Zahvaljujem predsedavajući.

Dobro je što je napokon tzv. i samozvana elita prestala 2012. godine da vodi Srbiju u propast, a kakva su oni elita govori i to, jer elitom smatraju lažnog Zaštitnika građana, propalog predsedničkog kandidata koji je na Pravnom fakultetu u Beogradu na rimskom pravu imao ocenu sedam, iz istorije države i prava osam, iz ustavnog prava 6, iz uvoda u građansko pravo šest, iz krivičnog prava šest, iz političke ekonomije sedam, iz porodičnog prava sedam, iz društveno-političkog sistema osam, iz organizacije udruženog rada šest, iz radnog prava sociologije šest, međunarodnog privatnog prava sedam, građanskog procesnog prava šest.

Za njih je to elita, a nije elita Aleksandar Vučić koji je iz uvoda u građansko pravo imao devet, iz ustavnog prava 10, iz krivičnog prava devet, iz političke ekonomije 10, iz porodičnog prava 10, iz obligacionog osam, iz međunarodnog javnog devet, iz naslednog prava 10, autorskog prava 10, iz društveno-političkog sistema 10, iz organizacije udruženog rada 10, iz međunarodnog privatnog prava 10, građanskog procesnog prava 10.

Ta elita, takozvana, srećom je otišla u prošlost i ta elita neće određivati ni ko će biti elitni predavači na Vojnoj akademiji i ko će našim pitomcima prenositi svoja znanja, i očigledno neće ispuniti želje svojih finansijera i nalogodavaca, a to je da Srbija pređe sa puta neutralne, samostalne i nezavisne zemlje. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dozvolili ste povredu člana 107, 108. i 109. Poslovnika. Možda povredu člana 107. niste mogli da sprečite unapred, ali ste bili dužni da primenite član 108. i član 109. Ovako besprizorno vređanje ovog doma, srpskog naroda, nazivanjem najčestitijih, najvećih, najpoštenijih i najhrabrijih vojnika i generala Republike Srbije koje je ikad imala genocidnim ljudima, vi niste smeli da ostavite nekažnjeno. Ovo je uvreda za svakog čestitog Srbina. Možda je gospođa koja je to izgovorila promenila partiju, ali svoj način razmišljanja očigledno nije. Hvala.

Nemam običaj, uvažene kolege, da predlažem da se neki amandman ne usvoji, ali ovaj amandman zaista ne treba usvojiti jer su Vlada i nadležno ministarstvo prepoznali potrebu da one koji su 2000. godine na juriš otimali radna mesta u organima uprave, donosili stolice od kuće i izbacivali radnike nikada nisu stekli kvalifikaciju, sa sobom nisu doneli ni domaće vaspitanje, niti izgrađene stavove o tome kako radi uprava. Treba ih prevaspitati, treba im pružiti mogućnost posle ovih 17 godina, za koje vreme nisu uspeli da to steknu, da steknu radne navike, da rade u korist građana, a ne mogu da dobiju otkaz jer je to jako komplikovano. Iz tog razloga mislim da ovaj amandman ne treba podržati. O stranačkom zapošljavanju najmanje treba da pričaju oni koji su veterinarske tehničare ubacivali na mesta gde rade diplomirani pravnici, gde su neškolovani izbacivali školovane 2000. godine i do današnjeg dana nisu naučili ništa. Hvala.

Zahvaljujem.

Stvarno ne verujem da predsednik tzv. političke grupacije ni manji procenat ni veće dreke ovakve gluposti i nebuloze može da smisli sam. Pošto mu je očigledno nestalo novca ili nije dovoljno od onoga što otima od svojih odbornika u Čačku i na drugim mestima, sad se izgleda obratio na drugu stranu, da po porudžbini od onih koji ne žele da vide Aleksandra Vulina i koji ne žele neutralnu Srbiju vređa sve što mu padne na pamet i lupa gluposti kakve zaista nisu primerene za ovaj dom.

Zarad istine i javnosti, iako to njemu ne vredi ponavljati, Aleksandar Vulin nije služio vojsku iz zdravstvenih razloga. Završio je Pravni fakultet, državni Pravni fakultet i završio je Nacionalnu akademiju za bezbednost, najvišu srpsku ustanovu kada je u pitanju nacionalna bezbednost.

