1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za evropske integracije

Datum sednice: 28.10.2025.

Trajanje sednice: približno 1 h 9 min (00:00:00–01:09:17)

Tema / naziv tačaka dnevnog reda:

Informisanje o zaključku Vlade o prihvatanju izveštaja o pregovorima i sprovođenju Plana za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pristupanja EU do kraja 2026. (izveštaj za I i II kvartal 2025, podnet 3. oktobra)

Informisanje o zaključku Vlade o prihvatanju izveštaja o sprovođenju NPAA (drugo tromesečje 2025, podnet 10. oktobra)

Određivanje delegacije za 74. plenarni sastanak COSAC (Kopenhagen, 30. novembar–2. decembar)

Određivanje delegacije za 22. sastanak COSAP (Sarajevo, 17–18. novembar)

Razno (najava posete delegacije italijanskog parlamenta i najava naredne sednice)

Predsedavajuća: Elvira Kovač

Broj prisutnih poslanika: 9 (konstatovan kvorum)

Učesnici van poslanika: Nemanja Starović (ministar za evropske integracije) i saradnici Ministarstva (pomenuta Katarina Pantović)

Ko je kolko govorio:
(Procena urađena prema pravilu 95 reči = 1 minut, na osnovu celog dostavljenog transkripta)

Poslanici vladajuće većine: približno 48% ukupnog vremena

Poslanici opozicije: približno 14% ukupnog vremena

Član Vlade / gosti: približno 38%
(Napomena: procene su zasnovane na broju izgovorenih reči; proceduralne pauze i kratke upadice nisu posebno izdvajane.)

Ukratko sa sednice: Sednica je formalno bila posvećena izveštajima o sprovođenju plana EU obaveza i NPAA, ali se rasprava brzo pretvorila u politički spor o tome da li Srbija suštinski napreduje ka EU, uz polemiku o rezoluciji Evropskog parlamenta, protestima i navodima o represiji, kao i o temi sankcija. Ministar je branio postojanje i kontinuitet usklađivanja i relativizovao značaj rezolucija EP, dok je opozicioni poslanik tvrdio da bez vladavine prava izveštaji o procentima realizacije „nemaju smisla“. Odbor je potom jednoglasno izabrao članove delegacija za COSAC i COSAP, a u „Razno“ je najavljena poseta delegacije italijanskog parlamenta i nova sednica.

---

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Elvira Kovač (Savez vojvođanskih Mađara, vladajuća većina, predsednica Odbora)
Vodila sednicu proceduralno (utvrđivanje dnevnog reda, spajanje rasprave o tačkama 1 i 2, vođenje glasanja o delegacijama). U raspravi je kritikovala skretanje sa dnevnog reda na rezoluciju EP, ocenila da opozicija ne učestvuje redovno u radu Odbora i insistirala da bi napredak (npr. oko klastera 3) zavisio od konkretnih koraka poput izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i izbora Saveta REM-a; deo izlaganja bio je politički, uz ocene o ulozi EP i „dvostrukim standardima“.

Nemanja Starović (ministar za evropske integracije, gost)
Izložio sadržaj Plana do kraja 2026. i usklađivanje rokova u NPAA, nabrojao zakone i podzakonske akte iz izveštajnog perioda i prezentovao procente realizacije zakonodavnog plana. U odgovoru na polemiku, branio tezu da usklađivanja ima, naglasio da rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće i tvrdio da se u njima nalaze netačnosti; deo izlaganja usmerio je na političku odbranu učinka vlasti i kritikovanje opozicionih narativa o izborima, protestima i navodnoj represiji.

Robert Kozma (Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd, opozicija)
Osporio smisao izveštavanja kroz procente, tvrdeći da „nikakvog usklađivanja nema“ kada se posmatra stanje demokratije i vladavine prava, uz direktnu političku kritiku vlasti i tvrdnju da Srbija ne može u EU bez promene vlasti. Pozivao se na rezoluciju Evropskog parlamenta (represija, ljudska prava, mediji, izbori) i naglasio da odluke država članica utiču na napredak (npr. klasteri), uz napomenu da se, po njegovom stavu, sankcije odnose na pojedince, a ne na zemlju.

Milan Radin (ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, vladajuća većina, zamenik predsednika Odbora)
Fokusirao se na politički deo rasprave: branio saradnju sa EPP i postavljao pitanja o dugom čekanju skrininga za poglavlje 31, kao i o tome da se u izveštajima prikaže koje stranke glasaju za „EU zakone“. Takođe je problematizovao ulogu Evropskog parlamenta u procesu proširenja i polemisao sa opozicionom tezom o sankcijama, predstavljajući je kao politički motivisanu.

