Član 86. Sednicu Narodne skupštine saziva predsednik Narodne skupštine pisanim putem, po pravilu, najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice. U tački 2. stoji da se može sazvati i u roku kraćem.

Vaše obrazloženje zbog čega je to moralo da bude kraći rok - zato što je potrebno konstituisati Vladu u vremenu predviđenom za to i zbog toga sazivate u tako kratkom roku ovu sednicu. A šta je to sprečavalo sve vas da se ranije zakaže? Šta vas je sprečavalo toliko dugo, pa mora sada dan za danom da se zakazuje sednice?

Član 27.

Molim vas da vodite računa da vi jeste članica SNS-a, ali ste ovde u funkciji predsednice Skupštine i trebalo bi da vodite računa o tome da štitite poslanike podjednako, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju. Molim vas da ako intervenišete u jednom slučaju kada su u pitanju poslanici opozicione grupacije, da u istom takvom slučaju ili sličnom slučaju reagujete i kada su u pitanju predstavnici većinske grupacije. Molim vas, uskladite kriterijume. Hvala.

Poštovani građani Srbije, uvažene koleginice i kolege, mi smo izašli sa tri zahteva da bismo izašli na izbore, ukoliko bi oni bili bar minimalno slobodni i pošteni.

Vi ste rekli u medijima da su ispunjena sva tri, ja moram reći da nisu ispunjena. Prvi je bio mogućnost kontrole biračkog spiska. Ono što smo dobili jeste samo obećanje. Iskreno se nadam da ćemo dobiti ono što je potrebno, ne zbog nas, nego zbog građana, da se zna tačno ko glasa u državi Srbiji, da se omogući ne samo uvid, nego i kontrola i revizija takvog biračkog spiska i da ono što smo predložili, a to je da građani koji su upisani u poslednjih godinu dana ne mogu glasati na novom biračkom mestu, nego da glasaju tamo gde su glasali i pre preseljenja.

Birački spisak je jedan od ključnih zahteva i mi ćemo insistirati na tome da se nađe način kako da ta komisija koja bi imala uvid, mogućnost revizije i kontrolu radi svoj posao tako da to bude efektivno i da to bude stvarno nešto što ćete uraditi, a ne o tome samo pričati.

Što se tiče medija, mi smo 25. oktobra prošle godine predložili da se članovi REM-a pojedinačno razreše i to je otišlo u proceduru. Mi ćemo, ako je potrebno, ponoviti to, zato što je medijska slika u Srbiji katastrofalna. Mi ćemo podneti ponovo zahtev da se to uradi.

Ja sam vrlo svestan toga da su mediji veoma važni za ovu vlast jer, podsetiću vas, na izbornom mestu u opštini u kojoj je glasao Aleksandar Vučić SNS je izgubila izbore. To je zato što ljudi na njegovom biračkom mestu, u njegovoj opštini, znaju ko je on. Isto je bilo i sa Milošem Vučevićem. E pa, zato služe mediji, da građani ne saznaju ko su njihovi kandidati, ko je Aleksandar Vučić i zato mi tražimo, zahtevamo da mediji budu takvi da građani budu informisani, da građani znaju za koga glasaju, a ne da služe tome da prikrivaju za koga se glasa.

Podsetiću vas, dakle, da je upravo ono što ste pominjali u poređenju Nemačke i Srbije, mislim da je to neprimereno poređenje, zato što i u Nemačkoj sigurno postoje nepravilnosti i neregularnosti i sigurno je da ODIHR ima neke preporuke. Ali ono što razlikuje Nemačku od Srbije jeste što je ovde postojala sistemska krađa. Dakle, postojao je jedan sistem u kojem institucije koje bi trebalo da otklanjaju nepravilnosti i neregularnosti nisu služile tome, nego su institucije bile deo tog poduhvata da se napravi lažna izborna volja, umesto one stvarne.

