Dakle, u ovoj sali ima mnogo nekih koji su bili u DS. Mnogi od njih su vrlo konzistentni, oni nisu menjali svoje političko opredeljenje. Oni su prosto ljudi uvek istog političkog opredeljenja, oni su za vlast. Oni ne menjaju političko opredeljenje - ko dođe na vlast, oni su s njim. Prema tome, bilo bi dobro da gospodin i svi drugi koji se budu javljali ne pominju u kontekstu DS. U Demokratskoj stranci su ljudi koji su časni i pošteni, ljudi koji se bore za javni interes. Morate prekinuti više sa tim i prekidati one koji u negativnom kontekstu govore o DS, jer to nije jedna od političkih stranaka, to je institucija demokratije u Srbiji.

Prema tome, molim vas, s obzirom na to da treba da vodite računa o redu u ovoj sali, da povedete računa i o tome. Hvala.

Poštovani građani Srbije, to što smo juče i danas radili to je direktno kršenje zakona, Zakona o državnim praznicima, član 3. i ima dosta pravnika ovde u sali i budućih ministara i oni znaju da se krši zakon, ali ne mare zato što vide da i predsednik Republike to radi svakodnevno, krši Ustav i zakone.

Zakonom je predviđeno, citiram: „U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, osim na Dan pobede koji se praznuje radno“. Dakle, direktno se krši zakon u Skupštini koja donosi zakone.

Vratimo se na ono što je predmet današnje rasprave. Kada su dolazili na vlast, rekli su da će raditi drugačije nego oni pre njih, a sada se stalno pozivaju na to - pa tako su radili oni pre nas. Oni su obećali da će smanjiti broj ministarstava na 15. Danas ih ima 31. To je koliko Nemačka i Francuska zajedno, Švedska jedna ima 10. Rekli su da će smanjiti broj agencija, zavoda, saveta na pedesetak, sada ih ima preko 120. Rekli su da će ukinuti državne sekretare, a ima ih više desetina. Dakle, kada se poredite onda vidite da se poredite sa onim što ste obećavali, a ne da se pozivate - tako je bilo i pre nas.

Kada smo kod 1. maja, još samo da kažem jednu stvar, danas je na „Hepi“ televiziji bio neki gost i omaklo mu se, radi u neko komunalnom preduzeću, kaže - pa eto, mi ne dolazimo na posao, primamo platu. Vidite, oni koji su zaposleni preko SNS-a, njima je svaki dan 1. maj, njima je svejedno da li se slavi 1. maj ili ne.

Što se tiče podataka koji se iznose, oni su proizvoljni, ja ću se pozvati na podatke Republičkog zavoda za statistiku i Eurostata. Dakle, prosečna penzija u periodu od 2001. do 2012. godine je brže rasla od cena - 9,2% godišnje. Od 2012. do 2022. godine cene su brže rasle od prosečne penzije, a zbog čega je kupovna moć prosečne penzije pala za 16,7%. U poslednje tri godine cena hrane se povećala u proseku za 58%. Meso je poskupelo za više od 50%, mleko, jaja, sir za više od 70%, povrće za više od 80%. Dakle, kupovna moć prosečne penzije se smanjila.

Javni dug, kada su rashodi veći od prihoda, naravno da raste. Od 2001. do 2012. godine porastao je sa 14,2 milijarde na 15,5 milijardi, znači 9,7%. Od jula 2012. do jula 2013. godine od 15,5 milijardi evra na 35,1 milijardu evra ili 126%.

Kad pričamo o tome šta je najvažniji i ko je najvažniji faktor proizvodnje, naravno to su ljudi, njihov broj, zdravlje, obrazovanje, starosna struktura. Od 2012. do 2022. godine, broj stanovnika Srbije je pao sa 7,2 na 6,7 miliona. Ima nas za 535 hiljada manje, što je broj stanovnika Novog Sada i Kragujevca, ali to je samo podatak koji je, podatak za upozorenje.

