Zahvaljujem predsedavajući.

Pažljivo sam pročitala izveštaj Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i slušala jutros vaše obraćanje, gospođo Mandić, u uvodnom delu. Za mene su, kada je u pitanju Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja ključne dve stvari. Prva je, potpuna depolitizacija te institucije i drugo, vratiti tu instituciju građanima.

Izveštaj je nesumnjivo sa političkom konotacijom čiji je osnovni cilj da se predstavi da vladavina prava u Srbiji nije na nekom nivou, da institucije Srbije ne sarađuju u dovoljnoj meri sa Kancelarijom Poverenika za informacije od javnog značaja i da ignorišu i odbijaju vaše preporuke. Čak i sa osudom da Skupština Srbije nije razmatrala vaše izveštaje. Tačno je da nije zadnjih nekoliko godina ali 14 izveštaja je razmatrano i razmatra se i ovaj izveštaj.

Odmah da vam kažem da izmene zakona koje ste jutros pomenuli po mom mišljenju ne treba da budu sporne, ako se formira radna grupa, ako se konsultuju sve relevantne institucije, ako se organizuje adekvatna javna rasprava i svi akteri mogu da kažu svoje mišljenje, to ne treba da bude sporno i zbog toga što su to i preporuke evropskih institucija.

Dakle, po mom mišljenju izveštaj je suviše kritičan. Možda je on po vašem mišljenju realan, po mom nije, jer on ne ocenjuje, nije samokritičan i u njemu nema informacija ni kako je trošen novac Poverenika za informacije od javnog značaja ni kako su neki ljudi zapošljavani, a opet se slažem sa vama da kapaciteti te institucije treba da se povećavaju.

Imala sam i lično jedno neprijatno iskustvo 2009. godine, znači još pre deset godina, sa Poverenikom Šabićem kada sam ga lično pozvala zbog ugovora koji je tadašnji Telekom potpisao sa RTS-om i sve neke dileme sam još tada u svojoj glavi odstranila da će on reagovati i tada mi je bilo jasno da on ima svoje političke favorite i da se ta kancelarija koristi za njihovo ili zataškavanje ili njihovo protežiranje.

Ključni momenat za mene bio kada je u pitanju gospodin Šabić, kada se on na neki način indirektno kandidovao sa te pozicije za, odnosno bio je kandidat za gradonačelnika u jednom trenutku. Sticajem okolnosti i kritika javnog mnjenja odustao je od toga i kulminacija svega je bila po isteku njegovog mandata kada je objavio svoju sliku da je bio napadnut u centru grada, pa kada nije prošlo, od toga je odustao.

Znači, očekujem od vaše institucije da pojačava kapacitete, da radi svoj posao. Očekujem od novog Poverenika i od svih vas koji ste u Kancelariji profesionalnost i stručnost, jer je institucija nezavisna institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i te kako potrebna Srbiji, ali na jedan pravi način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Ružiću, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ključna novina predloga novog Zakona o glavnom gradu, jeste decentralizacija i davanje većih ovlašćenja opštinama u Beogradu koje su Statutom iz 2011. godine potpuno centralizovane i svedene na nivo mesnih zajednica.

Zašto je ovo urađeno? Samo sa jednim ciljem, da tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas ima potpunu kontrolu nad budžetom u svih 17 Beogradskih opština, što se najbolje može videti po prihodima njegovih privatnih firmi koje su se uvećavali sa jedne strane, a sa druge strane po dugu od 1.200.000.000 evra, koji je ostavljen građanima Beograda, a koja ja sadašnja vlast smanjila, praktično prepolovila.

Predlogom ovog zakona, dugogodišnja nepravda se ispravlja. Beograd će biti podeljen na dve zone – gradsku i prigradsku. To je samo prvi korak u oblasti decentralizacije, čime će funkcionisanje Beograda biti brže, efikasnije i čime će se olakšati njegov razvoj.

Drugi korak je donošenje statuta o gradu Beogradu, a decentralizacija će biti potpuno završena kada opštine, pogotovu prigradske, budu krenule da prave uslužne centre kako bi najveći do građana koji živi u njima sve svoje usluge mogao da završi upravo u naseljima koji su deo te opštine.

Tome će upravo prethoditi veće ovlašćenje opštinama, kao što je izdavanje građevinskih dozvola, otvaranje javnih preduzeća, donošenje urbanističkih planova i sve to treba da omogući brži razvoj i da privuče nove investitore u svih 17 beogradskih opština.

Ovim Predlogom zakona neće biti ispunjeno samo političko obećanje SNS, već će građani imati priliku da odlučuju o tome šta će se na njihovim opštinama raditi.

Danas nema nikoga u Beogradu ko će vam reći da Beograd ne izgleda bolje nego što je izgledao pre pet godina, kao što će za narednih pet godina Beograd izgledati bolje nego što izgleda danas.

