Zahvaljujem predsedavajuća.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi oficiri, pokret socijalista Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, u danu za glasanje podržaće odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i odluku o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama 2016. godine na način kako je to i predloženo.
O značaju ovih odluka, ne treba posebno govoriti, jer Vojska je uvek u Srbiji predstavljala posebno i jako važnu instituciju, koja je uvek bila na diku i ponos ovog naroda i imala svoje posebno značenje u srpskom mentalitetu. To što učestvujete u mnogim operacijama samo potvrđuje da Vojska Srbije polako vraća svoju vrednost i ponovo uspostavlja neke standarde, kriterijume i zadobija poštovanje svih onih s kojima sarađuje na tim vojnim operacijama i koji su stvorili mogućnost da Vojska Srbije tu bude angažovana.
Ne bih da procenjujem koliko je nemerljiv značaj u povratnom smislu sticanja iskustava u tim međunarodnim operacijama, upravo zato što se stiču iskustva koja su važna u odnosima prema svim partnerima koji se tamo nalaze, prema standardima različitim, koji se primenjuju u tim vojnim operacijama. Mislim da je to apsolutno u skladu i sa politikom Vlade Republike Srbije, a to je pitanje koje je jasno definisano vojne neutralnosti i neutralnosti Srbije u svemu ovome.
Veliko mi je zadovoljstvo da ste vi u celosti sve moguće kapacitete koje vojska ima stavili u funkciju saradnje i sa Ruskom Federacijom i sa Kinom i sa SAD, sa zemljama iz regiona, jugoistočne Evrope i svim drugim prijateljskim zemljama i svim onim zemljama kojima je pomoć Vojske Republike Srbije neophodna.
O značaju Vojske ne treba posebno govoriti. Ono što imam kao pitanje za vas ministre ovde, a i predlog, možda o kojem treba razmišljati, više kao pitanje da li se o tome razmišlja i u kom planu – da li Vojska Srbije planira da uvede obavezno služenje vojnog roka i moram izneti svoj lični stav i stav Pokreta socijalista, da je to nešto što smatram da treba učiniti u budućem periodu, čim se za to stvore uslove?
Prvenstveno iz razloga što Vojska bila i ostala jedna vrsta škole života. Nešto što je imalo i svoju vaspitnu ulogu kada su u pitanju mlade generacije, ali i neko ko je svojim postojanjem, svojim obimom i svojom snagom služio da potvrdi stabilnost u zemlji Srbiji, sada kada vidimo koliko je nestabilno područje u našem okruženju, mislim da se ukazuje potreba za jednim takvim vrlo ozbiljnim i temeljnim razmišljanjem.
Unutrašnje potrebe za takvim većim angažovanjem i postojanjem većeg broja vojnika iz civilnog sektora, tako da ga nazovem, se pokazuje i 2014. godine. Zaista, mi iz Obrenovca, možemo da svedočimo tome koliko je bio nemerljiv doprinos Vojske Republike Srbije da se što pre uspostavi red, da se na jedan organizovan, brz i sinhronizovan način izvrši evakuacija, a potom i sanacija svega onoga što je Obrenovac zadesilo.
Tužno je što o snazi Vojske govore oni koji su se u prethodnom periodu trudili da Vojsku svedu na minimum postojanja u zemlji Srbiji, oni koji su se više trudili da pogase kasarne, da unište inžinjerijske jedinice koje su privredi Srbije i svim lokalnim samoupravama jako mnogo značile. Mislim da je to pravac u kojem treba u budućnosti razmišljati, ali ne u dalekoj budućnosti, već u nekom najkraćem mogućem roku krenuti ka toj priči.
Apsolutno podržavamo saradnju sa svima, dokle god je ona usmerena na neutralnost. Ne vidimo ništa loše u tome na koji način je dopremljena humanitarna pomoć bilo kome, naprotiv, čak smo i zadovoljni zbog načina i metodologije kako je to učinjeno kada je u pitanju Sirija, jer to pokazuje samo da Vojska Srbije i Vlada Republike Srbije čvrsto stoji na stanovištu da je Srbija samostalna i neutralna zemlja i da to mora sačuvati u nekoj perspektivi.
Partnerstvo za mir je za nas nešto što je maksimum prihvatljivosti i bliskosti saradnje sa NATO-paktom, preko toga nadamo se da se neće krenuti jer ne možemo da podržimo ulazak u NATO-pakt. Smatramo da to ne može nikada biti jedan civilizacijski čin i čin koji je dobar i poželjan za Republiku Srbiju. Hvala.

Replika, izvinjavam se. Tražio sam repliku.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Neću reklamirati povredu Poslovnika, ali ste ga povredili, jer sam morao da dobijem pravo na repliku pre takozvanog gospodina Milojčića.
Ovde samo danas mogu da zaključim da gospodin Milojčić i DS očigledno nemaju pojma šta je stav stranke, a šta je stav pojedinca. Kod njih je to, verovatno, jedno te isto, kod nas to nije. Stav Pokreta socijalista je da vojni rok treba da bude obavezan i da se ponovo služi.
Ovi koji su još samo od ustanove zvane fudbalski klub trebali da ga prekrste u „hajniken junajted“, kako bi bila kompletna situacija, zaista ne znam kako sebi daju pravo da uopšte bilo šta komentarišu. Kao vladajuća partija srozali su vojsku Srbije na najniže moguće grane, suzili je, upropastili je i danas oni sebi daju za pravo da bilo šta komentarišu.
