Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovana ministarko Vujović sa saradnicima, poštovani građani i građanke, mi danas u ovom visokom Domu raspravljamo o Predlogu zakonu o klimatskim promenama, strateški važnom zakonu.
Nesumnjivo je da klimatske promene u svetu postaju sve složenije i kompleksnije i da Zakon o klimatskim promenama treba da stvori uslove za čistiju industriju, za ekološku privredu koja troši manje energije, za zdravu životnu sredinu i za bolje zdravlje građana i građanki Srbije.
Predlog Zakona o klimatskim promenama treba da omogući našoj privredi da se konačno prilagodi novoj vrsti ograničenja emisija gasova sa efektima staklene bašte, kako bi mogla da bude što konkurentnija na međunarodnom tržištu. To je svakako i prilika i za nove inovacije i za modernizaciju ne samo u sektoru zaštite životne sredine, nego i u sektoru poljoprivrede, saobraćaja, energetike.
Predlogom ovog zakona Srbija pokazuje da ispunjava svoje međunarodne obaveze, kad to kažem, pre svega mislim na Sporazum iz Pariza. Ovim Predlogom zakona Srbija pokazuje spremnost da se našoj privredi otvore nova tržišta i ovim Predlogom zakona daje se doprinos smanjenju gubitaka i šteta usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa. Mislim da ćemo to u narednom periodu odmah po usvajanju ovog zakona te efekte na smanjenje gubitaka i šteta usled elementarnih nepogoda tek videti.
Šta uređuje ovaj zakon? Po mom mišljenju nekoliko važnih stvari. Pre svega, stvara uslove za smanjenje uticaja čoveka na promenu klime, i promene klime na privredni društveni razvoj kroz monitoring, izveštavanje i verifikaciju aktivnosti, što predstavlja jedan osnov za planiranje i za razvoj.
Ovaj zakon uređuje i obavezu izrade Strategije niskokaloričnog razvoja i Akcionog plana, uređuje dozvole za Emisiju GHG gasova, tu zaista više neće biti nikakve tolerancije, potrebno je da vodimo registar koji će biti u nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine i ovaj zakon uređuje formiranje Nacionalnog saveta za klimatske promene i još mnogo toga.
Nesumnjivo je da će Srbija i u narednom periodu biti izložena sušama i poplavama, želim samo sve da nas podsetim na poplave iz maja 2014. godine, koje su bile najveće poplave u poslednjih 120 godina, i koje su izazvale ekonomsku štetu te godine u visini od 5% BDP-a Srbije.
Koliko će biti razarajući gubici u svetu u padu BDP-a zbog klimatskih promena je poznato i podaci su alarmantni, a ja ću izneti samo nekoliko tih podataka. U koliko porast temperature bude samo za 1% smanjenje BDP-a će iznositi u periodu od 2020. do 2040. godine 1,20%, u periodu od 2040. do 2100 godine 4,74%. U koliko porast temperature bude u svetu za 2%, u periodu od 2020. do 2040. godine, u svetu će pad BDP-a biti 4,53%, a u periodu od 2040. do 2100. godine 10,2%.
S obzirom na ove podatke da nas u narednom periodu čeka nekoliko važnih izazova kada je u pitanju zaštita životne sredine, pre svega bi tu istakla kvalitet i dostupnost informacija, zatim, jasno definisanje nadležnosti i postavljanje prioriteta, kompletiranje strateško pravnog okvira, stabilnost sistema finansija u narednih nekoliko godina za potpuno rešenje svih problema u zaštiti životne sredine predviđeno je za Srbiju 15 milijardi evra, to je ogroman novac.
Mislim da nijedna zemlja u EU ovo pitanje nije mogla da reši samo iz budžeta, nego da su i te kako bili dostupni za njihovo korišćenje fondovi EU, mislim da nam je u narednom periodu potrebno dalje jačanje kapaciteta na svim nivoima, što Ministarstvo za zaštitu životne sredine uočava, i naravno, spuštanje teme životne sredine na lokal, akcioni planovi, detektovanje problema i put kojim se tu treba rešavati.
Nekoliko kolega je spomenulo i edukacije, stalne edukacije, podizanje svesti o zaštiti životne sredine i inspekcijski nadzor.
