Osnovne informacije

Sednicom predsedava: Veroljub Arsić (predsednik Odbora).

Konstatovan kvorum (11–12 prisutnih članova/zamenika tokom sednice).

Usvojen dnevni red većinom glasova.

Usvojeni zapisnici sa 26. i 27. sednice (bez suštinske rasprave).

Dnevni red (ključne tačke)

Razmatranje Izveštaja o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2024. godinu (posebno finansijski aspekt i budžetsko izvršenje).

Razmatranje Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2024. godinu.

Razmatranje Izveštaja o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2024. godinu.

---

1) Agencija za sprečavanje korupcije – izveštaj za 2024.

Izlaganje Agencije (Verka Atanasković):

Prikazana budžetska sredstva i izvršenje za 2024: osnovna sredstva + dodatna za monitoring izbora i početak projekta jedinstvenog informacionog sistema.

Naglašeno da najveći deo rashoda ide na zarade i naknade (oko 70%).

Istaknuti prihodi/efekti: obuke lobista, izrečene prekršajne kazne (deo naplaćen), odluke o gubitku prava na sredstva iz javnih izvora kod političkih subjekata.

Rasprava (dominantno politički spor oko “šta je tema”):

Miroslav Aleksić (opozicija) i Dušan Nikezić (opozicija) kritikuju nivo korupcije, indeks percepcije, (ne)efikasnost Agencije i “funkcionersku kampanju”, uz insistiranje da je opravdanost budžetskog finansiranja vezana za rezultate.

Predsedavajući Arsić više puta prekida i vraća govornike na stav da Odbor raspravlja pretežno finansijski deo i da je “matično” telo za širi rad Agencije drugi odbor (Odbor za pravosuđe).

Peđa Mitrović (opozicija) insistira da je “izveštaj o radu” širi od finansija i da je legitimno govoriti o efektima trošenja budžeta (programsko budžetiranje).

Nenad Krstić i Nikola Radosavljević (vladajuća većina) brane pristup i podržavaju usvajanje izveštaja; deo rasprave prelazi u međusobne političke optužbe.

Odgovori Agencije:

Agencija naglašava preventivnu ulogu, da postupa po prijavama, izdaje mere upozorenja i pokreće postupke; deo navoda usmerava na sadržaje i evidencije na svom sajtu.

U vezi političkih aktivnosti javnih funkcionera navodi da nisu sve aktivnosti zabranjene i da se procene rade po važećim normama.

Ishod:

Odbor prihvata izveštaj uz predlog zaključka Narodnoj skupštini (većinom glasova).

Predloženo i prihvaćeno da se zaključak razmatra po hitnom postupku.

Za izvestioca u Skupštini određen Veroljub Arsić.

---

2) Fiskalni savet – izveštaj za 2024.

Izlaganje Fiskalnog saveta (Blagoje Paunović):

Predstavljen pregled rada i objavljenih analiza u 2024 (izveštaji/mišljenja o fiskalnoj strategiji, budžetu, rebalansu, završnom računu).

Posebno istaknute tematske analize: politika javnih investicija i mehanizmi fleksibilnosti posle usvajanja budžeta (tekuća budžetska rezerva i rebalansi), uz preporuke za veću transparentnost i poštovanje procedure.

Naglašena kadrovska ograničenja (mali broj zaposlenih u odnosu na sistematizaciju) i saradnja sa institucijama i međunarodnim partnerima.

Rasprava i pitanja poslanika:

Nikezić (opozicija) hvali stručni rad, ali kritikuje vlast zbog ignorisanja preporuka; postavlja pitanja o ukupnim troškovima projekta EXPO, studijama opravdanosti, uticaju usporavanja rasta na deficit i dug, kao i o praksi finansiranja lokalnih samouprava/tekuće budžetske rezerve.

Mitrović (opozicija) snažno problematizuje EXPO i traži aktivniji i konkretniji nadzor efekata po fiskalnu stabilnost; ulazi u konflikt sa predsedavajućim zbog skretanja na pitanja kadrova/biografija članova Saveta.

Branko Pavlović (opozicija) pita o starosnoj strukturi zaposlenih, kapacitetima i o riziku budućih dospeća glavnice (posle počeka) i opterećenju budžeta.

Odgovori Fiskalnog saveta:

Navode da za EXPO nemaju detaljnije informacije od javnosti, niti su videli studije izvodljivosti/cost–benefit.

Potvrđuju nalaze o sistemskoj upotrebi tekuće budžetske rezerve i manjkavostima planiranja.

Ukazuju da bi slabiji rast uticao na odnos deficita i duga prema BDP-u.

Dodatno se uključuje Bojan Dimitrijević (član Saveta) – naglašava da ranije nije nužno bilo planirano da EXPO bude posebna analiza, te da su procene uslovljene kretanjem BDP-a i merama Vlade.

Ishod:

Odbor prihvata izveštaj Fiskalnog saveta (većinom glasova; glasanje je ponovljeno).

Prihvaćen predlog da se zaključak razmatra po hitnom postupku.

Izvestilac u Skupštini: Veroljub Arsić.

---

3) Komisija za kontrolu državne pomoći – izveštaj za 2024.

Izlaganje (Dragica Jorgović, v.d. predsednice Komisije):

Kadrovsko jačanje i sistematizacija; finansije (plan i izvršenje budžeta ~90%).

Aktivnosti: broj donetih akata/rešenja, mišljenja o usklađenosti propisa, izostanak sudskih sporova u 2024.

Napredak u razvoju elektronskog registra de minimis pomoći (obuke i puštanje u produkciju).

Izveštavanje o državnoj pomoći i problem odziva jedinica lokalne samouprave; normativne aktivnosti i usklađivanje sa EU pravilima.

Ishod:

Bez rasprave poslanika, Odbor prihvata izveštaj Komisije (većinom glasova).

Prihvaćen predlog za hitni postupak.

Izvestilac u Skupštini: Veroljub Arsić.

---

Koliko je ko govorio

(Procena urađena prema pravilu 95 reči = 1 minut, na osnovu celog transkripta.)

Poslanici vladajuće većine (uklj. predsedavajućeg): približno 30% ukupnog vremena

Poslanici opozicije: približno 30% ukupnog vremena

Članovi Vlade / gosti (Agencija, Fiskalni savet, Komisija): približno 40% ukupnog vremena

U raspravi učestvuju:
- Veroljub Arsić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Verka Atanasković, zamenica direktora Agencije za sprečavanje korupcije
- Miroslav Aleksić, član Odbora, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija.
- Peđa Mitrović, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
- Nenad Krstić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Nikola Radosavljević, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta
- Branko Pavlović, član Odbora, MI - GLAS IZ NARODA, opozicija.
- Bojan Dimitrijević, član Fiskalnog saveta
- Dragica Jorgović, predsednica Komisije za kontrolu državne pomoći

00:00:00 - Veroljub Arsić: Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Sednici prisustvuje jedanaest članova ili zamenika članova Odbora te konstatujem da postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje. Današnjoj sednici pored članova i zamenika članova Odbora prisustvuju predstavnici Agencije za sprečavanje korupcije Verka Atanasković, zamenik direktora Agencije Nataša Božić, sekretar Agencije, predstavnici Fiskalnog saveta profesor doktor Blagoje Ponoćić, predsjednik Savjeta Bojan Dimitrijević, član Savjeta, predstavnici Komisije za kontrolu državne pomoći Dragica Jorgović, vršilac funkcije predsjednika Komisije Luka Milošević, član Savjeta Komisije Milica Kojić rukovodila stručne službe u Komisiji. Pozdravljamo sve prisutne. Savjet se predloženim dnevnim redom.

00:00:38 - Veroljub Arsić: Ove sednice dostavljenim mailom i unet u sistem elektronskog parlamenta. Da li ima prijedloga za izmjenu ili dopunu dnevnog reda? Ukoliko nema stavljam na glasanje predložen dnevni red. Zaključno glasanje. Za je glasalo devet protiv nema uzdržano dvoje te konstatujem da je Odbor većinom glasova utvrdio dnevni red.

00:01:20 - Veroljub Arsić: Predlažem da prije prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu usvojimo zapisnike sa dvadeset i šeste i dvadeset sedme sednice Odbora. Dobili ste prijedloge ovih zapisnika. Da li ima primjedbi na predloženi zapisnik dvadeset šeste sednice Odbora? Ako nema, molim da se izjasnimo o zapisniku sa dvadeset i šeste sednice Odbora. Zaključno glasanje za glasalo devet protiv nema.

00:01:57 - Veroljub Arsić: Uzdržanih jedan te konstatujem da je Odbor većinom glasova usvojio zapisnik sa dvadeset i šeste sednice Odbora. Da li ima primjedbi na predloženi zapisnik dvadeset sedme sednice Odbora? Ako nema, molim da se izjasnimo o zapisniku sa dvadeset sedme sednice Odbora. Zaključno glasanje. Za je glasalo devet protiv nema.

00:02:32 - Veroljub Arsić: Uzdržano dvoje te konstatujem da je Odbor većinom glasova usvojio zapisnik sa dvadeset sedme sednice Odbora. Prva tačka dnevnog reda Razmatranje izvještaja o radu Agencije za sprečavanje korupcije za dvije hiljade dvadeset i četvrtu godinu, koju je podnijela Agencija za sprečavanje korupcije. Članom trideset devet stav prvi Zakona o sprečavanju korupcije propisano je da Agencija za sprečavanje korupcije podnosi Narodnoj skupštini godišnji izvještaj o svom radu najkasnije do trideset prvog mart tekuće godine za prethodnu godinu. Postupajući u skladu s unaprijed navedenom zakonskom odredbom, Agencija za sprečavanje korupcije podnijela je Narodnoj skupštini godišnji izvještaj o svom radu za dvije hiljade dvadeset i četvrtu godinu. Molim gospođu Verku Atanasković, zamenika direktora Agencije za sprečavanje korupcije da predstavi izvještaj o radu Agencije za dvije hiljade dvadeset i četvrtu godinu.

00:03:17 - Veroljub Arsić: Izvolite.

00:03:22 - Verka Atanasković: Uvaženi predsjedniče Odbora, gospodine Arsiću, poštovane narodne poslanice i poštovani narodni poslanici. Zadovoljstvo mi je da danas budem ovde ispred vas i da branim izvještaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije za dvadeset i četvrtu godinu koji se odnosi na obezbeđenje i trošenje sredstava iz budžeta Republike Srbije za rad Agencije. Ovo zadovoljstvo sam dobila zato što direktor Dejan Damjanović je opravdano odsutan danas, s obzirom da je šef delegacije Republike Srbije pri GRECO u kojoj ove nedjelje cele ima zasedanje u Strasbourgu. Tako da ću ja biti ovdje i sve što treba stoji vam na raspolaganju. Što se tiče sredstava za rad, ona se obezvređuju na osnovu naša dva zakona koja primjenjujemo i to Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o financiranju političkih aktivnosti ukoliko u tekućoj godini imamo izbore u Republici Srbiji.

00:04:44 - Verka Atanasković: Tako da ta sredstva moraju da budu dovoljna za rad Agencije kako bi naš rad bio efikasan i nezavisan. Zakonom o budžetu Republike Srbije za dvadeset i četvrtu godinu bila su obezbeđena sredstva za rad u iznosu od trista pedeset i tri miliona devetsto jedna hiljada dinara. S obzirom da su u toku dvadeset i četvrte godine u većem dijelu Republike Srbije u lokalnim samoupravama bili i lokalni izbori, mi smo imali projekat u pogledu monitoringa za političke, odnosno praćenje izborne kampanje i iz tekuće budžetske rezerve smo dobili devet miliona i šesto hiljada dinara. Za potrebe tog projekta u pre svega gradovima većim u kojima su se održavali izbori kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Čačak, Subotica, Zrenjanin, Pančevo i naravno u gradskim opštinama Grada Beograda.Za ta sredstva, kao što sam rekla, devet miliona i šesto hiljada dinara je obezbeđeno, a nakon realizacije projekta vratili smo neutrošeni iznos od milion i šesto šezdeset i četiri hiljade dinara. Takođe, eh, izmenama sa, eh, pre svega ovaj Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije nama je bilo neophodno da se obezbede dodatna sredstva za jedan projekat, i to prvu fazu projekta izrade jedinstvenog informacionog sistema koji je u dvadeset četvrtoj godini iznosio četrnaest miliona dinara, a projekat nam traje tri godine do dvadeset i šeste godine i jako nam je bio bitan za naš efikasan rad.

00:07:02 - Verka Atanasković: Tako da na osnovu ovog tri zakona, znači Zakon o budžetu, odnosno izvora iz, uhm, budžetske rezerve i izmenama i dopunama Zakona o budžetu, ukupan iznos kojim smo mi raspolagali u 2024. godini iznosio je trista devedeset i šest miliona, petsto pedeset i tri hiljade dinara. Što se tiče izvršenja samoga budžeta, najčešće je oko sedamdeset posto izvršenje budžeta odlazilo na lične dohotke, naknade i socijalna davanja zaposlenima u Agenciji, mhm, i to iz godine u godinu je otprilike isti procenat, oko sedamdeset posto, a u dinarima je dvesta sedamdeset i tri miliona, trista sedamdeset i šest hiljada, nula trideset i četiri dinara. Agencija takođe ima i drugostepeni organ, to je veće agencije, a ima i mogućnost, naravno kao i sve institucije da angažuje i lica na osnovu privremenih i povremenih poslova. Tako da za, eh, ta sredstva su, smo utrošili, odnosno, da utrošili dvesta sedamdeset i tri hiljade, izvinjavam se, sedamnaest miliona četristo trinaest hiljada trista pedeset i osam dinara.

00:08:41 - Verka Atanasković: Ukupna izvršena sredstva za sve plate, naknade zaposlenima i ova angažovana lica koja sam nabrojala su u procentu izvršenja od sedamdeset tri koma trideset i tri posto ili u dinarima dvesta devedeset miliona, sedamsto osamdeset devet hiljada trista devedeset i dva dinara. Tako da smo, mogu reći, domaćinski i odgovorno, efikasno ponašali i ostvarivali sve svoje nadležnosti, pa je izvršenje ukupnog budžeta u procentu za dvadeset četvrtu godinu iznosilo devedeset sedam koma nula devet posto odobrenih sredstava ili u dinarima trista osamdeset i pet miliona, dvadeset jedna hiljada, trista dvadeset koma osamnaest dinara. Agencija, mogu da istaknem, ne troši samo sredstva i traži sredstva iz budžeta. Ona i doprinosi svojim radom da se budžet Republike Srbije, da ostvari prihod za budžet Republike Srbije i to su određene aktivnosti. Pre svega aktivnosti na osnovu Zakona o lobiranju, gde sprovodimo obuke za lobiste i taj iznos je bio dvesta devetnaest hiljada sedamsto devedeset dinara.

00:10:16 - Verka Atanasković: Takođe, Agencija može kad utvrdi povrede Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o lobiranju, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i da podnese nadležnim prekršajnim organima zahteve za prekršajne, pokretanje prekršajnog postupka, pa smo dobili informacije iz evidencija prekršajnih sudova u Republici Srbiji za sve prekršaje koje smo, koje su izrekli na osnovu naših zahteva i javnim funkcionerima i organima javne vlasti ukoliko ne sprovode planove integriteta ili obuke, kao i političkim subjektima. Taj ukupan iznos za dvadeset i četvrtu godinu izrečenih novčanih kazni je bio osamnaest miliona devetsto pedeset i sedam hiljada dinara. Od toga je naplaćeno u 2024. godini sedam miliona dvadeset hiljada devetsto pedeset dinara. I takođe posle pravosnažnosti prekršajnih presuda ili krivične presude kojom je izrečeno krivično delo za neke postupke i nezakonite radove političkim subjektima, Agencija ima mogućnost da donese rešenje o gubitku prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora namenjenih za redovan rad političkim strankama i mi smo za dvadeset i četvrtu godinu doneli takvih dvadeset i devet rešenja.

00:12:06 - Verka Atanasković: Koji je to iznos ne može se baš precizno utvrditi, ali su novčani iznosi veliki.E, to je ono što sam ja izdvojila, što je tema ovoga odbora i deo, erm, našeg, erm, izveštaja iz dvadesetčetvrte godine, koji se odnosi na, erm, obezbeđenje i trošenje budžetskih sredstava. Stojim vam na raspolaganju.

00:12:35 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem gospođu Atanasković. Otvaram raspravu da li se neko javlja za reč. (pauza) Kolega Aleksić, izvolite.