Da bi izbori bili stvarno slobodni i pošteni, potrebno je, pod broj jedan, da građani znaju koga biraju, a oni to ne mogu da znaju ako imaju zarobljene medije. Zato je taj drugi zahtev koji smo tražili, zahtev koji se tiče ne samo prisustva opozicije u medijima, nego pre svega profesionalizma tih medija, činjenice da oni ne obaveštavaju, ne informišu građane, nego ili prikrivaju neke važne informacije, koje su važne za odlučivanje na izborima, ili ih ne informišu o svim važnim pitanjima. Zato mi tražimo da u tim razgovorima dođemo do ispunjavanja našeg zahteva koji se tiče toga da pre svega javni servis, u skladu sa Ustavom, vrši svoju funkciju, da informiše građane pravovremeno, da ih informiše istinito i da građani znaju šta se dešava. To je ustavna obaveza javnog servisa. Taj javni servis mora ne samo da obezbedi prostor i vreme za opoziciju, ne tražimo mi to samo za opoziciju, mi tražimo da oni informišu građane, da budu u funkciji građana, a ne političke opcije ove ili one.

Ono što je takođe važno, mi dok govorimo o popravljanju izbornih uslova, nama u ovo vreme dok mi o tome govorimo na Vidikovac dolaze neki novi ljudi iz Smedereva, prijavljuju se u Beogradu. Ako ne rešimo ti pitanje biračkog spiska i ako ne sprečimo to što se sada upravo dešava, mi nećemo imati slobodne i poštene izbore i mi ćemo morati da pozovemo na otpor takvom ponašanju. Ukoliko se sve ovo bude svelo na to da mi o tome samo pričamo, a da se ništa efektivno ne dešava, mi ćemo tražiti i zahtevati da se to što pre desi, inače ćemo pozvati i kolege i sve građane da se povuku iz izbornog procesa i da dođemo do onog što im pripada, a to su slobodni i pošteni izbori na drugi vaninstitucionalni način.

Mi kao DS smo bili spremni na sve da dođemo do tih slobodnih i poštenih izbora i nismo rekli da su pokradeni samo u Beogradu, oni su pokradeni u celoj Srbiji. Bili smo spremni da u pritisku, da u borbi za te zahteve, u borbi za slobodne i poštene izbore, učinimo sve što je potrebno da izvršimo i institucionalni i vaninstitucionalni pritisak. Mi smo bili spremni i da vratimo i mandate, bili smo spremni na to i nismo došli na konstitutivnu sednicu upravo iz simboličnih razloga da ne prisustvujemo kada se konstituiše parlament, koji je zasnovan na izbornoj krađi.

Iskreno se nadam da ono što ste obećali, a to je da ćete ispuniti zahteve, da će to u vrlo kratkom vremenskom roku i da se desi. Inače, nećemo hteti ni mi koji smo pristali da idemo na te izbore, nećemo hteti da učestvujemo u svoj toj šaradi. Hvala vam.

Zahvaljujući tome što danas nema fudbalskih utakmica ženskog fudbala, poštovani gledaoci RTS imate priliku da pratite ovo što danas pričamo.

Postaviću prvo pitanja na koja nisam dobio od ranije odgovor. Ko je ubio Vladimira Cvijana, ko je naručilac ubistva, a ko izvršilac?

Ko je ubio Olivera Ivanovića, ko je naručilac ubistva, a ko izvršilac?

Ko je sprečio rušenje objekta na vrhu Kopaonika, ko je dao dozvolu za to?

Ko je naručio, odnosno naredio rušenje u Savamali? To je pitanje za potpredsednika Vlade Sinišu Malog.

Da li će Aleksandar Obradović biti rehabilitovan? To je pitanje za Ministarstvo pravde.

Za predsednika države Aleksandra Vučića – kako će reagovati na ignorisanje njegove molbe da se ukinu rijaliti programi s obzirom da je dobio ovakav odgovor iz „Pinka“ na njegovu molbu da se ukinu rijaliti programi ili je ovo možda zajednička poruka predsednika države i vlasnika TV „Pink“ svima nama koji smo išli tamo da tražimo da se to ispuni?

Za nadležno ministarstvo. Koliko je bilo iskakanja vozova od 2012. godine do danas, a koliko je bilo iskakanja vozova iz šina od kako je izabran za ministra Goran Vesić? I koliko je, taj broj preporučujem da se taj broj koji utvrdimo pošalje da se upiše u Ginisovu knjigu rekorda da ostane zabeleženo.

Koliko poslova brat Ane Brnabić i brat ministarke Kisić Tepavčević imaju sa državom i javnim preduzećima u Srbiji? Na to pitanje bi mogao da odgovori sekretarijat Vlade.