Aleksandar Mirković (ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, vladajuća većina)
Uglavnom je odgovarao na opoziciono pozivanje na rezoluciju EP: dovodio je u pitanje njen kredibilitet i tražio pojašnjenje njenog pravnog značaja, uz poređenja sa praksama policijskog postupanja u državama EU i kritiku navoda o „soničnom oružju“. Takođe je tematizovao napade na stranačke prostorije i pitanje „duplih standarda“, uz pokušaj da raspravu preusmeri na bezbednost i političko nasilje.

---

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Odbor je jednoglasno utvrdio dnevni red i odlučio da se vodi zajednička rasprava o tačkama 1 i 2 (informisanje o izveštajima), bez glasanja po tim tačkama, jer je reč o informisanju.

Odbor je jednoglasno odredio delegaciju za COSAC (Kopenhagen, 30. novembar–2. decembar): Elvira Kovač, Ana Miljanić i Robert Kozma.

Odbor je jednoglasno odredio delegaciju za COSAP (Sarajevo, 17–18. novembar): Elvira Kovač, Branislav Josifović i Đorđe Stanković.

U „Razno“ je najavljena poseta delegacije italijanskog parlamenta (okvirno oko 25. novembra) i najavljeno održavanje još jedne sednice radi provere usklađenosti jednog predloga zakona.

U raspravi učestvuju:
- Elvira Kovač, predsednica Odbora, Savez vojvođanskih Mađara, vladajuća većina.
- Nemanja Starović, Ministar za evropske integracije
- Robert Kozma, član Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija.
- Milan Radin, zamenik predsednika Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
- Aleksandar Mirković, zamenik člana Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.

00:00:00 - Elvira Kovač: Poštovani članovi i zamenici članova Odbora, poštovani em, ministre, uvažene, em, kolege novinari, gosti. Otvaram dvadeset treću sednicu Odbora za evropske integracije. Na osnovu elektronskih prijava sednici trenutno prisustvuje devetoro članova Odbora, te konstatujem da postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje. Današnjoj sednici prisustvuje i, kao što vidite, Nemanja Starović, ministar za evropske integracije, i Katarin- Da, državna sekretarka nije tu, vidim. Katarina Pantović, također iz Ministarstva i ostali saradnici iz Ministarstva za evropske integracije.

00:00:35 - Elvira Kovač: Pozdravljam sve prisutne goste, zahvaljujem se na prisustvu. Poštovane kolege, saziv za sednicu sa predlogom dnevnog reda ste dobili. Da li eventualno ima predloga za izmenu ili dopunu dnevnog reda? Ukoliko ne, stavljam na glasanje predloženi dnevni red. Molim da se izjasnite.

00:00:56 - Elvira Kovač: (pauza) Zahvaljujem i konstatujem da Odbor jednoglasno utvrdio, em, dnevni red. S obzirom da će po prve dve tačke, kao što ste pretpostavljali, pričati, em, ministar, predlažem da spojimo prvu i drugu tačku, odnosno diskusiju na ove dve teme. Dakle, prelazimo na zajedničku raspravu po prvoj i drugoj tački dnevnog reda. Informisanje Odbora o Zaključku o prihvatanju izveštaja o pregovorima o sprovođenju Plana za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji do kraja 2026. godine, Izveštaj koji se odnosi za, na prvi i drugi kvartal ove godine, koji je podnela Vlada trećeg oktobra, kao i druga tačka informisanja Odbora o Zaključku o prihvatanju izveštaja o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, takozvani NPAA, za drugo tromesečje ove godine, na koje je podnela Vlada desetog oktobra, i odmah bih iskoristila priliku da dam reč ministru, samo da vidimo mikrofončić.

00:01:57 - Elvira Kovač: Em, izvolite.

00:02:00 - Nemanja Starović: Dobar dan, uvažena predsednice Odbora, poštovani narodni poslanici, članovi Odbora za evropske integracije. Zahvaljujem se na sazivanju ove sednice i pozivu koji je upućen i na prilici da vam izložim, dakle, referat vezano za prve dve tačke dnevnog reda. Trudiću se, naravno, da budem kratak koliko je to moguće, s obzirom da su materijali na adekvatan način i blagovremeno dostavljeni, ali bih ipak istakao nekoliko važnih elemenata. Počeću, naravno, sa Planom za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, a potom ću preći na Nacionalni program za osvajanje pravnih tekovina Evropske unije. Dakle, Plan za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji do kraja 2026.

00:02:51 - Nemanja Starović: godine je usvojen od strane Vlade Republike Srbije u aprilu 2025. godine na jednoj od poslednjih sednica Vlade u prethodnom sazivu. U dokumentu su predstavljene planirane mere i aktivnosti koje je potrebno sprovesti u cilju ispunjavanja obaveza i merila za otvaranje i zatvaranje pregovora po poglavljima, odnosno, aa, vezano za očekivane uslove zatvaranja poglavlja na osnovu predatih pregovaračkih pozicija. Prilikom definisanja Plana uzete su u obzir i glavne preporuke iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2024. godinu, kao i reformski koraci i Nacionalni program za osvajanje pravnih tekovina Evropske unije.

