Uvažena predsednice, poštovana gospođo Kuburović, kolege i koleginice narodni poslanici, mi i juče i danas raspravljamo o setu veoma važnih pravosudnih zakona, međutim, ni juče ni danas nema opozicije, nema koleginica sa kojima sam se 2013. godine borila za usvajanje Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i decom, tzv. Istambulske konvencije.
Da li je to poruka da je borba protiv, zahvaljujem se delu opozicije koji je ovde, mislila sam na koleginice koje nisu prisutne.
Da li je to poruka da je borba protiv nasilja nad ženama i decom više nije naš zajednički cilj ili su one pod uticajem raznih tajkuna ili političkih moćnika u svojim strankama, je pitanje na koje će pre ili kasnije morati da daju odgovor građanima Srbije, ali možda je i jedan drugi problem, nisu u mogućnosti da danas stoje ovde, jer su neki od njih, kao što je na primer kolega Boško Obradović, fizički napadao predsednicu parlamenta Maju Gojković, najstrašnije su vređali premijerku Srbije Anu Brnabić, fizičkih napada je bilo i na odbornice u Skupštini Grada Beograda, novinarke i mnoge žene su nažalost i od predstavnika opozicije ovog visokog doma pretrpele nasilje.
Želim da u ovom visokom domu podsetim da je sprečavanje nasilja nad ženama i decom obaveza i dužnost svakog od nas, da ne smemo zatvarati oči pred nasiljem. Ova tema je u SNS-u visoko rangirana, a država je smogla snage da se sa ovim problemom suoči na pravi način donošenjem i Marijinog zakona i Zoinog zakona, Tijaninog zakona, Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji smo usvojili u novembru prošle godine i koji treba da stupi na snagu ove godine.
Veoma je važno što smo pri donošenju ovih zakona sarađivali sa mnogim nevladinim organizacijama iz ove oblasti, sa Autonomnim ženskim centrom i sa Fondacijom „Tijane Jurić“.
Izmene i dopune Krivičnog zakona predviđaju najstrožiju kaznenu politiku za nasilnike koji su počinili najteža krivična dela, odnosno doživotni zatvor za ubice dece, bez mogućnosti uslovnog otpusta. Kao što je više mojih kolega i koleginica reklo, 158.000 građana je potpisalo peticiju Fondacije „Tijane Jurić“ i zahtevalo primenu Krivičnog zakonika, a razloge za donošenje ovog zakona možemo da nađemo i u praksi, zbog toga što su presude koje su izricale pojedine sudije u ovoj oblasti zaista skandalozne.
Statistika je pokazala da nam je kaznena politika blaga i da se u osnovnim sudovima izriču uslovne osude, što direktno znači da onaj ko je počinio ovu vrstu nasilja, ukoliko bude uslovno otpušten, ponovo može počiniti ovakvo zlodelo.
Sa pooštravanjem kaznene politike i donošenjem seta zakona vezanih za sprečavanje nasilja nad ženama i decom postigli smo jedan veoma važan cilj. Ohrabrili smo žene da prijave nasilje i da traže institucionalnu zaštitu zbog nasilnika. Veoma je važno da ovaj oblik nasilja, da svaki oblik nasilja naiđe na osudu, da u ovaj problem bude uključeno celo društvo, da shvatimo da nasilje ne poznaje niti ekonomske, niti društvene granice, da ugrožava dostojanstvo svake žene i svakog deteta i da razara porodicu.
Pored pooštravanja kazni koje smo preduzeli predlogom ovog zakona, veoma je važno da radimo konstantno na prevenciji, da stvaramo kulturu nenasilja, da brzo reagujemo i unapređujemo multisektorsku saradnju, da podižemo vaspitnu ulogu u školama, da uključimo nastavne sadržaje protiv nasilja za decu od najranijeg uzrasta. Veoma je važna uloga medija u ovoj oblasti, ne sme biti tabloidnog izveštavanja i, naravno, konstantno podizanje svesti građana da nasilje razara porodicu i razara celo društvo.
