Uvažena predsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa NS će u Danu za glasanje podržati sva tri predloga zakona. Kada je reč o Predlogu zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kao i o ostala dva zakona, mislim da oni omogućavaju i dovode do rasterećenosti sudova, sigurnosti građana u overama sudskih taksi i pre svega transparentnost. Mislim da su rasterećenost, transparentnost i sigurnost građana tri veoma bitna momenta kada su u pitanju ovi zakoni i zbog toga će, kao što sam i rekla, poslanička grupa NS podržati ove zakone u Danu za glasanje.
Kada je reč o Predlogu zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, rok je 1. septembar 2014. godine, kada u skladu sa odredbama Zakona o javnom beležništvu, prvi javni beležnici posle 70 godina u Srbiji treba da stupe na svoj posao, moram da izrazim zadovoljstvo zbog toga i mislim da će oni kao pravnici, kao stručnjaci, u interesu građana raditi svoj posao i obezbediće pre svega sinhronizovanost u veoma bitnom i svakodnevnom sistemu ukupnog pravnog prometa, a to je overa potpisa. Mislim da je uloga javnih beležnika veoma važna i sa aspekta elementarne pravne sigurnosti. Prema evidenciji koju sam ja mogla da pronađem, mislim da je do sada na neki način imenovano 94 notara a da postoji potreba još za 277 pravnih stručnjaka.
Ovaj zakon je, sa aspekta struke a i po mom mišljenju, veoma jasan, precizan, koncizan, nema mnogo članova. Po mom mišljenju, ne treba očekivati neke poteškoće u njegovoj primeni.
Odredbom u članu 2. Predloga zakona mislim da se postiže maksimalna efikasnost kada je u pitanju sam čin overe potpisa, jer se predviđa da pravnu radnju može obaviti svaki javni beležnik nezavisno od mesta prebivališta odnosno boravišta stranke. Ovo fleksibilno rešenje je svakako u interesu građana, kao i logičan izuzetak u članu 1. stav 3. zakona, da prepis javne isprave može overiti i sam izdavalac isprave.
Odredba u članu 4. zakona takođe vodi računa o interesima stranaka, kao i o opštoj sigurnosti u pravnom prometu, tako što propisuje da overa potpisa ostaje na snazi, iako ju je učinio mesno nenadležni javni beležnik. Kod navedenog člana imam jednu ličnu dilemu. Pre svega bih vas pitala da li u ovom slučaju, pri ovako definisanom članu, javni beležnik može da snosi bilo kakvu odgovornost ako overava potpis van svoje nadležnosti? To vas pre svega pitam zbog toga što vidim da je u Predlogu zakona o prometu nepokretnosti kaznenom odredbom u članu 15. u vidu novčane kazne konkretizovana prekršajna odgovornost javnog beležnika.
Član 10, po mom mišljenju, je veoma dobar zato što daje javnom beležniku diskreciono pravo da odbije da overi ispravu, čak i u slučaju da mu je dostavljen na uvid službeni dokument koji inače standardno služi za utvrđivanje identiteta. Ovde posebno treba da dođe do izražaja iskustvo javnog beležnika, jer nemamo malo primera u praksi da postoje manipulacije sa ličnim dokumentima.
Kada govorim o diskrecionim ovlašćenjima koje zakon dodeljuje u javnim beležnicama, moram da pomenem i odredbu člana 11. stav 3. tačka 4. kojim se javnom beležniku nalaže da odbije da overi potpis ako je očigledno da se overavanjem pomaže ostvarivanje nedozvoljenih i nepoštenih ciljeva.
Kada je u pitanju ovaj zakon, gospodine ministre, mi smo samo kao poslanička grupa reagovali u ovom zakonu sa jednim amandmanom i predložili da se izbriše termin „nepošteni cilj“, jer smatramo da je dovoljno reći „nedozvoljeni“, jer kategorizacija „nepošteni“ nije baš najjasnija. Logično je da nešto što je nepošteno istovremeno je i nedozvoljeno, odnosno zakonom sankcionisano, tako da očekujem da ćete uzeti u obzir ovaj amandman koji je podnela poslanička grupa Nove Srbije u cilju samo razjašnjenja odredbe ovog člana na način na koji sam objasnila.
Kada je u pitanju ovaj zakon, takođe sam htela da vam predložim da možda treba razmisliti o modifikovanju i odredbe u članu 13. stav 4. kojom se predviđa da javni beležnik utvrđuje identitet sudskog tumača koga ne poznaje lično i po imenu na osnovu uvida u standardni identifikacioni dokument sa fotografijom. Sudski tumač je lice koje poseduje i nosi pečat i u ovakvim situacijama i mislim da bi stoga pravno konzistentnije bilo rešenje da javni beležnik, po mom mišljenju, utvrđuje identitet sudskog tumača na opisani način, jer sa aspekta apsolutne pravne sigurnosti mislim da u standardnoj proceduri koja važi za sve stranke, odnosno svedoke identiteta treba da važi ista situacija i kada su u pitanju i sudski službenici, jer ovo ne iziskuje puno vremena a logično je da sudski tumač kao službeno lice sa sobom nosi neki identifikacioni dokument.