Treba zaista da se, kako to narod kaže, pokriju ušima, da ćute i da budu manji od makovog zrna, dok neko drugi ispravlja sve gluposti i svinjarije koje su oni napravili. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dugo sam čekao da reklamiram povredu Poslovnika, član 103. stav 4. koja kaže – narodni poslanik je dužan da navede koji član Poslovnika je povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najviše dva minuta.
Tek u trećem javljanju po Poslovniku uvažena koleginica Vjera Radeta se pozvala na član Poslovnika. Mogu da razumem da mi poslanici možemo da se zaboravimo i da propustimo da navedemo član Poslovnika na koji se pozivamo i po kojem reklamiramo povredu, ali vi kao predsedavajući upravo jeste tu da nam skrenete pažnju da se takvi propusti ne smeju dešavati.
Prema tome, bili ste dužni da zatražite od koleginice da navede po kom članu Poslovnika ona diskutuje.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, poslanička grupa PS-NSS-USS će podržati ova dva zakona u danu za glasanje, jer smatramo da su oba ova zakona izuzetno važna za nastavak boljeg gazdovanja od strane države ka prirodnim resursima koje Republika Srbija poseduje.
Ja neću reći nešto što sam ja smislio, ali očigledno da mnogi nisu čuli jednu mudru misao, koja kaže da država nije rešenje problema, već sama po sebi može da predstavlja problem. Država je nešto što treba da pronađe način za rešenje problema. Podržavamo svaku promenu zakona, makar se ona dešavala i na svakih godinu dana, dve godine, jer onog trenutka kad se uoči da nešto nedostaje, da je nešto potrebno, treba ići u ispravke i popravke kada je to moguće, kada nije, onda možda menjati i celokupne zakone.
Ono što je bitno kod ovih izmena i dopuna Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama jeste da on jasnije definiše kroz svoje članove 28, 29. i 30, članove 214a, b) i v). i praktično potpuno štiti imovinu Republike Srbije, ali ne dovodeći u pitanje, ne proizvodivši retroaktivnost zakona koja je nedopuštena na one subjekte koji su kroz postupke privatizacije u nekom periodu kada je to zakon dozvoljavao do 2003. godine, odnosno iz 2003. godine stekli pravo svojine na nečemu što po novom zakonu se ne može steći.
Ovo je očigledno bila nužnost, jer je u praksi proizvodila probleme i ovime se jasno definiše i pravi jedan presek stanja u samim lukama, u svim infrastrukturnim objektima koji se odnose na plovidbu na unutrašnjim vodama.
Jako je važno što je shvaćeno koliko su nam reke nešto na čemu se mora mnogo raditi. Luke su velika perspektiva Republike Srbije i treba stvoriti uslove, a ovim zakonom se to poboljšava, da luke što efikasnije i što funkcionalnije rade i da što više ljudi dobije poslove u lukama.
Videli smo da je stanje samih reka takvo da nam je reka Sava u letnjem periodu gotovo neplovna u jednom svom pretežnom delu. Očekujemo da će se i te stvari regulisati, sa pružanjem mogućnosti da se kroz angažovanje privrednih subjekata, bilo privatnih, bilo državnih, i ovaj deo oblasti regulacije reši.
Dobro je što se sa ovim zakonskim izmenama poseban akcenat stavlja i na oblast ekologije i zaštite samih vodotokova. Nemojmo da zaboravimo da se mnogi veliki gradovi, pa i Beograd, snabdevaju vodom u neposrednoj blizini i okruženju, ako ne i direktno iz samih vodotokova. Mislim da ova preciziranja koja su u ovom zakonu učinjena stvaraju mogućnost da naše reke koje su postale daleko čistije nego što su nekada bile dobiju onu lepu zelenu boju koju svi volimo da vidimo, a da se na njoj odvija privredna delatnost u punom kapacitetu.
Jasno su definisani i odnosi između organa republičkog ranga, autonomne pokrajine i lokalne samouprave, jer i to je u praksi stvaralo određene probleme kada su u pitanju privremene lokacije na kojima se mogao vršiti istovar ili obavljati određena delatnost. Dobro je što se stvaraju uslovi u smislu ekološke zaštite, ali i generalne, ne samo reka, da se daju određeni popusti kada su takse u pitanju za utovare energenata koje smatramo ekološki podobnim energentima.
Ja nisam neko ko je za liberalni kapitalizam, nikada bio, niti ću biti. U ovom zakonu ja i ne vidim prostor koji to otvara i stvara, već vidim prostor koji želi da na jedan jasan način definiše, da upotrebim žargonski izraz, pravila igre na takav način da one budu isključivo i samo u interesu Republike Srbije i građana Republike Srbije, u interesu privrede koju moramo da podignemo na određeni nivo.
Oni koji ne veruju zbog sopstvenih autoprojekcija u poštene tendere, moraju da se pogledaju u ogledalo, pa da se zapitaju zašto ne veruju u poštene tendere, Da li to ne veruju zato što od svojih odbornika uzimaju sve naknade koje primaju i ne uplaćuju ih čak ni na račun stranke, nego ih zadržavaju u sopstvenim džepovima, a vidim da je nekima žao što nisu imali prilike da privatizuju PIM i još neke druge državne ustanove ili državna preduzeća, kao što su privatizovali mnoga brodarska preduzeća koja više ne postoje.