00:03:25 - Nemanja Starović: Vlada je prilikom usvajanja Plana zadužila nadležne institucije da u elektronskoj aplikaciji za pripremu i izveštavanje o sprovođenju NPAA-a izvrše usklađivanje planiranih rokova sa usvojenim Planom. Izvršeno je, dakle, potrebno usklađivanje rokova sadržanih u NPAA-u 2024-2027. za zakonodavne i institucionalne, odnosno administrativne mere. Izmena rokova izvršena je i za dodatne mere koje nisu obuhvaćene Planom, a u cilju uvažavanja ubrzane dinamike za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz precesa, procesa pregovora do kraja naredne godine. Istovremeno, NPAA je dopunjen novim merama koje su utvrđene Planom.

00:03:58 - Nemanja Starović: Izmenama i dopunama NPAA-u u pogledu manjeg broja zakonodavnih aktivnosti dodatno je preciziran rok realizacije u odnosu na rok koji je planiran prethodno. I, shodno tome, Vlada je, kao što znate, sedmog avgusta ove godine usvojila izmene i dopune, odnosno reviziju NPAA-a. Planom je obuhvaćeno trideset i jedno pregovaračko poglavlje, imajući u vidu to da poglavlja dvadeset i tri, Pravosuđe i osnovna prava, i dvadeset i četiri, Pravda, slobode i bezbednost, nisu predstavljene u Planu, jer u tim poglavljima postoji poseban prioritet za dostizanje prelaznih merila, kao što je i slučaj sa poglavljima trideset i četiri, Institucije, i trideset pet, Ostala pitanja, zbog specifičnosti materije koje obuhvataju. Poglavlja koja su obuhvaćena Planom, Republika Srbija otvorila pregovore u dvadeset pregovaračkih poglavlja i privremeno zatvorila dva poglavlja; poglavlje dvadeset i pet, Nauka i istraživanje, i poglavlje dvadeset i šesto, Obrazovanje i kultura. U ovom trenutku nisu otvoreni pregovori u sedam pregovaračkih poglavlja.

00:04:51 - Nemanja Starović: U delu Poglavlja predstavljenih u Planu definisano je ukupno pedeset i dva merila za zatvaranje pregovora i šesnaest merila za otvaranje pregovora. Pregovaračke pozicije su predate Savetu Evropske unije za četiri pregovaračka poglavlja; poglavlje dva, poglavlje tri, poglavlje deset i poglavlje dvadeset i osam. I u ovom delu su u Planu predstavljeni očekivani uslovi za zatvaranje poglavlja, ukupno dvanaest. U delu poglavlja osam, Politika konkurencije, Evropska komisija u Godišnjem izveštaju o napretku za 2021. godinu konstatovala da je u februaru dvadeset i prve godine slučaj Železare Smederevo okončan.

00:05:24 - Nemanja Starović: U delu poglavlja jedan, Sloboda kretanja robe, utvrđena su dva merila za otvaranje pregovora i trenutno Evropska komisija procenjuje njihovu ispunjenost. Izveštaj o skriningu još uvek nije osven, usvojen za poglavlje trideset jedan, Spoljna bezbednosna i odbrambena politika, i u skladu sa tim trenutno nema definisanih merila za ovo poglavlje. Ministarstvo za evropske integracije na tromesečnom nivou izveštava Vladu o sprovođenju Plana. Tokom oktobra meseca Ministarstvo je započelo pripremu Izveštaja o sprovođenju Plana za naredno treće tromesečje.Izvještaj o sprovođenju plana predstavlja osvrt na učinak realizacije planiranih aktivnosti u cilju ispunjavanja merila po poglavljima u periodu od početka primjene plana, dakle 11. aprila 2025.

00:06:03 - Nemanja Starović: do kraja juna 2025. godine. Istovremeno, izvještaj obuhvata informacije o statusu realizacije mere aktivnosti koje su planirane za prvi kvartal 2025. godine ili su unaprijed ispunjene. Izvještaj je sačinjen u potpunosti na osnovu informacija prikupljenih na nivou pregovaračkih grupa koje su Ministarstvu za evropske integracije dostavljene od nadležnih institucija koje rukovode radom pregovaračke grupe, Grupe A u skladu sa odlukom o osnivanju koordinacionog tijela za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

00:06:29 - Nemanja Starović: U izvještaju o sprovođenju plana predstavljene su aktivnosti koje su realizovane u izvještajnom periodu dvadeset i četiri pregovaračka poglavlja. U izvještajnom periodu realizovano je, odnosno započeto je realizaciju aktivnosti za ispunjavanje planiranih mera u delu jedanaest merila za otvaranje pregovora i u okviru trideset merila za zatvaranje pregovora. U odnosu na očekivane uslove za zatvaranje poglavlja za koja su predate pregovaračke pozicije, u delu šest merila je u izvještajnom periodu realizovano ili je započeto sa realizacijom aktivnosti od, a u odnosu na planirane mere. Pojedine planirane mere su realizovane kroz donošenje zakona i podzakonskih akata kojima se vrši dodatno usklađivanje, a u cilju ispunjavanja obaveza iz pregovaračkog procesa. Također zbog promjene sastava Vlade, a imajući u vidu zakonodavne procedure kod nekih zakonodavnih aktivnosti je došlo do određenih pomeranja u dinamici pripreme propisa.