Beograd je danas veliko gradilište i o tome ne svedoči samo „Beograd na vodi“, koji je zaista jedan veliki i izuzetan projekat, već i 350 sređenih fasada, sređena infrastruktura, trgovi, ulice, činjenica da posle toliko godina Beograd prvi put ima fabriku za preradu vode i još mnogo toga.

Godinama unazad je sve ovo trebalo uraditi a ti nazovi kritičari mislili su samo na sebe i na svoje bogaćenje. Naravno, prednjači bivši gradonačelnik Dragan Đilas, čije su firme dok je on bio gradonačelnik prihodovale sa 500 miliona evra.

Ono što moram da kažem je da je Dragan Đilas dok je bio gradonačelnik bio i suvlasnik dnevnih novina. To što je trgovao sa javnim servisom ili sa „Studiom B“, čiji je osnivač Skupština grada Beograd, je u stvari najdrastičniji primer sukoba interesa osobe koja je u ovom slučaju bila na javnoj funkciji kao što je Dragan Đilas gradonačelnik.

Danas se njegovi sledbenici unose u lice radnicima na ulicama Beograda, prete im, zaustavljaju radove i traže referendume za koje nemaju podršku ni na njihovim opštinama.

Moje pitanje za njih je zašto nisu raspisali referendum za rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra ili za rekonstrukciju Južnog bulevara, ili referendum za izgradnju već propalih podzemnih kontejnera, koji su koštali preko 10 miliona evra?

Đilas je trebao da pita građane Beograda da li most na Adi treba da košta 500 miliona evra? Šta god da se uradi, mi smo danas suočeni sa jednom orkestriranom kampanjom koja, prosto, prelazi u situaciju da su naše kolege, koje nisu ni danas ovde, definitivno protiv svega.

Politizacija izgradnje „Beograda na vodi“ koju je Đilas promovisao 2011. godine u Kanu i koji uopšte nije imao nameru da radi, počela je od tada, a nastavlja se i danas pa gondolom, a opšte je poznato da niko nije smeo da prođe tim delom grada Beograda na kojem sada niče prelepi „Beograd na vodi“, od zmija, pacova, od raznog otpada i prljavštine, a danas upravo opozicija i sledbenici Dragana Đilasa nas kritikuju zašto smo dali najbolju zemlju za izgradnju „Beograda na vodi“, a opšte je poznato da tu zemlju, koju oni danas nazivaju najboljom, nisu mogli ni da srede, ni da očiste dok su bili na vlasti.

Nasuprot svemu tome, od 2012. godine, od kada je SNS na vlasti i Aleksandar Vučić, u Srbiji je stiglo 200 kompanija. Aleksandar Vučić je otvorio 100 fabrika. U njima danas radi 200.000 ljudi i to je danas slika Beograda i slika Srbije, nasuprot 400.000 radnika koji su ostali bez posla u Srbiji za vreme prethodne vlasti. Zahvaljujem.

Predsedavajući, samo mi recite koliko imam minuta?

(Predsedavajući: Tri i po minuta. Izvolite.)

Hvala.

Sporazumi o kojima danas raspravljamo su dokaz da je razvoj infrastrukture, da su modernizacija i razvoj Srbije, kao i bolji život građana jedan od prioriteta SNS koja je stožer vladajuće koalicije i naravno Vlade Republike Srbije.

Ovi sporazumi su važni za razvoj putne i železničke infrastrukture, zdravstvene infrastrukture, kao i unapređenje elektronske uprave. Predviđanja stručnjaka su da ćemo za samo nekoliko godina 70% BDP imati iz saobraćaja i iz telekomunikacije i da će nivo životnog standarda svih građana zavisiti upravo od toga koliko smo povezani i od komunikacija.

Zato je cilj države Srbije i Vlade republike Srbije da intenzivno radimo na izgradnji infrastrukture, što ovi sporazumi upravo i pokazuju. Nasuprot njih, mi imamo opoziciju koja je preko puta nas, u Pionirskom parku ispod belog šatora, umesto da je ovde u parlamentu, a u stvari većina sadašnje opozicije je nekadašnja vlast zbog koje je Srbija bila na finansijskom i ekonomskom izdisaju i to je prava suština.

Upravo smo ovih dana svedoci da je posle toliko godina završen južni krak Koridora 10 na jednoj veoma teškoj deonici u Grdeličkoj klisuri i da će za vikend konačno biti otvoren. Sa ciljem da Koridor 10 u najskorije vreme bude završen i da se poveže sa ostalim putnim pravcima u Srbiji, mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit sa Eskim bankom za izgradnju deonice od Preljine do Požege.