Posebno sam zadovoljan zbog ovog drugog zakona kojim se potvrđuje sporazum, odnosno kojim treba da se potvrdi Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, jer vazdušni saobraćaj, glupo je i govoriti o njegovom značaju, je jako važan za saradnju sa Republikom Korejom, a ovo pokazuje u stvari da zaista idemo ozbiljnim i stabilnim koracima napred, jer nikada Republika Koreja ne bi dostigla svoje privredne uspehe da je zaključivala sporazume koji joj nisu išli u prilog, za koje nije postojao opravdani ekonomski interes. Ovaj interes, u ovom sporazumu je obostrani interes i Srbije i Koreje. Očigledno je da će investicije u Srbiji biti nastavljene.
Jako je važno da što više građana u Srbiji dobije priliku da živi od svog rada i da postepeno stabilizujemo privredu, a samim tim i podignemo opšti nivo življenja.
Podvlačim, u danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon i podržaćemo i u buduće sve neophodne izmene koje su bitne i potrebne da bi se pospešilo njegovo dejstvo. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, poslanička grupa PS-NSS-USS podržaće Predlog ovog zakona, jer smo potpuno svesni razloga bitnosti i hitnosti donošenja ovih propisa. O tome ne bih posebno govorio dalje, jer mislim da ste kroz obrazloženje i uvodni deo dali jasne i iskrene razloge i motive za predlaganje ovih zakonskih izmena.
Ono što želim da kažem jeste da mi je jako žao što kao bitan za nacionalni interes nije svrstana i rasprava o obrazovanju. Evo iz kog razloga, čak bih zaista i iskreno predložio da se iza ovakve sednice kada je obrazovanje u pitanju, zabrane TV prenosi da bi se izbeglo politikanstvo koje očigledno nikako da se zaobiđe ni kod ovih najvažnijih tema koje su nam navodno svima izuzetno važne i izuzetno bitne i svi želimo da doprinesemo da bude što bolje kada je u pitanju obrazovanje.
Obrazovni deo je jedan segment, a ono što mene posebno brine i što očekujem od ovog ministarstva u budućem periodu jeste da obrazovnom sistemu vrati i vaspitnu ulogu. Mislim da je to srž koja je jako važna kada je u pitanju obrazovanje, nekada smo znali da je škola vaspitno-obrazovna ustanova, danas smo to pretvorili samo u tržište rada, fikcije, o mogućim radnim mestima, neispunjene želje ili ispunjene želje, najkraćim putem ili prečicom.
Jasno treba razgraničiti šta je potreba tržišta rada i to je težak posao vašeg Ministarstva, a šta je to što održava kroz državne fakultete, kroz programe koje oni imaju mora da obezbedi za neki budući period predviđajući unapred šta je sve to i u kojoj meri ovoj državi neophodno. Ne samo što je neophodno, nego mora se pružiti mogućnost svakome ko želi da studira, da studira pod istim uslovima i da stekne znanje određenog standarda.
Pitanje standardizacije očigledno je nešto što je loše urađeno sa zakonom iz 2005. godine bez namere da bilo kome šta spočitava. Očigledno je da je bilo na pojedinim visokoškolskim ustanovama ogromnog otpora, tihog ili javnog, uvođenju Bolonje, a neki fakulteti su Bolonju vrlo brzo i efikasno primenili. Na vama je zadatak da procenite šta je to za prethodnih 11 godina bio ključni problem. Zakon ili primena zakona?
Ono što se ne sme dopustiti ni sa novim Zakonom o visokom školstvu i svim novim zakonima kada je obrazovanje u pitanju jeste da ostane bilo šta nedefinisano, nerazjašnjeno i da onda, uslovno rečeno, iznuđeno ovakvim potezima pojedine stvari koriguju. Znam da je to gotovo nemoguća misija, ali se mora tome posvetiti ozbiljna pažnja kako bi se slični metodi korekcije uočenih grešaka u budućnosti izbegli.
Jako je važno da svako ko danas upisuje prvi razred osnovne škole, upisuje srednju školu, želi da upiše ili upisuje fakultet, državni ili privatni, svejedno, ima apsolutnu izvesnost pod kojim uslovima može da studira i da ti uslovi budu vrlo jasni i precizni za svo vreme koje mu se garantuje u tom nekom periodu gde će biti nepromenjeno. To je jako važno, jer onda ne bismo došli u situaciju da sada procenjujemo šta je veća šteta za državu da li to što pojedini studenti koji su studirali na državnim fakultetima iz raznoraznih razloga nisu uspeli da završe u rokovima koji su ranije postavljeni, da li je to veća šteta ili je veća šteta po obrazovni sistem beskonačno produžavanje rokova.
Jako je teško naći tu pravu meru, jer svaki slučaj je jako specifičan za sebe i tu možda i nećete biti pravični prema svakome u predlogu, ili mi nećemo biti pravični prema svakome u tom predlogu nekih novih budućih zakona, ali zakoni moraju biti vrlo jasni i pravični do one more prema svakom koliko je to moguće.
