivali svoje obaveze. Vi ste, gospodine Dinkiću, više puta do sada rekli da je to za vas moralna dilema, kako na neki način odvojiti one koje treba pohvaliti zbog otplata i redovnog izmirivanja svojih obaveza od onih koji to do sad nisu činili.
Što se tiče Predloga zakona o javnim preduzećima, smatram da su sva naša preduzeća do sada bila javna, a da se uglavnom, čast izuzecima, radilo tajno, a ovaj predlog zakona bi trebalo da dovede do povećanja efikasnosti i transparentnosti njihovog rada. Najveći problem naših preduzeća su dugovi i korupcija i mislim da će ovaj zakon, pre svega postupkom za imenovanje direktora, koji je vrlo transparentan i javan, kao i članovima od 37. do 39. koji definišu situacije i razloge zbog kojih je moguće razrešiti direktore javnih preduzeća, u mnogome omogućiti da se na neki način smanji korupcija u ovim javnim preduzećima.
Članovi 43. i 44. propisuju obavezu postojanja komisije za reviziju u javnim preduzećima, čiji je osnivač Republika Srbija, a naročito smatram da je važna odredba člana 53. koji propisuje obavezu javnih preduzeća da Ministarstvo finansija mesečno dostavlja izveštaj o rokovima izmirenja obaveza prema privrednim subjektima, a koji su utvrđeni drugim zakonom o kome danas raspravljamo i koji promoviše načela finansijske discipline i jednakosti položaja svih učesnika na tržištu.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, mislim da je veoma važno što se ovim zakonom precizira sastav upravnog odbora Fonda, koji će pre svega omogućiti da se u najkraćem mogućem roku obrade zahtevi privrednih subjekata za dodatnim finansiranjem.
Bitna novina je i da Republika Srbija garantuje za garancije koje izdvaja Fond, ali pre svega mislim da je veoma važno što će ovaj zakon omogućiti lakši pristup bankarskim kreditima, kao i da se investitorima pre svega približi uloga Fonda za razvoj.
Ovo su sve razlozi koji trenutno postoje i koji predstavljaju teškoće u dobijanju jeftinih kredita kod poslovnih banaka, a koje će ovaj zakon rešiti.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, složila bih se sa ministrom Dinkićem da je ovde vrlo važan rok ovaj 30. jun 2014. godine i da će ovim predlogom poverioci privrednih subjekata čija potraživanja nisu nimalo zanemarljiva i čija je likvidnost često ugrožena, kao posledica nemogućnosti naplate, moći da sa većim stepenom sigurnosti planiraju svoje dalje poslove, nego što je to bio slučaj do sada.
Kada je u pitanju privatizacija, ne mogu a da ne spomenem da je zatečeno stanje po pitanju privatizacije katastrofalno, da je 80% privatizovanih preduzeća u postupku stečaja, da je svaki četvrti ugovor raskinut, a da ceh zbog toga plaćaju građani. Ako hoćemo da budemo ozbiljna demokratska država, ne smemo da dozvolimo da ostanu nekažnjeni počinioci krivičnih dela u privatizaciji. Zbog toga nastojanje ove Vlade, a pre svega potpredsednika Vučića, podržavamo, da prosto nastoje da se ne ispitaju samo ove 24 privatizacije koje traži EU, nego sve sporne, a kojih ima veoma mnogo.
Predlog zakona o zateznoj kamati je nastao pre svega zbog odluke Ustavnog suda iz jula ove godine, kojom je ustanovljeno da je obračun kamate neustavan. Ovaj zakon o zateznoj kamati to rešava i u skladu je sa EU.
Kao što sam rekla, ovi zakoni su vrlo važni prateći zakoni primene novog budžeta za 2013. godinu i poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.