Za ministarstvo prosvete. Koliko je upisanih na Pedagošku akademiju, a koliko na razne fakultete bezbednosti? Da li mislite da ćete moći sa uvozom ljudi iz Bangladeša da rešavate taj problem, kao što se rešava problem u javnim preduzećima?

Pitanje za vas u Skupštini. Kada ćete povisiti plate, ove mizerne plate, ljudima koje su garantovanog minimuma? Dokle će oni ostajati, ako mi moramo da ostajemo do iza ponoći, ne moraju oni da ostaju iza ponoći? Neće ništa faliti da odu malo ranije.

Što se tiče drugih pitanja. Jedno pitanje na koje takođe nisam dobio odgovor. Odnosno dobio sam odgovor, ali nije bio zadovoljavajući. Tiče se sprečavanja slobode kretanja na mitingu SNS u Pančevu. Preformulisaću pitanje. Ko je dao naređenje policajcima koji su obezbeđivali skup da ne reaguju pri očiglednom kršenju ljudskih prava okupljenih građana da napuste skup kada to sami požele? Postoji snimak koji je kružio društvenim mrežama, na kojima se vidi da policajac ne reaguje na poziv građana da im se omogući sloboda kretanja.

Sledeće pitanje. Servisiranje kamata za uzete kredite dostiglo je cifru od gotovo milijardu evra. Molim potpredsednika Vlade Sinišu Malog da nam da tačan podatak, koliko to iznosi? Da li je tačno da čak 10% od toga ide na prateće troškove zaduživanja, što je alarm, jer može ukazivati na potencijalnu korupciju?

Za Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, da nam kaže kolika su godišnja izdvajanja za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu? Ako uporedimo podatke iz ova dva pitanja videćemo da se gotovo preklapa.

Najzad vidimo da se ne odustaje od megalomanskog projekta izgradnje nacionalnog stadiona. Postavljam pitanje, koliko je još stadiona predviđeno da se izgradi širom Srbije i za koga se oni grade, s obzirom da mladi sportisti beže iz Srbije, a da oni koji bi to trebalo da gledaju, takođe beže iz Srbije?

Najpre da naglasim da ono što smo već rekli da imamo toliko amandmana na ovaj zakon, a istovremeno smo rekli da je ovaj zakon neprihvatljiv u celini. To izgleda da je u neskladu jedno s drugim, ali nije, u skladu je, jer s jedne strane kažemo da je ovaj zakon do te mere loš da mora biti ukinut čim budemo imali nezavisno sudstvo, samostalno tužilaštvo i vladavinu prava.

S druge strane, ukazujući amandmanima na pojedine članove ovog zakona, mi ukazujemo do koje mere je taj zakon neprihvatljiv.

Ja ću ovde samo pomenuti jednu stvar. Ovaj amandman govori o tome da je neprihvatljivo da je uslov za sticanje prava na upotrebu profesionalnog naziva, odnosno pravo na obavljanje stručnih poslova utvrđenih ovim zakonom i propisima članstvo u Inženjerskoj komori. Ali, generalno gledajući, ovaj zakon, počevši još od Aristotela, koji je rekao da je zakon dobar samo ako je u interesu građana. Drugim rečima, ako zakon nije dobar, uopšte nije zakon. To se može primeniti upravo na ovaj zakon.

Dakle, mi ovde govorimo o ozakonjenju, drugim rečima, da nešto što nije pod zakonom, treba da se tek ozakoni.

Zbog načina na koji je donet, zbog sadržaja, zbog namere i svrhe, a svrha je da se ovim zakonom ozakoni pljačka Srbije, mi ćemo biti protiv ovog zakona i DS ako bude u prilici da vrši vlast, a biće, voljom građana, omogućiće da postoji vladavina prava i da nezavisno sudstvo stavi van zakona ono što se nepravedno zove zakonom.

Dakle, ovde sam kao poslaničko pitanje postavio Ministarstvu prosvete, pitanje o deci iz Pećinaca, i dobio sam očekivani odgovor, da su deca protivzakonito izbačena iz vrtića i da se protivzakonito drže van vrtića, više od godinu dana. Dakle, postoji potvrda. Oni su jednom upisani, i po zakonu ne treba ponovo da čekaju bilo kakve liste, ili bilo šta drugo. Prema tome, ovde se govori o principu, i potvrđeno je sa više mesta da sam potpuno u pravu kada sam postavio to pitanje i da je Ministarstvo prosvete to potvrdilo. Prema tome, nemojte da izvrćete činjenice, ovo su činjenice koje su potvrđene zvanično.