Ja znam da oni koji su pisali tekst gospodinu ni manji procenat ni veće dreke bi želeli da je Aleksandar Vulin završio kurs u SAD za sprovođenje zakona ili je možda bio u Maršalovom centru za bezbednost u Garmiš-Partenkirhenu kao vlasnik vračarskih pašnjaka, ali za razliku od tih koji su prošli te kurseve, koji su uništili 500 tenkova, 220 oklopnih sredstava, 20.000 lakog naoružanja, 282 tenka T-55, 200 oklopnih transportera, haubice, 1.100 protivavionskih topova, 26 višecevnih bacača. Ova Vlada i Aleksandar Vulin kao ministar odbrane se bore da vrate Vojsku Srbije na mesto koje joj pripada.

Neka oni minimiziraju šta god hoće, ali MIG-ovi su stigli u Srbiji, stići će i S-300, stići će i drugo naoružanje. A to što onima koji plaćaju gospodina ni manjeg procenta ni veće dreke, za kojeg ne glasaju ni njegovi rođaci u selu Vranići, meni je jako žao, želja im se neće ispuniti. Srbija će biti stabilna vojna sila u budućnosti i napredovaće i dalje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Iako nemam običaj, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati, jer ovo je zaista pokušaj da se uskrati pravo deci koja nisu svojom voljom u Republici Srbiji da ovo vreme koje moraju da provedu ovde posvete svom obrazovanju i školovanju. Ovo zaista, ne samo da je nehuman predlog, nego je anticivilizacijski čin i staću na ovim komentarima, jer bojim se da zaslužuju još mnogo ovakvih epiteta. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ja razumem da ponekad ni mojih 180 kilograma ne primetite blagovremeno, ali moram da ukažem na povredu Poslovnika, jer ste dozvolili da se prvo povredi član 103. stav 6. jer na osnovu očigledne zloupotrebe Poslovnika, niste primenili mere koje ste dužni, a to je da izreknete mere iz člana 108. i 111. ovog Poslovnika, i ne samo to, nego u toku replike ili povrede Poslovnika, ja više ne mogu da znam šta je učinjeno od strane govornika, je upotrebljen termin „najezda“ za migrante.

Time je učinjena povreda dostojanstva ovog Doma, jer zna se zašta se koristi termin „najezda“.

Pogotovo bi to trebalo da zna neko ko tvrdi da ima neko obrazovanje koje javno prikazuje da ima.

Ja vas molim da Poslovnik primenjujete doslednije, a pogotovu prema grupaciji od koje se da očekivati i da ne budete previše tolerantni prema njima, jer oni umesto da budu tolerantni, jer im nije smetalo kada su iza njih stali pripadnici LGBT populacije, kada su plakali ambasadorima stranih država, da bi ušli u ovu Skupštinu. To je za očekivati da ne prime uticaj Franke Petre i Ivana Pernara na svoje ponašanje, na svoje istupe u ovoj Skupštini, ali vi ste tu da to sprečite i da koristite ovaj Poslovnik za ono za šta je namenjen. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, PS-NSS-USS će podržati predloge Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji su danas na dnevnom redu.

Pre svega, želim da čestitam Ministarstvu, obzirom da sam pratio ceo proces dolaska do ovih rešenja, na tome što su zaista izuzetan napor u prethodnih godinu dana uložili da ovaj tekst bude ovog kvaliteta i izuzetno primenljiv i koristan za one koji su nama najvažniji, a to su naša deca, kako će ubuduće biti obrazovani i kakvo ćemo obrazovanje njima pružiti, da dođu do ovog rešenja, uvažavajući i sugestije struke.

Onaj ko je to pratio, mogao je da vidi kako su se nacrti zakona, koji su bili u radnoj verziji, menjali nakon svakog od sastanaka, dopisa, komunikacije sa bilo kime ko se mogao smatrati relevantan za pomoć u sačinjavanju svega ovoga.

Prema tome, javna rasprava je ovde jedna od onih koja treba da bude za primer i u svim drugim postupcima, ako radimo zakone koji, tačno je, nisu ni najkrovniji, ali su sistemski zakoni, i oni su zakoni koji su jako važni za budućnost Srbije.