00:07:21 - Nemanja Starović: Što se tiče usvojenih zakona u periodu prvog i drugog tromjesečja 2025. godine u delu slobodnog kretanja kapitala usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika i Zakon o izmeni Zakona o centralnoj evidenciji st-stvarnih vlasnika. Takođe u oblasti financijskih usluga i ekonomske i monetarne politike usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama, dok je u oblasti informacionog društva i medija usvojen set takozvanih medijskih zakona. Zakon o izmeni i dopunama Zakona o elektronskim medijima, Zakon o izmeni i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnom informisanju i medijima. Dodatno, u oblasti bezbednosti hrane i fitosanitarne politike, usvojeni su Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća i Zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja.

00:08:07 - Nemanja Starović: U delu zaštite životne sredine usvojen je Zakon o zaštiti vazduha. Kada je reč o podzakonskim aktima u oblasti slobodnog kretanja robe, doneti Pravilnik o zahtevima ekodizajna za izvore svetlosti i posebne prespojene uređaje, Pravilnik o zahtevima ekodizajna za ventilacione jedinice. Vlada Republike Srbije je u delu kontrole državne pomoći usvojila Uredbu o pravilima i uslovima za dodelu državne pomoći male vrednosti de minimis, Uredbu o pravilima i uslovima za dodelu državne pomoći male vrednosti za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa i Uredbu o uslovima i kriterijumima, i kriterijumima usklađenosti regionalne državne pomoći, a u delu finansijskih usluga Narodna banka Srbije je donela nekoliko odluka iz svoje nadležnosti u skladu sa usvojenim zakonima. Vlada je u oblasti energetike usvojila Uredbu o raspodeli prenosnog kapaciteta između zona trgovanja na dugoročnim tržištima, Uredbu o postupanju u slučaju poremećaja u radu i ponovnom uspostavljanju elektroenergetskih sistema, Uredbu o spremnosti na rizik u elektroenergetskom sistemu, Uredbu o utvrđivanju kriznog plana radi obezbeđenja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom i Uredbu o utvrđivanju preventivnog plana radi obezbeđenja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom. Doneto je nekoliko pravilnika koji regulišu oblast ekodizajna.

00:09:12 - Nemanja Starović: U odnosu na oblast zaštite životne sredine donet je Pravilnik o brascu dokumenta u kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo p-potpunjavanje, kao i Pravilnik o spisku kvalikovanih supstanci. Ne bih dalje trošio vaše vreme, s obzirom da su izvještaji dostavljeni i koji sadrže, dakle, i detaljan pregled usvojenih strateških i planskih dokumenata, admi-mera jačanja administrativnog kapaciteta, kao i pojedine značajne aktivnosti pojedinih ministarstava i ukoliko mi predsednica Odbora dozvoli, prešao bih na drugi deo izlaganja, a vezan je, dakle, za izveštaje o sprovođenju NPIJ za drugo tromjesečje 2025. godine. Kao što znamo, Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije predstavlja centralni instrument planiranja, koordinacije i praćenja procesa usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije. Ovaj dokument, čiji je donošenje obaveza prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, pruža sveobuhvatan okvir za reforme u svim sektorima javnih politika i služi kao osnov za merenje napretka u svakom pregovaračkom poglavlju.

00:10:18 - Nemanja Starović: Svesni smo kao Vlada da stepen dosadašnjeg ispunjavanja obaveza NPIJ iz NPIJ varira u odnosu na oblast. U pojedinim segmentima postignuti su značajni rezultati, dok u drugima proces zahteva dodatno ubrzanje i koordinaciju. Međutim, ono što ostaje svakako konstantno jeste posvećenost institucija da sprovodi reforme na sistematičan, transparentan i održiv način. Posebna pažnja usmjerena je ka praćenju rezultata i-i ka objektivnom izveštavanju. Redovna revizija NPIJ omogućava ne samo ažuriranje planova u skladu sa dinamikom prestupnih pregovora, već i racionalno usmjeravanje resursa ka oblastima gde je uticaj reformi najveći.