Dakle, ja sam upravo ukazao na diskriminaciju zbog toga što su roditelji politički nepodobni, a gospodinu Rističeviću molim vas obezbedite prevodioca. On ne razume šta ja pričam.

Dakle, ministarstvo je potvrdilo da su deca protivzakonito izbačena iz vrtića i da se drže godinu dana protivzakonito van vrtića. Čovek koji je to uradio je još tužio roditelje zbog toga. To nema nigde.

Molim vas da gospodinu Rističeviću stvarno obezbedite prevodioca. Hvala.

Da. Po sistemu, takođe, kada je tu šef poslaničkog kluba, mi možemo da delimo vreme, a molim vas da mi ne trošite …

Dobro, da ne gubimo vreme.

Ovde smo danas slušali ljude iz Vlade, iz izvršne vlasti. Prvo, objedinili smo 32 tačke. Demokratska stranka, poslanički klub, ima 12 minuta. Znači kada bi svako od nas samo pročitao o čemu se danas radi, mi bismo potrošili naše vreme, a kamoli da se nešto diskutuje, a da ne govorim o tome što su pomešane i babe i žabe, da se kolokvijalno izrazim, i što treba da raspravljamo o toliko raznorodnim stvarima.

Čuli smo ovde od izvršne vlasti da teče med i mleko, pa bi neko pomislio da je Srbija zemlja pčelarstva i stočarstva. Međutim, nije to baš tako i zato ću pre nego što uđem u konkretnu priču o ovome što su tačke dnevnog reda reći nešto o kontekstu.

Dakle, Srbija je u 2021. godini bila zemlja koja je četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi, mereno po BDP-u i mereno po individualnoj potrošnji, 55% ispod proseka Evropske unije po BDP-u i 47% ispod proseka po potrošnji po stanovniku. Dakle, najveća inflacija posle Mađarske u celoj Evropi, veća inflacija nego u Ukrajini u kojoj se vodi rat. Dakle, ova izvršna vlast je pogubnija po građane nego i sam rat.

Deca od 18 godina su u državi Srbiji najugroženija starosna grupacija i oni su sa stopom rizika od siromaštva od čak 24,2%. U Srbiji 400.000 dece nema sva tri obroka, niti sredstva za higijenu. To je društveni kontekst u kojem se nalazimo, a davanje jednokratne pomoći nije sistem nego pokazatelj, indikator odsustva sistema.

Preko pola miliona stanovnika Srbije je u siromaštvu ili riziku od siromaštva. Svaka peta mlada osoba u Srbiji ili ne radi ili se ne obrazuje ili se stručno ne usavršava. Sa roditeljima i dalje živi 65% mladih od kojih dobija džeparac. To vam je slika Srbije. Oni mladi do 30 godina, većina njih nije u braku i planira da se odseli iz države Srbije, a jedna anketa relevantna je pokazala da čak njih između 70 i 80% se izjasnilo da kada bi bilo u prilici napustilo bi državu Srbiju.

Svaka četvrta mlada osoba u našoj zemlji radi posao za koji se školovala, tek svaka četvrta, a da ne govorimo o emigraciji, da ne govorimo o demografskoj kataklizmi. Zamislite da Srbija ostane bez toliko stanovnika, da se isprazni Novi Sad, Niš, Kragujevac i Jagodina istovremeno. Ne morate da zamišljate, to se desilo od 2013. do 2023. godine. Desilo se to da smo ostali bez skoro milion stanovnika. Dakle, mi ćemo ako se tako nastavi, postati demografska pustinja u srcu Evrope, postaćemo Hazari 21. veka.

Kada govorimo o kontekstu, govorimo i o nejednakosti. Mi smo država sa najvećom nejednakošću u Evropi. Manje od prosečne zarade prima 70% zaposlenih u Srbiji. Najveći poslodavac u Srbiji jeste SNS i ne samo najveći poslodavac, nego i najveći trgovac koji sve to radi i naplaćuje kada su izbori. Kada dođu izbori, i apsurd je da oni koji su najsiromašniji upravo glasaju, ali kada taj izbor dovedete u sklad sa činjenicama, onda vam je jasno zbog čega. Osiromašeni su do te mere da bukvalno razmišljaju kako da opstanu i da za mali novac budu politički i materijalno korumpirani.