00:12:44 - Miroslav Aleksić: (zvuk) Zahvaljujem. Poštovani kolege poslanici, predstavnici Agencije za sprečavanje korupcije. Dakle, na početku moram reći da je Srbija jedna zemlja koja je jedan, jedan od lidera korupcije u Evropi. Srbija je u regionu uz Bosnu i Hercegovinu najlošije ocenjena u smislu borbe protiv korupcije, odnosno percepcije stepena korupcije. I to potvrđuje da naše institucije ne rade svoj posao i da korupcija razara ovu zemlju.

00:13:25 - Miroslav Aleksić: Da je korupcija postala deo naših života, da je korupcija u Srbiji legalizovana i da je jednostavno počelo da se to podrazumeva, da je to deo našeg života, jer se ne suzbija. Vi ste institucija koja samo time treba da se bavi. U vašem izveštaju za 2024. godinu teško se šta može videti da ste vi nešto radili ozbiljno. Sve su fraze, opšta mesta.

00:13:57 - Miroslav Aleksić: Bavili smo se malo ovim, malo onim, konkretno ništa niste uradili. Vi imate situaciju da je ovde ovaj odbor u svojoj izveštaji Državne revizorske institucije, da je u dva, 2024. godini bilo nepravilnosti u iznosu od sto osam milijardi dinara u javnim nabavkama. Sto osam milijardi dinara, to je DRI otkrilo. Šta radi Agencija za sprečavanje korupcije?

00:14:29 - Miroslav Aleksić: Dakle, korupciju u državi Srbiji može da sprovodi vlast.

00:14:37 - Veroljub Arsić: Oni su ti koji su- Kolega Aleksić, ja vas molim da se vratite na temu dnevnog reda.

00:14:42 - Miroslav Aleksić: A govorim o tome- Ne govorite- Malo morate da shvatite šire slike.

00:14:45 - Veroljub Arsić: Gospodine Aleksiću, to o čemu vi pričate raspravljamo na Odboru za pravosuđe u ponedjeljak.

00:14:50 - Miroslav Aleksić: Dobro.

00:15:00 - Veroljub Arsić: Dakle, korupciju mogu da generišu državni funkcioneri, nosioci izvršne vlasti, oni koji troše- Kolega Aleksić- Mi govorimo o finansijskom izveštaju Agencije za sprečavanje korupcije. To je tema dnevnog reda.

00:15:06 - Veroljub Arsić: Prema tome- Finansijski izveštaj.

00:15:07 - Miroslav Aleksić: Vi niste u vašem izveštaju naveli šta su to bile vaše mere, šta su to bile aktivnosti i na koji način ste vi učestvovali u svemu.

00:15:19 - Veroljub Arsić: Kolega Aleksiću, prekinuo sam vam diskusiju i ponovo vas molim da se vratite na temu dnevnog reda. To je finansijski izveštaj Agencije. To o čemu vi pričate mogli ste da postavite pitanje na Odboru za pravosuđe u ponedjeljak. Naravno, imaćete priliku i kad se usvoje izveštaj na plenarnom delu, ali mi sad raspravljamo o finansijskom izveštaju.

00:15:41 - Veroljub Arsić: Dobro, mogu ja da- To nije naša nadležnost.

00:15:42 - Miroslav Aleksić: To je Aleksić. Vrlo dobro znaš šta govoris.

00:15:46 - Miroslav Aleksić: I ja znam- Građani Srbije finansiraju Agenciju sprečavanja korupcije i to je u tom finansijskom izveštaju. I ja hoću upravo da kažem da građani bacaju novac i mi koji usvajamo njihove finansijske izveštaje i njihove budžete.

00:16:00 - Veroljub Arsić: To je vaše viđenje stvari, kolega Aleksiću, ali to, ali to možete da kažete na Odboru za pravosuđe koji je nadležan za ovaj deo priče, koji, o kome vi raspravljate. Sad vas molim zatražite reč i vratite se na temu.

00:16:15 - Veroljub Arsić: Ja sad idem da pokušavam- Nemojte. Da pokušajte, ali da bude uspešan pokušaj.

00:16:20 - Miroslav Aleksić: Pa naravno da je uspešan.

00:16:21 - Veroljub Arsić: Pa nije.

00:16:24 - Veroljub Arsić: Mi govorimo o korupciji u državi Srbiji i govorimo o- Kolega Aleksiću, mi raspravljamo o tome da li im je, da li je Agenciji bilo dovoljno sredstava, koje su bile planirane aktivnosti, da li su ostvarili planirane aktivnosti. To je izveštaj o finansijskom delu.

00:16:38 - Miroslav Aleksić: Ja upravo o tome govorim.

00:16:39 - Veroljub Arsić: Ne.

00:16:40 - Miroslav Aleksić: Da li planirane aktivnosti njihove nisu realizovali. Dakle, to je suština. Ne znam što se bojite da govorimo o korupciji, da razgovaramo.

00:16:47 - Veroljub Arsić: Ovaj odbor- Zato što nije tema dnevnog reda.

00:16:48 - Miroslav Aleksić: Pa jeste tema. Upravo ste sada rekli šta su oni uradili za novac koji mi dajemo, odnosno građani Srbije. Da li su ispunili ono što se od njih očekivalo, to je suština.

00:16:59 - Veroljub Arsić: A drugo je šta vi očekujete, ali to nije. To je na sednici drugog odbora, a nismo mi nadležni.

00:17:03 - Miroslav Aleksić: Pa jesmo.

00:17:04 - Veroljub Arsić: Pa nismo nadležni.

00:17:06 - Miroslav Aleksić: A Odboru za finansije nije- Molim vas.

00:17:06 - Dušan Nikezić: Nije dozvoljeno da se priča o korupciji.

00:17:08 - Miroslav Aleksić: Molim vas.

00:17:09 - Dušan Nikezić: Sa predstavnicima Agencije za borbu protiv korupcije.

00:17:11 - Veroljub Arsić: Kolega Nikeziću, ja vas molim, ako i kad bude došao red na vas da dobijete reč, dobićete, al' nemojte da bacujete. Izvolite, kolega Aleksić.

00:17:20 - Miroslav Aleksić: Dakle, naravno da sam rekao na početku kakav je indeks percepcije borbe protiv korupcije u Srbiji i važno je to vezano za izveštaj koji je ovde pred nama, jer taj izveštaj najbolje ocenjuje opravdanost davanja sredstava Agenciji za njeno funkcionisanje. I naravno da sam pomenuo DRI. Bila je tema, mi smo ovde to usvojili na ovom odboru, da je sto osam milijardi mimo pravil-pravnih procedura potrošeno kroz javne nabavke koje nisu sprovedene u skladu sa zakonom. Dakle, ovde vi niste naveli ni u vašem izveštaju šta preduzimate u smislu kršenja zakona od strane javnih funkcionera u državi Srbiji. Dakle, Ustav Republike Srbije, član sto jedanaest navodi da predsednik Republike izražava državno jedinstvo.E, to znači da je on predsednik svih građana Srbije.

00:18:22 - Miroslav Aleksić: Član četrdeset Zakona o sprečavanju korupcije navodi da javni funkcioner je dužan da javni interes ne podredi privatnom. Jel vi reagujete na to? Jel se agencija bavi time?

00:18:42 - Veroljub Arsić: Kolega Aleksiću, to ste mogli da pitate prošlog, poslednjeg ponedeljka. Ja vas molim da se vratim na finansijski deo.

00:18:52 - Veroljub Arsić: Dobro, jel vi očekujete sad ovde da se ja bavim računovodstvom Agencije za- Pa, to je tema dnevnog reda.

00:18:54 - Miroslav Aleksić: Niste morali da se- Pa, eto, neću da se bavim.

00:18:58 - Veroljub Arsić: Hoću da govorim ono što meni- Pa, ne možete vi da govorite šta vi hoćete.

00:18:59 - Miroslav Aleksić: Nemojte da me prekidate. Svega se bojite vi. Kad se pomene korupcija kao da vas neko ubo u oko. Pa, pustite to.

00:19:06 - Miroslav Aleksić: Kolega Aleksiću, ja se uopšte- Ja znam da vas to boli.

00:19:09 - Miroslav Aleksić: Ja se uopšte vas ne bojim- Pa, nemate mene potrebe da se bojite.

00:19:11 - Miroslav Aleksić: Pa i nemam- Bojićete se zakona, institucija ako ne radite kako treba.

00:19:14 - Veroljub Arsić: Kolega Aleksiću, ja vas molim vratite se na finansijski izveštaj Agencije, to je na dnevnom redu.

00:19:19 - Miroslav Aleksić: Pa, jeste. Mene zanima zašto mi opredeljujemo novac Agencije za sprečavanje korupcije i sad treba da, vi predlažete da mi usvojimo njihov izveštaj, u kome je najmanje navedeno šta se dešavalo, evo gospođa je u dve rečenice rekla, pratili su izbore prošle godine lokalne u Srbiji.

00:19:40 - Veroljub Arsić: Ali, to nije u našoj nadležnosti.

00:19:42 - Miroslav Aleksić: To je, bre, u nadležnosti Agencije sprečavanja korupcije. To je u njihovoj nadležnosti.

00:19:46 - Veroljub Arsić: Ali, nije u našoj nadležnosti. Oni podnose nama samo finansijski izveštaj.

00:19:49 - Miroslav Aleksić: Ja ne razumem što, šta da radim sa tim.

00:19:52 - Veroljub Arsić: Pa Odbor za pravosuđe usvaja taj izveštaj Agencije za korupciju koju mi biramo.

00:19:55 - Miroslav Aleksić: Pa, neka usvaja, ja govorim o Odboru za finansije, mi ih plaćamo i imam pravo da za to šta ih, zašto im mi odobravamo sredstva, tražim i njihovu odgovornost.

00:20:06 - Miroslav Aleksić: Naravno da imate pravo, vi ste trebali na Odboru za pravosuđe, jer naš- Ja nisam član Odbora za pravosuđe.

00:20:07 - Veroljub Arsić: Mogli ste da prisustvujete sednici.

00:20:10 - Veroljub Arsić: A neću, hoću ovde da govorim- Pa, ne možete ovde šta vama padne napamet da govorite.

00:20:13 - Miroslav Aleksić: Gospodine Arsiću, ja stvarno ne razumem okej, pustite da ja kažem nešto o korupciji, pa da završimo to i ićemo okolo sednice, ne razumem.

00:20:24 - Veroljub Arsić: Kada razgovaramo o bilo kom izveštaju o radu, apsolutno možemo- Ja vas molim, kolege, dobićete svi reč.

00:20:37 - Veroljub Arsić: Ali nema potrebe, nema potrebe, nema potrebe da dobacujete- Ne nije problem, samo je konstruktivna, konstruktivno je- Pa, ne možete tako, dobro, čujte čoveke, pa i vi dobacite meni u kojoj je to reči zaredi. Kolega, molim vas da sadovedete.

00:20:43 - Veroljub Arsić: Kaže komentar.

00:20:48 - Veroljub Arsić: Dakle, ovo nije nikakva svađa, nije nikakva rasprava, nije dobacivanje da bismo dobacili- Šta radite? Jeste li dobili reč, kolega?

00:20:51 - Miroslav Aleksić: Evo sačekaću nešto kažem. Hvala.

00:20:54 - Veroljub Arsić: Nastavite gospodine Aleksiću.

00:20:57 - Miroslav Aleksić: Jel znate zašto govorim ovom, gospodinu Arsiću? Juče sam bio u Zaječaru. Bio sam u selu Rgotina. Pre mene je bio ministar Darko Glišić, ministar za javna ulaganja. Izbori su u nedelju.

00:21:13 - Miroslav Aleksić: Evo, ovaj gospodin Darko Glišić u Rgotini otvara i obilazi radove na Domu kulture. Evo ga ministar juče bio. Bio je petnaestak dvadeset minuta pre mene tamo da kaže građanima kako treba da glasaju za Srpsku naprednu stranku, ministar za javna ulaganja i da su oni uradili to što treba. Pre dva dana sam bio u Kosjeriću. Ovo sam ja, reci.

00:21:37 - Miroslav Aleksić: Ali, ja ne otvaram ovaj asfalt ovde. Ovo su, ovo su valjci. Ovo je nov asfalt, svež asfalt. Devedeset i pet kilometara putevi Srbije su po rečima ljudi iz Kosjerića asfaltirali lokalnih nekategorisanih puteva. Jel ste se bavili time?

00:21:57 - Miroslav Aleksić: Jel ćete se baviti time? Hoćemo u izveštaju za dvije hiljade dvadeset petu godinu da vidimo nešto o tome kako se troši novac građana Srbije? Ili, evo ga predsednik države. Zato sam jer pomenuo Ustav član sto jedanaest i zakon i član četrdeset Zakona o sprečavanju korupcije. Predsednik Republike na skupu u Kosjeriću sa kandidatom za predsednika opštine ispred Srpske napredne stranke kaže: "Ne damo Srbiju, ne damo Kosjerić, idu pobedu u nedelju."

00:22:24 - Miroslav Aleksić: Jel to trošenje javnih resursa? Jel to kršenje zakona? Jel to kršenje Ustava? Jel to funkcionerska kampanja? Jel to kršenje javnih sredstava?

00:22:34 - Miroslav Aleksić: Kako reagujete na to?

00:22:47 - Miroslav Aleksić: Šta ste uradili kao Agencija za sprečavanje korupcije u bilo kom od ovih primera gde se bukvalno, bukvalno- Kolega Aleksiću- Kupuje- Volja građana javnim sredstvima?

00:22:54 - Miroslav Aleksić: Na temu.- Šta ste uradili sa PIO fondom?

00:22:59 - Dušan Nikezić: Ste pogledali kako se ponaša, ponaša- (?) troši novac.

00:23:00 - Veroljub Arsić: Kolega Aleksiću.

00:23:03 - Veroljub Arsić: Republički zavod za zdravstveno- Prekinuo sam vaše izlaganje, kolega Aleksiću. Ja vas uporno skre, ja vam uporno skrećem pažnju. Prvo, niste u temi dnevnog reda. Dnevni red je finansijski izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije i to da raščistimo odmah.

00:23:44 - Miroslav Aleksić: Druga stvar, zloupotrebljavate pravo koje pripada vama kao narodnom poslaniku, članu odbora i dovodite građane u zabludu, jer ako se pojavi ministar negde u nekoj opštini, a u toku neke kampanje nisam znao da je taj ministar kandidat za odbornika ili predsednika opštine u toj lokalnoj samoupravi- Poziva linijske preko opštine, ruku pod ruku i poziva da se njega glasa.

00:23:48 - Veroljub Arsić: Vi ste pokazali samo ovo. Druga stvar, sredstva koja su upotrebljena, upotrebljena su ne iz lokalnih izvora, nego iz republičkih, što je takođe ovaj, ne ne ispunjava pretpostavku da je došlo do zloupotrebe.

00:24:08 - Miroslav Aleksić: Ali ja sada vama, znači, pa šta hoćete znači da prestane republika da finansira opštine zato što se- Ne znam.

00:24:12 - Veroljub Arsić: Pa ne znam šta onda hoćete- U svrhu kampanje- Završite još jednu rečenicu, evo molim vas.

00:24:16 - Miroslav Aleksić: Pošto, pošto tražite da usvojimo finansijski izveštaj, predlažete zapravo to, ja ću vas zato da odgovarate.

00:24:23 - Miroslav Aleksić: (kašalj) Evo, ja ću da postavim jedno pitanje da mi odgovorite ako kažete da je to što ja kažem u redu, ja ću to podržati. Dakle, da li predsednik države, predsednik svih građana, Ustav Republike Srbije definiše njegove nadležnosti, može da formira politički pokret, političku organizaciju koja se zove Za narod i državu ili kako god? Da li je to u skladu sa važećim zakonima i Ustavom Republike Srbije ili nije? Eto, samo to hoću da mi odgovorite. Dužni ste da reagujete po tome da se brinete da li je to korupcija, da li neko sa funkcije predsednika države to može da radi.

00:25:05 - Miroslav Aleksić: I druga stvar je da li ste se bavili ispitivanjem porekla imovine najviših državnih funkcionera poput Siniše Malog, Bratislava Gašića, Zorane Mihajlović Jukanovića i mnogih drugih, pošto ste se sa mnom bavili i mene ste ispitali poreklo imovine od 2010. do 2020.

00:25:25 - Veroljub Arsić: I ja nemam problem- sa time i pozivam vas da opet to radite- Ali ja sam opoziciona- Mi nemamo veze s tim.

00:25:26 - Miroslav Aleksić: Za-završio sam hvala.

00:25:31 - Veroljub Arsić: Reč ima kolega Mitrović, izvolite.