U ovom trenutku mislim da mi nemamo izbora, jer jednostavno, takve stvari su postavljene 2005. godine kako su postavljene, išle su nekim svojim tokovima, nego da ove zakonske izmene usvojimo. Šta ćemo sa amandmanima i kako ćemo se postaviti u odnosu na njih, čućemo nakon rasprave o istima.
Vaspitanje je nešto što podvlačim da nam je nužno. U vreme kada roditelji sve manje imaju vremena za svoju decu, jer smo pomerili radno vreme od devet do pet, nismo kod kuće, nismo u stanju da ih pratimo, škola mora, ne da vrati nekadašnji, pređašnji nivo vaspitne uloge, nego da ga i prevaziđe u pozitivnom smislu. Treba razmisliti i o praktičnim stvarima, kao što su đačke uniforme, uvođenje striktne discipline i reda u školama. Možda nekome izgleda i banalno, ali čak i sa obavezom da se svaka smena u školi započinje postrojavanjem dece, sa intoniranjem himne, ulaskom sa određenim redom i redosledom u školske učionice. O tome neka neko drugi da krajnju ocenu i procenu koliko to ima pozitivnog uticaja kod mladih na jednostavno usađivanje poštovanja prema radu, prema disciplini, a samim tim i prema pravilnom usvajanju onog znanja koje im se nudi.
Upravo iz tog razloga, iako traje tv prenos, molim svoje kolege da danas izbegnu slanje jako ružnih poruka mladima. Znate, ako je već tako, neka budu vrlo u jasni u svojim komentarima. Malopre smo čuli komentar da nam je visoko školstvo nekonkurentno, a onda u sledećoj rečenici da se otimaju za naše visokoškolce, za naše fakultetski obrazovane mlade ljude i nije to ništa novo da su oni koji su moćniji i bogatiji od nas to radili i u davna, davna vremena.
Kompleksno je stanje u zemlji Srbiji i ne možete ga vi rešiti kad je u pitanju stvaranje želje mladih ljudi i podsticanja želje da ostane, osim kroz vaspitni deo, što je takođe jedan od bitnih elemenata koji će uticati sutra na odluku mladog čoveka da li će ostati u svojoj zemlji ili ne, osim onog ekonomskog dela. O tome neko drugi treba da vodi računa. Ali, Vlada kao tim treba da vodi jednu kompaktnu politiku, koja će biti sistematična i stvoriti takve uslove.
Mi od vas očekujemo ozbiljne i korenite promene u obrazovnom sistemu u budućem periodu. Meni su poznata vaša iskustva u praksi, gde ste sve radili i to podvlačim s punim pravom i sa razlogom očekujem da se u Srbiji napokon, kada je obrazovanje u pitanju, nešto ozbiljno pomeri na bolje.
Molim vas uvažene kolege da danas ne šaljemo ružne poruke mladima koji se odlučuju da li će upisati fakultete ili neće neodmerenim izjavama o navodno lažnim diplomama, o navodno lažnim doktoratitima. Pitam se samo da li ste svesni koliko to može uticati na vaspitanje mladih? Ministre, vi možete uticati na vaspitanje omladine za budući period uvođenjem jasnih standarda u škole. Nas ne možete vaspitati. Ja samo mogu da zamolim kolege da povedu računa o tome. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, poslanička grupa PS-NSS-USS će podržati predlog ovog zakona iz sasvim jasnih i razumljivih razloga, shvatajući kao odgovorna politička grupacija važnost ovog zakona za dalju realizaciju projekta završetka autoputa.
Ne bih ulazio u detalje koji su malopre pominjani, ali jednostavno ne mogu da se ne osvrnem na neke neprincipijelne komentare, pogotovo onih koji su učestvovali u gašenju domaćih banaka, koje ni danas nisu čak ni stečajevima do kraja uspele da budu ugašene, za time da nemamo domaći bankarski sistem i da moramo da se oslonimo na strane banke i strane investitore.
Ne mogu da razumem komentar o datim damping cenama, a da ispod tih cena naši građevinci daju još niže cene i pojavljuju se kao podizvođači po damping cenama. To je jednostavno za mene nelogično i ukazuje mi na dve stvari - ili neko namerno uništava preduzeća kojima rukovodi, ili su cene koje naši izvođači očekuju nerealno visoke, nekonkurentne na tržištu, uz svu moju želju da u Srbiji rade i od svih investicija isključivo samo prihoduju domaći izvođači i radnici koji rade u našim firmama.
Možda bismo i ranije završili mnoge puteve da se nismo raspravljali o trasama. Ja danas nemam taj uslovno rečeno teret, jer pravac Obrenovca je u svakom slučaju na koridoru ovog puta i mogu samo da budem nestrpljiv kada će i deonica od Beograda do Obrenovca krenuti da se radi, ali izraziti lokal šovinizam, moram ga tako nazvati, je u prethodnom periodu očigledno mnogo toga remetio. Znate, nisam siguran, da trasa ne ide nekim drugim putem, da neke poslaničke grupe danas ne bi izjasnile da glasaju drugačije u odnosu na ovaj tekst zakona.