Ono što je dobro i što zasigurno u celoj toj javnoj raspravi, a i iz ove rasprave će proisteći da na krajnji tekst ovog zakona će imati uticaja oni koji imaju dobru volju, dobru nameru prema svemu ovome i imaju dovoljno znanja da pomognu, eventualno i sa amandmanima koji su predloženi da se ponešto koriguje i da se dobije još kvalitetniji tekst od onoga. Siguran sam da u toj grupaciji tih neće biti onih koji ne mogu da računaju ni na podršku svojih kolega sa fakulteta, jer ih nemaju, ni svojih drugova iz vojske, jer ih nemaju i onih koji možda su čak naslutili kao mogućnost, sa svojim visokoumnim znanjem, da uticaj kroz osnivanje obrazovnih ustanova mogu da imaju neke mahinatorsko-manipulatorske vinarijske organizacije koje za sebe mogu da tvrde da imaju jedinstvene patente da u proleće 2007. godine zasade čokote na zemlji koja nije njihova, da u jesen dobiju to zemljište u zakup, pa onda nisu znali ili im je javila strina da se to treba uraditi na vreme i u tom periodu, da bi mogli da ostvare i refundiraju od države 555 hiljada evra.

Ovakve stvari, kada su u pitanju neki budući osnivači ili suosnivači prosvetnih ustanova, ja sam siguran da nema prostora i da se o tome mora povesti računa kada se budu odobravale neke buduće registracije, pa makar to bile i neke kvazi pravno-birotehničke škole iz koje bi moglo da proistekne da nekom padne na pamet da sam sa samim sobom zaključi ugovor sa zelenaškom kamatom od 10%, ili ne daj Bože, da dobije poriv iz predškolske ustanove da izbacuje čoveka iz voza zato što govori engleski jezik.

Ovim Predlogom zakona vi ste sve ovakve moguće budalaštine eliminisali, zatvorili prostor za to i očigledno vrlo iskustveno, na osnovu ovog perioda koji je bio iza nas, krenuli u jednu ozbiljnu reformu i stvaranje jedne ozbiljne podloge da se obrazovanje u Srbiji vrati na mesto koje to zaslužuje.

Meni je veliko zadovoljstvo da sam jedan od onih koji je podsećao još pre više od godinu dana da je vaspitanje nešto što je ključna stvar koja se mora vratiti u obrazovni sistem Republike Srbije.

U ovim zakonskim predlozima vi ste za to stvorili više nego dovoljan prostor, stvorili obavezu, a na svima nama je da obezbedimo uslove i mogućnost da

prosvetni radnici zauzmu svoje mesto u društvenom sistemu, da budu poštovani na način kako su nekad bili poštovani.

Nije samo materijalni status nešto što kod čoveka izaziva zadovoljstvo i volju da radi svoj posao, već je njegov status kakav uživa u svojoj sredini u svom okruženju.

Činjenica da su nesretna vremena koja su bila u proteklom periodu, pogotovo od 2000. do 2012. godine kod nas to poprilično ruiniralo u jednoj besomučnoj trci za nekakvim izmišljenim ocenama po svaku cenu za sopstvenu decu, u stvari problem roditelja koji su na svaki način želeli da dođu do toga da dete u diplomi ima visok prosek ocena, a šta stvarno zna, za šta je osposobljena i koliko je vaspitano da živi u jednom uređenom sistemu, da poštuje druge, da poštuje sebe, to ih nije zanimalo.

Iz tog razloga meni su potpuno jasni pristupi određenim stvarima, a upravo u ovom delu gde u ovom trenutku vi kao ministar, u sledećem nekom drugom periodu možda i neko drugi kao ministar, preuzimate na sebe gotovo ličnu odgovornost za izbor direktora škole. Očigledno je da prevelika sloboda i preveliki uticaj sa samog lokala je bio nešto što nije bilo dobro za školski sistem.

Mislim da ste vrlo precizno definisali sve bolne tačke koje su postojale i postoje u ovom sistemu. Ne kažem da je ovo najidealnije rešenje za sve i ono ne može da bude, jer mnogo toga mi moramo da ispravimo u budućem periodu da bismo ovaj tekst i samo školstvo u bilo kom stepenu, od ovog predškolskog pa do visokoškolskog, doktorskih studija, sticanje magistarskog zvanja podigli na nivo kakav to Srbija i njeni građani zaslužuju.

Ovo preciziranje je neophodno. Neko će reći da je možda i previše normativnosti u svim ovim propisima, da su previše definisana pojedina prava i obaveze, ali ja zaista mislim da ste vi ovde uspeli da jednu stvar zadržite na pravoj liniji, a to je ona nijansa da ovde forma treba da zaštiti suštinu, a ne da sama sebi bude svrha i sama sebi dovoljna.