00:25:33 - Peđa Mitrović: Da ne bude da je problem da uskačem jednim drugima u reč. Prvo, ovo nisu finansijski izveštaji, ovo su izveštaji o radu. Kad uđete u poglavlje izveštaja o radu, tu ima dosta poglavlja koja su daleko izvan finansija, koja u-u-uključuju i međunarodnu saradnju i saradnju sa organizacijama civilnog društva koje uključuju čak, verovali ili ne, u, na strani 62 i istraživanju korupcije. Kad imate izveš, kad imate bilo koji izveštaj o radu, apsolutno je celishodno i svrsishodno i da se raspravlja i o efektima tog rada. I ni-ni ovde ne treba da raspr, raspravljamo da li je agencija kupila dve ili tri stolice i da li je to u redu ili nije u redu.

00:26:04 - Peđa Mitrović: Mi treba da razgovaramo i koji su efekti rada, pošto je ovo izveštaj o radu, koji su efekti rada te agencije. I zato molim vas, dakle, nemojte pravimo od ovoga da smo neka revizorska komisija, pa sada ćemo o tome da diskutujemo u nekom finansijskom izveštaju. Za početak, niti je finansijski izveštaj o radu. Dakle, sami pogledajte šta je na dnevnom redu, pogledajte sadržaj dokumenta. Dakle, to je izveštaj o radu.

00:26:21 - Peđa Mitrović: To je jedna kompleksna stvar, obuhvata više aspekata, a druga stvar je i u samom izveštaju na strani 62. je istraživanje korupcije, a pravo da vam kažem pošto već plaćamo kao s-građani Srbije plaćaju ovu instituciju sasvim je korektno u izveštaju o radu da malo evaluiramo i efekte tog rada. I druga stvar, dakle, kada sam se javio mimo, eh, date reči, nisam se javio da uskačem nekome u reč. Javio sam se samo da razjasnimo situaciju. Nema potrebe da skačete kao popareni kada se neko javi odavde.

00:26:47 - Peđa Mitrović: Zaista, spustite tenzije i malo se ponašajte pristojnije hvala.

00:26:52 - Veroljub Arsić: E sad, ja vama da odgovorim kolega Mitroviću. Prvo, ne možemo o jednom izveštaju da raspravljamo o kome je raspravljalo nadležno skupštinsko radno telo. Skupština nije bicefalna. Znači, ovo, izveštaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije u onom delu u kome vi uporno pokušavate da nametnete temu razmatra i usvaja drugi skupštinski odbor. Drugo, nemojte da mi klimate glavom zato što mi samo možemo da primenjujemo u ovom delu zakonskim normativima ovog izveštaja Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.

00:27:37 - Veroljub Arsić: Jedino u tom smo delu nadležni. Odbor za pravosuđe je matičan odbor Agencije za sprečavanje korupcije. Pa nemojte vi sad mene da učite, pa ne možete vi mene da učite zato što ovde radi službe neke u Skupštini i zato što je ova praksa nije ustanovljena s ovim sazivom, nego još za vreme kad su vaši bili na vlasti, pa su ti izveštaji takvi kao takvi razmatrani. Znači mi razmatramo, niti imamo kapacitet u ovom delu da razmatramo izveštaj koji se tiče isključivog rada i nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Mi raspravljamo o finansijskom delu izveštaja.

00:28:19 - Veroljub Arsić: Da li su sredstva namenski ili nenamenski utrošena? Je li predstavnik ovde agencije spominjao to što, o čemu vi pričate? Ne, spominjali su kol'ko su dobili sredstava iz budžeta, kol'ko je utrošeno na zarade, kol'ko je utrošeno na kontrolisanje političkih aktivnosti, na kontrolu sprovođenja lokalnih izbora koji su bili održani u toku 2024. godine, koji su prihodi koje je ostvarila Agencija i koji je njihov doprinos u budžetu. To je bilo u obrazloženju i vi uporno pokušavate da nametnete vaš narativ šta treba da radi odbor.

00:28:57 - Veroljub Arsić: Imali ste priliku pre tri dana, mogli ste da dođete na Odbor za pravosuđe. Narodni ste poslanik, imate pravo da učestvujete u radu, bez obzira što niste član i da kažete svoje viđenje stvari, a ne možete ovako. Taj odbor je o tome odlučivao. Kolega Krstić, izvolite.

00:29:20 - Nenad Krstić: Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, kratko bih se osvrnuo što se tiče finansijskog dela izveštaja, mislim da je više nego okej, s obzirom da smo prošli izbornu godinu, a sve ostalo ne mogu, a da ne kažem par rečenica. Izuzetno je dobro što je ministar za javna ulaganja bio i obišao nešto što je urađeno. Izuzetno je dobro što smo videli da su uređeni putevi. To znači da država gradi i izuzetno je dobro, a da država ne radi samo gde su izbori.

00:29:50 - Nenad Krstić: Evo vam jedna demant na sve to. U Vranju je potpisao ministar za javna (kašalj) ulaganja Darko Uglišić projekat za dospi- dositać školu u vrednosti preko pet miliona evra u ponedeljak. Tamo nisu izbori, tako da ne, Srbija ne radi samo gde su izbori, nego radi i gradi svuda gde ima potrebe i za čim ima potrebe. Ovo je samo dokaz da koristite marketing zato što su predstojeći izbori u dve lokalne samouprave. I tamo ćete sigurno doživeti debakl, jer idete i lažete.

00:30:24 - Nenad Krstić: Dom kulture je urađen u vaše vreme znamo da ništa nije rađeno, nego su prodavane fabrike i ljudi išli na ulice. Hvala.

00:30:38 - Dušan Nikezić: (šum) (kašalj) Svaka čast za poštovanje dnevnog reda.

00:30:46 - Dušan Nikezić: (kašalj) Eh, ovde smo čuli da je Agencija sprečavanja korupcije prihodovala sedamnaest miliona dinara od kazni, ali je svojom neaktivnošću dovela do štete za budžet od nekoliko milijardi evra. Hteli vi to ili ne da priznate, korupcija je najveći problem sa kojim se država Srbija suočava i to možete videti u svakom razgovoru sa ljudima u Srbiji. I nije slučajno što smo pali na sto peto mesto po indeksu percepcije korupcije i što padamo neprekidno već skoro deset godina iz godine u godinu sve niže i niže. I još samo je Bosna i Hercegovina ostala ispod nas, a to je isključivo plod neaktivnosti ili pogrešne aktivnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Mi smo čuli, videli, pročitali u izveštaju nismo čuli, izvinjam se, da su samo tri krivične prijave podnete prošle godine od strane Agencije sprečavanja korupcije.

00:32:00 - Dušan Nikezić: Samo tri krivične prijave u zemlji koja je sto peta na svetu po indeksu percepcije korupcije. Mi ovde kao da čitamo izveštaj o Danskoj, a ne o Srbiji. Takav čovek može da stekne utisak kada čita ovaj-ovaj izveštaj. Što se tiče Zakona o finansiranju političkih aktivnosti kojima ste govorili, čuli smo i tu da su neke kazne naplaćene, ali ne znamo, ne znamo koliki, koliki je iznos. Ja ću pročitati sa sajta Agencije za sprečavanje korupcije.

00:32:39 - Dušan Nikezić: Kaže, "Tokom izborne kampanje političkim subjektima zabranjeno je finansiranje aktivnosti humanitarnog karaktera kao što su organizovanje i plaćanje lekarskih pregleda, podela lekova, medicinskih sredstava i aparata i slično." Vi ste u Kosjerić doveli-dovezli kamion Apoteka Beograd, pokretnu apoteku, gde nudite sve ovo što je zabranjeno od strane Agencije za sprečavanje korupcije, i nikom ništa. Sledeći stavak, zabranjeno je podela promotivnog materijala u vidu paketa sa osnovnim životnim namirnicama, na primer brašno, ulje, šećer i slično.

00:33:25 - Veroljub Arsić: Vi niste samo delili ovaj- Kolega Nikeziću jel znate koja je danas godina? Da li znate? Isključujem vam mikrofon. Jel znate koja je godina danas? Da li znate?

00:33:36 - Veroljub Arsić: Da li znate koja je godina sada?

00:33:38 - Dušan Nikezić: Ja znam.

00:33:39 - Veroljub Arsić: Odlično. Odlično, a mi raspravljamo o izveštaju za dve hiljade dvadeset i četvrtu. Pa vas molim da se držite teme dnevnog reda.

00:33:49 - Dušan Nikezić: Držim se teme.

00:33:49 - Veroljub Arsić: Pa ne držite se. Ne držite se. Vi spominjete događaje.

00:33:58 - Miroslav Aleksić: Nemojte, nemojte, nemoj-nemoj- (istovremeno) pričao s kolegom Krstićem što me niste prekinuli.

00:34:01 - Veroljub Arsić: Svakom sam odazvao po dva minuta da priča šta god hoće, a sad vas molim, istekla su ta dva minuta. Kao uvod, evo izvolite da tražite reč, izvolite. (pauza) Izvolite.

00:34:21 - Dušan Nikezić: Hvala. Kolega Krstić je rekao da se te-da su to redovne aktivnosti, da se one dešavaju u celoj Srbiji.

00:34:47 - Veroljub Arsić: Pa obavestiću vas da se u-u poslednja dva meseca dve trećine svih aktivnosti Puteva Srbije na- Izgradnji lokalnih puteva odvijale samo u dve opštine, u Kosjeriću i Zaje- Prekinuo sam vam opet vaše izlaganje. Ja vas molim, ako želite da nastavite diskusiju, raspravljamo o finansijskom izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije.

00:35:01 - Veroljub Arsić: A vi ste rekli da ćemo razmatrati izveštaj o radu da ćemo razmatrati- Da vam objasnim nešto. Na četr-na dvanaestoj strani imate normativni okvir postupanja Agencije, pa se nabrajaju normativi, pa između ostalog kaže Zakon o lobiranju. Jel znamo mi da kontrolišemo primenu tog zakona? Jel u našoj nadležnosti? Nije.

00:35:19 - Veroljub Arsić: Je l' Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi u našoj nadležnosti? Nije. Svi zakoni koji su o normativnoj aktivnosti su u nadležnosti Odbora za pravosuđe. Znači, ne možemo mi da kontrolišemo rad nekog organa koji primenjuje zakone koji ne pripadaju m-u na, koji nisu u nadležnosti Odbora za finansije. Dalje.

00:35:52 - Miroslav Aleksić: Kolega Nikeziću, vi pričate o dve hiljade dvadeset i petoj godini o kojoj tek- Krstić je pričao o dvaest petoj, sad ste vi pričali o dvaest petoj.

00:35:55 - Veroljub Arsić: A pustio sam i vas.

00:35:58 - Veroljub Arsić: I sebe, znači- Ne. Šta sam ja pričao o dve hiljade dvadeset petoj?

00:36:02 - Dušan Nikezić: Molim vas vratite reč.

00:36:04 - Veroljub Arsić: Znači, ili se vratite ili... Nemojte me terati zaista primenjujem druge mere p-p-p-predviđene po Poslovniku. Izvolite.

00:36:14 - Dušan Nikezić: Ja vidim da ovde piše razmatranje izveštaja o radu Agencije za sprečavanje korupcije za dve hiljade dvadeset četvrtu godinu. Izveštaja o radu, a ne normativnog dela, koji se odnosi na stavku isplata zarada na vreme. Znači-Dašete mi reč.

00:36:36 - Veroljub Arsić: Kolega Nikeziću.

00:36:37 - Dušan Nikezić: Pa čitam tačku dnevnog reda.

00:36:39 - Veroljub Arsić: Kolega Nikeziću, Odbor za pravosuđe je to raspravio, ne mi, nego Odbor za pravosuđe.

00:36:45 - Dušan Nikezić: Čitam, jel smijem da pročitam tačku dnevnog reda kako ste je vi ovdje stavili. Vi ste napisali razmatranje izvještaja o radu Agencije sprečavanja korupcije- Pa nemojte postavit' onda drugi dnevni red.

00:36:57 - Veroljub Arsić: Nemojte da- Nemojte.

00:37:00 - Dušan Nikezić: Nemojte da raspravljate o izvještaju, nego vam dajte- Kolega Nik- Izveštaj i rekli, vi recite iz tog izvještaja smete da komentarišete, samo da, dal' su isplatili plate na vreme.

00:37:07 - Veroljub Arsić: Kolega Nikeziću. Da li vi znate da je u ponedjeljak bila sednica Odbora za pravosuđe koji je razmatrao izvještaj Agencije za borbu, za sprečavanje korupcije?

00:37:16 - Veroljub Arsić: Ja znam da sam, da sam- Da.

00:37:18 - Veroljub Arsić: Član Odbora za- Ne znate. Očigledno da ne znate.

00:37:26 - Veroljub Arsić: Da ovdje, da ovdje raspravljamo o finansijama države i o finansijama Agencije za spreč-sprečavanje- Agen-, finansijama agencije? A vi se bavite radom agencije.

00:37:32 - Dušan Nikezić: Vam samo mogu da kažem. Oni su tre-, oni je, trebalo je da prihoduju mnogo veća sredstva od kažnjavanja političkih partija, jer su dozvolili da se dešavaju ovakve stvari kakve se dešavaju.

00:37:42 - Veroljub Arsić: Mnogo ste nervozni.

00:37:44 - Dušan Nikezić: Nisam nervozan, nego mi ne date reč, ne date ni da govorim.

00:37:47 - Peđa Mitrović: Mogu li malo?

00:37:47 - Veroljub Arsić: Pred, ovaj, izbornu tišinu, verovatno nervoza. Kolega Mitrović, izvolite.

00:37:54 - Peđa Mitrović: Dakle, još jedanput, tu, kolega Nikezić je dobro rekao i sad ću da vas malo uputim, pošto niste u toku. Dakle, šta je uopšte ceo smisao novih, dakle i programskog budžeta i cele reforme koje se dešava u Republici Srbiji, u javnoj upravi Republike Srbije, a to je ako trošimo novac na nešto. Dakle, mi nismo ovde računovođe, pa da pričamo o tome kako se dinar potrošio Agencije. Mi govorimo i o efektima trošenja novca i ne može se razdvojiti ta dva. Ta dva su jedno.

00:38:18 - Peđa Mitrović: Dakle, nema više razgovora samo. Dakle, od, mi smo linijskog budžeta odustali, jer nema više samo s USKOK pogleda na finansije. Suština cele reforme javne uprave koje je u toku, vaše strategije koju ste vi usvojili kao Vlada, vaša, vaša većina jeste i svih javnih politika u Srbiji, jeste da gledamo novac koji trošimo i šta postižemo za taj novac. I ne može više se razdvojiti to, koliko god vi hteli da je ovo rasprava o finansijskom izveštaju koji nije finansijski izveštaj izveštaj o radu. Vi ste mi, ako hoćete to, aj pokušajte pa napišite drugačiji dnevni red.

00:38:47 - Peđa Mitrović: Pokušajte, kažem ne bi vam prošlo, jer znate, to ne može tako. Dakle, moramo da razgovaramo i o efektima rada ovih institucija kada govorimo o trošenju novca. Ne može drugačije i to je trend svugde u svetu, pa i u Srbiji. Hvala.

00:39:01 - Dušan Nikezić: Možemo da nastavimo.

00:39:03 - Veroljub Arsić: Možete, kolega Nikeziću, ali da se po tački dnevnog reda nekako vi hoćete.

00:39:08 - Dušan Nikezić: Računam po tački dnevnog reda.

00:39:08 - Veroljub Arsić: Izvolite.

00:39:09 - Dušan Nikezić: Razmatranje finansijskog izveštaja. Tačka, evo piše razmatranje finansijskog izveštaja. Hvala. Agencija sprečavanja korupcije izdvaja značajna sredstva za medijske aktivnosti. Ne znam zašto, ali deo tih medijskih aktivnosti se odnosi na činjenicu da je Agencija u petak, dvadeset sedmom januara dvije hiljade dvadeset treće godine, nakon medijskih navoda o imovini javnog funkcionera Aleksandra Šapića, pokrenula pro-postupak vanredne provjere podnetih izvještaja o imovini i prihodima.

00:39:48 - Dušan Nikezić: Od tada je prošlo osamsto pedeset osam dana i mi još uvek nismo dobili informaciju u medijima koje Agencija plaća kroz ovaj izveštaj, šta se desilo sa tom vanrednom provjerom imovine. Ja se nadam da se predstavnici Agencije ne nalaze i dalje na ulicama Trsta i traže gde se nalazi ta imovina i da bi mogli da konačno dobijemo odgovor na to pitanje. Također u medijima 4.11.2024. godine smo dobili informaciju da je direktor Agencije Dejan Damjanović, da su direktor Agencije Dejan Damjanović i dekan Fakulteta primenjenih nauka u Nišu Univerziteta Privredna Akanem-Akademija u Novom Sadu potpisali Sporazum o poslovno tehničkoj saradnji, koji predstavlja značajan korak ka ostvarenju zajednički planiranih aktivnosti i potpisnika sporazuma. 13.2.2025.

