Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici i narodne poslanice. Pred nama je predlog zakona i izmene i dopune zakona koje proističu iz promena Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, ali i izmene i dopune zakona koje proističu iz tzv. Lanzarot konvencije, Konvencije SE o zaštiti dece, koje su zemlje koje su usvojile ovu konvenciju, u obavezi da zakonom urede.
Mislim da je Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima apsolutno bio neophodan, sa stanovišta što, na žalost, danas u modernom svetu broj krivičnih dela protiv polne slobode raste, a čije su žrtve deca, odnosno maloletna lica.
Htela bih da, u ovom trenutku, izdvojim pre svega član 185b ovog zakona, na koji moje kolege, u svojim diskusijama, nisu obratile pažnju ili nisu smatrali da ga je posebno potrebno apostrofirati, a ja smatram da je to veoma važno zbog toga što internet komunikacije, koliko god da donose pogodnosti, omogućavaju i velike zloupotrebe i vrlo je važno ovom zakonskom odredbom precizirati i inkriminisati osobe koje ugrožavaju polnu slobodu maloletnih lica, koristeći internet mreže.
Zbog toga smatram da treba posebno razmisliti o setu preventivnih mera, upravo za osobe koje po izlasku iz zatvora pokazuju da imaju, koristeći internet mreže, dobijaju poseban nagon ili želju da ponovo vrše ta krivična dela. Veliki broj građana, uzornih članova društvene zajednice se, u odnosu prema ljudima, ponaša potpuno normalno, ali kada koristi internet mrežu menja ponašanje i po izlasku iz zatvora, mislim da na takve osobe treba preventivno motriti nekim posebnim merama i da mi treba da razmislimo i o setu tih posebnih mera.
Što se tiče predloga ovih posebnih mera za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, mogu da kažem da se u potpunosti poslanička grupa Nove Srbije slaže sa njenim predlozima, jer smatramo da su odlična i dobra zakonska rešenja Marijinog zakona, koja se odnose na to da ne postoji mogućnost niti ublažavanja kazni, niti uslovnog otpusta za počinioce ovih dela. Takođe smatramo da je dobro zakonsko rešenje i zakonski predlog da ni posle 20 godina ove osobe ne mogu da konkurišu i za vaspitače i za učitelje i za bilo koji javni posao. Takođe smatram dobrim predlogom da se redovno javljaju policiji.
Ono što bih htela da dodam jeste da savetovališta koja imaju poseban nadzor nad ovim licima, smatram da treba da posebno vode evidenciju i da tromesečno obaveštavaju nadležne organe o tome.
Takođe, Nova Srbija je intervenisala jednim tehničkim amandmanom na član 13, koji definiše posebnu evidenciju o učiniocima navedenih krivičnih dela. Mi smatramo da treba da postoji ta jedinstvena centralizovana baza, uključujući i DNK profil, ali smo tehničkim amandmanom naglasili i dodatno precizirali ovu činjenicu, kako bi to trebalo da izgleda.
Želim da kažem da i za mene, kao i za moje koleginice, ovaj zakon nije potpun ukoliko se ne ukine zastarevanje seksualnog delikta. To je predlog koji je Incest trauma centar predložio zvanično Narodnoj skupštini Republike Srbije, a Ženska parlamentarna mreža i Odbor za prava deteta su prihvatili. To nema nikakve veze sa vama, ministre, ali smatram da mi treba da se dogovorimo da li ćemo predložiti amandman koleginice Radović ili ćemo o ovome naknadno raspravljati. Smatram da je ovaj predlog veoma važan zbog toga što je vreme značajan faktor za sva maloletna lica koja su žrtva seksualnog nasilja. To su osobe koje su i emotivno i ekonomski zavisne od silovatelja i tek posle osamnaeste godine mogu da se suoče ponovo sa traumama koje su prošli, da smognu snage da tuže silovatelja.
Što se tiče Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, želim da istaknem da je dobro što je ovaj zakon usvojen još 2008. godine. Ni malo ne želim da potcenjujem značajne efekte ovog zakona, koji je bio primenjivan u prethodne četiri godine, jer su iz njegove primene proistekle zaplene desetine miliona evra, i to se po meni nikako ne sme zanemariti, ali je takođe neophodno bilo promeniti ovaj zakon, s obzirom na izmene Krivičnog zakonika u periodu od 2009. do 2012. godine.
Slažem se sa svim što je u ovom predlogu zakona izneto, pre svega sa članom 2, kojim se dopunjuju krivična dela i predviđa se da ona obuhvate i delo otmice, prevare, iznude, prouzrokovanja lažnog stečaja, oštećenja poverilaca, ali i krivična dela zloupotrebe položaja odgovornog lica i zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama, kao i dogovaranje ishoda takmičenja. Mislim da je vrlo važan i član 3. ovog zakona, koji precizira imovinu vlasnika koja je u nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.