Ono što nas očekuje očigledno u nekom budućem radu jeste i pitanje udžbenika, koje su ovde moje uvažene kolege pomenule, sa kojima ja moram da se složim. Smatram da ovako šarenolik, neozbiljan i neodgovoran pristup, kakav je tamo pre pet, šest, sedam, deset godina bio kada je u pitanju sačinjavanje udžbenika iz kojih naša deca uče, jednostavno nedopustiv. Svako dete u Srbiji treba da ima priliku da stekne isti nivo znanja. Svako dete u Srbiji treba da ima motivisanog profesora, nastavnika, učitelja da mu u tome pomogne i da uspe onoliko koliko ono može, koliko želi i koliko bude bilo motivisano.

Nijedan od ovih zadataka koji je pred vama nije lagan. Prosto je nemoguće i prosto neprihvatljivo, Srbija je mala zemlja, malo tržište radne snage, da bi se smelo dozvoliti da neko ko završi školu na dva, uslovno da kažem, kraja Srbije, ima diplomu istog zvanja, nema isto znanje i nije učio iz istih udžbenika, nije sticao iste standarde. To je nešto što se mora ispraviti.

Pomenuću još jednu stvar koju sam ovde primetio, a to je da u nekom budućem periodu, kada je u pitanju i sama gradacija tih škola, pa možda tražiti i načina za finansijsku motivaciju nastavnog osoblja koje radi u školama, jesu upravo odnosi i relacije koje treba uspostaviti i između rezultata na maturskim ispitima i ocena koje su učenici dobili u diplomama po završnim razredima osnovne škole ili srednje škole.

Na taj način zaista uporediti, jer ipak maturski ispiti ili male mature i velike mature, oni su uniformni ili približno uniformni za celu Republiku Srbije. NJih treba u budućem periodu uporediti sa onim kakve su ocene imala deca i kako su prošla na tim ispitima. Mislim da je to jedan od ozbiljnih poslova koji je za inspektore, koje ćete imati ovde, i to jeste način da se upravo iz tog segmenta dođe do one pozicije da bi bilo jasno gde je znanje usađeno, gde je ono temeljno, gde je ono dobro, kako da kažem, sažvakano i preneto i usađeno učenicima, bilo kog ranga, a gde je bilo trke za nekakvim izmišljenim prosecima. U tom trenutku kada dostignemo jedan odgovarajući nivo, onda nam verovatno neće trebati ni kvalifikacioni ispiti za srednju školu, ni za fakultete.

Još jedna stvar za koju ćete u praksi imati zasigurno dosta obaveza, ona koju sam ja primetio, a to je da morate povesti računa kada su u pitanju obaveze koje ima nenastavno osoblje. Ovde su u pitanju sekretari škola, koji su pored svih onih obaveza koje su do sada imali dobili obavezu učešća u pravnom delu posla kada su u pitanju javne nabavke. Jednostavno, to treba da bude učešće, ne treba da se prevali sav posao na njih. Mislim da je jako dobro. Svako ko zna sistem prosvete zna koliko u suštini oni administrativno-pravnih obaveza već imaju u odnosu na nekakve druge službe.

Ja vam se zahvaljujem. U ovom trenutku ne želim da vam više oduzimam vremena. Podržaćemo ove zakone i u danu za glasanje glasaćemo za njih. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, povređen je član 107. stav 1, koji kaže – govornik je na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Uvaženi kolega u prethodnom svom istupu, koji vi niste prekinuli, uvredio je ovaj dom rekavši da smo mi dužni da nešto i da nešto moramo da uradimo, da moramo da izbacimo ministra, da moramo da izbacimo izvršnu vlast iz pravosuđa. Ja mislim da je to apsolutno uvreda za ovaj dom, pogotovo od onih koji nisu morali, ali očigledno su dok su vladali hteli, da dovedu Srbiju do ivice propasti i dobro je da uopšte imamo ikakvo školstvo, da imamo ikakvu privredu, jer da su oni ostali još jedan dan na vlasti duže nego što su ostali, verovatno da ni Srbije ne bi postojalo. Izgleda da kako dođe oktobar mesec, njih počne da hvata nekakva čudna inspiracija.