00:40:49 - Dušan Nikezić: godine smo saznali da su zbog sumnje da su izvršili krivična dela pranje novca i zloupotrebe poverenja u obavljanju obavljanju privredne delatnosti i tako protivpravnosti prisvojili više od dvajst sedam zarez osam miliona dinara uhapšeni osnivač Fakulteta primenjenih nauka u Nišu, njegova supruga koja radi u ovijšoj visokoškolskoj-viso-visokoškolskoj ustanovi, kao i njegovi tast i tašta, koja je osnovala konsultantsku firmu preko koje su izvlačili pare sa računa fakulteta. Znači, Agencija je potpisala ugovor o saradnji sa fakultetom gde su osnivači zbog korupcije bili samo nekoliko meseci nakon toga u-uhićeni. Stvarno ne razumem da li je ovo Agencija sprečavanja korupcije ili Agencija za sp, za promociju korupcije. Jer su upravo za ovakve stvari isplatili Kuriru, Novostima, Politiki, Politici po petsto dvadeset pet hiljada dinara, a Informeru četristo dvadeset pet hiljada dinara. E, to je to domaćinsko ponašanje kojim se Agencija danas hvali, a ne radi ono što im je osnovni posao, da između ostalog i sprovodi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, pa je danas njima normalno da dve trećine radova putem Srbije prethodna dva meseca bude izvršeno samo u dvije opštine Kosjeriću i Zaječaru, što je jasna zloupotreba javnih sredstava i to je ono o čemu ovaj odbor mora da govori.

00:42:33 - Dušan Nikezić: Jeste malo?

00:42:34 - Veroljub Arsić: Jesam kolega Nikeziću.

00:42:35 - Dušan Nikezić: Opet ne smem da se čuje ništa što je vezano za korupciju, a to je tačno- Ma sme kolega Nikeziću.

00:42:42 - Veroljub Arsić: Sme. Možemo o mnogo korupcije da pričamo. I o Agrobanci, i Razvojnoj banci Vojvodine i savetodavnim uslugama, o mnogo čemu. Kolega Nikola Radosavljević, izvolite.

00:42:56 - Nikola Radosavljević: Zahvaljujem. Pa, možemo da pričamo o korupciji i treba da pričamo o korupciji. I kad pominjete tasta, ko je Ljubiša Knežević? Znate ko je Ljubiša Knežević, možda? Da li znate ko je Ljubiša Knežević?

00:43:09 - Nikola Radosavljević: Pa i on je tast. Taj tast je oštetio budžet Nacionalne službe za zapošljavanje u Trsteniku za pedeset pet miliona dinara. Pa da li ja lažem- Ili ja ne lažem? Da li vi, da li vi pokušavate na sve moguće načine da pričate o korupciji, a da budete akter korupcije.

00:43:33 - Veroljub Arsić: Da- Izričem vam drugu opomenu, kolega Aleksiću.

00:43:35 - Nikola Radosavljević: Nemojte da vređate. Ja vas nisam uvredio. Ovde pričamo o tastu i tašti. Ako znamo da čije, čij je tast. Evo neki tast, ne znam čiji.

00:43:44 - Nikola Radosavljević: Ljubiša Knežević. Čiji je tast Ljubiša Knežević? Čiji je tast Ljubiša Knežević?

00:43:50 - Dušan Nikezić: (istovremeno) U kvascini, eto ga on.

00:43:50 - Nikola Radosavljević: Evo, pitaćemo Agenciju za borbu protiv korupcije šta se desilo sa tim slučajem.

00:43:54 - Dušan Nikezić: (istovremeno) Tast je dotekao.

00:43:55 - Nikola Radosavljević: Zašto, zašto je taj slučaj, evo kako kaže kolega iz opozicije, zašto taj slučaj nije do sada aktiviran i zašto taj slučaj i dan danas nije pe, pod licem prave.

00:44:12 - Nikola Radosavljević: (istovremeno) Zašto nisu sproveli i stali da kažu da li je to tako ili nisu- Gospodine Aleksiću, ja vama nisam dobacivao dok ste... Zašto bežite sada? Pa zašto bežite? Pa zašto bežite sada, kada se radi o tastu- Kada se radi o tastu, o vašem možda tastu- Onda tako... Šta kažete?

00:44:28 - Veroljub Arsić: Kolegi Aleksiću oduzeo sam reč, a vas molim vas da se vratite na temu i da privodimo kraju ovu raspravu.

00:44:35 - Nikola Radosavljević: Gospodine predsedniče (kašalj) odbora. Gospodo narodni poslanici, predstavnici Agencije, aa, želim da se vratim na temu, ali se izvinjavam zato što jednostavno, erm, opozicija pokušava na sve moguće načine da prikrije sve ono što je radila tokom, ovaj, dugih godina do 2012. godine. Želim ovaj vaš izveštaj da pohvalim. Želim da kažem da ste unapredili rad Agencije, da mi kao odbor ćemo podržati i glasati za usvajanje ovog izveštaja koji ste vi nama podneli za 2024.

00:45:16 - Nikola Radosavljević: godinu. Nadam se da ćete u budućem periodu da imate i više sredstava i više mogućnosti i, erm, da ćete da radite u što većem broju i da nađete slučajeve koji će i v-vas ujednoo i da, ovaj, na osnovu određenih, erm, presuda i o-određenih aktivnosti da se lakše i finansirate, tako da će, erm, u toku današnjeg, erm, dana na kraju sednice naglasili da ću ja podržati ovaj izveštaj. Zahvaljujem.

00:45:51 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem kolega. Gospodine Nikoliću, izvolite još tri minute imate vremena.

00:46:00 - Dušan Nikezić: Hvala vam. Agencija svake godine, pa i u 2024. je angažovala posmatrače na, na izborima, ali ne vidimo efekat i za to se izdvajaju značajna sredstva, ali ne vidimo efekat tih aktivnosti, jer ono što na terenu smo imali prilike da vidimo i u dvadeset hiljada, 2024., ali i u 2025. je da se dele paketi pomoći sa namirnicima i sredstvima za higijenu, da se deli bela tehnika, motokultivatori, televizori, vozila lovačkim udruženjima od strane ministra Glamočića, asfaltiranje puteva o kome, o kojem, o kojem smo govorili znači dr, Agencija za sprečavanje korupcije izdvaja značajna sredstva za angažovanje posmatrača, a da nemamo bilo kakav konkretan efekat toga zato što ono što na terenu vidimo i za šta su podnete prijave, pogotovo za izbore u 2000 i, na kraju 2023. godine, mi za to nismo videli efekte tog rada bilo kakve.

00:47:08 - Dušan Nikezić: Hvala.

00:47:10 - Veroljub Arsić: Jel ćete odgovoriti nešto ili ne?

00:47:12 - Verka Atanasković: Hoću.

00:47:12 - Veroljub Arsić: Ili zatražite samo reč? P-pomoći će vam služba. Evo. Izvolite.

00:47:22 - Verka Atanasković: Pa, evo ovako. N-n, mi smo u ovoj raspravi, erm, čuli, erm, mnog-mnogo, ovaj, stvari koje bih ja podvela pod, erm, prvo jedan. Erm, nažalost, erm, n-narodni poslanici po meni ne znaju, aa, aa samonadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Sam naziv kaže sprečavanje korupcije. Znači, ne, mi se ne, erm, ne bavimo, mmm, represivnim merama, nego imamo ogroman broj preventivnih nadležnosti i najvažniji smo državni organ, erm, koji se bra-bavi prevencijom, erm, ko-korupcije.

00:48:06 - Verka Atanasković: Erm, sve te nadležnosti, erm, se, erm, do maksimuma sprovode, erm, i, erm, mogu sa ponosom da kažem, erm, da ogroman broj međunarodnih organizacija koja dolazi u posetu državi dolazi u posetu i nama i sa pohvalama ne samo zakone, nego i naše nadležnosti i efekte, erm, našega rada, erm, pohvaljuju. Erm, što se tiče, erm, da, erm, evo, da kažem, erm...A ovaj, čuli smo da za medijske, mm, mm, aktivnosti koliko smo izdvojili sredstava, pa upravo zato, aa, da Agencija izađe, aa, da se zna o kojoj su joj aktivnosti, aa, u pogledu, mm, aa, same borbe protiv korupcije, odnosno sprečavanja korupcije. Jer, ka-kad sami narodni poslanici ne znaju da, na-naše nadležnosti i, aa, postoji i ovde reč da smo svojim aktivnosti ne znam koliko milijardi, aa, ovaj, aa, u budžet, aa, smanjili i tako dalje. To stvarno ne mogu da apsolutno prihvatim, jer reč je pre svega o svim, aa, našim nadležnostima koje su pre-preventivnog karaktera i to je u pogledu izvršenja ove naše programske aktivnosti sprečavanja, sprovođenjem mehanizama sprečavanja korupcije koji kaže da smo devedeset šest zarez devedeset i dva posto izvršenja imali u pogledu svih tih, aa, naših nadležnosti. Jedan od narodnih poslanika nam je rekao da ništa ne radimo u pogledu političke kampanje.

00:50:07 - Verka Atanasković: Ja vas molim da pogledate naš sajt. Naš sajt je toliko reprezentativan i transparentan. Sve to što ste naveli, znate li koliko smo mera doneli samo u pogledu političke kampanje i upravo u tim primerima koje ste, koje ste dali i podneli prekršajne prijave koje su sigurno u toku pred prekršajnim sudovima. Tako da apsolutno ne mogu da prihvatim da mi to ni-ništa nismo uradili. Aa, sami, aa, politička kampanja ime i naravno, aa, aktivnost posmatrača i oni su na terenu i mogu da nam daju podatke i za svaku godinu, aa, sve, aa, ne baš sve, ali deset, dvanaest sigurno političkih, mm, ne samo stranaka, nego i političkih, aa, ovaj, drugih grupa građana ili udruženja su o-o-pravili iste prekršaje i Agencija je protiv svih po službenoj dužnosti na osnovu rada samih, ovaj, predstavnika, odnosno posmatrača i pokrenula te postupke.

00:51:31 - Verka Atanasković: Ne, takođe je bilo reči u pogledu rada DRI-ja, kaže sto osam milijardi u javnim nabavkama, pa to je njihov posao. Mi smo preventivni organ. Mi možemo samo da, aa, utvrdimo da li je u javnoj nabavci neki javni funkcioner bio, aa, ovaj, u sukobu interesa i da kažemo da, aa, da ga na taj način kaznimo i naravno, vodimo evidenciju, aa, pre svega pravnih lica u kojima, aa, sami javni funkcioneri imaju, aa, svoje udele, a koji učestvuju u tim javnim nabavkama. S druge strane, aa, dosad je bilo pitanja, nažalost, narodni poslanik koji je postavio pitanje, aa, ovoga kršenja Ustava, predsednika i našeg zakona u vezi političke kampanje, pa samo da naglasim, ovaj, zbog javnosti koja je ovde, jer mi imamo mnogo prijave i u pogledu bilo predsednika, bilo člana školskog odbora, da tako kažem svakog javnog funkcionera i svi su nam apsolutno isti. A što se tiče ovoga što je postavljeno pitanje za predsednika Republike, ni Ustav ni naš Zakon o, o sprečavanju korupcije ne brani nijednom javnom funkcioneru, pa, odnosno one odredbe koje se tiču predsednika Republike i Zakona o Predsedniku Republike i Ustava i Zakona o sprečavanju korupcije može da se bavi političkim angažovanjem u političkoj stranci ili da bude u njihovim organima.

00:53:29 - Verka Atanasković: Bilo je dugo pitanje koje je postavljeno može da se postavi putem poslaničkog pitanja na koje ćemo, naravno, naravno odgovoriti. Ne mogu da se složim, još jednom kažem, da nismo radili jer svaka naša nadležnost, a ogroman je broj nadležnosti od sukoba interesa, kontrole finansiranja političkih aktivnosti i kontrole imovine i prihoda, ovaj, zatim samog integriteta, planova integriteta, obuke svih funkcionera, obuke zaposlenih u javnom sektoru i tako dalje, predstavki, lobiranja, da ne nabrajam sve ostalo. To su preventivni mehanizmi gde smo negde čak mnogo bolji nego u razvijenim zemljama. Ne znam da li sam imala još nešto?Da dodam, ali mislim da je to, erm, ovaj, kroz, erm, da kažem, erm, jednu opštu s-sliku, erm, ovaj, ono osnovno da u potpunosti ispunjavamo svoju ulogu koja nam je zakonima koje primenjujemo i data. Hvala vam.

00:54:59 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem. Kolega Nikezić ponovo. Izvolite.

00:55:03 - Dušan Nikezić: Hvala. Rekli ste da je vaš zadatak prevencija korupcije, a ja zaista mislim da ga niste izvršili ako smo mi pali na stopeto mesto po percepciji korupcije i ako padamo neprekidno, kakvu ste onda s-prevenciju sproveli ako smo mi sve gori i gori i sve veća i veća šteta od korupcije i korupcija najveći problem u društvu i korupcija, o-oo, počela da ubija ljude nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Kažete politička aktivnost. Vidite, imamo odličan sajt. A ja sam čitao sa vašeg sajta.

00:55:42 - Dušan Nikezić: Sa vašeg sajta sam čitao stvari koje u praksi vidimo da se ne, da, da se, da se dešavaju. Zabranjeno je organizovanje lekarskih pregleda, podela lekova medicinskih sredstava i aparata, a vi imate kamion Apoteka Beograd u-u Kosjeriću. Zabranjeno je deliti osnovne životne namirnice, a to se radi u svakom izbornom ciklusu i vi nikad do sad niste izašli, a vreme da izađete je sad. Znači u toku kampanje kada vidite da se krši zakon, sad je vreme da izađete, a ne da mesec dana nakon izbora podnesete prekršajnu prijavu. Kakvog to ima smisla?

00:56:27 - Dušan Nikezić: Nikakvog. Znači, ono š-, sad treba da izađete i da kažete, "nije normalno da dve trećine radova Puteva Srbije na sanaciji lokalnih puteva bude u samo dve opštine u Kosjeriću i Zaječaru dva meseca pred izbore." Ko im je dao taj nalog? To sad treba da izađete i da kažete. Sad je vreme za to, a vi se time nećete ni baviti, kao što se niste bavili ni do sada.

00:56:55 - Dušan Nikezić: U tome je problem.

00:57:06 - Verka Atanasković: (šapnuti) Da li bi ste mogli nekog da...- (rekao nešto u pozadini) Ja bih samo da odgovorim jednom.

00:57:24 - Veroljub Arsić: (pauza od devet sekundi) Ne treba vam- Ne, ne, hm.

00:57:24 - Verka Atanasković: Ste rekli da ništa ne radimo u pogledu političke kampanje. Ja vas samo pozivam da pogledate, erm, naš sajt i izbore, pa ćete videti i lokalne izbore u dvadeset i petoj godini, erm, tako da, a-to aps-apsolutno ne stoji i ne, apsolutno ne mogu, ne možemo da prihvatimo da, da ne radimo. Radimo po svakoj prijavi i gde utvrdimo da postoji povreda zakona, m-mi je t-tretiramo. Donose, donose se mere, to su mere upozorenja posle koga idu i prekršajne, erm, prijave. Erm, mnoge stvari ne predstavljaju povredu zakona jer postoje i političke aktivnosti svih javnih funkcionera koje su dozvoljene što se tiče političkih stranaka.

00:58:22 - Verka Atanasković: Ne, ono što nije dozvoljeno j-je kažnjeni pogledajte i ja vas i dalje upuć-upućujem kao i građani nek gledaju rad na našem sajtu. Hvala vam.

00:58:37 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem gospođo Tanasković. I pored moje želje da Odbor za finansije strogo radi po Poslovniku o radu Narodne skupštine i razmatra onaj deo izvešća u onom delu, da razmatra onaj deo izveštaja u delu za koji smo nadležni. Uvek ćemo imati jednu situaciju da to previše ode na jedan politički deo, ja se zbog toga izvinjavam, jer znate bivši režim uporno pokušava ponavljajući po milione puta da čitavu državu sve nosioce vlasti napada da bi kod javnosti napravio utisak da je celo društvo korumpirano i to je njihov, i to je njihov narativ koji provlače već deset i više godina. Oni ne žele da prihvate da je borba protiv korupcije sistemska borba. Vas su napadali što vi niste podneli više krivičnih prijava?