Što se tiče nejednakosti, što jedna od ključnih karakteristika društva u Srbiji i socijalnih prilika, nejednakost najbolje oslikava to da se udžbenici kupuju na kredit, a da se luksuzni stanovi kupuju za keš, i to vam je slika Srbije i to vam je slika nejednakosti najveće u Evropi. Kada je u pitanju siromaštvo, samo ću reći da se čvarci kupuju na komad, a hleb na kriške. To je njima smešno, oni to ne jedu, oni jedu neke druge stvari.

Vrhunac odnosa prema građanima ove zemlje i narodu jeste ono što je Aleksandar Vučić uradio ovih dana kada je ovim ljudima prosto naredio da se održi sednica i da se krši zakon. Pri tome, on je govorio kako, eto, mora više da se radi, a ne manje da se radi, kako je 40 sati malo, a ne da se smanjuje na 35, kao što se smanjuje u Crnoj Gori.

Podsetiću vas da je u Francuskoj 2000. godine radna nedelja smanjena na 35 sati. Godine 2000. Francuzi i Englezi su uradili istraživanja koja su pokazala da se za privredu više isplati da se kraće radi, jer se manje izdvaja za bolovanja i bolesti koje se tim povodom pojavljuju.

Čuveni ekonomista Kejnz, izguglajte, rekao je još u svoje vreme…

… da bi radno vreme trebalo da se smanjuje na 15 do 20 sati nedeljno. To je još Kejnz govorio, a 60-ih je to bilo jedno od ključnih obećanja.

Australijski nacionalni univerzitet je istraživanjem došao do zaključka da je 35 sati rada nedeljno maksimalno radno vreme koje omogućava ljudima da ostanu zdravi. Onda vam se ovde pojavi čovek koji stavi prst na čelo i kaže, bubne o svemu po nešto, pa i o ovome ima svoje mišljenje.

Na kraju, to i može jer se pojavljuje tako često u medijima. Jedini kanal koji ga ne prenosi jeste Dunav - Tisa - Dunav, a svi ostali moraju.

Na kraju, što se tiče borbe protiv korupcije, ovde političare kriminalce ne može da uhvati ni kijavica zbog imuniteta, a pripadnike kriminala mogu da uhvate samo grčevi ili išijas.

Član 86. Sednicu Narodne skupštine saziva predsednik Narodne skupštine pisanim putem, po pravilu, najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice. U tački 2. stoji da se može sazvati i u roku kraćem.

Vaše obrazloženje zbog čega je to moralo da bude kraći rok - zato što je potrebno konstituisati Vladu u vremenu predviđenom za to i zbog toga sazivate u tako kratkom roku ovu sednicu. A šta je to sprečavalo sve vas da se ranije zakaže? Šta vas je sprečavalo toliko dugo, pa mora sada dan za danom da se zakazuje sednice?

Član 27.

Molim vas da vodite računa da vi jeste članica SNS-a, ali ste ovde u funkciji predsednice Skupštine i trebalo bi da vodite računa o tome da štitite poslanike podjednako, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju. Molim vas da ako intervenišete u jednom slučaju kada su u pitanju poslanici opozicione grupacije, da u istom takvom slučaju ili sličnom slučaju reagujete i kada su u pitanju predstavnici većinske grupacije. Molim vas, uskladite kriterijume. Hvala.

Poštovani građani Srbije, uvažene koleginice i kolege, mi smo izašli sa tri zahteva da bismo izašli na izbore, ukoliko bi oni bili bar minimalno slobodni i pošteni.

Vi ste rekli u medijima da su ispunjena sva tri, ja moram reći da nisu ispunjena. Prvi je bio mogućnost kontrole biračkog spiska. Ono što smo dobili jeste samo obećanje. Iskreno se nadam da ćemo dobiti ono što je potrebno, ne zbog nas, nego zbog građana, da se zna tačno ko glasa u državi Srbiji, da se omogući ne samo uvid, nego i kontrola i revizija takvog biračkog spiska i da ono što smo predložili, a to je da građani koji su upisani u poslednjih godinu dana ne mogu glasati na novom biračkom mestu, nego da glasaju tamo gde su glasali i pre preseljenja.

Birački spisak je jedan od ključnih zahteva i mi ćemo insistirati na tome da se nađe način kako da ta komisija koja bi imala uvid, mogućnost revizije i kontrolu radi svoj posao tako da to bude efektivno i da to bude stvarno nešto što ćete uraditi, a ne o tome samo pričati.