Mislim da je to neodgovorno i da mi zaista kao članovi ovog parlamenta treba da se izdignemo iznad nekih lokalnih pogleda i da gledamo Srbiju kao celinu. Za Srbiju je jako važno da razvije infrastrukturu, da razvije puteve, jer, verujte mi, ni investitor „Meita“ ne bi došao u Obrenovac, ne bi se stvorila dobra pozicija za otvaranje novih radnih mesta da ne postoji velika izvesnost da će upravo infrastruktura i autoput, koji mora proći kroz Obrenovac, da nije bio jedan od verovatno odlučujućih faktora da se tu dođe.
Slažem se da je turizam nešto što krasi neke krajeve koji su pomenuti, ali moramo voditi računa i o ravnomernosti. Treba stvoriti uslove sa infrastrukturom da se turizam i poljoprivreda razviju u onim krajevima koji sada trenutno nisu tako dostupni kao neki koji su uspeli da razviju turizam, jer je važno da Beograd ne postane više jedino mesto u kojem se radi i živi, već da stvorimo uslove da ljudi tamo gde su rođeni, tamo gde su navikli, tamo gde žele da ostanu, mogu da od svog rada žive pristojno, kao da se nalaze u samom centru Beograda.
Očekujem da ćemo dobiti potpunu informaciju o tome, ali uz uzimanje potpuno objektivnih elemenata, kao što su ogromne elementarne nepogode ili viša sila, kako se to koristi u nekim drugim prilikama, šta je to stvarni razlog zašto se ipak kasnilo sa svim ovim radovima. Uzeti te objektivne faktore u obzir na jedan prilično realan način, ne zato da bismo tražili i našli isključivo krivca, već da bismo videli gde su propusti, ako ih ima, i za neke buduće faze završetka ovog puta i buduću gradnju infrastrukture predupredili moguća kašnjenja i trpeli posledice koje možda i nisu nužne.
U svakom slučaju, pozdravljam ovakav način finansiranja, jer mislim da je on višestruko koristan za investicije u Srbiji. Siguran sam da je Vlada Republike Srbije svaku takvu priliku iskoristila i treba iskoristiti, a od toga koliko korektno budemo propratili te investicije, koliko budemo odgovorni prema njima, verovatno će nam se to višestruko vratiti i kroz sniženje kamata i kroz nove investicije upravo onih koji dolaze zato što imaju korektne i pristojne namere, da na pristojan način zarade u Srbiji, a ne na ono, što kažem iznuđenu poziciju da nam kamate budu enormno visoke samo zato što smo bili u jednoj fazi dovedeni u situaciju da moramo po svaku cenu da se zadužujemo.
Vi to bolje znate od mene, ja nisam ekspert iz te oblasti i ne bih hteo da ulazim u taj deo, ali su i u tom delu jasni napori republičke Vlade, jer se uspelo nakon ovih izbora da se stvori još jedna pozicija da Srbija potvrdi političku stabilnost, a siguran sam da će se to odraziti i na mogućnost daljih reprograma kredita koji nas čekaju sa nižim kamatama, što će očigledno dati dobre efekte u sanaciji onoga što je ova Vlada dočekala kada se prihvatila ovog ozbiljnog i odgovornog posla. Hvala.

Pomenut je Aleksandar Vulin u pežorativnom smislu.

Prvo, sve što čuveni berač subvencija Vlade Republike Srbije i glavni idejni tvorac „Sablje“ u Srbiji pomene je u pežorativnom smislu. Ja sam siguran da bi Aleksandar Vulin dotičnom gospodinu mogao da održi predavanje iz svake oblasti koja ga zanima, samo pitanje je da li bi on to uspeo ikada da razume i da shvati kao što nikada nećemo mi shvatiti kako je Srbiju zadesilo da se on nađe na mestu predsednika Vlade. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, pred vama se nalazi Predlog autentičnog tumačenja koji se odnosi na član 6. Zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima, privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železara Smederevo d.o.o.“ iz Smederava.
Ovaj predlog je Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja usaglasio na svojoj 2. sednici 3. oktobra 2016. godine, jer se ukazala potreba kako bi se otklonile neke moguće nejasnoće i dileme u primeni predmetnog člana zakona na koji se ovaj Predlog autentičnog tumačenja odnosi.
Naime, odredba člana 6. stav 1. zakona kaže da na zemljištu iznad podzemnih vodova čiji je investitor Železara, Železara ima pravo prolaza i pristup uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljšta da ne ometa upotrebu i održavanje tog objekta, odnosno voda.
Razlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona su moguće nedoumice koje postoje, ili mogu da nastanu oko ove službenosti koja se utvrđuje ovim zakonskim tekstom. Ona se pojavila u kontekstu zaključenog kupoprodajnog ugovora vezano za imovinu Železare, odnosno potrebe uspostavljanja pravne sigurnosti u pogledu pitanja da li će se prava službenosti ustanovljena ovim zakonom prilikom prenosa prava svojine nad podzemnim vodovima određenim u kupoprodajnom ugovoru automatski preneti sa Železare kao dotadašnjeg vlasnika podzemnih vodova na kupca kao budućeg vlasnika podzemnih vodova.
Iako zakonom nije eksplicitno propisano da službenost iz člana 6. stav 1. zakona, na ovakav način automatski prelazi na kupca, jasna je namera zakonodavca da se u sklopu napora da se urede svojinsko pravni odnosi Železare koji su bili neuređeni, u kontekstu samog postupka privatizacije kroz prodaju imovine, uspostave službenosti na zemljištu na kome Železara nema pravo svojine, ili druga odgovarajuća prava, a ima vodove, čime bi se stvorila pravna sigurnost u pogledu odnosa sa vlasnicima zemljišta kroz koje se prostiru vodovi.