00:59:49 - Veroljub Arsić: Pa nije to vaš posao. To je posao tužilaštva. Postavljam pitanja kako se troše sredstva. Ni to nije vaš posao. To je posao Državne revizorske institucije koje takođe podnosi izveštaje ovom odboru.

01:00:03 - Veroljub Arsić: Znači, oni će uvek na neki način pokušavati da nađu opravdanje i da šalju svoje političke pamflete ovde, pa čak i na odbor. Recimo, podržavali su štrajk, erm, radnika zaposlenih u katastru, ja to zovem onih šalteraša kojima uvek fali neki papir. Podržavali su taj štrajk zato što je direktor tog katastra doneo takve propise i mi smo doneli takve zakone da građani nemaju previše kontakta sa šalterom i ne može da se ostvari korupcija, ali oni to neće da kažu, a to je sistemski borba protiv korupcije. To je sistemska borba protiv korupcije jer nema građanina, ja vama nisam dobacivao, ako vas jesam prekidao, gospodine Nikeziću, na to imam pravo po Poslovniku, a to je ustvari sistemska borba protiv korupcije.Pojedinačni slučajevi jesu u nadležnosti delom manjoj vašoj, više u nadležnosti policije, tužilaštva i pravosudnih organa, ali to ne možemo da rešimo ako nemamo i sistemsku borbu protiv korupcije. Eh, to je taj jedan narativ koji oni ovde uporno pokušavaju, pokušavaju da, da navedu.

01:01:09 - Veroljub Arsić: Dolazili smo čak i do priča oko javnih nabavki. Ne znam kakve su vaše nadležnosti po tome. Javne nabavke jesu u nadležnosti ovaj Kancelarije za javne nabavke, eh, Komisije za kontrolu, eh za zaštitu pravo ponuđača i Državne revizorske institucije.

01:01:32 - Veroljub Arsić: A sad da vam kažem, poređenja radi- Sukob interesa i- Vi ostvarate bir- Tačno tako. 'nači vi ostvarujete, vi pra-pazite da neko od javnih funkcionera ne ostvari sukob interesa i u onom delu gde ne bi smeo neko njegovo privredno društvo ili povezano lice učestvuje u nekom javnom poslu. Oni to neće da prihvate. Al' samo da postavim pitanje da li je nekada postojao na ovom nivou transparentniji i jasniji zakon o javnim nabavkama i njegova kompletna primjena? Jer imate od plana javnih nabavki celog postupka javne nabavke koji se sprovodi, sve se vidi svako rešenje i svaka odluka.

01:02:08 - Veroljub Arsić: Ali- Evo. I sad on kaže, dobacuje mi ponovo da ga ne primenjujemo na osnovu ugovora koji je on potpisao. I valjda mu je žao što nije na vlasti, pa je planirao da on ostvari korupciju, evo. Kolega je baš potpisao taj ugovor sa Kinezima dvehiljadu i jedanaeste godine. To je dobar ugovor.

01:02:30 - Veroljub Arsić: To ću da mu odam priznanje i glasao sam za taj sporazum. Ali znači, meni je zaista žao što ste ovde na Odboru za finansije koji nije u nadležnosti, kome nije u nadležnosti isključivo rad, to je u nadležnosti Odbora za pravosuđe. On znači taj koji meri stepen korupcije nije džabe i u nadležnosti Odbora za pravosuđe, jer tu je, da kažem, izveštaj o radu i drugih organa koji se time bave kao što je tužilaštvo kao što je pravosuđe. Mi ne možemo da ulazimo u njihova diskreciona prava, ali možemo da razmatramo neki njihov izveštaj o radu i tako dalje, ali to kolege ovde očigledno ne žele da prihvate. Kolega Nikeziću nemate pravo na reč, potrošili ste vreme.

01:03:12 - Veroljub Arsić: Kolega Mitroviću. Vi meni da replicirate nemate pravo na repliku, nemate pravo na repliku. Kolega Krstiću, nema ništa više. Ne mogu.

01:03:24 - Miroslav Aleksić: A može teško nešto- Nema vremena, ti potrošio vreme.

01:03:27 - Peđa Mitrović: Nisam potrošio vreme, već...

01:03:34 - Veroljub Arsić: Što se tiče borbe protiv korupcije Republike Srbije prema izveštaju Europske komisije, a- Pre rečeš zatražite reč kolega.

01:03:40 - Peđa Mitrović: Što se tiče borbe protiv korupcije u Srbiji, prema izveštaju Europske komisije, a nadam se da i sad nju nećete posuti pepelom kao što ste posuli Fiskalni savet van ovog odgovora. Dakle, generalna ocena da nema političke volje za sistemsku borbu protiv korupcije, da je ona u mnogim sferama vrlo slaba i nepostojeća i da zapravo Vlada nije spremna da se suoči s ovim problemom. Dakle, to je izveštaj Europske komisije. Što se tiče rada agencije, dakle, Evropska komisija govori i ocenjuje rad Agencije da je on reaktivan, a ne proaktivan. To je, apropo, vezano, vezano upravo za ono što ste vi pričali da agencija ne treba da podnosi krivične prijave, da li je podnosi krivične prijave ili ne, nebitno je.

01:04:15 - Peđa Mitrović: Suština je da očigledno agencija nema političku podršku da radi svoj posao. To je jasno zato što nema ni političke podrške ni za borbu protiv korupcije na nivou cele države, a drugo da i oni svojim kapacitetima ne koristi sve instrumente koje zakon daje. To je izveštaj Europske komisije. Dakle, to je nešto što Srbija svake godine zvanično dobija ocenu u svom procesu pridruživanja Evropskoj, Evropskoj uniji i to nije nešto što se nama sviđa ili ne sviđa pa zato napišemo. To je nešto što je rezultat ozbiljne evaluacije od strane eksperata koje Evropska komisija svake godine angažuje, a to je Agencija za borbu protiv korupcije daleko ispod onoga što treba da radi.Hvala vam.

01:04:56 - Veroljub Arsić: Ako se više niko ne javlja za reč, zaključujem raspravu i prelazimo na glasanje. Predlažem da Odbor usvoji izveštaj sa predlogom zaključka koji upućujemo Narodnoj skupštini i koji glasi, povodom razmatranja Izveštaja o radu Agencije za sprečavanje korupcije za dvije hiljade dvadeset četvrtu godinu prihvata se izveštaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije za dvije hiljade dvadeset četvrtu godinu.

01:05:18 - Miroslav Aleksić: Stavljam na glasanje ovaj predlog koji je- Stavljam tu delu koji se odnosi isključivo na tekst izveštaja.

01:05:22 - Veroljub Arsić: Molim kolege poslanike da se izjasne. Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv dvoje od ukupno dvanaest te konstatujem da je Odbor većinom glasova prihvatio izveštaj sa predlogom zaključka. Također predlažem da Odbor uputi Narodnoj skupštini predlog da se predloženi zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Agencije za sprečavanje korupcije dvije hiljade dvadeset četvrte godine razmatra po hitnom postupku u skladu sa članom sto šezdeset sedmi Poslovnika Narodne skupštine. Molim da se ovaj Odbor izjasni o ovom predlogu.

01:05:59 - Veroljub Arsić: Zaključujem glasanje. Za je glasalo devet, protiv troje, te konstatujem da je Odbor većinom glasova, aa, prihvatio ovaj predlog izveslati Odbor i predstaviti Predlagača na sednici Narodne skupštine biće narodni poslanik Veroljub Arsić, predsjednik Odbora. Druga tačka dnevnog reda Razmatranje Izveštaja o radu Fiskalnog savjeta za dvije hiljade dvadeset četvrtu godinu koju je podneo Fiskalni savjet na osnovu člana devdeset drugu, devdeset dva stava Zakona o budžetskom sistemu, Fiskalni savjet je za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovoran Narodnoj skupštini. Saglasno unapred navedenom članu Zakona o budžetskom sistemu, Fiskalni savjet podnese Narodnoj skupštini Godišnje izvješće o svom radu za dvije hiljade dvadeset četvrtu godinu i molim predstavnike Fiskalnog savjeta da uđu u salu i podnesu izveštaj. Vama iz Agencije za sprečavanje korupcije se zahvaljujem.

01:06:59 - Veroljub Arsić: U redak, svi smo.

01:07:01 - Veroljub Arsić: Hvala. Dobro je.

01:07:08 - Veroljub Arsić: Dođi. Ovaj put, baš ti.

01:07:14 - Veroljub Arsić: Ali. Molim predstavnika Fiskalnog saveta, profesora doktora Blagoja Ponovića da predstavi izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2024. Godinu. Da date reč gospodinu? E, samo što izvolite.

01:07:56 - Blagoje Paunović: Hvala lepo. Poštovani predsjedniči, poštovani članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Ja ću ukratko predstaviti izveštaj Fiskalnog saveta za 2024. godinu. Kao što vam je poznato, a izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, 1.

01:08:18 - Blagoje Paunović: Oktobra 2010. godine ustanovljen je Fiskalni savet i tom prilikom su i uvedena fiskalna pravila. Dakle, Fiskalni savet je počeo faktički da funkcioniše u aprilu 2011. godine, kada su izabrana prva tri predstavnika, odnosno člana Fiskalnog saveta, a fiskalna pravila koja su takođe tim zakonom i tim izmenama zakona uvedena ona su kasnije, krajem 2022. godine promijenjena, dopunjena, čime je faktički ojačan taj, taj institucionalni okvir za vođenje odgovorne fiskalne politike u dugom roku.

01:09:07 - Blagoje Paunović: Cilj nove institucije koja je tada osnovana, kao i pravila koja su tada doneta, bilo je da se pomogne u ostvarivanju stabilnosti javnih finansija, da se doprinese većoj transparentnosti i da se pomogne u ostvarivanju jednostavno boljeg poslovnog ambijenta, barem kada se radi o makroekonomskom okruženju i fiskalnim tokovima. Misija Fiskalnog saveta bila je da se proceni kredibilitet fiskalne politike sa aspekta upravo poštovanja pravila fiskalnih pravila i da se obezbedi veća javnost i odgovornost u vođenju fiskalne politike. Nadamo se da je Fiskalni savet svojim analizama fiskalne politike, kao i podsticanjem rasprava na temu fiskalne politike, doprineo tokom ovih već više od, pa već skoro petnaestak godina ostvarivanju tog cilja. Uloga Fiskalnog saveta, dakle aktivnosti i zadataka Fiskalnog saveta, definisani su Zakonom o budžetskom sistemu i tokom postupka pripreme donošenja budžeta, uloga Fiskalnog saveta ukratko se svodi na nekoliko aktivnosti. To je priprema mišljenja na nacrt fiskalne strategije, zatim to je priprema analize Predloga zakona o budžetu, Zakona o završnom računu, naravno i o potrebi rebalansa budžeta, revizije fiskalne strategije i slično, ali istovremeno i procena fiskalnih uticaja predloženih zakona, važnijih zakona.

01:10:48 - Blagoje Paunović: A da sada budem malo konkretniji, dakle kada se radi o aktivnostima iz 2024. godine kojima je posvećen najveći deo ovog izveštaja. Dakle, Fiskalni savet je tokom 2024. godine izradio sedam izveštaja, od čega su tri ocene na predložene zakone i izmene Zakona o budžetu, odnosno o završnom računu Republike i dva mišljenja na nacrt i revidiranu fiskalnu strategiju za period od 2025. do 2027.

01:11:24 - Blagoje Paunović: godina. Osim ovih sedam izveštaja, Fiskalni savet se bavio i čitavim nizom različitih tematskih istraživanja od kojih bih ja spomenuo dva možda najznačajnija, budući da su oni objavljeni kao posebni izveštaji, a to su istraživanja politike javnih investicija i sa druge strane, istraživanje mehanizma fleksibilnosti koju izvršna vlast ima nakon usvajanja i usvajanja budžeta, konkretno istraživanje koje je bilo povezano sa tekućom budžetskom rezervom i procesom rebalansa samog budžeta. Druga istraživanja i rezultati tih istraživanja su, naravno, ne samo što su ugrađeni bili u ova dokumenta o kojima sam sada spomenuo, nego naravno i u čitav niz drugih radova i javnih nastupa članova Fiskalnog saveta na stručnim konferencijama i različitim oblicima rada i tako dalje. Dakle, ako pođemo hronološki, ja ću vam sasvim kratko izneti osnovne zaključke ovih ovih analiza. Dakle, u junu 2024.

01:12:37 - Blagoje Paunović: Godine objavljena je Izveštaj o politici javnih investicija u Republici Srbiji, u kojem je detaljno analiziran nivo i struktura kapitalnih ulaganja budžeta opšte države, kao i naravno uslovi finansiranja kapitalnih projekata, odnosno projekata od javnog i od javnog značaja.Tom prilikom su, naravno, izneti i mnoge preporuke, a te preporuke bi se u osnovi mogli da svedu na nekoliko najvažnijih, mada ih naravno ima jako mnogo, to je jedna vrlo obimna, ja bih rekao vrlo kvalitetna studija. To mogu da kažem, jer ona je bila završena pre nego što ću ja doći u Fiskalni savet. Prva značajna konstatacija odnosila se na činjenicu da su pozitivni efekti postojećeg modela sprovođenja javnih investicij-inesticija već iscrpljeni, dakle, jer je taj model doveo do ubrzanja javnih investicija i da ovaj model dug-dugoročno nije više održiv i u tom smislu Fiskalni savet je apelovao na vraćanje u neke regularne propise, odnosno tokove procesa planiranja i izvršavanja kapitalnih investicija. Takođe, uhm, Fiskalni savet je analizirao i strukturu kapitalnog budžeta. Došao je do zaključka da ona nije sasvim usklađena i dao određene preporuke, pre svega ka nekim oblastima koje su bile prilično zapostavljene u toj oblasti, pre svega u oblasti zaštite životne sredine, obrazovanja, ali čak i u onim oblastima gde je značajan deo sredstava uložen.

01:14:19 - Blagoje Paunović: Javile su se određene neravnoteže i Fiskalni savet je ukazao na te, na te neravnoteže. I konačno, preporučeno je uvođenje jednog redovno-redovnog i vrlo transparentnog sistema izveštavanja o realizaciji investicionih projekata u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se obezbedila veća odgovornost i-и, naravno, veća efikasnost tih investicija. Druga značajna tematska, tematsko istraživanje koje je objavljeno takođe u julu 2024. godine bila je posvećena mehanizmu fleksibilnosti koju, kao što sam već rekao, izvršna vlast ima nakon izvršenja budžeta Republike, kao koji, naravno, pre toga bio usvojen od strane Narodne skupštine. U ovom istraživanju smo se de fakto koncentrisali na dve neka ključna pitanja.

01:15:14 - Blagoje Paunović: To je, s jedne strane, upotreba tekuće budžetske rezerve i procedure za usvajanje rebalansa budžeta. Kada se radi o tekućoj budžetskoj rezervi, tu smo analizirali sredstva koja se koriste, dakle obim sredstava, rashode koji se finansiraju iz tekuće budžetske rezerve, ceo postupak i slično, i naravno, dali odgovarajuće preporuke kada se radi o ovoj oblasti, pre svega o potrebi da se tekuća budžetska rezerva koristi za namene koji je predviđena zakonom, dakle za one izdatke i one rashode koji se nisu mogli predvideti u trenutku kada je budžet usvojen, a ne za finansiranje novih politika, jer bi to značilo zapravo zaobilaženje redovnog postupka sku-skupštinske kontrole za ove politike. Naravno, istakli smo i niz drugih nedostataka kada se radi između ostalog i visina tekuće budžetske rezerve, netransparentnost procesa izveštavanja u ovoj oblasti i tako dalje, i tako dalje. Konačno, druga značajna pitanja koja je razmatrana u ovom, u ovom izveštaju bilo je pitanje samog postupka izvršavanja rebalansa budžeta, odnosno pripreme rebalansa budžeta, gde smo konstatovali da zadnjih nekoliko godina, dakle još od hiljadu, 2019. pa do dvadeset i treće godine, od sedam rebalansa koji su vršeni, samo jedan je bio u nekoj redovnoj proceduri i Fiskalni savet je, naravno, apelujući na potrebu da se da više vremena da bi se odgovornije i bolje mogla razmotriti promene u ovom dokumentu, koji inače ima isti značaj kao i budžet je apelovao da se u tom smislu poštuje neke uobičajene, odnosno zakonom predviđene procedure.