00:10:52 - Nemanja Starović: Ministarstvo za evropske integracije redovno na tromjesečnom nivou izvlaštava Vladu i Narodnu skupštinu o sprovođenju NPIJ, a izveštaji su odmah po usvajanju dostupni na zvaničnoj stranici Ministarstva. Kada govorimo konkretno o ovom izvještajnom periodu za drugo tromjesečje 2025. godine, ukupna uspešnost Vlade u realizaciji zakonodavnog plana za drugo tromjesečje ove godine iznosila je trideset i devet procenata. Od planiranih četrdeset i jedanovog propisa, utvrđeno ili u-je usvojeno njih šesnaest. Naime, Vlada je u drugom tromjesečju 2025.

00:11:25 - Nemanja Starović: godine planirala da utvrdi četiri predloga zakona: Predlog zakona o zaštiti vazduha, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oglašavanju, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o trgovini i Predlog za-zakona u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Utvrđen je jedan od planiranih četiri predloga zakona, što predstavlja dvadeset i pet procenata uspešnosti. Kada govorimo o podzakonskih a-podzakonskim aktima na nivou ministarstva i posebnih organizacija, od dvadeset i dva planirana akta usvojena devet, dakle četrdeset i jedan procenat uspešnosti. A kada pa govorimo o podzakonskim aktima na nivou Vlade, dakle govorim o uredbama, odlukama i strategijama, planirano je petnaest akata, usvojeno je šest, dakle četrdeset procenata uspešnosti. Sada, kada posmatramo konsolidovano, dakle izveštaje za treći i četvrti tromjesečje-Kvartal 2024.

00:12:15 - Nemanja Starović: Odnosno prvi i drugi kvartal 2025. Kumulativno, zaključno dakle sa krajem drugog tromjesečja 2025. godine plan je ispunjen sa pedeset i četiri procenta, dakle, realizovao se. Realizovano je sedamdeset i devet od planiranih stotinu četrdeset i šest obaveza. Neko možda može uvideti činjenicu da je ukupna stopa realizacije konsolidovano posmatrano za četiri tromjesečja veća negoli što je bila stopa u svakom pojedinačnom.

00:12:47 - Nemanja Starović: Budući da smo od trećeg tromjesečja 24. Kada smo imali četrdeset i sedam procenata, u narednom je bilo trideset, potom ponovo četrdeset i sedam i zaključno sa trideset i devet procenata uspešnosti u ovom izvještajnom periodu. Međutim, konsolidovano posmatrano procenat je veći iz razloga što je u međuvremenu je usvojeno šest, šest propisa koji su planirani za prethodne izveštajne periode, a takođe unaprijed je utvrđeno, odnosno usvojeno sedam propisa koji su planirani za kasnije izvještajne periode, dakle od trećeg kvartala 25. Pa nadalje. No, samo da se još kratko vratim na ovaj tromjesečni period koji izveštaj o kojem trenutno razmatramo.

00:13:32 - Nemanja Starović: Najuspešnija institucija u drugom tromjesečju 2025. Godine bilo je regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge RATELE sa stepenom realizacije od sedamdeset i jednog procenta, dakle pet od sedam planiranih obaveza, dok najniži stepen realizacije beleži Ministarstvo zaštite životne sredine od dvadeset procenata sa realizovanom jednom od pet obaveza. Ja bih ovde završio ako mi dozvolite kratko izlaganje i spreman sam da kroz diskusiju, naravno, odgovaram na pitanja. Hvala vam.

00:14:06 - Elvira Kovač: Zahvaljujem se ministru i otvaram raspravu o prve dve tačke dnevnog reda. Molim narodne poslanike da se prijave. Kao jedini predstavnik opozicije, narodni poslanik Robert Kozma.

00:14:24 - Robert Kozma: Hvala vam predsedavajuća. Ne radi se o tome da sam ja ovde jedini predstavnik opozicije. Više mi je zanimljivo kako predstavnici pozicije se ne javljaju za reč, te očigledno ni sami nemaju ovaj u tom smislu i sami uviđaju koliko ovo što sada mi ovde razgovaramo u izveštajima o sprovođenju plana za usvajanje pravnih tekovina nema zapravo smisla kada pogledamo celokupnu situaciju u kojoj se nalazi naša zemlja. Mi možemo ovde da može ministar da dođe da nam predstavlja plan za da izmene plana za usvajanje pravnih tekovina, pa da da nam predstavi da će te pravna da se pomeri o cilj, pa da navodno sada cilj je da se uskladimo i da se usvoje pravne tekovine do decembra 2026. Možemo da raspravljamo o tome koji je procenat usklađivanja, pa je on nekad dvadeset pet posto, a nekada pedeset četiri posto, a nekada četrdeset i jedan posto, ali zapravo sumarna ocena je da nikakvog usklađivanja nema.