Prema tome, ja vas molim da ubuduće povedete računa o ovakvim stvarima. Ovo što je rečeno je apsolutno uvreda za svakog ko sedi i razmišlja o dostojanstvu ovog narodnog doma. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarici i drugovi, poslanička grupa Pokret socijalista narodne seljačke stranke, Ujedinjene seljačke stranke će podržati sve predložene zakonske izmene, koji ovaj zakon obuhvata. Odnosi se na izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Naime, dosta toga je već i previše rečeno o SPP-u, kako je došlo do toga, ne bih želeo u ovoj fazi da o tome pričam, SPP je nažalost nešto što postoji, nešto što ovu državu obavezuje, ali on ne kaže da se može prolongirati u ovom trenutku primena sporazuma koju je ova država verifikovala i priznala, nego kaže da će u periodu od četiri godine, taj period ističe 1. septembra, uskladiti svoje zakonodavstvo u odnosu na način kako, na kakav strana fizička i pravna lica u ovom trenutku samo fizička lica, državljanin EU mogu da steknu pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu u Republici Srbiji.

Ovo je rešenje po meni je dobro rešenje, daje dovoljno vremena, period od 10 godina je dovoljno dug da se učini nešto što može da bude jako važno u budućem periodu, a to je stvaranje uslova za pravu realizaciju prava preče kupovine, ali o tome ću govoriti kasnije i iz tog razloga, mi ćemo podržati ova zakonska rešenja, iako, neka druga rešenja koja nam nisu u ovom trenutku moguća bi za nas bila daleko prihvatljiva i daleko bliža srcu.

Da li se mora? Mora se nažalost. Država Srbija je ozbiljna država koja je preuzete obaveze, pa makar i od strane onih koji su to radili iz raznoraznih interesa, a najviše ličnih, loše ispregovarali, mora da ih ispoštuje i mora da završi.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, zaista je dosta bilo slušanja raznoraznih naučno-fantastičnih komentara danas, koji nemaju nikakvu podlogu. Vezano za sve ovo, šta je najvažnije? Najvažnije je da je ova rasprava pokazala šta je čija želja i ko je koga u ovaj parlament poslao sa kojom idejom.

Siguran sam da su neke kolege uspele da nas ubede da odložimo donošenje ovog zakona, da bi već 01. septembra notari imali silna posla, kako bi neki tajkuni koji su bukvalno pljačkaškom privatizacijom pootimali najplodniju zemlju po Vojvodini to uspeli da valorizuju i da zemljište iz preduzeća prebace na strana lica i da tako jednostavno dođu do gotovine. To se neće desiti.

Dobro je što se u ovom trenutku ovim zakonom reguliše način kojim će se stvoriti prostor od deset godina, u kojem je, po meni, najvažnija stvar stvaranje fonda iz kojeg bi se realizovalo pravo preče kupovine. Zašto kažem da je to, po meni, jako važno? Zato što država ne sme ispustiti priliku da poljoprivredno zemljište po realnoj tržišnoj ceni otkupi, da ga zatim kroz odgovarajuće procedure, za koje treba pripremiti zakonsku podlogu, ukrupni, jer jedino se državno zemljište može kroz komasaciju u ovom trenutku ukrupnjavati, i time stvoriti realnu podlogu da poljoprivreda u Srbiji počne da staje na noge.

Još jedna stavka koja treba u svemu ovome da dođe na svoje mesto, jeste da upravo to zemljište koje će se na ovakav način upodobiti za efikasnu poljoprivrednu proizvodnju, pod beneficiranim uslovima, pod prihvatljivim uslovima, sa dovoljnim grejs periodom, proda, ustupi, uz kredite, mladim bračnim parovima koji žele da ostanu na selu i da tako pokažemo jednu ozbiljnost, kao što smo je pokazali i u dosadašnjem radu.

Ozbiljnost kada je poljoprivredno zemljište u pitanju, ova Vlada i prethodne vlade koje je nosila SNS sa svojim koalicionim partnerima samo kroz jedan tipičan i lagan primer pokazuju koliko je to bilo ozbiljnije i poštenije i sa jasno izraženom namerom u odnosu na one koji su vladali do 2012. godine.

Naime, 2015. godine privatizovano je preduzeće PIK „Bečej“, koje ima oko tri hiljade hektara zemljišta u svom vlasništvu, i prodato je za 45 miliona evra. Poređenja radi, 2005. godine „Agrounija“, koja ima sedam hiljada hektara zemljišta, prodata je za samo dva miliona evra. I jedno i drugo preduzeće, nekim sticajem okolnosti, privatizovala je i kupila MK grupa. Razlika u ceni je jasna. Hektar zemljišta privatizovan 2015. godine je koštao otprilike oko 15.000 evra, a hektar zemljišta privatizovan 2005. godine je prodat za manje od 300 evra.