01:17:04 - Blagoje Paunović: Treći dokument je dokument koji je takođe u julu donet sredinom, dakle, jula. Fiskalni savet se bavio pitanjem srednjoročnih makroekonomskih i fiskalnih analiza i projekcija koje su poslužile kao osnova za davanje mišljenja Fiskalnog saveta na fiskalnu strategiju za period 2025. do 2027. godine. Analiziran je nov srednjoročni plan vlade, njegove makroekonomske implikacije, kao i uticaj povećanja sada ekspanzivne fiskalne politike koja je već predvidela povećanje fiskalnog deficita sada na dva posto.

01:17:47 - Blagoje Paunović: Ono čemu je posebna pažnja u ovom izvještaju pok-poklonjena jeste činjenica da dolazi do faktički prolongiranja primjene fiskalnih pravila koja su trebala da stupe na snagu 2025. godine za dvadeset i devetu godinu i Fiskalni savet je naveo u tom izvještaju čitav niz argumenata koji pokazuju zapravo da takvo prolongiranje ne samo što nije bilo neophodno, nego naravno da nije ni dobro. U septembru dvadeset i prošle godine Fiskalni savet je objavio ocenu rebalansa budžeta Republike za dvadeset i četvrtu godinu revidirane u budžetu, u budžetskom planu Vlada je predvidela povećanje radnih rashoda koje je samo delimično, naravno, bilo pokriveno kompenzovano javnim prihodom i posljedično došlo je do daljeg povećanja fiskalnog deficita na dva zarez sedam posto od bruto domaće proizvoda. Mišljenje Fiskalnog saveta koje je tom prilikom izneto jeste da ta, to povećanje fiskalnog deficita uopšte tako ekspanzivna, prociklična fiskalna politika nije neophodna.Jer jednostavno nije bilo ni razloga. U toba, u toba stopa rasta privrednog rasta bila oko 4 posto, a već su se pojavili neki unutrašnje i spoljne neravnoteže, stopa inflacije bila je relativno visoka.

01:19:16 - Blagoje Paunović: Ukazali smo na, aa, probleme finansiranja u uslovima pod kojima se finansira taj deficit i tako dalje. Dakle, izneli smo čitav niz preporuka koje bi, koje su bile u smislu, u pravcu ovako nešto opreznije, da tako kažem, fiskalne politike u tom, u tom dokumentu. Takođe, planirani fiskalni deficit od dva, dva zare sedam posto Fiskalni savet je u svojoj analizi procenio da je, da on može biti niži budući da su fiskalni prihodi bili po našoj proceni konzervativno planirani, a da je u, među rashodima postojao izvestan prostor za manje uštede i stvarno se pokazalo da je naša procena bila da će fiskalni deficit biti dva zarez tri posto, a na kraju godine se ispostavilo da je on čak i manji, da je dva zarez dva posto, što je, naravno, svakako dobro. Novembar 24. kao što znate, to je, tada je objavljeno mišljenje na revidiranu fiskalnu strategiju za period 2025.

01:20:29 - Blagoje Paunović: do 27. godine. Dakle, uobičajen proces revizije fiskalne strategije. U fokusu ovog izveštaja je bilo nekoliko značajnih promena u odnosu na ovaj strateški dokument u prvobitnu verziju. Pre svega, reč je o planiranom dodatnom povećanju ekspansivne fiskalne politike u srednjem roku, a i činjenica koja je trebalo da dovede do fiskalnog deficita srednjeročno od tri posto bruto domaćeg proizvoda.

01:21:04 - Blagoje Paunović: Ovde je zapaženo kada se radi o, da dolazi do većeg rasta, ali sada tekućih, dakle, rashoda. Iako je ovo dokument koji je rađen i gde su, gde su sve analize i svi pokazatelji urađeni u skladu sa novim, novim nivoom bruto domaćeg proizvoda. Samo da vas podsetim, pre toga je Republički zavod za statistiku izvršio veliku reviziju bruto domaćeg proizvoda, tako da su se mnogi pokazatelji popravili, da tako kažem, što je svakako, naravno, našlo i našlo izraz i u ovim dokumentima. Krajem novembra, uobičajeno vreme kada se donosi tako budžet i, naravno, u skladu sa tim, Fiskalni savet je objavio ocenu Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu.

01:21:59 - Blagoje Paunović: Ovom prilikom su, naravno, detaljno analizirani budžetski prihodi i rashodi planirani fiskalni deficit koji je trebao da bude planirano da bude tri posto, uticaj na kretanje javnog duga i, kao i šire makroekonomske implikacije za, za ovaj, za ovaj period. Konstatovali smo niz dobrih strana, pre svega povećanje obuhvata budžeta u ovom periodu, svakako širenje obuhvata sa čak na univerzitete, određenih pozitivnih promena kada se radi o zelenom budžetiranju. Dakle, u budžet ulazi sada prvi put analiza onih projekata koji imaju veći pozitivan efekat na životnu okolinu, ali smo ukazali i na određene nedostatke i ozbiljnije rizike koji su pre svega povezani sa činjenicom da su neki glavni izazovi fiskalne politike, a to je pre svega visok fiskalni deficit i, naravno, srazmerno tome i visina javnog duga i dalje ostaju ozbiljni problemi sa kojima se naša privreda suočava. Fiskalni savet je upozorio takođe u toj svojoj analizi da je faktički budžet preduzet nastavak trenda koji je već uočen u toku 2024. godine, a to je već jedan malo značajniji zaokret u fiskalnoj politici i da se može očekivati da će ti trendovi biti nastavljeni i u ovoj godini i u tom smislu apelovao na Vladu da pažljivo prati promene, predviđa rizike i da deluje preventivno u tom smislu.

01:23:44 - Blagoje Paunović: I na kraju, dakle, poslednji dokument značajniji odnosio se na analizu Predloga zakona o završnom računu budžeta za dvadeset i sedmu godinu. I ovaj dokument donosi čitav niz novina i vrlo značajna unapređenja, ali je Fiskalni savet ukazuje i na neke nedostatke koji se pre svega odnose na obrazloženje rashoda i probijanje nekih rashoda. To su pre svega metodološki nedostaci koji su posledica činjenice da se planiranje, plan rashoda radi na bazi takozvanih tekućih aproprijacija koje su korigovane u odnosu na originalne budžetske aproprijacije i da kao takve nisu pogodne za analizu, odnosno da je njihova upotrebna i analitička vrednost relativno mala. Takođe smo ukazali i na činjenicu da je vrlo teško moguće utvrditi visinu tekuće, tekuće budžetske rezerve i neke druge nedostatke, odnosno predloge za poboljšanje smo, naravno, učinili i naravno, očekujemo da će se to i postepeno i unositi, odnosno da će se ti takvi predlozi usvajati. Evo ovim, da tako kažem, kratkim osvrtom na ove najvažnije rezultate, odnosno outpute, prosto da kažem, rada Fiskalnog saveta i ja bih završio ovaj deo.

01:25:08 - Blagoje Paunović: Imate sada pregled svih analiza, mišljenja, analiza, ocena i tako dalje koje je Fiskalni savet dao, kao i predlog svih opštih akata i redovnih izveštaja koje Fiskalni savet dostavlja drugim državnim organima, jer Fiskalni savet, koliko god je mala organizacija i organizacija kao i svaka druga i naravno, mora, mora poslovati, poštovati zakone, imati pravilnike i u tom smislu čitav niz normativnih akata je izašao iz Fiskalnog saveta.Zaposlenost je možda jedna od ključnih tema kada se radi o nama kao organizaciji Fiskalni savet. Fiskalni savet ističe da smo dobili sredstva, a nema neka sredstva, nema nikakvu imovinu, nema vrednost. Najveća vrednost Fiskalnog saveta su zaposleni u Fiskalnom savetu, vrlo kvalitetni analitičari i savetnici sa velikim iskustvom. Trenutno, odnosno krajem 2024. godine, ta se situacija nije ni danas promenila.

01:26:13 - Blagoje Paunović: U Fiskalnom savetu zaposleno je devet lica na neodređeno vreme i jedno lice na određeno koje menja jednako ukupno i dalje devet zaposlenih i imamo tri člana Fiskalnog saveta. Kada se pogleda taj broj sa brojem sistematizovanih radnih mesta, može se videti da smo tek negde malo više od polovine mogućnosti u kadrovskom smislu uspeli da iskoristimo. Dakle, nemamo ove neke, nemamo, imamo značajan prostor, ali naravno, nažalost, nemamo finansijskih sredstava za nova zapošljavanja i za kadrovsko jačanje. U tom smislu smo u skladu sa zakonskim propisima, pored ovih stalno zaposlenih lica, angažovali i jedno lice po osnovu dva ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Dakle, radi se o poslovima knjigovodstva, budući da je koleginica na porodiljskom bolovanju, jednog internog revizora za potrebe interne revizije do trideset dana što je naša zakonska obaveza i ono što je možda najinteresantnije angažovali smo jedno lice po osnovu ugovora o delu i radi izrade studije o projekcijama stanovništva Srbije.

01:27:25 - Blagoje Paunović: Ovo je vrlo značajan deo naše aktivnosti jer smo u toku izrade studije u saradnji sa MMF-om, evropskom delegacijom, imamo njihovu podršku i u saradnji sa Ministarstvom finansija radimo studiju koja bi mogla uradno da je nazovemo Aktuarska procena održivosti penzijskog sistema Srbije, dakle na bazi ovih projekcija koje su demografi uradili, a urađeni su do 2070. godine, procenićemo, mmm, procenićemo održivost postojećeg penzijskog sistema i predložiti da, kažem, ovo je studija koju ne radi samo Fiskalni savet, nego u saradnji sa Ministarstvom finansija i uz podršku međunarodnih organizacija, a kada se radi o finansijskom aspektu, jedino mi do sada smo imali troškove kada se radilo o ovoj, ovoj studiji. Što se tiče sredstava za rad, videli ste, evo ovde možete da vidite da mi nemamo prostor svoj i nismo, nismo u prostorijama Narodne banke, ali imamo vrlo lepe i dobre uslove za radove, veoma se lepo osećamo. U Narodnoj banci imamo šest kancelarija. Uslovi pod kojima dobijamo taj prostor su povoljni, krajnje korektni i kolegijalni.

01:28:40 - Blagoje Paunović: A što se tiče sredstava koje imamo koje smo dobili, imate izvod iz Zakona o budžetu za 24. godinu, možete videti da smo sa rebalansom dobili još nešto malo više novca, ali možete takođe zaključiti da su sredstva koja Fiskalni savet troši primerena njegovoj veličini. Dakle, to je jedna kap u moru, ja bih rekao budžetskih izdataka i možete videti kako je teklo izvršenje budžeta u prethodnoj godini. Dakle, imate sve potrebne informacije. Na kraju, na samom kraju hteo bih da se osvrnem i na saradnju koju Fiskalni savet ima sa drugim telima.

01:29:21 - Blagoje Paunović: Dakle, pre svega saradnju sa državnim organima i organizacijama, a kada to govorim pre svega mislim na saradnju sa Narodnom skupštinom koja se, naravno, koja je bila tradicionalno dobra i u 24. godini i odvijala se pre svega kroz aktivnosti i saradnju sa ovim, ovim odborom. Ja se nadam da ste vi, ako ste vi i malo zadovoljni koliko smo mi saradnjom sa vama i podrškom koju dobijamo od vas, onda ćemo imati razloge da budemo sasvim zadovoljni, jer otkako sam ja na ovde, na ovom mestu, nije se nikada desilo da ovaj odbor nije podržao bilo kakav naš predlog, naš zahtev, tako da ja vam se u tom smislu zahvaljujem. Kada se radi o saradnji sa Vladom Republike Srbije ona se pre svega odvija, naravno sa Ministarstvom finansija koja je sasvim korektna i kreće se u granicama uobičajene komunikacije. Po stupanju moje, mom stupanju na dužnost imali smo jedan sastanak sa ministrom finansija i informisali su nas o planovima aktivnosti.

01:30:23 - Blagoje Paunović: Dogovorili smo neka moguća unapređenja, ali to su više tehničke prirode oko formatu dokumenata i izveštavanju, kako bismo dobili neke, kako bih rekao, upotreblj-upotrebljivije dokumente i slično. Tradicionalno imamo jako dobru saradnju kad se radi o ovom Ministarstvu sa Upravom za trezor koja nam dostavlja, dostavlja prošireni, dakle skup analitički, dakle razrađeni skup podataka koji su vrlo značajni za analize Fiskalnog saveta. Među ostalim organima istakao bih i saradnju sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja, od kojih dobijamo ažurno podatke na mesečnom nivou o svim oblicima angažovanja zaposlenih u javnom sektoru, te Republički zavod za statistiku je izuzetno značajan, budući da najveći broj podataka, naročito za makroekonomske analize, dobijamo od njih i detaljne podatke dobijamo, kao što možete videti iz ankete o prihodima i uslovima života i ankete o potrošnji domaćinstva. A značaj koji ima naša saradnja je, može se videti po tome što je Fiskalni savet prepoznao, prepoznat od strane Republičkog zavoda kao značajan partner, tako da smo ušli u plan projekta koji još uvek nije odobren, ali kojima, koji će imati podršku Eurostata, a radi se o projektu koji se naziva Sistem za podršku donošenja odluka na nacionalnom nivou sa osnovnom idejom, dakle da se sistem informacija prilagodi potrebama korisnika i u tom smislu mi očekujemo dalji unapredak u saradnji. I na kraju, evo, samo time ću da završim.

01:32:05 - Blagoje Paunović: Međunarodna saradnja je takođe vrlo, vrlo na vrlo, vrlo zadovoljavajućem nivou.Svi znate da je sada upravo u toku misija Međunarodnog monetarnog fonda. Mi smo imali sastanak. Uobičajeni su sastanci dva puta godišnje. Imamo dobru saradnju i sa Svetskom bankom, Evropskom komisijom, delegacijom Evropske unije i drugim organizacijama, uključujući, naravno, i saradnju, zainteresovanost spoljnih ambasada, kontakte i tako dalje, tako dalje. Članovi Fiskalnog saveta sarađuju kroz različite forme i u nekim drugim telima.

01:32:43 - Blagoje Paunović: I otprilike to bi bilo ono što je možda najvažnije. Možda još samo da spomenem javnost našeg rada. Trudimo se da naš, jer smatramo da je jedna od naših misija, da je jedan deo naše misije jeste proširenje fiskalne kulture široj javnosti, da naše, naše aktivnosti budu javne, što postižemo pre svega kroz, eh, preko objavljivanjem svih naših dokumenata na sajtu i naravno, nastojanjem da se odzovemo pozivima u medijima u meri u kojoj zaista možemo da doprinesemo nekim kvalitetnijim raspravama. Evo toliko otprilike ono što sam ja ovaj, mislio, nadam se da vam nisam uzeo mnogo vremena. Članovi Fiskalnog saveta Rasul-Bojan Dimitrijević je ovde, tako da ukoliko budete imali neka pitanja, komentare možemo se uključiti u obavu celog rasprave.

01:33:40 - Blagoje Paunović: Hvala vam lepo.

01:33:41 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem profesore. Otvaram raspravu da li se neko javlja za reč. Kolega Nikezić, izvolite.

01:33:54 - Dušan Nikezić: Hvala. Profesore Ponojiću, zahvaljujem Vam na istaknutom izveštaju. Zahvaljujem na svim aktivnostima koje je Fiskalni savet sproveo i u prošloj godini, kao i u prethodnim godinama i zaista izuzetan značaj ove institucije koja nam i ne samo da je realan uvid u javne finansije, nego i daje vrlo važne preporuke Vladi na koji način da unapredi ekonomsku politiku zemlje. Vaše preporuke su zaista uvek bile, bile na mestu. Nažalost, mnoge preporuke vlast ne čuje i ignoriše.

01:34:42 - Dušan Nikezić: Vi ste ovde danas spomenuli, spomenuli izveštaj koji se odnosi na politiku javnih investicija, u kome ste ukazali da su iscrpljeni efekti ove politike i da ona nije dugoročno, dugoročno drživa. Žalosnka, vlast se ponaša potpuno suprotno i u toku je jedan od najvećih investicionih projekata vredan skoro osamnaest milijardi evra, i to u najavi osamnaest milijardi evra. I ono što je dodatni problem u tome je što se svi ti projekti, čak trista dvadeset tri projekta, ugovaraju mimo tendera, mimo procedure javnih nabavki i ono što mislim da je važno je da se na ovom mestu kaže koliko su štetni takvi projekti koji se ugovaraju mimo nekih procedura javnih nabavki koji se, nažalost, ugovaraju i sprovode po cenama koje su višestruko veće i od tržišnih, a čak i od cena koje su ugovorene, što ste isto vi u vašim, u vašim izveštajima prethodnim, eh, prethodnim apostrofirali. Takođe, ste govorili da ta struktura investicija nije usklađena sa potrebama zemlje i da je neophodno ulaganje u obrazovanje. Nažalost, opet vidimo da se vlast ponaša potpuno, potpuno drugačije i čak ulazi u direktan sukob sa celim sektorom, s celim sektorom prosvete i zaista bi bilo od velike koristi da vlast počne da, da sluša neke od vaših preporuka.