Što se tiče medija, mi smo 25. oktobra prošle godine predložili da se članovi REM-a pojedinačno razreše i to je otišlo u proceduru. Mi ćemo, ako je potrebno, ponoviti to, zato što je medijska slika u Srbiji katastrofalna. Mi ćemo podneti ponovo zahtev da se to uradi.

Ja sam vrlo svestan toga da su mediji veoma važni za ovu vlast jer, podsetiću vas, na izbornom mestu u opštini u kojoj je glasao Aleksandar Vučić SNS je izgubila izbore. To je zato što ljudi na njegovom biračkom mestu, u njegovoj opštini, znaju ko je on. Isto je bilo i sa Milošem Vučevićem. E pa, zato služe mediji, da građani ne saznaju ko su njihovi kandidati, ko je Aleksandar Vučić i zato mi tražimo, zahtevamo da mediji budu takvi da građani budu informisani, da građani znaju za koga glasaju, a ne da služe tome da prikrivaju za koga se glasa.

Podsetiću vas, dakle, da je upravo ono što ste pominjali u poređenju Nemačke i Srbije, mislim da je to neprimereno poređenje, zato što i u Nemačkoj sigurno postoje nepravilnosti i neregularnosti i sigurno je da ODIHR ima neke preporuke. Ali ono što razlikuje Nemačku od Srbije jeste što je ovde postojala sistemska krađa. Dakle, postojao je jedan sistem u kojem institucije koje bi trebalo da otklanjaju nepravilnosti i neregularnosti nisu služile tome, nego su institucije bile deo tog poduhvata da se napravi lažna izborna volja, umesto one stvarne.

Da bi izbori bili stvarno slobodni i pošteni, potrebno je, pod broj jedan, da građani znaju koga biraju, a oni to ne mogu da znaju ako imaju zarobljene medije. Zato je taj drugi zahtev koji smo tražili, zahtev koji se tiče ne samo prisustva opozicije u medijima, nego pre svega profesionalizma tih medija, činjenice da oni ne obaveštavaju, ne informišu građane, nego ili prikrivaju neke važne informacije, koje su važne za odlučivanje na izborima, ili ih ne informišu o svim važnim pitanjima. Zato mi tražimo da u tim razgovorima dođemo do ispunjavanja našeg zahteva koji se tiče toga da pre svega javni servis, u skladu sa Ustavom, vrši svoju funkciju, da informiše građane pravovremeno, da ih informiše istinito i da građani znaju šta se dešava. To je ustavna obaveza javnog servisa. Taj javni servis mora ne samo da obezbedi prostor i vreme za opoziciju, ne tražimo mi to samo za opoziciju, mi tražimo da oni informišu građane, da budu u funkciji građana, a ne političke opcije ove ili one.

Ono što je takođe važno, mi dok govorimo o popravljanju izbornih uslova, nama u ovo vreme dok mi o tome govorimo na Vidikovac dolaze neki novi ljudi iz Smedereva, prijavljuju se u Beogradu. Ako ne rešimo ti pitanje biračkog spiska i ako ne sprečimo to što se sada upravo dešava, mi nećemo imati slobodne i poštene izbore i mi ćemo morati da pozovemo na otpor takvom ponašanju. Ukoliko se sve ovo bude svelo na to da mi o tome samo pričamo, a da se ništa efektivno ne dešava, mi ćemo tražiti i zahtevati da se to što pre desi, inače ćemo pozvati i kolege i sve građane da se povuku iz izbornog procesa i da dođemo do onog što im pripada, a to su slobodni i pošteni izbori na drugi vaninstitucionalni način.

Mi kao DS smo bili spremni na sve da dođemo do tih slobodnih i poštenih izbora i nismo rekli da su pokradeni samo u Beogradu, oni su pokradeni u celoj Srbiji. Bili smo spremni da u pritisku, da u borbi za te zahteve, u borbi za slobodne i poštene izbore, učinimo sve što je potrebno da izvršimo i institucionalni i vaninstitucionalni pritisak. Mi smo bili spremni i da vratimo i mandate, bili smo spremni na to i nismo došli na konstitutivnu sednicu upravo iz simboličnih razloga da ne prisustvujemo kada se konstituiše parlament, koji je zasnovan na izbornoj krađi.