I član 14. vrlo precizno definiše postupak overe blanko potpisa. Što se tiče stvarne nadležnosti prilikom overe isprava, praktično celokupan posao ovim zakonom i prelazi na javne beležnike, sa jednim izuzetkom predviđenim u članu 28. gde se propisuje da osnovni sudovi zadržavaju svoju nadležnost prilikom overe isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu, što je u svakom slučaju u skladu sa propisima koje uređuje legalizaciju isprava u međunarodnom pravnom saobraćaju, te stoga mislim da je i ovo dobro rešenje.
Što se tiče Predloga zakona o prometu nepokretnosti, ovaj predlog zakona je sadržan u svega nekih 15 članova i po mom mišljenju je od suštinske važnosti za pravno uređivanje oblasti prometa nepokretnosti. Zašto kažem pravno uređivanje? Zato što je ovo samo jedan ali veoma važan segment kada je u pitanju tržište nekretnina u Republici Srbiji.
Da bi tržište nekretnina u Srbiji počelo da deluje na pravi način, mislim da je potrebno uraditi još mnogo toga. Nedavno sam kada smo ovde raspravljali i posle toga i usvojili Zakon o posredovanju u oblasti nepokretnosti i rekla, ponoviću to i danas, da bih volela da naše tržište nepokretnosti izgleda kao u Velikoj Britaniji. Za ovo je naravno potrebno puno vremena a pre svega poboljšanje ukupne ekonomske, privredne i finansijske situacije.
Ne mogu da ne pomenem period od 2006. do 2008. godine, kada smo na neki način u nekoj novijoj našoj političkoj istoriji od 2000. godine do danas imali određenu vrstu ekspanzije u ovoj oblasti kada su nam i povezane privredne grane, a pre svega građevinarstvo, itekako uspešno poslovali u ovoj oblasti.
Kako reafirmisati tržište nepokretnosti a samim tim i oporaviti je je pitanje na koje mi i ovde u parlamentu i zajedno sa Vladom RS treba u narednom periodu da damo odgovore.
Ne mogu ovom prilikom da ne pomenem i svakodnevne informacije u medijima o najrazličitijim problemima i spornim situacijama, moram da izdvojim najnoviji slučaj sa kompletnim zgradama na Novom Beogradu u naselju, u ulici Mileve Ajnštajn i kao građanina me posebno pogađaju pojedinačne sudbine ljudi koji su se u većem broju zadužili kreditno kod banaka da bi rešili svoje stambeno pitanje, a sada su u veoma očiglednom problemu.
Poseban problem sa aspekta poverenja je što se pominje Građevinska direkcija Srbije. Ona u stvari predstavlja državu i ono što je u svemu poseban problem je što neke pojedinačne odgovornosti nema. Kako sada stvari stoje, bez obzira što je Građevinska direkcija Srbije ponudila alternativna rešenja kupcima, jednostavno nema pojedinačne odgovornosti, niko nije kriv niti investitori, niti Građevinska direkcija Srbije, ni izvođači radova.
Mislim da ovakve situacije ne smeju više da se događaju, da odgovornost mora da bude individualizovana i mora da se utvrdi, u suprotnom država može i dalje na papiru da stvara najrazličitije moguće ideje i predloge zakona u afirmaciji tržišta nekretnina, ali mislim da pomaka neće biti.
Dakle, evidentna je potreba da se ovaj predlog zakona usvoji, počne da se primenjuje od 1. septembra kako ne bi došlo do vremenske neusklađenosti u oblasti prometa nepokretnosti.
Po ovom zakonu isključiva nadležnost je na javnom beležniku na čijem se području nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora. Mislim da je dobro što se na ovaj način, što javni beležnik može da proverava i da li je prodavac imao pravo svojine, što se na taj način afirmiše određena pravna sigurnost, što ima obavezu obaveštavanja poreskih organa,što mislim da će doprineti ukupnoj efikasnosti utvrđivanja i naplate javnih prihoda.
Vrlo ću kratko samo reći nekoliko rečenica o Predlogu zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama. Potpuno je logično i prirodno da se izvrši dopuna sudske tarife kako bi postojao pravni osnov za naplatu sudskih taksi za ovakve poslove, u suprotnom bi smo došli u situaciju da se ne zna koliko koja od ovih radnji preduzetih pred sudom košta. Svakako ne bi bilo osnova da se primenjuje direktna analogija sa tarifama po kojima će iste pravne poslove obavljati javni beležnici.
Uviđajući u potpunosti potrebu da se ovi zakoni usvoje pre 1. septembra, poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati sva tri zakona. Hvala.