00:15:27 - Robert Kozma: Kada se pogleda stanje u našem društvu i stanje u kome ste doveli ovu našu državu i opet ću ponoviti vrlo često volim da pitam ministra koji to zaposleni u bilo kojoj privatnoj firmi bi nastavio da radi i zadržao bi svoj posao, da mu je stepen ispunjenosti onoga što je obećana norma dvadeset i pet posto ili pedeset četiri posto ili četrdeset i jedan posto. Svaki zaposleni bio bi otpušten u bilo kojem drugom pravnom licu. Svodi se suština ove rasprave na ono što je ključno, a to je da Srbija ne može i to ću ponoviti niti će biti članica Evropske unije dok god je na vlasti naprednjačku koruptivni kriminalni režim. Jedini način da ovo ima smisla je usvajanje pravnih tekovina. Jedini način da se uspostavi demokratija vladavina prava da institucije rade za građane da se odskoči evropske integracije jeste da dođe do smene SNS SPS režima i za to se bore građani na ulicama već gotovo proteklih godinu dana i tu borbu nikakva politika vašeg pendreka ne može da zaustavi.

00:16:37 - Robert Kozma: Ono što jeste cilj vaš i to ću ponovo ponoviti jesti isključivo opstanak na vlasti, pa i po cenu raspada ovog društva. Po vama vi želite da imamo ovakve izveštaje o usvajanju pravnih tekovina, gdje govorimo o uspješnosti od trideset i dva posto, pa ponekad pedeset četiri posto jer suštinski želite da Srbija bude večno zaglavljena na putu evropskih integracija bez stvarne želje da postane punopravni član Evropske unije, jer bi to podrazumevalo da reformišete sami sebe, a to znači da pustite sve one poluge moći zbog kojih, zbog kojih ste i na vlasti. Ne može se da uspostavi vladavinu prava onaj tko zapravo konstantno krši pravo ko zloupotrebljava sve institucije ko koristi državne resurse u partijske svrhe. Ne može da govori o napretku u evropskim integracijama, onaj ko zapravo napada i pendreči sopstvene građane ko vrši direktnu kontrolu pravosuđa i tužilaštva, ko vrši zloupotrebe i kontrole medija koji ih pretvara u režimska glasila. Ko u konačnici zapravo je na vlasti zato što krade izbore i zato što ne postoje uslovi za fer i ravnopravne izbore.

00:17:51 - Robert Kozma: Sve ovo da u Srbiji ne postoji vladavina prava i da zapravo nema smisla ovo o čemu vi pričate usvajanju pravnih tekovina i navodno približavanje Evropskoj uniji potvrđeno je i posljednjom rezolucijom Evropskog parlamenta o polarizaciji pojačanoj represiji u Srbiji godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu. I tamo se kaže.Tamo se kaže i zašto, i sad ćemo doći do toga zašto je zapravo ovo usvajanje navodnih zakona ili eh, obuka za ljude u eh, državnoj administraciji koje sprovodite, eh da to nema veze sa približavanjem Evropske unije, jer se tamo suštinski kaže da osnov za napredak u EU integracijama je uspostavljanje vladavine prava, demokratije, poštovanja ljudskih prava. Znači ono što su kopenhagenski kriterijumi, borba protiv korupcije i kriminala, nezavisnost pravosuđa, slobodni mediji, usklađivanje sa spojenom politikom Evropske unije. Konstatuje se da ništa od ovoga ne postoji u režimu Srpske napredne stranke i danas u Srbiji, te samim tim ne možemo uopšte da govorimo o usklađivanju i usvajanju pravnih tekovina Evropske unije. Iz ove rezolucije i iz ovog vrlo jasnog stava stoji većina u Evropskom parlamentu, uključujući sve glavne evropske familije i Partiju evropskih socijalista i liberale i Zelene i Evropsku narodnu partiju.

00:19:22 - Robert Kozma: Vas se tamo u Evropskom parlamentu sada brane ne jel da vaša evropska familija, jer je upitno koliko ćete još biti tamo, nego oni koji su ili primorani da napuste da tu familiju ili su ekstremno desnije od Evropske narodne partije. U samoj rezoluciji upravo se ovo konstatuje. Ne postoji vladavina prava u Srbiji, te samim tim ne možemo ni da govorimo o evropskim integracijama. Suštinski, znači SPS, SNS režim ne može i ne želi jer bi na taj da, da reši ove probleme, jer bi na taj način ugrozili sopstvene pozicije i izgubili bi vlast, a predstavnici ovog režima mnogi bi se suočili sa krivičnim optužbama. A da nema demokratije, da nema vladavine prava, da se vladavina režima zasniva na uzurpaciji institucija, na policijskoj represiji, preračunu građana je potvrđeno još u nekoliko mesta u samoj rezoluciji.

00:20:27 - Elvira Kovač: Ja ću samo kratko navesti nekoliko od tih mesta, hm, jel- A zašto ja nisam znala da je rezolucija Evropskog parlamenta na dnevnom redu?