Iz tog razloga Odbor je smatrao da je tumačenje nužno i jedino ispravno tumačenje koje je vama danas ovde u izvornom tekstu predloženo jeste da se službenost iz člana 6. stav 1. zakona uspostavljaju u korist svagdašnjeg vlasnika vodova, dakle Železare kao trenutnog vlasnika vodova, ali i svakog budućeg vlasnika predmednih vodova u slučaju kada vodovi kroz određen pravne poslove pređu u svojinu trećih lica i time bi se obezbedilo da i oni automatski steknu pravo službenosti. Samo iz tog razloga, zato što to nije u zakonu eksplicitno navedeno, mogli bi da dođemo do pomalo apsurdne situacije, a to je da pravo budućeg kupca bude na neki način umanjeno ili otežano ostvarivo u odnosu na Železaru.
Pošto to očigledno nije bila namera zakonodavca, već naprotiv, namera je bila da se na jedan konzistentan i trajan način konačno reše imovinsko pravni odnosi u pogledu svega, pa i vodova, jer su vodovi trenutno u svojini Železare i takav način rešenja, kako za sadašnji trenutak, tako i za neki budući trenutak, treba da predstavlja apsolutnu pravnu sigurnost za svakoga ko je ušao u ovaj postupak.
Pogotovo je nužno ovakvo autentično tumačenje, jer zakon nije predvideo obavezan upis prava službenosti iz člana 6. kao uslov njegovog nastanka, a nije ni uobičajeno da uknjižba koja nastaje na osnovu zakonske odredbe mora biti upisana u katastar nepokretnosti i druge javne knjige, jer ona praktično proizvodi sva puna pravna dejstva samim donošenjem zakona.
Iz tog razloga, vratiću se ponovo na tekst, predlažemo da se usvoji autentično tumačenje u kojem navedenu odredbu treba razumeti tako da se njom uspostavlja zakonska stvarna službenost u korist svagdašnjeg vlasnika vodova, čiji je investitor bila „Železara Smederevo“ d.o.o. Smederevo koja je njihova trenutni vlasnik, što znači da službenost prati svojinu na vodovima, te da u slučaju prenosa prava svojine na vodovima sticalac prava svojine na tim vodovima istovremeno i automatski postaje i titular prava službenosti iz člana 6. stav 1. zakona, bez potrebe da se prenos prava službenosti posebno uređuje pravnim poslom.
Takođe ovu odredbu treba razumeti tako da sticanje službenosti iz člana 6. stav 1. zakona, nije potreban upis te službenosti u katastar nepokretnosti ili bilo koje druge javne knjige, već da službenost proizvodi dejstvo direktno na osnovu zakona.
Za sada mislim da je to više nego dovoljno za uvodni deo. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Evo, ukratko, da ne ulazim u ove ekonomske aspekte svega toga. Jedno od pitanja bilo je - da li je ovo brljotina iz ugovora ili zakona? Ovo je posledica neuređenih imovinsko-pravnih odnosa od kad je „Železara Smederevo“ nastala do današnjeg dana.
Kada govorimo o prodaji u stečaju, pre prodaje u stečaju, stečajni upravnik je bio dužan da reguliše sve imovinsko-pravne odnose koje očigledno nije regulisao, znači, da izvrši upis svih prava u korist „Železare Smederevo“ pre nego što je US Steel to kupio. Biću slobodan da prokomentarišem, očigledno da onoga ko je tad u tom trenutku to kupovao nije ni zanimalo šta kupuje, jer izgleda nije imao ni nameru da ozbiljno radi u zemlji Srbiji nego da dok ne završi neka svoja posla samo toliko se zadrži.
Što se tiče komentara vezanih za pitanje stvarnih službenosti, prvo, u tekstu autentičnog tumačenja ne piše – sadašnjeg vlasnika, nego piše – svagdašnjeg vlasnika, svagdašnjeg vlasnika vodova, i to je onaj termin koji zakon poznaje. Stvarna službenost, podsetiću, u pravu ste, članom 51. Zakona o svojinskom pravnim odnosima definisano je da se zasniva pravnim poslom, odlukom državnog organa ili održajem. Mi ovde imamo službenost koja je doneta, zasnovana odlukom državnog organa kroz zakon, a član 52. na koji ste se pozivali kaže da na osnovu pravnog posla stvarna službenost stiče se upisom u javnu knjigu. Znači, kada se stiče pravnim poslom, drugi elemenat je da se izvrši upis u javnu knjigu. Očigledno pravnu sigurnost za svagdašnjeg vlasnika vodova, da će imati i pravo službenosti, jeste samo kroz ovaj dodatak autentičnog tumačenja i na čemu je očigledno i neophodno bilo insistirati.
To se pojavilo kroz tok razgovora, ono koliko ja želim da komentarišem. Ovo je čisto pravni deo, takav kakav jeste i u ovakvoj situaciji, ukoliko želimo pravnu sigurnost svagdašnjeg vlasnika imovine, onda je ovo jedini način da on bude zaštićen na odgovarajući način, kako je to i danas „Železara Smederevo“ zaštićena. Hvala.