Nemojte da mislite da smo mi zaboravili i da su šećerane privatizovane za budzašto, pa je šećerana u Pećincima, koja je plaćena cela dva ili tri evra, sa sobom omogućila besplatno korišćenje više od 100 hektara poljoprivrednog zemljišta takođe MK grupi. Prema tome, ovo jasno govori o tome ko kakav odnos ima prema poljoprivrednom zemljištu, prema poljoprivredi i prema poljoprivrednicima, jer razlika koja je samo u ovome izneta više nego dovoljno govori.

Ovaj zakon je zaista smislen i očigledno jedini moguć. Možda su nekakve varijante bile drugačije, mogući nekakvi drugačiji uslovi, ali se ovo nije moglo rešiti bez donošenja zakona i bez postavljanja određenih uslova. Znate šta je besmisleno? Besmisleno je kada vi objašnjavate da kao pripadnik žutog preduzeća, u vreme kada imate platu od 800 evra, možete da kupite stan u Beču od 800.000 evra. To je besmisleno. Besmisleno je, pa čak je i protivzakonito i krivično delo i šta sve ne, kada iz svojih divljih prerađivačkih kapaciteta prodajete prerađevine ili meso Kliničkom centru Vojvodine.

(Aleksandar Martinović: Au, ko je to radio?)

Pa, žuto preduzeće, ko bi drugi radio u ovoj državi. Ko se diči zlatnim perom i kaže da mu je toliko drago što je potpisao sporazum da kako, čini mi se, reče kolega Orlić je izjavio da taj dotični derikoža Boža ni ruku neće oprati. Pa, ne da neće oprati, on ne može da opere ni ruku, njega ne mogu da operu ni Sava ni Dunav, ni sva voda koja je protekla za ova vremena, jer onaj ko je došao da spava kod tetke na kauču, a sa zlatnim perom potpisao sebi više od 20 miliona evra akcija u jednoj banci, zaista je jako dobro znao šta radi, kako pregovara i zašto je ovako sporazum ispregovaran.

Slažem se sa mojim kolegama, neće se moje kolege možda iz SNS složiti sa ovim, slušajući sve ovo danas, da je otprilike poljoprivredno zemljište najbolje bilo zaštićeno u vreme do 1990. godine, kada je postojala društvena svojina, kada su samo poljoprivredni kombinati mogli da imaju ili zemljoradničke zadruge u vlasništvu poljoprivredno zemljište, a fizička lica ograničena agrarnim maksimumom. Ja se sa setom sećam toga, a možda i priželjkujem, ali realnost je nešto drugo u ovom trenutku gde mi živimo i prema tome se moramo i ophoditi na odgovarajući način.

Poljoprivredno zemljište nažalost nije, kako to neki pogrešno tumače, definisano u sadašnjem Ustavu Srbije, a kada vidite kakav je sporazum, možda ni to nije slučajnost, nije definisan kao dobro od opšteg interesa, ono je ipak ostalo samo kao nepokretnost. Tako da, drage moje uvažene kolege, obzirom da mnogi pričaju o mogućim promenama Ustava, pa se i zalažu, možda treba i kroz promene Ustava razmišljati na koji način definisati status poljoprivrednog zemljišta da bi ono bilo zaštićenije nego što je u ovom trenutku.

Zahvaljujem i ponavljam da ćemo glasati za ovo, jer jednostavno ovo u ovom trenutku sprečava da poljoprivredno zemljište pređe u privatnu svojinu fizičkih lica državljana EU. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imam dva pitanja. Jedno pitanje za Ministarstvo pravde i uslovno rečeno za Ministarstvo finansija, a to je – u kojoj fazi se nalazi postupak vraćanja sredstava Razvojne banke Vojvodine u iznosu od tri miliona evra, koja su kao kredit data firmi „TIV Komerc“, u vlasništvu gospodina Rodića još 2008. godine, a koja je inače obezbeđena hipotekom. To me interesuje iz jednog prostog razloga da vidimo koliko su nam organi efikasni u tom delu i dokle je taj postupak stigao i da vidimo da li su ta sredstva na odgovarajući način bila obezbeđena kada je ovaj kredit i dodeljivan.