U Sloveniji je društvena nejednakost tri puta manja, nego u Srbiji. I ne samo u Sloveniji, nego i u Slovačkoj i u Češkoj. Dakle, 10% onih koji su ispod granice siromaštva. To je ogroman broj ljudi. Sedamdeset posto građana Srbije ima prihode koji su manji od troškova za minimalnu potrošačku korpu. Kako je moguće da zemlja sa tolikim rezervama zlata njeni građani žive toliko loše?

Predsednik Vučić nam je rekao da imamo 38,5 miliona tona zlata. Kada bi svaki stanovnik Srbije dobio po tonu, ostalo bi još preko 30 miliona tona zlata, a svaki bi stanovnik Srbije bio bogatiji, pazite sad, za 60 miliona dolara. Kako je moguće da smo onda toliko siromašni i da je tolika nejednakost?

Dolazimo do nekih odgovora na ta pitanja. Jedan od odgovora jesu botovi. Kaže – šta je problem sa botovima, kaže predsednik države. Ja sam bot. Mi znamo da on jeste bot, jer radi posao za koji nije plaćen, bavi se svojim rejtingom umesto da se bavi ustavnim nadležnostima, obilazi radove, zaobilazi Ustav...

… zaobilazi Ustav i gradi lažnu sliku o sebi…

Govorim o 30 tačaka objedinjenih. Ovo je sve objedinjenih 30 tačaka.

Molim vas, ne upadajte mi u reč.

Molim vas, ne prekidajte me.

Vraćam se na dnevni red. Dajem kontekst za sve ovo.

Dakle, botovi su zaposleni u centrima za socijalni rad i zato nisu mogli da vide pedofila u vrtiću vaspitačice koje rade tamo, jer su botovale u radno vreme. Prosvetni radnici rade za dva, tri puta manju platu od botova. Lekari i sestre odlaze iz Srbije, jer nema dovoljno novca za njih i za botove i zato se zadužujemo i otuda novi zajmovi.

Kaže se, vi ste protiv gradnje puteva. Ne, mi hoćemo puteve, ali po kojoj ceni? Mi hoćemo da se neki drugi ne ugrađuju. Hoćemo da naše firme rade. Oficiri beže u Nemačku da voze kamione zato što se pare koje se uzimaju za zajmove daju za botove, umesto za njih.

Koliko je zaposlenih, koji su fiktivno zaposleni i koji botuju, koji rade nešto što im nije posao? Zato su male plate prosvetnim radnicima, zato su male plate vaspitačima, zato su male plate u zdravstvu. Zbog njih vi svi pobrojani i još mnogi drugi primate manje plate, a mi se zadužujemo da bismo brinuli o rejtingu vladajuće stranke.

Botovi dobijaju više novca nego što se izdvaja za lečenje dece. Dvadeset i pet puta više novca se izdvaja za botove nego za lečenje dece. Sto miliona evra godišnje za botove. Za moj rejting i svu našu decu. To su izračunali neki ljudi koji su se bavili ovih dana tim problemom. Kvalitet i dužina života pokazuju u kakvoj državi živimo i na šta se troše zajmovi i zaduživanja koja uzimamo.

Reći su vam da je smrtnost u populaciji između 45 i 60 godina deset puta veća nego u zemljama EU. Mi se bavimo ovde time da li je potrebno da se uvede odgovornost u naše društvo. Ova vlast ne štiti svoje građane, nego štiti svoje privilegije.

Kada se aflatoksin poveća onda se promeni zakon i onda se vi poštovani građani trujete po zakonu. Više nije van zakona, sada se trujete po zakonu. Kada se dogodi povećano nasilje u školama, onda se skrati škola, školska godina.

Dakle, kažu nam botovi idite iz Srbije ako vam se ne sviđa. To su ovi što su plaćeni od naših para da rade za pojedine stranke. Dakle, nikada nećemo da idemo iz ove zemlje. Otići će oni, upravo oni koji novac svih građana koriste za neke druge stvari, a ne za ono za šta su plaćeni.