Podsetiću vas da se radi o tumačenju člana Zakona koji ima sasvim jasan naziv – Zakon o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železara Smederevo“ D.o.o. Smederevo. Iz samog zakona vrlo jasno proizilazi da se radi isključivo i samo o imovini „Železare Smederevo“, a vezano za član 6. stav 1. čije se autentično tumačenje ovde predlaže. Radi se o vodovima na kojima je investitor bila isključivo i samo „Železara Smederevo“, niko drugi.
„Železara Smederevo“ je na osnovu ovog zakona, ja ću samo jedan deo tog teksta pročitati, da pojasnim, i svima će biti jasno zašto se zakonom moralo rešavati ovo pitanje, jer kompleks „Železare Smederevo“ i svaki detalj koji se odnosi na samu „Železaru Smederevo“ je toliko širok, a uz nasleđe koje postoje poslednjih 40-50 godina, pa i duže, očigledno nije bilo drugog načina da se to na legalniji, zakonitiji, pravičniji, pravedniji i pošteniji način reši.
U članu 7. se kaže da „pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom, stiče se na objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, objektima koji su izgrađeni na osnovu izdate građevinske dozvole od koje je odstupljeno tokom izgradnje, objekte za koje je izdata građevinska dozvola ali nije izdata upotrebna dozvola, na vodovima izgrađenim bez građevinske dozvole kao i na vodovima izgrađenim na osnovu građevinske dozvole od koje je odstupljeno u toku gradnje“, itd, itd.
Podvlačim, ne možemo sad reći da se radi o parovodu koji prolazi, na primer, ja nisam tehničko lice i napraviti tu vrstu specifikacije. Zakon je sam jako jasno predvideo na koji način će se utvrđivati i utvrđuje šta je tačno sve imovina na koju je investitor „Železara Smederevo“, a upravo ovim zakonom je potvrđeno, utvrđeno, pravo „Železare Smederevo“ na pravo službenosti, prolaza i pristupa, uz obavezu držaoca ili vlasnika zemljišta, da ne ometa upotrebu i održavanje tog objekta, odnosno voda. Znači, radi se isključivo o vodovima koji su nužni za rad i funkcionisanje „Železare Smederevo“, na kojima je ona bila investitor, na kojima je ona vlasnik, na osnovu ovoga zakona.
Ova službenost je konstituisana na osnovu zakona. Zakonske službenosti nisu obavezne da budu upisane u nekadašnje zemljišne knjige ili u list nepokretnosti katastra, kako je to današnja situacija, da bi postojale.
Kada je u pitanju pravni posao druge vrste, one moraju da budu upisane da bi bile konstituisane na odgovarajući način. Ne bih sada zaista ovde da držim predavanje na koje se sve načine, mislim da nema potrebe za tim, može steći pravo službenosti, ali da bi kupac bio zaista zaštićen, koji se iako pojavi i ovde zaista stoji „svagdašnjeg kupca“ tih vodova koji su nužni za rad, znači, ne sadašnjeg kupca, možda bi bilo jednostavnije napisati čak njegovo ime, ali ne, ovde je upotrebljena ona klasična zakonska formulacija, svagdašnjeg vlasnika tih vodova, pravo službenosti proističe na osnovu ovog zakona.
Jasna je potpuno intencija prilikom donošenja ovog zakona da se imovina Železare Smederevo prava službenosti, sve one stvari koje su regulisane zakonom zaista jednom za svagda na odgovarajući način ustroje. Da bi se otklonile bilo kakve moguće dileme, da bi budući kupac uživao istu zaštitu koju uživa i Železara Smederevo po osnovu ovog zakona, a što je očigledno bila intencija jer je to sasvim logično da ako nekome prenosite nešto, prenosite pravo svojine, prenosite mu pravo i da koristi, prenosite mu pravo i službenosti, koje inače zna da bude i restriktivno pravo u nekim drugim situacijama, koje se može čak i ukinuti ako prestane potreba za tim, je nešto što proističe iz samog načina na koji je zakon donesen i upućuje da to treba obezbediti. Da bi se otklonila bilo kakva dilema u mogućoj primeni, u zaštiti onoga, pa i vlasnika zemljišta ili korisnika zemljišta, ovo autentično tumačenje može samo izuzetno tome da doprinese, ni malo i ničim neće niti umanjiti, niti ograničiti vlasništvo, bilo poslužnog bilo poglasnog. Nadam se da sam bio jasan.

Gospodine Raduloviću, jako je bilo prijatno 13 minuta slušati šta sve niste uradili kao ministar, da biste na kraju ovde iskazali žaljenje što niste došli u priliku da budete stečajni upravnik nad „Železarom“ Smederevo.
Ako mislite da i u jednom zakonu i u jednom autentičnom tumačenju će neko pobrojati verovatno desetine hiljada parcela i nazive ili imena vlasnika, odnosno korisnika tih parcela, onda se pitam ko je vama ikada dozvolio da vodite stečaj, ali da se ne vraćamo na taj period kada ste imali priliku da budete stečajni upravnik.