Drugi važan sporazum je vezan za izgradnju pruge Beograd-Budimpešta, konkretno ovde je reč o deonici pruge od Novog Sada do prelaza Kelebija. Reč je o komercijalnom kreditu koji ima višestruki značaj za naše građane. Za nekoliko godina kretaćemo se od Beograda do Budimpešte za dva sata. Pruga Beograd-Budimpešta je globalni projekat, deo projekta "Jedan pojas, jedan put" koji povezuje Evropu sa Azijom. Modernizacijom ove pruge Srbija će biti uključena u transevropsku i transportnu mrežu što je od posebnog značaja sa stanovišta Evropskih integracija.

Jedan veoma važan sporazum za Beograđane, za grad Beograd, vezan je za izgradnju kanalizacione infrastrukture, na levoj obali Dunava. Zbog sporazuma koji imamo sa Evropskom investicionom bankom, konačno će građani koji žive u Ovči i Borči za godinu, dve imati kanalizaciju. Upravo je Evropska investiciona banka odobrila i bespovratna sredstava za projektnu dokumentaciju i za izgradnju ove kanalizacije od 1,1 milijarde evra.

Dakle, svih osam sporazuma su veoma važni za unapređenje građana Srbije i cela ova sednica, sa pravosudnim zakonima od juče i ovim sporazumima od danas može pokazati koja je razlika između SNS i dela opozicije koja je u belom šatoru u Pionirskom parku.

Uvažena predsednice, poštovana gospođo Kuburović, kolege i koleginice narodni poslanici, mi i juče i danas raspravljamo o setu veoma važnih pravosudnih zakona, međutim, ni juče ni danas nema opozicije, nema koleginica sa kojima sam se 2013. godine borila za usvajanje Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i decom, tzv. Istambulske konvencije.

Da li je to poruka da je borba protiv, zahvaljujem se delu opozicije koji je ovde, mislila sam na koleginice koje nisu prisutne.

Da li je to poruka da je borba protiv nasilja nad ženama i decom više nije naš zajednički cilj ili su one pod uticajem raznih tajkuna ili političkih moćnika u svojim strankama, je pitanje na koje će pre ili kasnije morati da daju odgovor građanima Srbije, ali možda je i jedan drugi problem, nisu u mogućnosti da danas stoje ovde, jer su neki od njih, kao što je na primer kolega Boško Obradović, fizički napadao predsednicu parlamenta Maju Gojković, najstrašnije su vređali premijerku Srbije Anu Brnabić, fizičkih napada je bilo i na odbornice u Skupštini Grada Beograda, novinarke i mnoge žene su nažalost i od predstavnika opozicije ovog visokog doma pretrpele nasilje.

Želim da u ovom visokom domu podsetim da je sprečavanje nasilja nad ženama i decom obaveza i dužnost svakog od nas, da ne smemo zatvarati oči pred nasiljem. Ova tema je u SNS-u visoko rangirana, a država je smogla snage da se sa ovim problemom suoči na pravi način donošenjem i Marijinog zakona i Zoinog zakona, Tijaninog zakona, Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji smo usvojili u novembru prošle godine i koji treba da stupi na snagu ove godine.

Veoma je važno što smo pri donošenju ovih zakona sarađivali sa mnogim nevladinim organizacijama iz ove oblasti, sa Autonomnim ženskim centrom i sa Fondacijom „Tijane Jurić“.

Izmene i dopune Krivičnog zakona predviđaju najstrožiju kaznenu politiku za nasilnike koji su počinili najteža krivična dela, odnosno doživotni zatvor za ubice dece, bez mogućnosti uslovnog otpusta. Kao što je više mojih kolega i koleginica reklo, 158.000 građana je potpisalo peticiju Fondacije „Tijane Jurić“ i zahtevalo primenu Krivičnog zakonika, a razloge za donošenje ovog zakona možemo da nađemo i u praksi, zbog toga što su presude koje su izricale pojedine sudije u ovoj oblasti zaista skandalozne.

Statistika je pokazala da nam je kaznena politika blaga i da se u osnovnim sudovima izriču uslovne osude, što direktno znači da onaj ko je počinio ovu vrstu nasilja, ukoliko bude uslovno otpušten, ponovo može počiniti ovakvo zlodelo.

Sa pooštravanjem kaznene politike i donošenjem seta zakona vezanih za sprečavanje nasilja nad ženama i decom postigli smo jedan veoma važan cilj. Ohrabrili smo žene da prijave nasilje i da traže institucionalnu zaštitu zbog nasilnika. Veoma je važno da ovaj oblik nasilja, da svaki oblik nasilja naiđe na osudu, da u ovaj problem bude uključeno celo društvo, da shvatimo da nasilje ne poznaje niti ekonomske, niti društvene granice, da ugrožava dostojanstvo svake žene i svakog deteta i da razara porodicu.