01:36:37 - Dušan Nikezić: Takođe sam želeo, bih želeo da vas pitam da li ste vi možda dobili podatke koliko će ukupno koštati projekat Ekspo, jer mi iz meseca u mesec dobijamo različite, različite najave. To je krenulo od nekih petsto miliona evra samo za, samo za objekte na samoj lokaciji. Sada smo na 1,3 milijarde evra, ali kada pogledate strukturu tih projekata iz revidirane fiskalne strategije, vi vidite da samo dva projekta su već prešla tu vrednost. I da li ste imali prilike da vidite neku studiju opravdanosti tog projekat, projekta i da li te uvećane, ti uvećani troškovi investicije korespondiraju sa očekivanim efektima realizacije projekta, projekta Ekspo. Takođe, govorili ste danas i o drugom izveštaju koji se odnosi na tekuću budžetsku rezervu i na taj način se i za obilježenje redovnog procesa usvajanja u Skupštini kroz korit-kroz tako masovno korišćenje tekuće budžetske rezerve, da se tako izrazim.

01:37:56 - Dušan Nikezić: Ovom prilikom bih želeo da vam postavim pitanje i da li činjenica da se već decenijama ne poštuje Zakon o finansiranju lokalnih samouprava u delu koji se odnosi na nenamenske transfere.Dodatno, eh, zloupotrebljava tekuća budžetska rezerva jer se, eh, finansiranje lokalnih samouprava sprovodi kroz tekuću (zvuk mobitela) budžetsku rezervu umesto kroz zakonski definirane kanale Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava, eh, i da na taj način dolazi do svojevrsne, eh, zl-zloupotrebe javnih sredstava. Eh, takođe, eh, spomenili ste, spomenuli ste u, eh, da ste upozorili na potencijalno negativni, negativan uticaj ekspanzivne fiskalne, eh, fiskalne politike i odlaganje nekih fiskalnih pravila. Mi smo svedoci da ove godine dolazi do usporavanja rasta srpske ekonomije, da je to neminovno i da je to sada već izvesno u svim financijski, u svim projekcijama međunarodnih finansijskih institucija, kao i u, kao i na osnovu, eh, dostupnih podataka o privrednom rastu i o budžetskim, budžetskim prihodima, imajući u vidu da se, eh, kapitalni projekti ra-realizuju nesmanjenom brzinom, čak šta više, mnogo više nego u prethodnom periodu. U prva četiri meseca su troškovi kapitalnih investicija bili četrdeset tri posto veći nego, nego u istom periodu, eh, prethodne godine. Da li će činjenica će da dolazi do usporavanja privredne aktivnosti dovesti do toga da ćemo, naravno, imati manji nivo, eh, bruto domaćeg proizvoda, da će nam samim tim deficit biti veći u odnosu na, na, na, na bruto domaći proizvod i kakav će to imati efekat na javni dug i na udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu.

01:40:12 - Dušan Nikezić: Konačno, da li smatrate da je logično da se, eh, da se nam apsolutni iznos bruto domaćeg proizvoda u evrima uključuje, uključuje i inflaciju, pa smo imali situaciju da je realni BDP u periodu 2022. do 2024. godine porastao deset zarez šezdeset pet posto, a apsolutni, apsolutni iznos BDP u evrima za čak četrdeset sedam posto i da mi javni dug računamo u odnosu na ovaj, ovaj, ovaj iznos bruto domaćeg proizvoda u evrima, koji je suštinski uvećan za iznos inflacije. Evo toliko za sad hvala vam.

01:41:01 - Veroljub Arsić: Reč ima kolega Mitrović Peđa, izvolite.

01:41:05 - Peđa Mitrović: Zahvaljujem se. Dakle, ono što je ključna stvar ovde, a kolega Nikizić je i rekao da je g-profesor Pale Petrović ostao na čelu Fiskalnog saveta ćemo sigurno imali već daleko, daleko veće i dublje uvide po pitanju projekta Ekspo nego što ih imamo danas. Mi danas i ne znamo što sve potpada pod Ekspo imamo neka dokumenta koja to otprilike nekad, ha, samoodukativno daju šta potpada pod taj projekat. Pa kad shvatite da Ekspo nije popularan, onda ga vratite na jednu zarez nešto milijardi evra, pa odete u drugu emisiju, pa kažete on sedamnaest, osamnaest milijardi evra. Dakle, država je napravila jedan projekat program koji će da potroši najveće pare u istoriji ove zemlje.

01:41:41 - Peđa Mitrović: Dakle, to su apsolutno najveća trošenja para u istoriji zemlje da je potpalo pod neki program, a Fiskalni savet nekako to pušta da prolozi ispod radara. Ono što je ključno kod Ekspa, a što je Fiskalni savet, pošto je to u nadležnosti rada te institucije, trebalo da ocenu kako će tačno projekti da utiču i na fiskalnu stabilnost zemlje, a bogami i da li će da se isplate i koliko će i kad će da se isplate, ako će uopšte da se isplate. Ono što mi znamo svi preliminarno, to je da se nikad nikom Ekspo nije is-isplatio. Dakle, svaki specijalizovani Ekspo koji je organizovan u prethodnih trideset pet godine je bankrotirao, apsolutno svaki. Dakle, neko će da prospe sedamnaest, osamnaest milijardi evra.

01:42:13 - Peđa Mitrović: Naravno, ne ide sve na samu iz-izložbu i na predstavu, ali veliki deo tog novca ide. Neko će da prospe te pare. Mi znamo unapred da se to nikad neće isplatiti jer se nikad nikome nije isplatilo, osim ako mi nismo otkrili neki čarobni štapić koji će taj kolosalni gubitak da pretvori u dobitak, a Fiskalni savet nam se tu ništa još uvek nije izjasnio. I to je kritika na račun Fiskalnog saveta i to je kritika na pro, nai jedan blagi zaokret koji se vidi u vođenju Fiskalnog saveta od odlaska profesora Pavla Petrovića sa čela. A meni je veliko zadovoljstvo što imam i tu pros, privilegiju, privilegiju da je profesor Bojan Dimitrijević sa nama.

01:42:46 - Peđa Mitrović: Ovaj, pošto zaista i prošli put da ne bude da smo pričali o vama samo dok niste bili tu i sad ćemo kad ste tu.

01:43:01 - Veroljub Arsić: Mene zaista i dalje zanima šta tačno profesora Dimitrijevića kvalifikuje za poziciju člana Fiskalnog saveta, pošto ja šta sam mogao da izguglam o profesoru Bojanu Dimitrijeviću- To su teme- Ja moram da vam izvinite- Kolega ne možete kolega Mitroviću da raspravljate o odlukama Narodne skupštine. Njega je postavila Narodna skupština. Evo. Prva stvar.

01:43:09 - Peđa Mitrović: Druga- Zašto ne?

01:43:09 - Veroljub Arsić: Zato što ne znate Poslovnik. Zato što ste nevaspitani. Zato zato što ste nevaspitani.

01:43:17 - Peđa Mitrović: Pre svega raspravljamo o izveštaju- Možete li da se nađu datumi?

01:43:18 - Veroljub Arsić: Raspravljamo o izveštaju- Ne o biografijama članova Saveta. To smo mogli da raspravljamo kada smo birali gospodina Dimitrijevića. Ne možete da ga pitate. Evo, ja vam kažem da ne možete.

01:43:30 - Peđa Mitrović: Odlično.

01:43:31 - Veroljub Arsić: Evo, ja vam kažem, nećete moći.

01:43:32 - Peđa Mitrović: (istovremeno) Pa sad ću ja.

01:43:34 - Veroljub Arsić: Evo uradite. Tražite reč?

01:43:39 - Peđa Mitrović: Voli te ovaj odbor kao- lako je usvojiti ovo.

01:43:44 - Veroljub Arsić: Hoćete reči ili nećete.

01:43:47 - Peđa Mitrović: Hoću. Preko sedam.

01:43:48 - Veroljub Arsić: Izvolite.

01:43:49 - Peđa Mitrović: Način na koji vodite ovaj odbor. Dakle, vi što nemate veze sa ekonomijom i finansijama, apsolutno poznajete materiju. Vaša bahatost je skandalozna. Hvala vam.

01:43:58 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Zahvaljujem vam na lepim rečima. To kada vi kažete, to je za mene pohvala.

01:44:07 - Peđa Mitrović: Ništa lepše niste mogli da uradite i da mi ulepšate dan- Pročitajte moju biografiju, možeće vam nešto značiti.

01:44:09 - Veroljub Arsić: Hvala, baš me briga za vašu biografiju.

01:44:10 - Peđa Mitrović: Pročitajte, možeće vam značiti nešto, to što vam kažem.

01:44:13 - Veroljub Arsić: Mnogo me interesuje. Kolega Pavlović, izvolite.

01:44:19 - Branko Pavlović: Zahvaljujem. Tri kratke stvari. Dva su zapravo pitanja. Jedno je kakva je starosna struktura stalno zaposlenih u Fiskalnom savetu. Drugo je, kada biste imali punu popunjenost u odnosu na sistematizaciju, na koji način bi mogli da dalje razvijate svoje aktivnosti ili to nije ograničenje u pogledu mogućnosti da ispunjavate sto posto svojih planiranih aktivnosti?

01:44:52 - Branko Pavlović: Samo je povećanje opterećenosti onda onih koji rade. Dakle, da li i zbog toga što nemate popunjenu sistematizaciju u značajnoj meri utiče na rad Fiskalnog saveta da neke svoje planove prosto ne može da ostvari. I treća stvar je da li ste u u prošloj godini razmišljali ili radili analize u sledećem pravcu; za ove sve projekte koje zbirno zovemo Ekspo sedamnaest zarez osam milijardi evra uglavnom je reč o zaduženjima gde imamo poček od tri godine, te se glavnica u ovom periodu ne otplaćuje. Da li ste radili analize kada krene jednovremeno da mora pored kamata da se plaća i glavnica, a to je negde dvadeset sedma godina pa nadalje. U kojoj meri će to biti opterećenje za budžet i da li i u kojoj meri će to uticati na potrebu povećanja budžetskog deficita?

01:46:00 - Branko Pavlović: Zbog jednog, čini mi se naglog udara dos-dospeća glavnica u tom periodu. Dakle, da li ste o tome nešto razmatrali ili niste u ovoj 2024. godini? Hvala.

01:46:14 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem. Da li žele predstavnici Fiskalnog saveta da odgovore na pitanje?

01:46:19 - Blagoje Paunović: Da, da.

01:46:24 - Blagoje Paunović: Samo vas molim do pet minuta pošto je dvadeset- Ne ukupno.

01:46:25 - Veroljub Arsić: Ne, ukupno. Pa dvadeset minuta je trebalo za onu prvu diskusiju, ja sam pustio. Nisam hteo da vas prekidam. Izvolite, ne, ne, u redu je, u redu je.

01:46:32 - Blagoje Paunović: To nisam znao vremenski okvir. Sledeći put ću voditi računa. Meni odgovara, sada sam da. Hvala vam. Hvala vam na pitanjima i komentarima.

01:46:40 - Blagoje Paunović: A ako sam dobro zabeležio prvo pitanje je bilo da li smo, da li imamo uvid u Ekspo, odnosno u projekat Ekspo. Nažalost, mi nemamo mislim ništa bolje ni detaljnije informacije nego što ima javnost. Sretali smo se sa činjenicom da su ti projekti prilično bili fluidni, nedefinisani, a ja ću vas samo podsetiti na eh, na reviziju fiskalne strategije kada se u prvoj varijanti pojavila lista projekata sa šesdeset ja mislim šest projekata, da bi se i taj nam je dokument bio dostavljen. Mi smo na osnovu toga napisali mišljenje da bi se pred vladom ili na samoj vladi izvršile promene i onda smo dobili liste od pedeset šest. Dakle, stekli smo utisak da se ti projekti eh, nisu do kraja ni sami, da i sami nisu definisani.

01:47:34 - Blagoje Paunović: Naravno, nikada nismo mogli da vidimo nijednu studiju izvodljivosti. Kos benefita analiza bi morala da se radi za takvu vrstu projekata, dakle da se sagleda ekonomska efektivnost toga da se vrši, mislim, kako se već radi, postoji odgovarajuća metodologija i postoje čak i solidni propisi u toj oblasti, tako da ne. Da budem kratak. Drugo vaše pitanje, izvinjavam se što ovako sad malo žurim. Tekuće budžetske rezerve i lokalne zajednice.

01:48:01 - Blagoje Paunović: Između ostalog, konstatovali smo da se tekuća budžetska revi, eh, eh, eh tekuća budžetska re-rezerva sistematski koristi za dopunjavanje nedostajućih sredstava umesto pre svega lokalnih zajednica, umesto da se poboljša sistem planiranja na nivou lokalne zajednice. To je jedno od naših konstatacija. Druga konstatacija se odnosi na finansiranje određenih verskih organizacija koje se seste da nemaju jasni kriterijumi kada se radi o opštinama koje dobijaju, da su slične opštine po veličini imali vrlo različite iznose sredstava i tako dalje, tako da, eh, jesmo. To smo i konstatovali, ukazali smo na to.

01:48:57 - Blagoje Paunović: A vaše treće pitanje je kako će se odraziti- Jeste, na, na deficit ovaj, znači pad aktivnosti kako će se odraziti na deficit u odnosu na BDP koji je planiran na tri posto, znači više nego što je- Mi očekujemo da postići neće se u ovom kvartalu sa dva posto ne može se postići planirani privredni rast i to će se, naravno, odraziti na sve ostale elemente povećanje deficita, povećanje zaduženosti, učašće i tako dalje. Dakle, to će sve imati negativne uticaje na, na ovo. Ka-ka-starosna struktura je jako povoljna u Fiskalnom savetu i mladih ljudi. Neki su otprilike skoro došli sa fakulteta i već su tu, ali su vrlo iskustvi, imaju deset do dvanaest godina eh, staža. Vrlo specijalizovano znanje imaju sjajne, sjajne, sjajne mlade ljude imamo.

01:49:36 - Blagoje Paunović: Ne mogu da kažem da mi ne možemo da funkcionišemo sa postojećim. Ono što se dešava i što osećamo, to je nekada izuzetno kratki rokovi u kojima moramo da damo odgovore i kada osećamo taj nedostatak, nedostatak ljudi. Ali mislim da kad se radi o ljudima i kada se radi o ovoj vrsti specifičnosti posla, potrebno je vreme graditi te ljude, zaposliti ih, stvoriti im šansu i to je zbog čega mi razmišljamo malo, malo unapred. Da li smo radili, što ste još pitali? Izvinite.

01:50:07 - Branko Pavlović: Da li ste radili analizu kada dođe komisija na naplatu? Na koji način ćete izvesti, da koristite troškove?

01:50:13 - Blagoje Paunović: Eh, eksplicitnu analizu nismo, mada pratimo, naravno, zaduženost zemlje, pratimo i ukazujemo na promenu uslova finansiranja. Da.

01:50:25 - Bojan Dimitrijević: A da li, izvinjavam se, bar jel ima još malo vremena, ali budite brzi oko ovoga da bi. Aha u slučaju da je profesor Petrović ostao da bi sigurno bila analiza EXPO ja vam tvrdim da nema garancija za tu vašu tvrdnju. Profesor Petrović je još uvijek bio tu. Mi uvijek radimo neki plan budućih aktivnosti. U vrijeme dok je on bio tu uopšte nismo tog trenutka kandidovali tu temu za narednih godinu dana.

01:50:58 - Bojan Dimitrijević: Prema tome, mi je tada taj taj period koji važi i sada nismo kandidovali kao pojedinačnu analizu koja bi bila nešto čime bi se u narednih godinu dana profesor Petrović bavio prema tome. To je što se toga tiče što se tiče ovih projekcija. Ako mogu još kratko da dodam na osnovu onoga što je bila i fiskalna strategija i revidirana fiskalna strategija. Nije ovim što je bilo u vezi EXPO dovedeno u pitanje stabilnost javni dug učešće javnog duga u BDP u. Naravno, u tom trenutku nismo imali u vidu pad BDP a on će očigledno biti manji od očekivanog.

