Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažene kolege i koleginice, kao predstavnik odborničkog kluba Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke izjašnjavam se ovde da ćemo mi punog srca glasati za predlog da Maja Gojković bude izabrana za predsednika Skupštine. Ne samo zato što je Maja Gojković jedini predlog, nego je to ubedljivo najbolji predlog koji ova Skupština mogla da da i da iznedri u ovom trenutku.
Maja Gojković je u protekle dve godine svojim izuzetnim entuzijazmom, radom, zalaganjem izuzetno doprinela da ova Skupština radi efikasno, dobro i nadasve u skladu sa zakonima, Ustavom Republike Srbije i Poslovnikom o radu. Neću komentarisati neke stvari, ali neke stvari se ovde ne mogu prenebregnuti. Koliko je Maja Gojković preduzimljiva, koliko je uviđavna i prema predlozima opozicione grupacije upravo govori i ovaj predlog o izboru Anketnog odbora koji će se pozabaviti ovim temama koje su naše kolege iz opozicionih redova pomenuli. Pomenuli, ali su bili dovoljno lenji da ne napišu predlog već da se zadrže samo na komentaru.
Danas smo ovde zaista doživeli, ali potpuno neočekivano, teror manjine nad većinom, a onda po starom dobrom klišeu slušali smo priču o kulturi, o principima, spuštanju tona, sa željom da ovde neke stvari ostanu netaknute i da ostanu nerazjašnjene do kraja, a ima ih poprilično mnogo, jer su sve te stvari pominjane ovde u kontekstu i u trenutku kada se raspravljalo o predlogu za predsednika Skupštine. Ne možemo mi da ih ne povežemo sa zlom namerom, jer da se pričalo samo o predsedniku Skupštine, slušali bismo samo o Maji Gojković. Ovde je danas priča širena i na ono što ne može da bude tema ove tačke dnevnog reda.
Ako pričamo o izbornim krađama danas ne smemo da zaboravimo da je ova skupštinska sala 2000. godine bila spaljena, da su spaljeni listići i da se izborna volja građana Republike Srbije nikada ne može proveriti, prekontrolisati, da se ne može zakonskim putem dokazati da je 2000. godine u oktobru izvršen puč u Srbiji, spaljivanjem listića, uništavanjem Skupštine, maltretiranjem novinara, maltretiranjem svih onih ljudi koji ne misle isto kao oni koji su puč 2000. godine izvršili.
Razumem zašto pojedina gospoda ne žele da se danas govori o fantomkama, ne žele da se govori o proteklim vremenima, jer ono što su uradili za proteklih 12, pa čak i 16 godina je tragedija koja će Srbiji ostaviti dubok trag i trebaće joj mnogo više snage i energije da se to popravi nego što je trebalo gluposti da se učine.
Poštovani i uvaženi predsedavajući, pošto kažete da se obraćam vama, odnosno skrećete mojim kolegama pažnju, ja bih vas zamolio da vi onda podsetite gospođu Sandu Ivić da je ona bila kod vas u demokratskom centru, da je bila veoma daleko od DSS kojoj navodno danas pripada, da je svo vreme bavljenja politikom, pa i do današnjeg dana bila bliska svakom režimu i trudila se da bude uz njega, do te mere da je bila bliska i današnjoj, odnosno pokušala da bude bliska današnjoj vladajućoj garnituri sve do onog trenutka dok Tomislav Nikolić nije odbio da joj da ambasadorsko mesto iako je dostavila svoj CV.
Treba stalno podsećati na sledeću stvar i slažem se da ono što se grbavo rodi, vreme teško ispravlja. Najgrbavija stvar koja u Srbiji se ikada desila je puč 2000. godine i još uvek nismo u situaciji da kažemo da smo sve posledice tog puča uspeli da popravimo.
Zato mi je i jasno zašto se unapred govori i upozorava na govor mržnje svaki put kada se iznose istinite činjenice o onome o čemu se mora jasno govoriti.
Koliko je velika razlika između sadašnje vladajuće stranke i onih koji su nekada vladali, govori i strpljenje da sačekamo da državni organi u zakonitoj proceduri urade što treba da urade, bez peroreza, bez lustracija, bez maltretiranja nedužnih građana.
Mi ne možemo, a i sama gospođa Gojković je jasno rekla da je shvatila kao vrlo pežurativan komentar „kraljica Skupštine“. Ovde imamo jednog kralja, ali imamo kralja stečaja koji verovatno čeka na svoj red da nas zabavi ovde sa cenama kafe u skupštinskom restoranu i možda uvođenjem stečaja i u ovoj Skupštini, ali to ne može da se desi nikako.
Troškovi milionski koji se navodno pominju zbog trajanja ove sednice su daleko od štete koju je kralj stečaja napravio u samo jednom stečaju, prebacujući neosnovana sredstva svojim bliskim saradnicima, koji se čak i danas nalaze u ovoj sali.
Gospodine Mićunoviću, pošto ja nisam nekada siguran da li vi danas uživate dozvoljavajući da samo moje uvažene kolege sa desne strane prave galamu i da ne upotrebite ni jedno zvonce ili vam je to navika iz dvehiljaditih godina, neću više ni oduzimati previše vremena.
Najbolje bi bilo da je nazovi opozicija uopšte imala bilo kakvog kandidata za predsednika Skupštine, pa da smo mi onda mogli da kažemo šta mislimo.
Hvaliti Maju Gojković nema potrebe. Njen rad, njeno zalaganje, njeno angažovanje u prethodne dve godine jasno govori o tome.
Slažem se da je ovaj dom važan i bitan za rad, ali prvo neka se dogovore lideri opozicije hoće li jedinstvo vlasti, hoće li ravnopravnost vlasti, hoće li nečiju dominaciju u svemu tome.
Jasna je zakonodavna funkcija ovog organa, a to što mi u prethodnom periodu i ono što očekujemo i u budućem periodu imamo izuzetno agilnu Vladu, izuzetno angažovanu Vladu, koja priprema zakone, kao ovlašćeni predlagač ih stavlja na dnevni red ove Skupštine, nameće tempo rada, ne zabranjuje bilo kome inicijativu i poziciji i opoziciji da se pozabavi nekim novim zakonskim amandmanima, tekstovima, kompletnim predlozima i da time učini život u Srbiji bar malo boljim.
Srbija je posle ove četiri godine možda ne mnogo bogatija, ali je daleko pravednija zemlja, zemlja koja je stabilizovala svoju privredu i mi očekujemo da će ona krenuti napred, napred će krenuti jednim punim kapacitetom i punim angažovanjem i ovog skupštinskog doma. Hvala.