00:20:32 - Elvira Kovač: Jeste, pa tako je, tako je, povezano je zato što- Malo više povežite ništa nisam čula.

00:20:36 - Robert Kozma: Ni o NPI, a i Uniji, om- Usvajanje pravnih tekovina Evropske unije podrazumeva da na kraju tog procesa Srbija bude demokratska država koja je punopravni član Evropske unije. Mi više nismo demokratska država. To se i konstatuje. Te samim tim to da li ćemo usvojiti Zakon o bilju ili neki drugi zakon ili ćemo imati još neku obuku za članove državne administracije, nema nikakvog smisla ako se pogleda celokupna šira slika, a u toj široj slici konstatuje se da imamo državno nasilje, zastrašivanje, nelegalna hapšenja i privođenja studenata i građana, da imamo osudu špijuniranja i napada s koničnim oružjem nad građanima Srbije, da su lideri režima, lideri režima odgovorni za eskalaciju represije i normalizaciju nasilja, širenja teorije zavere o padu nadstrešnice. Takođe, poziva se na potrebu da se sprovede istraga o nep-nepotrebnoj i nesrazmerno upotrebi nasilja, nelegalnih privođenja, zatvaranja, torture, pretnje seksualnim nasiljima i drugih oblika kršenja ljudskih prava, ljudskih prava.

00:21:45 - Robert Kozma: I opet se vraćam, osnova ako želimo da budemo članica Evropske unije jeste da nema ovakve, ovakvih situacija, da nema ovakve torture, a za tu torturu je upravo prepoznata kao jel da, kao neko ko sprovodi jedinica za zaštitu objekata i jel da osoba koja je na čelu Marko Kričak. Mi smo došli u takvu situaciju da se ovakve stvari konstatuju o situaciji u Srbiji. Vi ste nas doveli u takvu situaciju. Ono što se još konstatuje. Evo na primer uzmimo kada govorimo o eh, eh pristupanju Evropskoj uniji, pogledajmo situaciju u poglavlju dvadeset i pet i dvadeset i šest.

00:22:22 - Robert Kozma: Šta se konstatuje? Da ovaj režim već gotovo godinu dana sprovodi n-napad na nastavnike i prosvetne radnike, na kulturne radnike samo zato što su podržali proteste protiv režima. Oni sada dobijaju otkaze, postavljaju se direktori van kolektiva koji treba da sprovedu osvetu i da proteraju zapravo prosvetne nastavnike, eh, prosvetne radnike iz škola. Da ne govorimo o tome da se konstatuje da predsednik države napada evroposlarnike samo zato što su i sami svedočili policijskoj brutalnosti na protestu u Novom Sadu petog septembra. Vi ste doveli Srbiju da posle trinaest godina od perspektivnog kandidata za članstvo i izborne demokratije sada je autoritarni režim zaglavljen u EU integracijama, gde Evropski parlament predlaže da se pošalje misija koja će utvrditi sve činjenice o pojačanoj režimskoj represiji u Srbiji.

00:23:20 - Robert Kozma: Tako da ovaj razgovor o usvajanju pravnih tekovina je besmislen i tu činjenicu ovaj odbor mora da konstatuje. Hvala vam.

00:23:30 - Elvira Kovač: Zahvaljujem.

00:23:32 - Elvira Kovač: Samo da naglasimo, od devet minuta ste pričali možda tri o procentima. O drugoj tački dnevnog reda, prvu niste ni dotakli. Ja zato što ne želim da vam upadam u reč sam dozvolila da iskoristite svoje vreme, ali stvarno ne možemo pričati o čemu god, šta god nam- Eh, pa nije, nije, ali nije ni o Odboru rezolucije Evropskog parlamenta, ali kada je već tema Rezolucija Evropskog parlamenta, dakle da naglasimo da ste nju verovatno pisali vi ili kad ste već spominjali političke grupacije i nije mi jasno zašto se toliko bavite EPPM i da jednom zasvagda naglasimo. Najnormalnija, ne kao da sam advokat SNSa, ali najnormalnija procedura je razgovor o situaciji o stranci na kojoj by the way predsednik stranke nije bio, a vi sve više i bolje znate. Ja, za razliku od vas znam kako su izgledali ti pregovori.

00:24:26 - Elvira Kovač: Predstavnik EPPA je bio najobjektivniji i pokušao je da napravi rezoluciju koja liči na nešto. Ali najgori su bili liberali kojima su se približili, naravno, i zeleni kojima ste verovatno vi slali informacije i so-socijaldemokrate, a patriote nisu ni saslušali. Dakle, njihov tekst nisu ni pogledali. A EPP, predstavnik EPPA je konstantno obaveštavao sister parties, odnosno stranke koje pripadaju EPP. Dakle i Srpsku naprednu stranku i Savez vojvođanskih Mađara.