01:51:39 - Bojan Dimitrijević: Teško je dati konačnu prognozu, ali na osnovu i revidirane fiskalne strategije koju Fiskalni savjet nije osporio, nije bila dovedena u pitanje ta putanja javnog duga koja bi trebala u perspektivi da se smanjuje uprkos tome. E sad, naravno, ovo je tek prvi kvartal. Mi nemamo još konačne podatke ni za drugi kvartal. Verovatno će novi podaci tražiti i nove procene i one svakako ukoliko se nastavi trend pada BDP a mogu da dovedu u pitanje to. Međutim, ono što smo takođe uočili što se treba treba reći.

01:52:15 - Bojan Dimitrijević: Vlada je već preduzela bila neke mjere da smanji budžetsku potrošnju kod drugih korisnika, pokušavajući da zadrži fiskalni deficit za ovu godinu u definiranim okvirima. To je, ja mislim i u ovom nekom našem preliminarnim analizama za prvi kvartal konstatovan pet posto. Pre svega kad se radi o robama i uslugama, pa uštede. Pošto se više niko ne prijavljuje za riječ. Zaključujem raspravu i prelazimo na odlučivanje.

01:52:54 - Bojan Dimitrijević: Predlažem da Odbor. Donese zaključak koji upućuje Narodnoj skupštini, a koji glasi Prihvata se izvještaj o radu Fiskalnog savjeta za 202. četvrtu godinu. Stavlja na prijedlog stavljam na glasanje prijedlog zaključka teksta zaključka. Zaključujem da po novom glasanju, ako nije izišao izasašio samo trenutak stačak.

01:53:35 - Bojan Dimitrijević: Ništa nije ništa. Ja sam sad u redu s tim glasovima da ništa ne razmišljam za glasalo 9 ili po novom glasanju. Evo ponovit ćemo glasanje molim kolega s ponovno ljestve. Zaključno glasanje za glasalo deset protiv jedan od ukupno dvanaest i konstatujem da je Odbor većinom glasova prihvatio izvještaj sa predlogom zaključka. Također, predlažem da Odbor uputi Narodnoj skupštini prijedlog da se predloženi Zaključak povodom razmatranja Izvještaja o radu Fiskalnog savjeta za 2026.

01:54:26 - Bojan Dimitrijević: godinu razmotri po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine. Molim da se Odbor izjasni o ovom prijedlogu. Zaključno glasanje za glasalo osam protiv troje te konstatujem da je Odbor većinom glasova odlučio da predloženi Narodne skupštine prihvati ovaj prijedlog. Izvestilac Odbora i predstavnik predlagača na sednici Narodne skupštine bit će narodni poslanik Veroljub Arsić, predsjednik Odbora treća tačka dnevnog reda Razmatranje izvještaja o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 202.

01:55:07 - Veroljub Arsić: četvrtu godinu koju je ponovno Komisija za kontrolu državne pomoći. Zahvaljujem predstavnicima fiskalnog sata. Glasanje s razlogom, ali bez uredbi u redaku. U redaku kolega Muratoviću. Članak devet Stav treći Zakona o kontroli državne pomoći utvrđuje da Komisija za kontrolu državne pomoći podnosi izvještaj o radu Narodne skupštine Republike Srbije do Marta tekuće godine za prethodnu godinu postupajući u skladu sa naprijed navedenom zakonskom odredbom.

01:55:28 - Veroljub Arsić: Komisija za kontrolu državne pomoći podnosi Narodnoj skupštini godišnji izvještaj o svom radu za 202. četvrtu godinu. Samo da sačekamo da se predstavnici Komisije pripreme za podnošenje izvještaja. I molim gospođu Dragicu Jorgović, vršiocu dužnosti predsjednika Komisije na osnovu odluke ovog Odbora broj nula 202 od 22. januara 2025.

01:56:00 - Veroljub Arsić: godine da predstavi Izvještaj o radu Komisije za 2024. godinu. Izvolite da vidimo.

01:56:06 - Dragica Jorgović: U redu.

01:56:06 - Dragica Jorgović: Hvala puno. Erm, poštovani, erm, predsedniče, poštovani članovi Odbora i kolege saradnici. Pred vama se nalazi pet izveštaja o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2024. godinu. On je blagovremeno, erm, dostavljen, i ja ću se osvrnuti na neke okolnosti iz izveštaja kada je u pitanju rad Komisije za kontrolu državne pomoći.

01:56:25 - Dragica Jorgović: Potrudiću se da budem kratka i koncizna i vi, ukoliko budete imali nekih dodatnih pitanja, stojim vam na raspolaganju kako usmeno na ovoj sednici, tako i pisanim putem, ukoliko bude bilo neophodno. Kad su u pitanju kadrovski kapaciteti Komisije, erm, u toku 2024. godine izmenjen je Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, te se stvorio osnov za pojačavanje kadrovskog kapaciteta Komisije. Erm, naime, od svog osnivanja Komisija se trudi da ojača kadrovski kapacitet, ne samo zato što potreba posla to nalaže, već je to i nalog Evropske komisije. Na početku dvadeset i četvrte godine imali smo petnaest zaposlenih.

01:57:01 - Dragica Jorgović: U toku godine smo raspisali javni konkurs za popunjavanje šest radnih mesta koji je uspešno, erm, završen, ali smo u međuvremenu imali jedan prestanak radnog odnosa na lični zahtev zbog odlaska koleginice u inostranstvo. Erm, i u toku je i dalje jačanje kadrovskih kapaciteta, te smo i ove godine uputili nadležnom Odboru Narodne skupštine zahtev za dodatno zapošljavanje i očekujemo uskoro njegovu realizaciju. U 2024. godini prestaje mandat članovima Saveta, za četiri člana Saveta je prestao mandat, a i stupili su, erm, novi članovi Saveta na dužnost. Kada je u pitanju raspolaganje finansijskim sredstvima Komisije Zakonom o budžetu za dvadeset i četvrtu godinu planirano je devedeset sedam miliona osamsto šezdeset jedna hiljada dinara, a nakon izmena sto jedan milion petsto šezdeset jedna hiljada dinara.

01:57:48 - Dragica Jorgović: Od toga je Komisija potrošila devedeset jedan milion petsto devedeset šest hiljada trista pedeset i dva dinara, što predstavlja devedeset posto izvršenja tekućeg budžeta. Najveći rashodi su bili za plate, naknade plata i doprinose, kao i socijalna davanja zaposlenima i pored toga za stalne troškove, odnosno energetske troškove i komunalne, kao i za zakup, s obzirom da Komisija još uvek nema svoj poslovni prostor. Pored toga, ostali izdaci su utrošeni vrlo racionalno, srazmerno broju i potrebama zaposlenih, što možete i videti na strani devetnaest izveštaja. Kada je u pitanju osnovna nadležnost Komisije, a to je utvrđivanje postojanja i ocene usklađenosti državne pomoći, kao i harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, potrebno je istaći da je Komisija donela šesdeset i tri akta, od čega je Savet na svoje trideset i tri sednice doneo šest rešenja o utvrđivanju postojanja i oceni usklađenosti državne pomoći. Pet rešenja doneto je u postupku prethodne kontrole, a jedno rešenje u prethodnom postupku u naknadnoj kontroli.

01:58:51 - Dragica Jorgović: Od toga tri rešenja su se odnosila na regionalnu državnu pomoć gde je davalac bilo Ministarstvo privrede, jedna državna pomoć na informisanje gde je davalac bilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, i dve državne pomoći za kulturu, davaoci su bili Autonomna pokrajina Vojvodine i Grad Novi Sad. Pored toga, doneta su tri mišljenja usklađenosti propisa koje usvaja Vlada Republike Srbije. Sva tri izveštaja su pozitivna, što znači, erm, mmm, sva tri mišljenja su, pardon, pozitivna, što znači da je propis usklađen sa pravilima i kriterijumima državne pomoći. Erm, u tve-- u toku 2024. nije doneto nijedno obaveštenje o potrebi usklađivanja propisa sa Zakonom o kontroli državne pomoći, što govori da je podignuta svest kod davaoca, erm, davalaca državne pomoći i predlagača propisa da se obrate Komisiji pre donošenja samog propisa, a pored toga Komisija nije uočila ni da je donet neki propis koji može predstavljati osnov za raspolaganje javnim sredstvima.

01:59:47 - Dragica Jorgović: U dvadeset četvrtoj nije bilo ni sudskih sporova. Zaposleni Komisije su u svom radu doneli trideset četiri obaveštenja o potrebi prijave državne pomoći, četrnaest obaveštenja na dostavljene upite elektronskim putem, četiri zaključka za dopunu dokumentacije i imali smo dva zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, jedan od javnog glasila, jedan od fizičkog lica. Erm, kada se pogleda statistika, erm, i broj odluka od početka rada Komisije može da se primeti da je smanjen broj odluka Komisije. Ono što treba istaći jeste da je u prethodnom periodu Komisija ocenjivala konkurse svih lokalnih samouprava, erm, kojima su se sufinansirali mediji radi ostvarivanja javnog interesa, ali dvadeset treće godine smo ocenili taj Pravilnik kao šemu državne pomoći, te više nije bilo potrebe da svaki davalac pojedinačno prijavljuje konkurse. Takođe, u prethodnim godinama intenzivno su se ocenjivale šeme te davaoci i dalje dodeljuju državnu pomoć na već osnovu ocenjenih šema, te nema potrebe da ponovo prijavljuju, erm, Komisiji, erm, i kao posebnu prijavu.

02:00:49 - Dragica Jorgović: U toku 2024. godine, erm, započet je rad na registru, odnosno to je jedinstvena elektronska baza državne ide minimis pomoći. Taj registar je u ovoj godini gotov. On je učinjen u saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Od jeseni počet će se sa, erm, obukama za davaoce po većim regionalnim centrima u Srbiji i nakon toga registar će biti pušten u produkciju, o čemu će javnost biti obaveštena.Kada je u pitanju godišnje izveštavanje Komisije, Komisija usvaja godišnji izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći u prethodnoj-- dodeljena državna pomoć u prethodnoj godini usvaja ga do kraja trećeg kvartala tekuće godine.

02:01:30 - Dragica Jorgović: Za 2023. godinu poslali smo godišnji izveštaj radi-- o, vla-- o, godišnji izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći Vladi Republike Srbije i čekamo usvajanje. U suštini, negde u junu mesecu mi zahtevamo od davalaca da prikup-- da nam dostave podatke radi izrade tog izveštaja. U prethodnoj godini od sto sedamdeset i četiri jedinice lokalne samouprave sto dvadeset dve jedinice su se odazvale i dostavile nam podatke. Pedeset jedinica lokalne samouprave je dostavilo prazne tabele sa tvrdnjom da nisu imali davanje i pedeset dve jedinice lokalne samouprave uopšte nisu ni dostavile obrazac.

02:02:08 - Dragica Jorgović: Pored toga, dvadeset pet pokrajinskih organa uprave, organa-- dvadeset pet pokrajinskih organa i uprava dostavilo nam je podatak, kao i trideset državnih organa i organa državne uprave. Po usvajanju ovog izveštaja, on će takođe biti objavljen na našem sajtu. Pored ovog izveštaja donosimo i godišnji izveštaj o popisu šema državne pomoći do kraja prvog kvartala tekuće godine za prošlu, gde smo ukupno za dvadeset i treću popisali pedeset devet šema, od čega smo utvrdili da je sedam šema neusklađeno i doneli smo posebno obaveštenje gde smo davaoce obavestili o potrebi usklađivanja i u kom smeru je potrebno izvršiti tu izmenu, te je s tim u vezi jedna šema u međuvremenu i usklađena. Ministarstvo finansija je uskladilo Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Jedna od veoma važnih aktivnosti Komisije su normativne aktivnosti sa stanovišta pristupanja Evropskoj uniji, jer je jedno od merila za otvaranje Poglavlja osam upravo harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, i do momenta izrade ovog izveštaja oko osamdeset posto usklađenosti nacionalnih propisa je završeno, ali danas taj procenat je viši, što ćete svakako videti u narednom godišnjem izveštaju, a do tad možete se sa tim podacima upoznati putem našeg sajta.

02:03:26 - Dragica Jorgović: Od usvojenih podzakonskih akata u dvadeset četvrtu tu je bio Pravilnik o načinu na koji se vrši izostavljanje zaštićenih podataka u aktima Komisije, a pored toga tri uredbe su bile u formi nacrta. One su u međuvremenu u dvadeset i petoj godini usvojene. Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti regionalne državne pomoći, de minimis pomoći i de minimis pomoći za obavljanje usluge od opšteg ekonomskog interesa, tako da Komisija i u dvadeset petoj godini nastavlja sa procesom harmonizacije i potpuna harmonizacija se očekuje do kraja 2026. godine. Što se tiče ostalih normativnih aktivnosti, donet je dvadeset i jedan interni akt za tekuće obavljanje posla Komisije.

02:04:06 - Dragica Jorgović: Aa, kada je u pitanju međunarodna saradnja Komisije, Komisija je korisnik dva projekta. Od 2023. je korisnik projekta EU Podrška razvoja unutrašnjeg tržišta Srbije, a od 24. je postala korisnik i PLAK 4 projekta. Uz pomoć tih projekata imali smo vrlo posjećenu konferenciju o državnoj pomoći u cilju podizanja svesti o kontroli državne pomoći, gde je održano više panela i okruglih stolova na kojima se, je, su-- smo pričali o temama državne pomoći sa aspekta davalaca, sa aspekta korisnika i organa nadležnih za kontrolu državne pomoći, te su nam i gosti i predavači bili kolege iz regiona, iz Španije i naravno naše kolege iz naših organa, kao što je Državna revizorska institucija, Ministarstvo privrede, Razvojna agencija Srbije i drugi.

02:04:55 - Dragica Jorgović: U okviru međunarodne saradnje već nekoliko godina u nizu nekolicina zaposlenih odlazi u Brisel u Evropsku komisiju na obuku u cilju dodatnog usavršavanja i, da kažem, sagledavanja na koji način Evropska komisija tumači i primenjuje pravila. Još kratko ću se samo osvrnuti na izveštaj o napretku, odnosno progresi port-- report koji je objavljen 30. oktobra 24. godine. U onom delu koji se odnosi na Komisiju moram da napomenem da je u međuvremenu Komisija izradila inventar državne pomoći i u toku je izrada akcionog plana, aa, kako bi-- akcionog plana koji bi trebao za usklađivanje postojećih šema koje su identifikovane kao neusklađene.

02:05:38 - Dragica Jorgović: Takođe, kao što sam napomenula, Uredba o uslovima i kriterijumima regionalne pomoći, regionalne državne pomoći je doneta i ona predstavlja osnov za donošenje mape regionalne državne pomoći od strane Ministarstva privrede, i kao što smo i prethodnih godina i ove godine nastavljamo da radimo na dokazivanju svoje operativne nezavisnosti, što upravo činimo svojim transparentnim radom i donošenjem negativnih odluka. Tako da, to bi bilo sve što se ovog izveštaja tiče. Stojimo na raspolaganju za sva pitanja ukoliko budete imali, a mi nastavljamo sa ispunjavanjem svih obaveza koje je Republika Srbija preuzela potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i merila za otvaranje Poglavlja osam.

02:06:20 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem gospođu Jorgović. Otvaram raspravu, da li se neko javlja za reč? Ako se niko ne javlja za reč, zaključujem raspravu i prelazimo na glasanje. Predlažem da Odbor usvoji izveštaj sa predlogom zaključka koji upućujemo Narodnoj skupštini, a koji glasi: Prihvata se izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2024. godinu.

02:06:44 - Veroljub Arsić: Stavljam na glasanje predlog. Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv dvoje od ukupno dvanaest i konstatujem da je Odbor, aa, većinom glasova prihvatio izveštaj sa predlogom zaključka. Takođe predlažem da Odbor uputi Narodnoj skupštini predlog da se predloženi zaključak povodom razmatranja Izveštaja o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2024. godinu razmatra po hitnom postupku u skladu sa članom sto šezdeset sedam Poslovnika Narodne skupštine.

02:07:17 - Veroljub Arsić: Molim da se i Odbor izjasni o ovom Predlogu. Zaključujem glasanje. Za je glasalo devet, protiv troje, te konstatujem da je Odbor većinom glasova prihvatio ovaj predlog. Izvestalac Odbora i predstavnik predlagača na sednici Narodne skupštine biće narodni poslanik Veroljub Arsić, predsednik Odbora. Ovim smo iscrpili dnevni red sednice.

02:07:44 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem se svima na uspešnom radu i zaključujem sednicu.
Snimak sednice