Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospođo Tabaković, gospodine Vujoviću, kolege i koleginice narodni poslanici, mi danas raspravljamo o setu, kako je gospođa Tabaković rekla, uslovljenih zakona koji na jedan temeljan i sveobuhvatan način uređuju materiju restrukturiranja stečaja i likvidacije banaka, kao i nadležnost Agencije za osiguranje depozita Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija. Zbog toga bih ja kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nove Srbije želela da vas obavestim da ćemo mi u danu za glasanje podržati sve ove predloge zakona.
Tačno je da je finansijski sektor u Republici Srbiji, a kao njen glavni eksponent su upravo poslovne banke, suočen sa ozbiljnim posledicama svetske ekonomske krize. S tim u vezi Narodna banka Srbije je dozvolu za rad oduzela i „Agrobanci“, kao i njenom sukcesoru „Novoj Agrobanci“ Razvojnoj banci Vojvodine, bivšoj „Metals banci“, Privrednoj banci Beograda, „Univerzal banci“, dok je „Srpska banka „ nedavno, gašenjem svoje poslovne mreže, filijala i ekspozitura po unutrašnjosti, svedena na nivo nekadašnjeg vojnog servisa iz kojeg je i nastala.
Naravno da ta dugotrajna globalna recesija u kojoj se nalazi svetska ekonomija, sa pesimističkim prognozama za period koji je pred nama nikako ne ide na ruku oporavku finansijskog sektora.
U obrazloženju uz jedan od predloženih zakona navedeno je da razvoj, stagnacija, odnosno nazadovanje finansijskog sistema ima dramatično veliki uticaj na ekonomsku aktivnost.
Potpuno je tačna i konstatacija da stabilan bankarski sektor predstavlja osnov dobrog funkcionisanja privrednog sistema bilo koje razvijene tržišne privrede, jer nivo razvijenosti finansijskog sektora predstavlja ključni osnov konkurentnosti privrede svake zemlje, s obzirom na to da s jedne strane mobiliše novčana sredstva, dok s druge strane prikupljena sredstva ulaže u najproduktivnije svrhe.
Moram ovde da dodam da ne sme da se zaboravi da govorimo o sistemu spoljnih sudova i da finansijski sistem ne može da postoji i funkcioniše ukoliko je realan sektor u problemu. U okruženju u kojem smo mi sada imamo mnogo grešaka iz prošlosti, pre svega ogroman broj privrednih subjekata više ne postoji, veliki broj radnika je ostao bez posla, standard stanovništva nije na zavidnom nivou i u takvoj situaciji kao posledica takvog nedomaćinskog poslovanja u poslednjih nekoliko decenija ni banke ne mogu da očekuju bezbedno i profitabilno poslovanje.
Često se ovde pravi paralela sa prvom polovinom devedesetih godina prošlog veka sa hiperinflacijom sa kojom smo bili suočeni, odnosno sa kupovnom moći stanovništva, ali bih tu želela da naglasim jednu činjenicu koja se zaboravlja, da su građani u tom periodu imali veliki nivo ušteđevine iz prethodnih boljih vremena i da su se te rezerve u poslednjih dvadesetak godina istrošile i da većina kućnih budžeta u Srbiji funkcioniše od danas do sutra.
Samim tim, ne samo kreditiranje privrede, već i stanovništva postalo je rizična delatnost. Pri tome je i konkurencija banaka na našem tržištu izuzetno velika bez obzira što je došlo do određene prekompozicije odnosa snaga kao i posledice gašenja nekih banaka i dolaska novih i svako ko ima i malo stabilan tekući račun u jednoj od naših banaka, praktično je bombardovan najraznovrsnijim mogućim ponudama kada su u pitanju bankarske usluge, prvenstveno krediti.
Iz ovoga se lako može izvući zaključak da ključni problemi bankarskog sektora nisu tzv. problematični, odnosno loši plasmani. Oni u stvari predstavljaju samo logičnu posledicu činjenice da banke, s obzirom na izuzetno smanjen obim ukupne privrede, nemaju gde da plasiraju prikupljena novčana sredstva i zato nas vuku za rukav ne bili nas privoleli da uzmemo kredit.