Apsolutno je netačno i neistinito da se prava ljudi, preduzeća, države, bilo koga, na bilo koji način ugrožavaju, a odnosi se na one kroz čije zemljište prolaze postavljeni vodovi. Znači, ne radi se ni o kakvim budućim vodovima, zasigurno se ne radi ni o vodovima koji su postavljeni u nekoj bliskoj prošlosti. „Železara“ Smederevo, čak i bez ovog zakona, je održajem stekla pravo službenosti nad tim zemljištem, ali zbog sve naše dugogodišnje aljkavosti, taj posao upisa prava vlasništva, upisa prava službenosti i svega ostalog nije učinjen na vreme.
Ja mogu da podržim jednu vašu tezu. Apsolutno se zalažem za to da se stvari sistemski reše, ali protekli period je jasno pokazao da dok mi ovo sistemski rešimo, „Železara“ bi se verovatno sama srušila od starosti ili bi se dugovi i minusi do te mere nagomilali da ne bi bila više interesantna nikome za kupovinu. Vlada Republike Srbije je očigledno bila prinuđena da posebnim zakonom ili zakonom za posebne slučajeve rešava pitanje imovine i službenosti. Nisam učestvovao u radu Skupštine kada je taj zakon donošen, ali ne bih ovde da držim predavanje, jer nisam neko ko je ikada želeo da bude profesor, i da objašnjavam na koje načine se sve stiče pravo službenosti.
Ponavljam, ne može se ovo tumačenje primeniti ni na jedan jedini slučaj, jer se ovde ne radi o tumačenju Zakona o svojinsko-pravnim odnosima, kao jednog od osnovnih zakona, pa da onda kažemo da može da dobije neku široku primenu, da neko to tumači na drugi način. Ovo je tumačenje koje se odnosi isključivo i samo na član 6. stav 1. Zakona o kojem danas govorimo i apsolutno nije moguća zloupotreba ovog tumačenja nigde, nikada i ni na koji drugi način.
Potpuno je razumljiva bojazan i stav kupca koji očekuje s pravom da bude, onog trenutka kada je preuzeo vlasništvo nad vodovima, zaštićen na isti način kao što je to i „Železara“ Smederevo. Jasno je da je to zakonodavac i hteo.
Jedini cilj ovog tumačenja jeste da upravo obezbedi da kupac za kojeg se svi nadamo i procenjujemo da je neko ko će zaista dobro doneti „Železari „Smederevo bude apsolutno siguran u ono što dobija tim ugovorom o kupovini.
Druga pitanja koja ste postavili iako nije moje, ja ću vas podsetiti da su utorak i četvrtak dani za postavljanje pitanja, tako da ta pitanja koja ste na kraju svog izlaganja postavili, iskoristite priliku sutra ujutru i postavite Vladi Srbije. Ja verujem da će dobiti sigurno adekvatan odgovor. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, neću vam oduzeti previše vremena. Ja jednostavno želim da se u ime odbora i u svoje lično ime zahvalim na nepodeljenoj podršci za donošenje ovog autentičnog tumačenja. Kažem nepodeljenoj podršci, jer večeras nismo čuli ni jedan jedini pravi, opravdani razlog koji bi na bilo koji način doveo u sumnju da nam je nužno potrebno i opravdano usvajanje ovakvog autentičnog tumačenja.
Ako isključimo demagogiju, politikanstvo, bavljenje svim onim što nije tema ovog autentičnog tumačenja večeras, onda nam samo ostaje to da ono što je bio moj lični stav, a i stav većine članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, je u diskusiji koja je juče, od pet sati popodne do ovih sitnih sati, dobila potpunu podršku svih parlamentarnih grupa u ovom parlamentu.
Da li će se to odraziti i u danu za glasanje na isti način? Verovatno da neće, jer demagogija će verovatno učiniti svoje. Ja samo želim da podvučem sledeće, da je bilo jako malo pravničke rasprave, a malo je bilo takve rasprave i na samom odboru. Pitanja koja su postavljana večeras nisu bila pitanja koja su trebala da otklone dilemu da li treba ovo autentično tumačenje usvojiti i izglasati ili ne, već su bila pitanja koja su trebala da otvore prostor za ono što smo slušali u prethodnih sedam, osam sati. Nikakve veze nemaju sa onim što je cilj, razlog i potreba za donošenje ovakvog autentičnog tumačenja.
Tačno je da se država ne gradi za četiri godine. Tačno je da se ne gradi ni za deset. Država Srbija je mnogo godina građena, ali su neki za jako kratko vreme, za 12 godina uspeli da postignu ono što niko nije postigao, a to je da je dovedu do same ivice da bude potpuno razgrađena.
Meni je veliko zadovoljstvo što ćemo ovim stvoriti uslove da 5.000 radnika u Smederevu nastavi da radi, hrani svoje porodice, živi od svog rada i zaista za sve nas koji želimo dobro Srbiji želim i njenim građanima ne treba da postoji nijedna prepreka, pa čak ni da kažemo da je postojala mala dilema koju smo morali da otklonimo, a kada je u pitanju zakon i jedan stav jednog člana čije autentično tumačenje zaokružujemo u ovoj raspravi.
Zahvaljujem vam se još jednom na strpljenju i energiji. Nadam se da ću sledeći put, prvo na odboru kolege imati više vremena i više pažnje, ako postoji nešto sporno ono što je vezano isključivo za pravnu oblast tamo da razjasnimo, a da time ne zamaramo previše građane Srbije i opterećujemo ovaj dom. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, danas smo…
(Milan Lapčević, s mesta: Replika!)