Pored pooštravanja kazni koje smo preduzeli predlogom ovog zakona, veoma je važno da radimo konstantno na prevenciji, da stvaramo kulturu nenasilja, da brzo reagujemo i unapređujemo multisektorsku saradnju, da podižemo vaspitnu ulogu u školama, da uključimo nastavne sadržaje protiv nasilja za decu od najranijeg uzrasta. Veoma je važna uloga medija u ovoj oblasti, ne sme biti tabloidnog izveštavanja i, naravno, konstantno podizanje svesti građana da nasilje razara porodicu i razara celo društvo.

Ukoliko se svi ovi koraci o kojima smo govorili ja i moje budu preduzeli i u narednom periodu i ukoliko se o njima bude vodilo računa, verujem, čvrsto verujem da ćemo se kao društvo izboriti sa ovim problemom.

Kao predsedavajuća Nacionalnog ogranka za borbu protiv korupcije, GOPAK-a u ovom Parlamentu rekla bih nekoliko reči vezanih za novi zakon koji se tiče borbe protiv korupcije. Veoma je važno što je ovaj zakon usklađen sa GREKO-m, što mi ovim predlogom zakona nastavljamo implementaciju akcionog plana Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije koja je na snazi od 2013. do 2018. godine, verujem da ćemo u narednom periodu raspravljati u ovom visokom domu i o novoj strategiji, i što mi ovim zakonom u stvari implementiramo i Poglavlje 23.

Predlog novog zakona o sprečavanju korupcije sprečava sukob interesa, sprečava akumuliranje funkcija, precizira nadležnosti i ovlašćenja agencija, a pre svega precizira i izbor direktora. Na osnovu tih preciznih formulacija garantuje se da direktor Agencije ni na kakav način neće imati i biti u nikakvom odnosu sa izvršnom vlašću.

Srbija, po mom mišljenju, ima institucionalni okvir za borbu protiv korupcije. U borbi protiv korupcije nema zaštićenih, nema prakse iz prethodnog perioda da sudski procesi zastarevaju, pa da se onda kada zastare na neki način pokuša sa vođenjem nekog novog sudskog procesa, nema zaštićenih partijskom knjižicom, društvenim statusom, bogatstvom, nema čekanja da neko postane bivši rukovodilac, pa da se pokrene postupak protiv njega.

Javnost Srbije je bila zgrožena mnogim korupcionaškim aferama vezanim, pre svega, za Razvojnu banku Vojvodine, za Tesla banku, za Fond za razvoj. Nije bilo sudskih postupaka koji su dali epilog koji su građani očekivali na ova teška krivična dela. Verujem da će novi zakon o poreklu imovine koje vaše Ministarstvo, gospođo Kuburović, priprema dati odgovor na mnoga pitanja koja javnost interesuju, pre svega kako je Dragan Đilas zaradio 500 miliona evra ili da Vuk Jeremić objasni svoje veze sa Patrikom Hoom koji je osuđen za korupciju.

Mislim da se u Srbiji, što je veoma važno za borbu protiv korupcije, u toj borbi pristupa sistemski, što znači da sve institucije moraju da vode računa i da se angažuju u borbi protiv korupcije. Takođe smatram da mi prednjačimo u borbi protiv korupcije i kada je u pitanju region i kada su u pitanju neke zemlje EU, kao što su na primer Rumunija i Bugarska.

Zbog građana Srbije želim da kažem da je za godinu dana od primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa razmatrano deset hiljada krivičnih prijava, da je 681 lice pod optužnicom, da je doneto 448 presuda, da su 444 osuđujuće i da je to najbolji dokaz koliko se država i nadležne institucije bave borbom protiv korupcija. Za borbu protiv korupcije je važna transparentnost, važna je informisanost građana. Ne mogu, a da ne kažem da je ovaj visoki dom najtransparentnija institucija u Srbiji, da smo zbog toga dobili mnoga priznanja.

Parlament Srbije je na prvoj liniji borbe protiv korupcije. U GOPAK-u nacionalnom ogranku ovog parlamenta za borbu protiv korupcije je 43 narodna poslanika. Jedan smo od retkih parlamenata u svetu koji ima portal za nadzor nad javnim finansijama i mislim da su to sve važni koraci za borbu protiv korupcije u Srbiji.

U danu za glasanje podržaću sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Predlog ovog zakona najdirektnije se odnosi na implementaciju ciljeva održivog razvoja, jer je njegov cilj da uredi registar socijalnih osiguranika, da smanji zloupotrebe i otkloni svaku vrstu zastoja u isplati naknade za korisnike.

Zašto su ciljevi održivog razvoja važni i u kojem delu se oni dovode u vezu sa predlogom ovog zakona? Zato što se implementacija ciljeva održivog razvoja odnosi na smanjenje ranjivosti socijalnih osiguranika, na mobilizaciju svih resursa u državi, za okončanje oblika siromaštva.