Sredstva koja su obezbeđena pri tome sve su fleksibilnija i onda i ne čudi činjenica da mnogi plasmani vrlo brzo postaju problematični, kada je u pitanju mogućnost njihove naplate, naravno, ne mogu ovom prilikom da ne pomenem i da imamo veoma visoke kamatne stope kredita banaka koje ih nude.
Kada sam pomenula neraskidivu vezu između finansijskog i realnog sektora, želim i ovom prilikom da kažem da banke, odnosno bankarski krediti nisu jedini način finansiranja privrednih aktivnosti. Nažalost, naša izvršna vlast u periodu kada su donošeni ovi zakoni, kada je u stvari predlagala izmene seta ovih zakona, mislim na 2010. godinu isključivo je vodila računa o očuvanju stabilnosti poslovnih banaka i u tom smislu je, između ostalog, donet i Zakon o osiguranju depozita, gde kao i po novom rešenju država garantuje za depozit u iznosu do 50.000 evra, ali se, po mom mišljenju, zapostavilo domaće tržište kapitala i mi tu cenu plaćamo sada.
Vrlo dobro znamo da u razvijenim tržišnim privredama kapital i sredstva koja se emisijama akcija ili kooperativnih obveznica prikupe na berzi koštaju mnogo manje od bankarskih kredita. Mi, kao što sam i rekla, nismo uradili mnogo toga da svoje tržište kapitala u kakvoj takvoj meri sačuvamo od udaraca koje trpelo kao posledicu globalnih dešavanja i sada nam se to indirektno sveti, između ostalog, i kroz nelikvidnost banaka i velike probleme u sektoru koji se prvenstveno želi sačuvati.
Kada govorim o Agenciji za osiguranje depozita, smatram da je dobro rešenje u novom zakonu po kome se značajan broj poslova izuzima iz njene nadležnosti i delegira Ministarstvu finansija. Više puta sam ovde govorila i to se, nažalost, pokazalo kao tačno, da nadležna Agencija nije imala dovoljan kadrovski potencijal za sve poslove koji su joj povereni. Vidim da je kao deo ovog finansijskog aranžmana predviđeno i jačanje kadrovske strukture kako u odgovarajućem sektoru u Ministarstvu finansija, tako i u samoj Agenciji.
Međutim, mišljenja sam da ovo telo, kao što sam i rekla, do sada nije ispunilo očekivanja. Takođe se iskreno plašim da će i u narednom periodu, s obzirom na nova zaduženja koja ima, takođe, nisam sigurna da će ispuniti sva predviđena očekivanja. Predlaže se da Agencija ostane nadležna za obavezno osiguranje depozita, poslove stečajnog ili likvidacionog upravnika u bankama, društvima za osiguranje i davaocima lizinga, kao i da joj budu dodate srodne nadležnosti, poput upravljanja imovinom prenetom u postupku restrukturiranja banaka, u skladu sa predloženim zakonom i organizovanja fonda za zaštitu investitora.
Kada pominjem zadržanu nadležnost Agencije nad obavljanjem poslova stečajnog upravnika u bankama i osiguravajućim društvima, koje je zadesila ova nevesela sudbina, želim da podsetim sve nas da je postupak stečaja nad „Beogradskom bankom“, „Jugobankom“, „Investbankom“ i „Beobankom“ upravo ušao u četrnaestu godinu. Bez obzira na opravdanost i složenost ovolike dužine stečajnog postupka, potpuno je jasno da tu najviše gubi država i građani Srbije.
Kada su ove četiri bivše banke u pitanju, ram da iskoristim priliku da navedem i podatak da se trenutno pod ingerencijom Agencije kao stečajnog upravnika nalazi, pored ove četiri banke, kao što sam rekla, još 14 banaka, osam osiguravajućih društava i četiri štedno-kreditne zadruge i dobro je što se odredbama novog Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje uspostavlja mehanizam koji bi trebalo da ubrza okončanje postupka stečaja. Ohrabruje me i činjenica da su u izmene ovog zakona ubačene i uzete u obzir ozbiljni nedostaci u praksi, na koje su ukazale i stečajne sudije.
