Zahvaljujem predsedavajući.
Gospodo ministri, uvaženi članovi Ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje podržati sve ove zakone iz oblasti finansija, iz oblasti državne uprave.
Prvo bih rekla nekoliko reči o Zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru. Cilj ovog zakona je smanjenje troškova i povećanje kvaliteta i efikasnosti državne uprave. Potpuno je jasno, gospođo Udovički, da smo došli do crvene linije, da je ovaj zakon apsolutno bio neophodan. Očekujem da on ima jasne kriterijume na osnovu kojih će lokalne samouprave do 2018. godine izvršiti racionalizaciju državne uprave i da će ona biti sprovedena po ovom zakonu apsolutno u roku i kako on nalaže u svim segmentima državne uprave.
Ono što je neophodno pored racionalizacije, ne bih koristila taj termin smanjenja broja zaposlenih, zato što verujem da će pored smanjenja biti i zapošljavanja, to mi, ovo što ste rekli i uopšte Predlog zakona, otprilike oslikava, ali uz ovaj zakon i racionalizaciju državne uprave potrebna je i modernizacija. Ja očekujem u narednom periodu da praktično ta dva segmenta budu paralelna da ćemo, znači, kao država paralelno sa racionalizacijom i modernizovati našu državnu upravu jer ćemo samo na taj način doći do te efikasnosti koja nam je neophodno potrebna.
Što se tiče finansijskih zakona, apsolutno su oni usmereni na konsolidaciju finansijskog sistema. Ja ću ukratko reći o Zakonu o obavljanju plaćanja pravnih lica, da je predlagač u obrazloženju naveo da ovaj Zakon o platnim uslugama prestaje da važi praktično do 1. oktobra, da je potrebno ovim zakonom prevazići tu pravnu prazninu i imati novi pravni osnov. Po mom mišljenju je dobro što su u ovaj zakon inkorporirana rešenja i Zakon o platnim uslugama koja su se pokazala efikasnim u dosadašnjoj praksi. Mislim da su u ovom zakonu najvažnije dve odredbe i to u članu 2. i u članu 3. Vrlo je važno da vlasnici tekućih računa, da pružaoci platih usluga, odnosno da se sve platne transakcije vrše preko tekućeg računa i da praktično gotovine ima što manje. To nam je cilj i mislim da sa ovim zakonom idemo ka tom cilju.
Mislim da je dobro i ovo rešenje da banke bez naknade u iznosu od 600 hiljada dinara uplaćuju novac bez naknade, a ništa manje važna nije ni zabrana izmirivanja međusobnih novčanih obaveza i potraživanja asignacijom, odnosno kompenzacijom ili na neki drugi način koji poznaje Zakon o obligacionim odnosima. Mislim da se na ovaj način sprečava da se izigravaju poverioci, a pre svega, država kao poverilac po osnovu poreskih dugova.
Što se tiče izmena koje se predlažu u Zakonu o rokovima izmirenja, novčanih obaveza, mislim da treba konačno staviti tačku i na dugovanja u nedogled, na taj začarani krug, da treba izaći iz tog začaranog kruga u kojem se kao društvo i kao država nalazimo. Naravno da u tom zakonu treba da budu i pripadnici i članovi javnog sektora koji su do sada na neki način bili izuzeti.
Pre tri godine smo doneli ovaj zakon, ali nismo jednostavno u njega ubacili obuhvat proširenja na javni sektor. Mislim da je u dogovoru sa MMF postignuto da se i ovim zakonom uređuju i rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između pravnih lica koja pripadaju javnom sektoru, što do sada nije bio slučaj. Razlika je u roku. U pitanju je 60, a ne 45 dana, koliki je inače opšti rok u zakonu i dobro je što će kontrolu sprovođenja ovog zakona vršiti Ministarstvo finansija, odnosno Odeljenje za budžetsku inspekciju, koje će imati ovlašćenje da podnosi prekršajne prijave u slučaju kršenja odredaba ovog zakona, a Uprava za Trezor će negde predstavljati servis Ministarstvu finansija, odnosno Odeljenju za budžetsku inspekciju sa informacijama koje će davati, odnosno dostavljaće podatke o neizmirenim obavezama javnih preduzeća.
Zbog građana Srbije bih rekla jednu novinu, da će i parlament Srbije uskoro, da su članovi GOPAK-a sa Odborom za finansije inicirali uvođenje portala na osnovu kojeg će i narodni poslanici i službe zaposlene u parlamentu pratiti kontrolu budžeta, odnosno rashodnu i prihodnu stranu i mislim da je to jedan takođe veliki pomak u obavljanju kontrolne funkcije Narodne skupštine RS.
Što se tiče predloženog Zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti, ideja predlagača je da se izvrši i tu racionalizacija i da se država na neki način oslobodi imovine koja se neracionalno koristi, da se ona proda i da se državna kasa zahvaljujući tom prihodu uveća.