Transparentnost registra koju jedna zemlja vodi za socijalne osiguranike može biti podsticaj programima i projektima koji bi podržali ubrzano investiranje i akcije na iskorenjivanje siromaštva.

Zapošljavanje je veoma važno, samo u trećem kvartalu ove godine registrovan je broj zaposlenih od 3,3% što predstavlja 70% više zaposlenih u državi Srbiji u odnosu na isti period prošle godine.

Važno je istaći i minimalnu cenu rada koja je u 2017. godini iznosila 130 dinara, sa 130 dinara u 2017. godini povećana na 143 dinara, a počevši od januara 2018. godine se primenjuje povećan iznos, da bi u 2019. godini od 1. januara po predlogu ovog budžeta ona trebala da iznosi 155, 5 dinara.

Istaći ću još jedan veoma važan podatak da je od 2014. godine do današnjeg dana plate su u našoj zemlji povećane za 26%. Sve su to razlozi koji idu u prilog podršci ovog zakona. Zahvaljujem.

Hvala.

Srbija teži da dostigne standarde državne uprave kao i vodeće zemlje EU, odnosno teži da stvori efikasnu administraciju za naše građena. Nesumnjivo je da je Srbija prethodnih godina sprovodila niz reformi sa ciljem modernizacije državnog sistema uprave. Taj trend se i nastavlja.

Razlog za donošenje ovog zakona je organizovanje efikasnog oblika za obavljanje poslova uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze podataka iz oblasti socijalnog osiguranja. Ovakav sistem treba da obezbedi efikasniju kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

U Centralnom registru svi prijavljeni podaci se nalaze bez odlaganja i prenose se u jedinstvenu bazu i postaju pristupačni, sa ciljem da se ceo posao i delatnost obavlja uz što manje troškova.

Ono što je veoma važno istaći je da će Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja sadržati podatke o svim oblicima doprinosa za socijalno osiguranje, o poslodavcima i samim osiguranicima.

Amandman koji sam podnela na član 3. dodatno definiše predmet ovog zakona.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Suština ovog zakona je briga o siromašnima. Agenda o održivom razvoju do 2030. godine ima za cilj iskorenjivanje siromaštva i usmeravanje društva ka održivom inkluzivnom razvoju. Srbija je usvojila ovu agendu i obavezala se na realizaciju ovih ciljeva. Predlog zakona o socijalnom registru obaveznog socijalnog osiguranja nastavak je realizacije ove agende, ali i je ovo i reformski zakon od čije će primene korist imati građani, jer će administracija biti brža i efikasnija.

Dakle, cilj ovog zakona je veća transparentnost, efikasnija kontrola isplate socijalnih davanja, ali i bolja međusektorska koordinacija institucija. Cilj ovog zakona je visok nivo naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i da se unapredi nivo izvršenja zakonskih obaveza. Ono što je Vlada Republike Srbije uspela za vreme mandata Aleksandra Vučića i sada Ane Brnabić je da reformskim procesima u isto vreme smanji stopu nezaposlenosti, ali i poveća broj zaposlenosti.

Amandman koji sam podnela na Predlog ovog zakona dodatno definiše zakon. Zahvaljujem.

Kolega Arsiću, cenim vaše napore da ovu sednicu uvedete u red i da se govori o temama dnevnog reda.

Ja sam podnela amandman na član 3, jer smatram da je veoma važno jačati Sektor za vanredne situacije, a to pokazuje i registar rizika koji ovaj zakon prvi put uvodi, a koji će predstavljati jednu interaktivnu elektronsku bazu podataka o svim rizicima i opasnostima na prostoru Republike Srbije. Dakle, prvi put se uvodi softver čija su sredstva za kupovinu obezbeđena iz donacija i svi podaci o rizicima biće na jednom mestu i na jedinstven način obrađeni. Baza će imati nivoe pristupnosti, jer će određeni specifični rizici štititi i biti dostupni samo nadležnim organima državne uprave.

Još jedan od razloga zašto treba jačati Sektor za vanredne situacije je činjenica da ovaj Predlog zakona predviđa određivanje zona neposrednog rizika, a što će sprečiti gradnju u tim zonama. Ovo ima poseban značaj, imajući u vidu da smo u proteklom periodu imali mnogo nelegalnih gradnji u rizičnim zonama. Sektor za vanredne situacije, zajedno sa građevinskim inspekcijama pri lokalnim samoupravama treba da ima ključnu ulogu u kontroli divlje gradnje na rizičnim mestima.

Amandman koji sam podnela dodatno definiše član 3. ovog zakona. Zahvaljujem.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku!)

Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovani građani i građanke Srbije, tokom 2014. godine, kada je elementarnom nepogodom sa katastrofalnim posledicama, bilo pogođeno veliko područje Republike Srbije koje je zahvatilo više od 10 opština i gradova i kada je šteta bila 1,7 milijardi evra i kada je stradalo više od 30 ljudi, procenu ugroženosti i plan zaštite nije imala nijedna opština u Republici Srbiji.