Borislav Pekić nije hteo da napusti zatvor kada je bio u Sremskoj Mitrovici, kada je trebalo da izađe iz zatvora, nisu mu vratili olovku koju je ostavio pre nego što je ušao u zatvor i rekao je – zakon se brani na malim stvarima. I potpuno je u pravu. Zakoni se brane na malim stvarima, a na velikim stvarima, na krupnim prevarama, na krupnim pljačkama, tu se brani država. Izgubićemo državu ako se uskoro ne procesuiraju svi oni koji su pljačkali državu Srbiju.

Paralizovana i država, institucije, javna preduzeća, bazeni. Da li je tačno, kao što pišu neki građani da u Crvenki, oni koji su članovi SNS ne plaćaju ništa, a ovi ostali moraju 200 dinara? Da li je to tačno? Da li je moguće da smo do toga došli? Da li je moguće?

Na osnovu anketa i nekih statističkih podataka kaže se da je za pristojan život potrebno između 112.000 i 168.000 hiljada dinara. Dakle, mi nismo bedni i siromašni. Mi jednostavno nismo pristojni. Nemamo dovoljno novca. Nemamo dovoljno novca zato što se rasipamo. Mi ne bismo uzimali ove zajmove, ne bismo se zaduživali, ne bismo plaćali nestručnost u javnim preduzećima da je drugačija situacija.

U Narodnoj banci Srbije ima više zaposlenih, pazite sada, nego u Narodnoj banci Švajcarske, Švedske i Norveške zajedno. Dakle, dok su se vodile evidencije, dok su smeli da vode evidenciju ljudi, Švedska je imala 10, Nemačka manje od 1.000 automobila, a Srbija 6.200 automobila. Računajući lokalne samouprave, računajući Vojsku imali smo oko 30.000 službenih automobila. To ni jedna država ne može da podnese, a pogotovo država sa ovakvim parametrima koje sam pomenuo.

Što se tiče zajmova. Fiskalni savet je rekao da su prethodne mere koje su najavljene, da će koštati preko 350 miliona evra i to po kamatnoj stopi većoj od 8%. Time će se dodatno zaduživati, ne oni koji su sada zaposleni, nego njihova deca, njihovi unuci, oni će to sve vraćati, jer zaduživanje ne prati i rast realnog društvenog proizvoda. Tako da to ostaje nekim novim generacijama da nam vraćaju.

Na kraju, da vam kažem da bismo uredili ovu državu Srbiju potrebna nam je politička odgovornost, a to je ono što tražimo na protestima, potrebno nam je da imamo nezavisno sudstvo, da imamo samostalno tužilaštvo, da imamo profesionalnu policiju, a na sve to udaraju upravo oni iz države koji bi morali to da štite i obezbede. Nećemo doći do društva pravde ako ne dođemo do uređene države. Hvala vam.

Dakle, najpre oko mog ambasadorovanja. Bio sam pet i po godina i dobio sam odlikovanje od Matice srpske, udruženja članova iz Crne Gore i dobio sam odlikovanje Udruženja potomaka učesnika balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Dobio sam, dakle, ta odlikovanja.

Što se tiče ovih poređenja nekad i sad, reći ću vam samo sledeće – 2008. godine evro je bio 82 dinara, sad je 118 dinara. Dizel 92 dinara, sad je 185 dinara. Pšenica 23 dinara 2008. godine, a danas 20. dinara.

Da uporedimo 2022. godinu sa 2023. godinom da bismo videli šta je prava inflacija, a ne ona koja se piše. Znači, hleb Sava 49% je skuplji, crni luk 110%, krompir 70%, paradajz 85%, šargarepa 100% skuplja, lubenica 60% skuplja, pavlaka, jogurt preko 80%, paštete 60% do 100% skuplje. E, ta inflacija, ta inflacija koja pogađa najsiromašnije veća je mnogo više od 50% za najsiromašnije građane ove države.

Što se tiče plata nekad i sad, pa mi smo zatekli radikalsku pustinju 2000. godine. Radikalska pustinja – plate su povećane 10 puta u odnosu na vreme kada smo ušli u tu pustinju. Deset puta, a sada šta imamo? Imamo udvostručene dugove i nemamo čak ni udvostručenu platu. To su cifre.

Najzad, da kažem što se tiče Šarića, Šarić se predao ovoj vlasti zato što ima poverenje u nju. Tako je rekao.

Najzad, što se tiče izbora u stranci, DS…