Iskreno se nadam da ono što ste obećali, a to je da ćete ispuniti zahteve, da će to u vrlo kratkom vremenskom roku i da se desi. Inače, nećemo hteti ni mi koji smo pristali da idemo na te izbore, nećemo hteti da učestvujemo u svoj toj šaradi. Hvala vam.

Zahvaljujući tome što danas nema fudbalskih utakmica ženskog fudbala, poštovani gledaoci RTS imate priliku da pratite ovo što danas pričamo.

Postaviću prvo pitanja na koja nisam dobio od ranije odgovor. Ko je ubio Vladimira Cvijana, ko je naručilac ubistva, a ko izvršilac?

Ko je ubio Olivera Ivanovića, ko je naručilac ubistva, a ko izvršilac?

Ko je sprečio rušenje objekta na vrhu Kopaonika, ko je dao dozvolu za to?

Ko je naručio, odnosno naredio rušenje u Savamali? To je pitanje za potpredsednika Vlade Sinišu Malog.

Da li će Aleksandar Obradović biti rehabilitovan? To je pitanje za Ministarstvo pravde.

Za predsednika države Aleksandra Vučića – kako će reagovati na ignorisanje njegove molbe da se ukinu rijaliti programi s obzirom da je dobio ovakav odgovor iz „Pinka“ na njegovu molbu da se ukinu rijaliti programi ili je ovo možda zajednička poruka predsednika države i vlasnika TV „Pink“ svima nama koji smo išli tamo da tražimo da se to ispuni?

Za nadležno ministarstvo. Koliko je bilo iskakanja vozova od 2012. godine do danas, a koliko je bilo iskakanja vozova iz šina od kako je izabran za ministra Goran Vesić? I koliko je, taj broj preporučujem da se taj broj koji utvrdimo pošalje da se upiše u Ginisovu knjigu rekorda da ostane zabeleženo.

Koliko poslova brat Ane Brnabić i brat ministarke Kisić Tepavčević imaju sa državom i javnim preduzećima u Srbiji? Na to pitanje bi mogao da odgovori sekretarijat Vlade.

Za ministarstvo prosvete. Koliko je upisanih na Pedagošku akademiju, a koliko na razne fakultete bezbednosti? Da li mislite da ćete moći sa uvozom ljudi iz Bangladeša da rešavate taj problem, kao što se rešava problem u javnim preduzećima?

Pitanje za vas u Skupštini. Kada ćete povisiti plate, ove mizerne plate, ljudima koje su garantovanog minimuma? Dokle će oni ostajati, ako mi moramo da ostajemo do iza ponoći, ne moraju oni da ostaju iza ponoći? Neće ništa faliti da odu malo ranije.

Što se tiče drugih pitanja. Jedno pitanje na koje takođe nisam dobio odgovor. Odnosno dobio sam odgovor, ali nije bio zadovoljavajući. Tiče se sprečavanja slobode kretanja na mitingu SNS u Pančevu. Preformulisaću pitanje. Ko je dao naređenje policajcima koji su obezbeđivali skup da ne reaguju pri očiglednom kršenju ljudskih prava okupljenih građana da napuste skup kada to sami požele? Postoji snimak koji je kružio društvenim mrežama, na kojima se vidi da policajac ne reaguje na poziv građana da im se omogući sloboda kretanja.

Sledeće pitanje. Servisiranje kamata za uzete kredite dostiglo je cifru od gotovo milijardu evra. Molim potpredsednika Vlade Sinišu Malog da nam da tačan podatak, koliko to iznosi? Da li je tačno da čak 10% od toga ide na prateće troškove zaduživanja, što je alarm, jer može ukazivati na potencijalnu korupciju?

Za Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, da nam kaže kolika su godišnja izdvajanja za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu? Ako uporedimo podatke iz ova dva pitanja videćemo da se gotovo preklapa.