Vi ste ministre Stefanoviću 2017. godine doneli novu metodologiju za izradu procene ugroženosti i plana i zaštite od spasavanja. Analizirajući tu metodologiju vidimo jasno da se broj jedinica lokalne samouprave, koje su donele svoje procene ugroženosti rizika, povećava, a da će se trend nastaviti uz daleko bolji kvalitet, jer će upravo nova zakonska rešenja znatno podići taj kvalitet, jer će procenu rizika i plana zaštite i spasavanja raditi pravna lica sa dobijenim ovlašćenjima, a do sada su to radili pojedinci sa licencom. Očigledno je da je za to potreban stručni tim.

To je još jedan od razloga zbog čega sam podnela amandman na ovaj član, jer je potrebno raditi na jačanju sektora za vanredne situacije, jer je potrebno da upravo sektor za vanredne situacije radi nadzor nad implementacijom ove metodologije. Verujem da će se u narednom periodu ovaj proces, koji je i pre predloga ovog zakona, sa donošenjem novog zakona, zaokružiti na najbolji način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani ministre, katastrofe se ne mogu eliminisati iz naših života, ali se njihove posledice mogu snažno umanjiti ukoliko smo odgovorni, ukoliko smo dobro informisani, ukoliko radimo na prevenciji.

Iskustva koja smo imali u proteklim godinama kada smo se suočili sa brojnim katastrofama, koje su za posledicu imale i ljudske živote i ogromnu materijalnu štetu, pokazuju da vanredne situaciju ugrožavaju bezbednost, ali ugrožavaju i čitav opstanak naseljenih mesta. Cilj sektora za vanredne situacije je preventivno delovanje na rizik, na izazove i na ublažavanje posledica od različitih rizika i katastrofa, što se ovim Predlogom zakona i potvrđuje.

Međutim, podnela sam amandman na član 1. Predloga ovog zakona o vanrednim situacijama, jer smatram da se odmah u članu 1. zakona akcenat mora staviti na konstantnom jačanju sektora za vanredne situacije, i to u jačanju kapaciteta, u nabavci opreme, u obuci ljudstva, u izgradnji standardno operativne procedure i u jasnim mehanizmima odgovornosti. Zašto je to važno? Zato što samo temeljno organizovan sistem za vanredne situacije može pravovremeno odgovoriti svim izazovima i biti odlična preventiva.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovani građani Srbije, mi danas u ovom visokom Domu raspravljamo o setu veoma važnih zakona iz oblasti pravosuđa i iz oblasti policije.

Složila bih se sa vama, gospođo Kuburović, da set ovih zakona iz oblasti pravosuđa predstavlja jedan važan korak ka poverenju građana u institucije pravosuđa, u jačanju poverenja građana i građanki u pravosuđe, u efikasnost sudova i u smanjenju siromaštva i socijalnoj usklađenosti.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći je nastavak implementacije Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i decom, takozvane Istambulske konvencije, koju je Srbija među prvim zemljama usvojila i on na jedan veoma jasan način pokazuje na koji način će se finansirati besplatna pravna pomoć, kome se pruža besplatna pravna pomoć i ko je pružalac besplatne pravne pomoći, što će se jasno videti na elektronskom registru koji će biti na sajtu Ministarstva, što sa stanovišta transparentnosti predstavlja jedan veoma važan korak.

Ovaj zakon će početi da se primenjuje od oktobra 2019. godine. Do tada je veoma važno na pravi način uraditi podzakonska akta, jer upravo od podzakonskih akata zavisi kako će se ovaj zakon sprovoditi, naravno, sve tehničke i organizacione pripreme, ali, po mom mišljenju, i neku vrstu edukacije koja je bila veoma važna. Videli smo kada smo usvajali Zakon o sprečavanju nasilja nad ženama i decom, pa je ta edukacija za policajce i za tužioce bila veoma važna.

Moje mišljenje je, pošto je to nov zakon, da će to biti važno i za njegovu primenu, a imamo dovoljno vremena da se to uradi.

Suština Zakona o zaštiti podataka o ličnosti je da se svakom građaninu omogući pravo na zaštitu svojih ličnih podataka, da mu se omogući njegova bezbednost, da se jasno preciziraju kriterijumi i nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja kao nezavisne institucije i da građani upravo ovim zakonom imaju mogućnost da pokrenu pravni postupak ukoliko ne budu zadovoljni odgovorom Poverenika za informacije od javnog značaja, što je do sada bio slučaj samo u pokretanju upravnog postupka.