Ono što je problem je što mi kao država nemamo pouzdan, ni do kraja razvijen inventar svoje sopstvene imovine. Mislim da je to veliki problem. Imamo različite podatke. Na probleme sa kojima se u toj oblasti suočavamo upozorava i DRI koja godinama unazad ukazuje da država nema još sve nepokretnosti popisane, pa samim tim i nemamo informacije sa koliko zaista, koliko u stvari vredi imovina kojom raspolažemo.
Direkcija je svojevremeno procenila da u vlasništvu države imamo oko šest milijardi evra u oblasti nepokretnosti, dok je DRI utvrdila da je vrednost te imovine u završnom računu za 2012. godinu iznosila čak oko 20 milijardi evra, a mreže za restituciju pokazuju da se sa činjenicama koje oni raspolažu, da se imovina prodaje pre kompletiranja svojinske evidencije.
To su zaista problemi koje u narednom periodu moramo rešiti. Iako je Direkcija za imovinu na svojim portalima ukazivala javna objavljivanja transparentno da traži od korisnika informacija o popisu imovine, do neke konačne cifre i konačnog podatka se još uvek, nažalost, nije došlo.
Kada je u pitanju postizanje optimalnog finansijskog efekta za državu, možda je trebalo razmisliti i o ideji da se ne ide na zatvoreni postupak prodaje i time favorizuju aktuelni zakupci, nego da se jednostavno nekretnine ponude na otvorenom tržištu putem licitirane prodaje.
Kada pominjem poresku upravu kao organ koji je nadležan da utvrdi tržišnu vrednost nepokretnosti, želim da vas obavestim da je poslanička grupa Nove Srbije intervenisala sa nekoliko amandmana, a u ovom slučaju sa amandmanom u članu 6. stav 1. Predloga zakona, sa željom da tekst zakona bude precizniji i jednostavniji za tumačenje i primenu. Amandmanom smo predložili da poreski organ jedinice lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi predmet prodaje, bude isključivo nadležan za utvrđivanje tržišne vrednosti, koristeći analogno rešenje u nedavno usvojenom Zakonu o konverziji građevinskog zemljišta.
Predloženi zakon vidimo kao šansu da se stanje u velikoj meri popravi kada je u pitanju evidencija o nepokretnostima, jer će aktuelni zakupci, u skladu sa odredbom u članu 7, imati dosta kratak rok, od 30 dana od dana stupanja zakona na snagu, da se obrate direkciji sa zahtevom za kupovinu nepokretnosti koju trenutno koriste i da se pri tome deklarišu sa validnim papirima, kojima dokazuju svoje svojstvo zakupca. Naravno, dobro je i što u ovom slučaju zakupci prethodno moraju da imaju sve svoje finansijske obaveze izmirene.
Samo želim da navedem jedan podatak, da je u 2012. godini potraživanje direkcije po osnovu nenaplaćenih kirija za lokale, kancelarije, garaže i otkup stanova iznosilo 180 miliona dolara.
Kada pominjem odredbu u članu 7. Predloga zakona, moram da pitam da li država u ovom slučaju ima plan B? Šta se dešava ako se ne prijavi dovoljan broj zakupaca u predviđenom roku? Da li će u tom slučaju na snazi ostati status kvo, ili će se zatečeno stanje menjati na neki drugi način? Ponovo ponavljam, mislim da je bilo bolje rešenje ići na otvoreni postupak prodaje, jer postoji realna opasnost da celokupan proces otuđena navedene nepokretne imovine bude u velikoj meri obesmišljen ukoliko nemamo adekvatan odziv zakupaca.
Još jedan detalj mi je zapao za oko. U članu 8. stav 3. navodi se da će Direkcija, nakon dobijanja povratnih informacija od Agencije za restituciju i Poreske uprave, obavestiti zakupca da li ispunjava uslove propisane zakonom, kao i o datumu zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti. Ovde vidim nelogičnost i ona je u tome da ukoliko se zakupac određene nepokretnosti obrati Direkciji sa zahtevom za njenu kupovinu, normalno bi bilo da u nekom razumnom roku bude obavešten i o njenoj ceni, koju je naravno utvrdio nadležni organ. Jer, kako možete pristupiti zaključenju ugovora o kupoprodaji, a da pri tome sam kupac nije upoznat sa njegovim najbitnijim elementima, a to je cena? Pošto ovde govorimo o nepokretnostima kao o predmetu kupoprodaje, u pitanju su sigurno ozbiljne cifre koje za ovako kratak rok, od mesec, dva ili tri, može veoma mali broj potencijalnih kupaca da praktično pripremi.
Na kraju bih želela da postavim još jedno pitanje, a ono se odnosi na imovinu Vojske Srbije. U Predlogu zakona se navodi da predmet prodaje, u skladu sa njegovim odredbama, ne mogu biti vojni objekti. Međutim, uvidom u oglase Direkcije ustanovila sam da je više od 20 vojnih kompleksa koji nisu neophodni zafunkcionisanje Vojske Srbije oglašeno za otuđenje u prethodnih mesec dana, tako da je jasno da je napravljena suštinska razlika između imovine Vojske koja može da bude predmet prodaje i ona koja to nikako ne može biti.
U svakom slučaju, poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Zahvaljujem.