Kada je Agencija u pitanju, takođe mislim da je dobro novo rešenje kojim se umanjuje direktan uticaj države, što se manifestuje kroz odredbe o sastavu upravnog odbora Agencije. Na ovaj način, postiže se jedan od principa efikasnog sistema osiguranja depozita, kojim se obezbeđuje da osiguravač bude operativno nezavisan, transparentan, odgovoran i zaštićen od neopravdanog političkog uticaja i uticaja bankarskog sektora.
Zašto ovo apostrofiram kao dobro rešenje? Zato što da je Agencija u bliskoj prošlosti bila manje zavisna ili potpuno nezavisna od politike, možda mi danas ne bi imali slučaj „Agrobanke“, odnosno „Nova Agrobanke“, koja poreske obveznike Republike Srbije košta stotine miliona evra, a sa još uvek nezavisnim ishodom. Tim povodom me zanima šta nadležni organi misle da preduzmu povodom konstantnih pritužbi stranih akcionara ove banke, koje se upućuju na sve moguće i nemoguće adrese i u zemlji i u inostranstvu i koje mi kao narodni poslanici često dobijamo.
Mislim da „Agrobanka“ treba da predstavlja pouku, doduše, izuzetno skupu za sve one koji donose odluku kada je u pitanju bankarski sektor. Kada je 2002. godine pokrenut postupak stečaja u četiri najznačajnije domaće banke, negde je tu izostavljena „Agrobanka“, iz nekog razloga. Godine 2006. i 2007. na talasu tadašnje euforije na berzi urađeno je nekoliko dokapitalizacija. Međutim, ishod je potpuno jasan. Sve to, nažalost, nije dalo rezultata.
Kada pričamo o rešenju u Zakonu o osiguranju depozita, ponoviću konstataciju predlagača, da je Fond za osiguranje depozita praktično ispražnjen radi namirenja deponenata „Nove Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“, što je, između ostalo, uslovilo potrebu za finansijskim aranžmanima sa međunarodnim kreditorima. Mislim da je država u ovom slučaju postupila odgovorno, trudeći se da prevenira sve moguće problematične situacije koje bi mogle nastati u bankarskom sektoru.
Kaže se da u svakom zlu ima ponešto i dobro, pa tako i ovde mislim da je situacija koja je nastala pražnjenjem Fonda za osiguranje depozita uslovila brzu reakciju nadležnih državnih organa, u vidu predlaganja novih, boljih zakonskih rešenja, koja bi trebalo da preduprede slične situacije u budućnosti.
Pohvalila bih NBS kao predlagača izmena i dopuna Zakona o bankama i izmena i dopuna Zakona o NBS zbog novih rešenja, koja pre svega imaju za cilj prevenciju. Mislim da nova, veća ovlašćenja NBS i novopredviđeni modeli restrukturiranja banaka blagovremeno će sprečiti eventualno zapadanje poslovnih banaka u situacije u kojima je često stečaj jedina opcija.
Na kraju svog izlaganja, gospođo Tabaković, imala bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje se odnosi na to kakva sudbina očekuje domaće banke, preostale domaće banke, kao što su „Čačanska banka“, bivša „Kredi banka“ iz Kragujevca, „Srpska banka“ i „Dunav banka“? Šta država planira sa Poštanskom štedionicom? Da li se planira osnivanje nove banke koja bi trebalo da ima za cilj podržavanje domaće privrede kroz povoljnije kreditne linije? Kako NBS planira da reaguje povodom velikih valutnih pomeranja? Pre svega, mislim na preko 20.000 stabilnih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Kakvo je vaše predviđanje, s obzirom da je dinar izgubio između 10 i 15% vrednosti u odnosu na američki dolar i britansku funtu, u budućem periodu? Hvala.