Takođe, smatram da je vrlo važno što novi zakonski predlog prepoznaje organizacionu jedinicu MUP i Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom. Upravo MUP i Direkciji za oduzetu imovinu daju široka ovlašćenja i omogućavaju joj da traži najrazličitije informacije od državnih organa. Član 16. vodi računa o dostojanstvu i časti vlasnika. Mislim da on sankcioniše bahato ophođenje prema ovim licima koje smo imali prilike da vidimo na malim ekranima.
Odredbama člana 17. do 22. uređena je finansijska istraga. Velika ovlašćenja se u ovoj fazi daju jedinici MUP, koja prikuplja sve moguće dokaze, kao i, naravno, javnom tužiocu. U članu 24. eliminiše se mogućnost da privremeno oduzimanje imovine na osnovu naredbe javnog tužioca potraje. Član 25. predloga ovog zakona precizira da se odlučuje u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, bez održavanja ročišta, što povećava efikasnost u postupku privremenog oduzimanja imovine.
Smatram da je vrlo bitna novina u ovom zakonu i činjenica, odnosno otvaranje stečajnog postupka nad pravnim licem koje je obuhvaćeno rešenjem, a stvaralo je velike probleme u samoj Direkciji koja je nadležna za upravljanje privremeno oduzetom imovinom. Mislim da je vrlo važno što ceo ovaj postupak odiše hitnošću, što nema odugovlačenja, što drugostepeni sud mora doneti odluku i ne može je vratiti na odlučivanje prvostepenom sudu.
Član 38. ovog zakona vrlo jasno precizira da se trajno oduzimanje imovine vodi po okončanju postupka i ojačava se pretpostavkom nevinosti samog okrivljenog, ali se ni malo ne utiče na efikasnost postupka za oduzimanje imovine. Sačuvan je i aspekt humanosti i ovom zakonskom odredbom propisuje se ostavljanje dela imovine ako se proceni da je egzistencija lica, koji je dužan da izdržava, ugrožena.
Članom 50. Predloga zakona predviđeno je da Direkcija o oduzetoj imovini, koja joj je poverena na upravljanje, sačini i zapisnik i vodi posebnu evidenciju. Takođe, novost je da Direkcija neposredno sprovodi rešenje suda o privremenom oduzimanju.
Član 53. predstavlja značajnu novinu u odnosu na važeći zakon i novim rešenjem daje se ovlašćenje Direkciji da poslove upravljanja nad privremeno oduzetim pravnim licem može preneti i na drugo fizičko lice. Nova Srbija je upravo u ovom članu 53. Predloga zakona intervenisala amandmanom, jer smatramo da treba jasno precizirati na koja fizička lica se prenosi. Takođe smatramo da nema mesta nikakvoj vrsti diskrecionog odlučivanja.
Član 58. ovog zakona predviđa da se privremeno oduzeta imovina, koja ne bude prodata, poklanja u humanitarne svrhe. Članovima 60. i 61. Predloga zakona uređen je postupak povraćaja imovine, odnosno načina obeštećenja vlasnika privremeno oduzete imovine.
Takođe, smatramo da odredbe članova 65. i 66. vrlo jasno preciziraju šta obuhvata međunarodna saradnja u ovoj važnoj oblasti, jer imamo kriminalne grupe koje su poprimile karakteristike multinacionalnih korporacija u svakom pogledu i koje predstavljaju ozbiljnu opasnost na međunarodnom planu.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebnih teških krivičnih dela, smatramo da nadležno ministarstvo ovim zakonskim rešenjima propisuje da ona budu na vreme usaglašena, tako da njihova primena ne izazove problem u praksi sudova i drugih nadležnih organa. Izmenama i dopunama Krivičnog zakona ukazala se potreba da se takođe izmenama ovog zakona nadležnost postupajućih državnih organa smatra nespornom.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, tu bih apostrofirala dve značajne novine - prva, po kojoj se ukida dosadašnje limitiranje prava na branioca koje se kosilo sa ustavnim pravom okrivljenog da izabere branioca po sopstvenom nahođenju i drugo, eliminiše se uočena pravna praznina u aktuelnom ZKP-u, dodavanjem novog člana 425a, koji uređuje pritvor nakon izricanja prvostepene presude, na način kako je to inače bilo i ranije rešeno u našem krivično-procesnom zakonodavstvu.
Na kraju, želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije sve predloge zakona, izmene i dopune zakona u danu za glasanje podržati. Hvala.