Zakon o lobiranju - nov zakon, antikorupcijski preventivni zakon na koji se Srbija obavezala Akcionim planom iz Poglavlja 23. i Preporukom GREKO-a. On povećava transparentnost u procedurama vezanim za donošenje zakona, uredbama i drugim propisima i ovim Prelgom zakona, ono što je najvažnije po mom mišljenju, daje se alat u ruke građanima da kada lobiraju za neki svoj problem u cilju donošenja zakona, to mogu da rade na transparentan način, a državi oružje u borbi protiv korupcije.

Ovim Predlogom zakona postaje vidljivo ko lobira, jer postoji lobistički ugovor koji će biti zaveden i za koji će se plaćati porez i svako može da ima uvid u to.

Dakle, smanjuje se uticaj sive zone. Nema više lobiranja po nekim poluosvetljenim kuloarima. Staje se na put kvazilobistima i neformalnim uticajima na donosioce odluka.

Zakon je definisao veoma jasno i sam proces lobiranja, uslove ko može da se bavi lobiranjem i sam postupak sprovođenja..

Smatram da javnost treba da ima uvid u postupak lobiranja zbog toga đto bi se na taj način otklonile sve predrasude koje su vezane u našem društvu za ovu delatnost.

Naš Predlog zakona je nasličniji slovenačkom Predlogu zakona o lobiranju. Dobro je da uzimamo dobre primere prakse iz regiona. U Crnoj Gori je uveden pre četiri godine. Znači, moći ćemo da razmenjujemo iskustva u ovoj oblasti i da se povezujemo u borbi protiv korupcije, ali smatram da je veoma važno u startu razgraničiti šta je lobiranje, a s druge strane šta lobiranje nije.

Još dve veoma važne napomene za predlog ovog zakona. Mislim da je veoma važna uloga Agencije za borbu protiv korupcije, kao i da lobisti budu iskusni ljudi sa ličnim i profesionalnim integritetom.

Sama odluka jedne zemlje da zakon postoji pokazuje odlučnost te zemlje u borbi protiv korupcije i ovaj zakon, zajedno sa Zakonom o uzbunjivačima i Zakonom o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju kriminala, terorizma i korupcije, treba, po mom mišljenju, da u narednom periodu da značajan doprinos u borbi države Srbije protiv korupcije.

Što se tiče Zakona iz oblasti policije, ministre Stefanoviću, mislim da su ovi zakoni dugo i temeljno pripremani, da imamo niz novih zakona, ali i da imamo izmene i dopune Zakona zbog uočavanja nepravilnosti koje je praksa pokazala. Međutim, ono što je najvažnije za ove zakone iz oblasti i nadležnosti MUP, mislim da će građani Srbije odmah po njihovom stupanju na snagu moći da osete boljitak.

Zakon o platama u policiji će ispraviti unutrašnje nepravilnosti, ali sam sigurna da će uticati i na efikasnost same policije, na njihovu motivaciju, karijerno napredovanje, ali i dodatnu sigurnost za sve zaposlene u MUP i njihove porodice.

Novi zakon o smanjenju rizika od katastrofa akcenat stavlja na prevenciju, na prevazilaženje ograničenja i problema sa kojima smo se do sada suočavali, na unapređenje sistema zaštite od smanjenja rizika, na jačanje postojećih kapaciteta, na integrisano upravljanje, ali i na regionalnu saradnju.

Posle poplava koje su nas zadesile 2014. godine, ništa više nije isto u ovoj oblasti. Postali smo svesni i sigurni da priroda ne bira ni mesto ni vreme kada će nastupiti poplava, požar, klizište, i zbog toga visoka profesionalnost i mogućnost blagovremenog reagovanja mora biti prioritet Sektora za vanredne situacije.

Iskoristiću svoje izlaganje da istaknem da su veoma važne investicije države u ovoj oblasti. Mislim da to mora biti među najvažnijim prioritetima, jer samo na taj način ona dobro poznata maksima da jedan dinar uložen u preventivu smanjuje sedam dinara uloženih u problem kada se on desi.

Zakon o žigosanju oružja. Posle toliko decenija, ponovo imamo mogućnost da oružje žigošemo u svojoj zemlji, da imamo mogućnost da postanemo i regionalni centar u toj oblasti. Mislim da je zbog građana Srbije sve ovo bilo važno istaći i ja ću u danu za glasanje podržati set zakona iz oblasti pravosuđa i Ministarstva unutrašnjih poslova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Drago mi je što se usled neuspešnog pokušaja, doduše malog broja kolega, vraćamo na temu, vraćamo na ono što je na dnevnom redu ovog zasedanja i što je u interesu građana Srbije.

Moj amandman se odnosi na kadrovske resurse, odnosno na integrisano upravljanje u ovoj oblasti u cilju poboljšanja usluga PIO fonda kada je u pitanju ova oblast.