Moje drugo pitanje odnosi se prema Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova, a vezano je za to da li su i šta će preduzeti povodom objavljivanja umrlice na kojoj se nalazi ime i lik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, protiv lica koje je tu umrlicu pustilo i objavilo na društvenim mrežama, jer smatram da taj varvarski čin je ujedno i ozbiljno krivično delo i očekujem da organi MUP-a i Ministarstvo pravde budu jako efikasni, jer ako se to dešava predsedniku Republike, onda se može sutra dešavati svakome od nas. Bez obzira koliko to neozbiljno nekada moglo nekome da zvuči, ali apsolutno je uznemiravajuće, preteće, da se bilo ko pojavi na tako nečemu. Ukoliko nismo u mogućnosti da zaštitimo predsednika Republike od takvog vršenja krivičnih dela, šta onda nama običnim građanima Republike Srbije preostaje.

Ujedno bih podsetio da nismo dobili kao poslanička grupa odgovor na pitanje da li su i kakve mere preduzete protiv lica koja su na društvenim mrežama pretile na razno-razne načine, gospodinu Rističeviću, Vučićeviću i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, vrlo je interesantno od nekoga ko je kao pokrajinski sekretar za sport nezakonito delio novac „Slogi“ iz Temerina i „Dinamu 1945“ iz Pančeva slušati kako komentariše postupanje drugih u okviru sportskih klubova, pa valjda sebe prepoznaje i misli da ono što je ona radila rade i drugi kada se nađu kao članovi uprave određenog kluba. Naravno da to nije tačno.

Ono što je opredelilo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo da predloži gospodina Zorana Pašalića, a da isključi gospodina Jankovića kao opciju za razmišljanje jeste u stvari želja za prekidom kontinuiteta jedne apsolutne zloupotrebe funkcije Zaštitnika građana u političke svrhe.



Gospodin Miloš Janković se nikada nije ogradio od nedvosmisleno jasnog političkog delovanja gospodina Saše Jankovića, u vreme dok je bio zaštitnik građana. U dugom vremenskom periodu, samim tim je sebi isključio kao ozbiljnu temu za razmišljanje.

Vrlo interesantno kako se argumenti okreću onako kako govorniku odgovara, ono što je bitno, bitno je da je karijera kao gradskog sudije za prekršaje gospodina Zorana Pašalića počela 2003. godine, kada ga je na tu funkciju izabrala tadašnja republička Vlada. NJegovo napredovanje do v.d. starešine za gradskog sudiju za prekršaje u Beogradu 2008. godine, posle toga starešine kao gradskog sudije za prekršaje je jednostavno pokriveno njegovim rezultatima rada koje je imao, a to je da je u proseku više od 90% odluka koje je u svom radu donosio bilo potvrđeno. Šta ćete više, šta treba više da govori o sposobnosti jednog pravnika u poslu kojim se bavi?

Očigledno je da čak ni 2010. godine, odnosno krajem 2009. godine kada su, gde god su mogli izbacili najbolje i najčestitije sudije iz pravosuđa Srbije, nisu mogli gospodina Pašalića da pomere sa mesta, da ga ne izaberu, jer jednostavno njegovi rezultati su bili takvi da čak ni oni, iako su bili beskrupulozni nisu imali hrabrosti da to urade. Potvrdu da je gospodin Pašalić svoj posao radio kako treba kao gradski sudija za prekršaje, da se ničim nije ogrešio jeste i 2013. odnosno 2010. prvo, a potom i 2013. kada je izabran na predsednika Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu.

To su osnovni razlozi kojima se rukovodio odbor kada je o tome zaključivao. Znači, sve ovo jasno ukazuje na jednu njegovu stabilnost, na to da nije politički obojen ni na koji način i da možemo očekivati da od funkcije Zaštitnika građana neće pretvoriti to u politički bastion, zloupotrebljavati ga za bilo čije potrebe, bilo koje partije, bilo koje stranke, pa čak i za sopstvene. Hvala.

(Marinika Tepić: Replika.)