Ukoliko se svi ovi koraci o kojima smo govorili ja i moje budu preduzeli i u narednom periodu i ukoliko se o njima bude vodilo računa, verujem, čvrsto verujem da ćemo se kao društvo izboriti sa ovim problemom.
Kao predsedavajuća Nacionalnog ogranka za borbu protiv korupcije, GOPAK-a u ovom Parlamentu rekla bih nekoliko reči vezanih za novi zakon koji se tiče borbe protiv korupcije. Veoma je važno što je ovaj zakon usklađen sa GREKO-m, što mi ovim predlogom zakona nastavljamo implementaciju akcionog plana Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije koja je na snazi od 2013. do 2018. godine, verujem da ćemo u narednom periodu raspravljati u ovom visokom domu i o novoj strategiji, i što mi ovim zakonom u stvari implementiramo i Poglavlje 23.
Predlog novog zakona o sprečavanju korupcije sprečava sukob interesa, sprečava akumuliranje funkcija, precizira nadležnosti i ovlašćenja agencija, a pre svega precizira i izbor direktora. Na osnovu tih preciznih formulacija garantuje se da direktor Agencije ni na kakav način neće imati i biti u nikakvom odnosu sa izvršnom vlašću.
Srbija, po mom mišljenju, ima institucionalni okvir za borbu protiv korupcije. U borbi protiv korupcije nema zaštićenih, nema prakse iz prethodnog perioda da sudski procesi zastarevaju, pa da se onda kada zastare na neki način pokuša sa vođenjem nekog novog sudskog procesa, nema zaštićenih partijskom knjižicom, društvenim statusom, bogatstvom, nema čekanja da neko postane bivši rukovodilac, pa da se pokrene postupak protiv njega.
Javnost Srbije je bila zgrožena mnogim korupcionaškim aferama vezanim, pre svega, za Razvojnu banku Vojvodine, za Tesla banku, za Fond za razvoj. Nije bilo sudskih postupaka koji su dali epilog koji su građani očekivali na ova teška krivična dela. Verujem da će novi zakon o poreklu imovine koje vaše Ministarstvo, gospođo Kuburović, priprema dati odgovor na mnoga pitanja koja javnost interesuju, pre svega kako je Dragan Đilas zaradio 500 miliona evra ili da Vuk Jeremić objasni svoje veze sa Patrikom Hoom koji je osuđen za korupciju.
Mislim da se u Srbiji, što je veoma važno za borbu protiv korupcije, u toj borbi pristupa sistemski, što znači da sve institucije moraju da vode računa i da se angažuju u borbi protiv korupcije. Takođe smatram da mi prednjačimo u borbi protiv korupcije i kada je u pitanju region i kada su u pitanju neke zemlje EU, kao što su na primer Rumunija i Bugarska.
Zbog građana Srbije želim da kažem da je za godinu dana od primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa razmatrano deset hiljada krivičnih prijava, da je 681 lice pod optužnicom, da je doneto 448 presuda, da su 444 osuđujuće i da je to najbolji dokaz koliko se država i nadležne institucije bave borbom protiv korupcija. Za borbu protiv korupcije je važna transparentnost, važna je informisanost građana. Ne mogu, a da ne kažem da je ovaj visoki dom najtransparentnija institucija u Srbiji, da smo zbog toga dobili mnoga priznanja.
Parlament Srbije je na prvoj liniji borbe protiv korupcije. U GOPAK-u nacionalnom ogranku ovog parlamenta za borbu protiv korupcije je 43 narodna poslanika. Jedan smo od retkih parlamenata u svetu koji ima portal za nadzor nad javnim finansijama i mislim da su to sve važni koraci za borbu protiv korupcije u Srbiji.
U danu za glasanje podržaću sve predložene zakone. Zahvaljujem.