Najzad vidimo da se ne odustaje od megalomanskog projekta izgradnje nacionalnog stadiona. Postavljam pitanje, koliko je još stadiona predviđeno da se izgradi širom Srbije i za koga se oni grade, s obzirom da mladi sportisti beže iz Srbije, a da oni koji bi to trebalo da gledaju, takođe beže iz Srbije?

Najpre da naglasim da ono što smo već rekli da imamo toliko amandmana na ovaj zakon, a istovremeno smo rekli da je ovaj zakon neprihvatljiv u celini. To izgleda da je u neskladu jedno s drugim, ali nije, u skladu je, jer s jedne strane kažemo da je ovaj zakon do te mere loš da mora biti ukinut čim budemo imali nezavisno sudstvo, samostalno tužilaštvo i vladavinu prava.

S druge strane, ukazujući amandmanima na pojedine članove ovog zakona, mi ukazujemo do koje mere je taj zakon neprihvatljiv.

Ja ću ovde samo pomenuti jednu stvar. Ovaj amandman govori o tome da je neprihvatljivo da je uslov za sticanje prava na upotrebu profesionalnog naziva, odnosno pravo na obavljanje stručnih poslova utvrđenih ovim zakonom i propisima članstvo u Inženjerskoj komori. Ali, generalno gledajući, ovaj zakon, počevši još od Aristotela, koji je rekao da je zakon dobar samo ako je u interesu građana. Drugim rečima, ako zakon nije dobar, uopšte nije zakon. To se može primeniti upravo na ovaj zakon.

Dakle, mi ovde govorimo o ozakonjenju, drugim rečima, da nešto što nije pod zakonom, treba da se tek ozakoni.

Zbog načina na koji je donet, zbog sadržaja, zbog namere i svrhe, a svrha je da se ovim zakonom ozakoni pljačka Srbije, mi ćemo biti protiv ovog zakona i DS ako bude u prilici da vrši vlast, a biće, voljom građana, omogućiće da postoji vladavina prava i da nezavisno sudstvo stavi van zakona ono što se nepravedno zove zakonom.

Dakle, ovde sam kao poslaničko pitanje postavio Ministarstvu prosvete, pitanje o deci iz Pećinaca, i dobio sam očekivani odgovor, da su deca protivzakonito izbačena iz vrtića i da se protivzakonito drže van vrtića, više od godinu dana. Dakle, postoji potvrda. Oni su jednom upisani, i po zakonu ne treba ponovo da čekaju bilo kakve liste, ili bilo šta drugo. Prema tome, ovde se govori o principu, i potvrđeno je sa više mesta da sam potpuno u pravu kada sam postavio to pitanje i da je Ministarstvo prosvete to potvrdilo. Prema tome, nemojte da izvrćete činjenice, ovo su činjenice koje su potvrđene zvanično.

Dakle, ja sam upravo ukazao na diskriminaciju zbog toga što su roditelji politički nepodobni, a gospodinu Rističeviću molim vas obezbedite prevodioca. On ne razume šta ja pričam.

Dakle, ministarstvo je potvrdilo da su deca protivzakonito izbačena iz vrtića i da se drže godinu dana protivzakonito van vrtića. Čovek koji je to uradio je još tužio roditelje zbog toga. To nema nigde.

Molim vas da gospodinu Rističeviću stvarno obezbedite prevodioca. Hvala.

Da. Po sistemu, takođe, kada je tu šef poslaničkog kluba, mi možemo da delimo vreme, a molim vas da mi ne trošite …

Dobro, da ne gubimo vreme.

Ovde smo danas slušali ljude iz Vlade, iz izvršne vlasti. Prvo, objedinili smo 32 tačke. Demokratska stranka, poslanički klub, ima 12 minuta. Znači kada bi svako od nas samo pročitao o čemu se danas radi, mi bismo potrošili naše vreme, a kamoli da se nešto diskutuje, a da ne govorim o tome što su pomešane i babe i žabe, da se kolokvijalno izrazim, i što treba da raspravljamo o toliko raznorodnim stvarima.

Čuli smo ovde od izvršne vlasti da teče med i mleko, pa bi neko pomislio da je Srbija zemlja pčelarstva i stočarstva. Međutim, nije to baš tako i zato ću pre nego što uđem u konkretnu priču o ovome što su tačke dnevnog reda reći nešto o kontekstu.