Izvinjavam se što moram ponovo da oduzimam vreme, i građanima Srbije i vama uvažene kolege, ali bi bilo jako dobro kada bi pripadnici jedne poslaničke grupe pročitali Poslovnik o radu Skupštine, kada bi pročitali Zakon o Zaštitniku građana, i kada bi prestali da iznose neistine o tome kako se odvijala sednica odbora. Kada bi učinili te tri stvari znali bi da danas kandidati nemaju pravo da prisustvuju ovoj sednici i ne bi dovodili u zabludu građane Srbije, ne bi sebe dizali iznad Poslovnika, iznad zakona, insistirajući kako danas, tako i na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na nešto na šta apsolutno nemaju pravo. NJihovo pravo je bilo da postave pitanja, a isto tako je bilo pravo kandidata da li će i na koji način sebe predstaviti na toj sednici. To je ono što se dešavalo na sednici Odbora.

Meni je zadovoljstvo ponovo na isti način ovde nastupa i pristupa svemu ovom, a inače, kada pričamo o tome, i neodgovaranju na pitanja, ja moram reći da je gospodin Krsta Janjušević jako dobro zapazio, da kandidati koji su bili za zaštitnike građana nisu odgovorili na ona pitanja koja su trebala da ih uvuku, već sada da daju političke izjave. Hvala vam.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo Brnabić, nije ni čudo što ste vi glavna meta, ovih dana, napada NATO lobista i NATO fanatika, jer jednostavno izgleda da su od vas očekivali nešto drugo, a ne da politiku Vlade definišete na onim principima na kojima je prethodna Vlada postojala, usaglašena i funkcionisala, a to je osnovno i najvažnije pitanje, pitanje neutralnosti i suvereniteta Republike Srbije.

Nama iz Pokreta socijalista je veliko zadovoljstvo što ste prepoznali rad i uspehe u radu ministra Aleksandra Vulina, i poverili mu, za nas, ne manje važno ministarstvo u odnosu na ono ministarstvo u kojem je do sada radio. Ponavljam da je za nas prioritetno, ono što sam već napomenuo, a to je pitanje neutralnosti, pitanje suvereniteta, i pitanje zaštite najugroženih kategorija stanovništva u ovom trenutku. To je onaj deo političke platforme i programa koji je opredelio PS da učestvuje u svim Vladama, do sada, i opredeljuje ga da nastavi i ovu Vladu, da podržava i da učestvuje aktivno u njenom radu.

To što Aleksandar Vulin neće više biti ministar rada, zapošljavanja, socijalne politike, ne znači da prestaje, na bilo koji način, naše interesovanje i želja da pomognemo maksimalno i doprinesemo što boljem radu tog ministarstva. tako Apsolutno podržavamo ovaj vaš predlog da ga na tom mestu, tako da kažem, nasledi i to ministarstvo preuzme gospodin Đorđević. Verujemo da će, zasigurno, nastaviti tamo gde je Aleksandar Vulin stao i nadograditi taj sistem još bolje. Mi mu stojimo na raspolaganju sa svim idejama i snagom koju nosimo sa sobom.

Ono što želim da kažem, nije čudo da je drugi prioritetni čovek koga napadaju danas NATO lobisti i NATO fanatici, Aleksandar Vulin, jer time što ste predložili Aleksandra Vulina za ministra odbrane, vi ste jasno stavili do znanja da će Srbija nastaviti isključivo politiku vojne neutralnosti.

Čuli smo sve i svašta ovde, od onih koji su svojevremeno, kada je postao direktor Kancelarije za KiM, ga napadali zato što nije sa KiM, a Kancelariju je vodio bolje nego iko pre njega. Kada je postao ministar rada i socijalne politike, pitali su šta će tu kada nije socijalni radnik, a učinio je da se donesu najbolji zakoni iz te oblasti, uradio u socijalnoj zaštiti više za kraće vreme nego bilo ko pre njega.

Kada je preuzeo vođenje migrantske krize, napadali su ga da ne zna ništa o migracijama, a na kraju je ceo svet potvrdio da je Srbija bila i jeste, najuspešnije upravljao migrantskom krizom, da vas podsetim samo, Aleksandar Vulin je jedini ministar rada i socijalne zaštite u Evropi koji se bavio migrantskom krizom. Sve ostale zemlje su rešavanje ovog problema poverile ministarstvima unutrašnjih poslova i odbrane, samo je Srbija to pitanje poverila Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, na čijem je čelu bio Aleksandar Vulin, i opet smo u celoj Evropi bili najbolji i najefikasniji.

Svi oni koji ga danas bezrazložno napadaju, napadaju ga jer je Aleksandar Vulin jednostavno odgovoran, efikasan, sposoban i to je ono što oni njemu ne mogu da oproste nikako. Hvala.