Po mom mišljenju, za ceo proces zaštite životne sredine u Srbiji važan je i budući proces pregovaranja. On će, po mom mišljenju, zavisiti od nove metodologije, od klasterskog pristupa, od izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, ali i o realizaciji „Zelene agende“ koja je važna za naš region i koja je potpisana 10. novembra prošle godine, a za čiju implementaciju Evropska komisija je izdvojila devet milijardi evra.
Svakako da je ekonomska stabilnost u Srbiji uslov za ulaganje u zaštitu životne sredine i ja bih se delimično složila sa onim kritičarima koji kažu da je u periodu od kad je SNS na vlasti, od 2012. godine, moglo da se uradi više. Da, delimično bih se složila sa tim njihovim konstatacijama, ali moram da ih podsetim da smo 2012. godine, prvo, morali da spašavamo zemlju od bankrota, pa smo onda morali da otvaramo nove fabrike, nova radna mesta, da ulažemo u infrastrukturu Srbije.
Budžet za Ministarstvo za zaštitu životne sredine iz godine u godine raste. Dakle, 2018. godine je iznosio 5,8 milijardi dinara, 2019. godine je iznosio 6,2 milijarde dinara, 2020. godine je iznosio 7,9 milijardi dinara, a 2021. godine iznosi 8,3 milijarde.
Mislim da ste vi za kratko vreme kao Ministarstvo za zaštitu životne sredine dosta toga uradili. To radite transparentno i rekla bih da postavljate standarde kako treba rešavati pitanja zaštite životne sredine i to smo mogli da vidimo i juče kada je u pitanju bio požar u Pančevu i pre neki dan kada ste potpisivali u Kosjeriću važan ugovor za zamenu kotlarnica i mnogo toga što se dešava i, takođe, kada se pojavio požar u Kovinu. Dakle, veoma transparentno radite, idete u susret problemima. Tačno kao Ministarstvo navodite šta treba da se uradi i u kom će roku. Zato kažem da je to veoma važno, jer postavljate standarde kako treba da se stvari i problemi u zaštiti životne sredine rešavaju.
Kada su u pitanju investicije koje ste do sada pokrenuli, ja bih izdvojila samo nekoliko, po mom mišljenju, veoma važnih. To je ulaganje od 100 miliona evra u recikliranje, da je uključeno 30 jedinica lokalne samouprave, 200 miliona evra u izgradnji 28 postrojenja. U 28 lokalnih samouprava na osnovu samo ovog ulaganja će biti rešeno 70% kanalizacije. Zatim, konkurs za uklanjanje nesanitarnih deponija, ekološka vozila, merači koji su postavljeni za merenje vazduha na ključnim mestima u Beogradu.
Kada je u pitanju grad Beograd, moram da istaknem da bi rešavanje deponije u Vinči i izgradnja kanalizacije na levoj obali Dunava, kada je u pitanju grad Beograd, ekološke teme nekako stavila u neki poseban epilog. Mislim da su to dve ključne stvari za grad Beograd i da je veoma važno da dobijemo tačne informacije kada će se te dve stvari rešiti.
Moram i ja da istaknem da je Zelena poslanička grupa, kao neformalna grupa koja se bavi pitanjima zaštite životne sredine i koja okuplja veliki broj narodnih poslanika i poslanica iz svih poslaničkih grupa, podnela nekoliko amandmana. Mislim da smo kao Zelena poslanička grupa usmereni na aktuelizaciju teme zaštite životne sredine i održivog razvoja. Želimo da se ove teme nađu i da dobiju prioritet u odlučivanju u ovom visokom domu.
Na kraju, želim da istaknem da se Srbija izuzetno dobro bori sa pandemijom korona virusa, da sve naše ekonomske parametre održavamo stabilnim, da ćemo se u narednom periodu posebno boriti protiv kriminala i korupcije, posebno protiv onih koji zloupotrebljavaju svoj položaj, koji su se neovlašćeno obogatili i koji su svoje račune i novac izneli na račune, koliko sada čujemo, na Mauricijusu i u Švajcarskoj. Za sve to još uvek ne odgovaraju. Verujem da će tužilaštvo u narednom periodu pokrenuti pitanje svih ovih ljudi koji nas godinama opterećuju lažima i prevarama, koji se kriju iza neizlaska na izbore, a opljačkali su građane Srbije dok su bili na vlasti.
U danu za glasanje, kao i moje kolege narodni poslanici i narodne poslanice iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, ću podržati ovaj predlog zakona.