Dakle, Srbija je u 2021. godini bila zemlja koja je četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi, mereno po BDP-u i mereno po individualnoj potrošnji, 55% ispod proseka Evropske unije po BDP-u i 47% ispod proseka po potrošnji po stanovniku. Dakle, najveća inflacija posle Mađarske u celoj Evropi, veća inflacija nego u Ukrajini u kojoj se vodi rat. Dakle, ova izvršna vlast je pogubnija po građane nego i sam rat.

Deca od 18 godina su u državi Srbiji najugroženija starosna grupacija i oni su sa stopom rizika od siromaštva od čak 24,2%. U Srbiji 400.000 dece nema sva tri obroka, niti sredstva za higijenu. To je društveni kontekst u kojem se nalazimo, a davanje jednokratne pomoći nije sistem nego pokazatelj, indikator odsustva sistema.

Preko pola miliona stanovnika Srbije je u siromaštvu ili riziku od siromaštva. Svaka peta mlada osoba u Srbiji ili ne radi ili se ne obrazuje ili se stručno ne usavršava. Sa roditeljima i dalje živi 65% mladih od kojih dobija džeparac. To vam je slika Srbije. Oni mladi do 30 godina, većina njih nije u braku i planira da se odseli iz države Srbije, a jedna anketa relevantna je pokazala da čak njih između 70 i 80% se izjasnilo da kada bi bilo u prilici napustilo bi državu Srbiju.

Svaka četvrta mlada osoba u našoj zemlji radi posao za koji se školovala, tek svaka četvrta, a da ne govorimo o emigraciji, da ne govorimo o demografskoj kataklizmi. Zamislite da Srbija ostane bez toliko stanovnika, da se isprazni Novi Sad, Niš, Kragujevac i Jagodina istovremeno. Ne morate da zamišljate, to se desilo od 2013. do 2023. godine. Desilo se to da smo ostali bez skoro milion stanovnika. Dakle, mi ćemo ako se tako nastavi, postati demografska pustinja u srcu Evrope, postaćemo Hazari 21. veka.

Kada govorimo o kontekstu, govorimo i o nejednakosti. Mi smo država sa najvećom nejednakošću u Evropi. Manje od prosečne zarade prima 70% zaposlenih u Srbiji. Najveći poslodavac u Srbiji jeste SNS i ne samo najveći poslodavac, nego i najveći trgovac koji sve to radi i naplaćuje kada su izbori. Kada dođu izbori, i apsurd je da oni koji su najsiromašniji upravo glasaju, ali kada taj izbor dovedete u sklad sa činjenicama, onda vam je jasno zbog čega. Osiromašeni su do te mere da bukvalno razmišljaju kako da opstanu i da za mali novac budu politički i materijalno korumpirani.

U Sloveniji je društvena nejednakost tri puta manja, nego u Srbiji. I ne samo u Sloveniji, nego i u Slovačkoj i u Češkoj. Dakle, 10% onih koji su ispod granice siromaštva. To je ogroman broj ljudi. Sedamdeset posto građana Srbije ima prihode koji su manji od troškova za minimalnu potrošačku korpu. Kako je moguće da zemlja sa tolikim rezervama zlata njeni građani žive toliko loše?

Predsednik Vučić nam je rekao da imamo 38,5 miliona tona zlata. Kada bi svaki stanovnik Srbije dobio po tonu, ostalo bi još preko 30 miliona tona zlata, a svaki bi stanovnik Srbije bio bogatiji, pazite sad, za 60 miliona dolara. Kako je moguće da smo onda toliko siromašni i da je tolika nejednakost?

Dolazimo do nekih odgovora na ta pitanja. Jedan od odgovora jesu botovi. Kaže – šta je problem sa botovima, kaže predsednik države. Ja sam bot. Mi znamo da on jeste bot, jer radi posao za koji nije plaćen, bavi se svojim rejtingom umesto da se bavi ustavnim nadležnostima, obilazi radove, zaobilazi Ustav...

… zaobilazi Ustav i gradi lažnu sliku o sebi…

Govorim o 30 tačaka objedinjenih. Ovo je sve objedinjenih 30 tačaka.