Dakle, konstantno integrisanje procesa upravljanja ljudskim resursima treba da rezultira time da PIO fond uspešno zadovoljava zahteve korisnika i za uslugama i za traženim informacijama.

Moramo imati na umu da u svakom trenutku sposobnost za postizanje postavljenih ciljeva bilo koje organizacije zavisi od koncepta i od plana te organizacije da upravlja razvojem svog intelektualnog kapitala, odnosno ljudskim resursima.

One organizacije koje ovaj proces shvataju dobro, imaju i rezultate i značajne prednosti u odnosu na one organizacije kojima ovo nije primarni cilj. Zato je ključno pitanje šta ćemo sa njima i kako ih podstaći da stvore uslove i unaprede upravljanje ljudskim resursima?

Moj stav je da je to najbolje uraditi zakonskim rešenjem i zbog toga sam podnela amandman kojim se dodaje novi stav 4. u članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, jer smatram da se ovim amandmanom dodato definiše član 2. ovog zakona. Zahvaljujem.

Kada su u pitanju kadrovski resursi, moramo imati u vidu nekoliko aspekata upravljanja ljudskim resursima. Analizu posla, koja podrazumeva definisanje znanja, veština, kapaciteta neophodnih za obavljanje konkretnih poslova, zatim obuku zaposlenih koja se odnosi na stvaranje uslova i proces menjanja određenih znanja, sposobnosti, veština i stavova sa ciljem poboljšanja rezultata u organizaciji i treći, po mom mišljenju veoma važno, nagrađivanje zaposlenih i poboljšanje radnih uslova.

Proces upravljanja ljudskim resursima ima važnu i operativnu i menadžersku funkciju. NJime upravlja služba koja se tim bavi, ali je neophodno da se i cela organizacija zarad postizanja boljih rezultata bavi kadrovskim resursima. Ciljevi upravljanja ljudskim resursima na radnom mestu u neposrednoj vezi su sa rezultatima koje postižu zaposleni, zatim sa produktivnošću sa motivacijom zaposlenih.

Dobro upravljanje ljudskim resursima ne treba da bude komplikovano, ali ni preterano sofisticirano. Zbog toga, shodno planovima koje imaju službe za upravljanje ljudskim resursima, a sa kojima se uvek može kritički razgovarati na ovu temu, smatram da ovo pitanje treba da bude zakonski rešeno i zbog toga sam podnela i amandman na član izmena i dopuna ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, uvaženi ministre, poštovani građani i građanke, sprovođenje zakona i reformi utvrđenih planova, zavisi od ljudi, njihove stručnosti, njihove profesionalnosti i naravno od toga kako se vode i planiraju kadrovski resursi u svim institucijama.

Bez odlučnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bez jasnog sprovođenja plana Vlade Republike Srbije, bez menadžmenta i pravilnog koncepta i pristupa u oblasti ljudskih resursa na svim nivoima, ne bismo postigli ovakve rezultate u ekonomiji i privrednom oporavku Srbije. podsećam da je samo pre pet godina, Srbija bila pred bankrotom, da su ove mere štednje i reformi bile neophodne, da je javni dug bio 78% BDP, da će do kraja ove godine biti ispod 50%, treću godinu za redom imamo višak u budžetu, nezaposlenost je manja od 12% i sve su to parametri koji su doveli do uslova da možemo da povećamo penzije.

Navedeni parametri su pokazatelj sprovođenja jasnih planova Vlade Republike Srbije, ali i dobre kadrovske politike. Moj stav je da se mora konstantno raditi na unapređenju kadrovskih resursa u svim institucijama i da bez obzira na unutrašnja akta, ova oblast mora biti deo zakonskih rešenja. Zbog toga sam i podnela amandman na član 1. Predloga o izmenama i dopunama PIO, jer smatram da ovaj član treba dopuniti stavom 2. koji se odnosi na dalje unapređenje i afirmaciju kadrovskih resursa u PIO Fondu. Hvala

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, za mene je najvažniji humanitarni karakter ovog zakona, jer on donosi mogućnost da pacijent koji čeka na presađivanje organa, a ima ih otprilike u Srbiji oko dve hiljade, ima i veće šanse da nastavi život.

Dakle, ovo je nesumnjivo zakon koji će omogućiti da imamo više donora, da imamo više transplantacija i da teško obolelim građanima na ovaj način omogućimo novi život.

Svakako da humanitarni karakter ovog zakona omogućava i dalji razvoj medicinskih centara u Srbiji, što je i razlog podnošenja mog amandmana. Jer, predlogom ovog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, definiše se, između ostalog i to koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova u toj oblasti.

S obzirom na to da je ova oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje, podnela sam amandman na član 3. ovog zakona, jer smatram da će se i zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omogućiti bolji uslovi u skladu sa savremenim mogućnostima u ovoj oblasti. Zahvaljujem.