00:24:59 - Elvira Kovač: I ja mislim da je sramota što Evropski parlament koje treba da, koji treba da nam nudi ruku saradnje koji je deklarativno kao svi vi za evropske integracije radi na tome da ispada najveći neprijatelj Srbiji i samo kritikuje, a ništa ne pomaže. Kada smo već na toj temi? Ali ne želim da zloupotrebljavam vreme. Reč ima narodni poslanik Milan Radin. Izvolite.

00:25:24 - Milan Radin: Zahvaljujem predsedavajuća. (smeh) Nisam hteo da idem u ovom pravcu, ali sad ste me poneli kad ste ovo rekli, jer ja se pitanjem evropskih integracija, a pogotovo pitanjem saradnje sa EPPM bavim negde od 2014. Bože moj već preko deset godina, a i mogu ja da kažem da je stvarno saradnja SNSa i EPPA u tom dugom periodu oduvek bila na vrlo zavidnom nivou, ali unutar EPP to je saradnja. EPP, za razliku od drugih, eh, da ih ne imenujemo parlamentarnih familija kako su neki ovde voleli da ih nazovu je porodica gde se vrednuje svačije mišljenje i gde se ide ka saradnji, dok recimo vidimo da kod drugih ovaj ide po diktatu, što negde i jeste u skladu sa tim ideologijama koje zastupaju ideologije koja sam se ja stvarno nadao da su mrtve na tlu Evropa, al' evo vraćaju ih opet kroz razne agende, ali ni to me ne bi iznenadilo ništa. No, eh, takođe, predsedavajuća moram vama da uputim pitanje gde nam je opozicija koja je toliko zainteresovana za evropske integracije Srbije?

00:26:35 - Milan Radin: Ima pojedinih opozicionih poslanika koje ovde nismo videli od konstituisanja odbora. Ne dolaze, ne pojavljuju se, a pune im usta Evropa i pune im usta evropskih integracija, a niko od njih ne želi da se bavi time u bilo kom drugom obliku. Do da ode i da pokušava da ispriča najgore laži o sopstvenoj državi ili kako se na nekim njihovim medijima, voleo bih da mogu da kažem slobodni, jer su sve samo ne slobodni naziva sad nas je obino, al dob. To je nešto što je njihova politika i to je nešto za šta se oni zalažu. Takođe, ministre, molim vas samo da mi pomognete.

00:27:15 - Milan Radin: U ovom izveštaju ovaj nigde se ne vidi, pogotovo mislim da bi to bilo dobro ubaciti u naredne izveštaje. Što se tiče usvojenih zakona, znači ne vladinih uredbi, nego usvojenih zakona, da ako možete da nam u budućnosti prikažete koje političke partije, makar da ih klasifikujemo po evropskim porodicama su glasale za zakone koji nas približavaju evrointegracijama, koje su bile protiv. Neću da grešim dušu. Neću da kažem da su sve političke partije koje pripadaju socijalistima, eh, Zelenima, liberalima da su svaki put i da su uvek bile protiv zakona koji Srbiju približavaju Evropskoj uniji. Ali mislim čak i kad bih rekao tako nešto ne bih bio suviše daleko od istine.

00:28:03 - Milan Radin: Tako da ukoliko postoji mogućnost, ja bih vas zamolio za svaki sledeći izveštaj koji nam pripremate da se unese i taj podatak. Takođe, dalje moje pitanje pomenuli ste za poglavlje 31 da i dalje čekamo odgovor za skrining. Ako se dobro sećam, odgovor za skrining čekamo od 2014., četrnaeste, a to je sad već jedanaest godina. da li postoji u procesu evrointegracija i jedan primer, ne mora biti samo naša država bilo koja druga država da se toliko dugo nema, da se čeka odgovor na skrining. Znači, nama bi bilo vrlo nezgodno da preduzmemo išta po tom pitanju, dokle god mi ne dobijemo odgovor na skrining, jer šta god da preduzmemo, bilo bi protivno vladavini prava, bilo bi protivno duhu evropske prakse i bilo bi protivno na kraju krajeva Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, tako da je to dosta nezgodno.

00:28:51 - Milan Radin: No, što se tiče što se tiče Ratele kad ste to pomenuli i pogotovo vladavine prava, ja moram i dalje da postavljam ova pitanja i postaviću vam ovo pitanje i u budućnosti. Da li Vlada Republike Srbije misli da uzme neke od najboljih zakona iz evropske prakse? Recimo nemački Netz DG koji se tiče bezbednosti interneta, bezbednosti ljudi na internetu. Vidimo da sad Evropa i dalje radi na unapređivanju tih zakona, jel znate kako? Nemačka, kao što neki kažu, ozbiljna i odgovorna država tamo ako napišete neku laž na internetu tipa da je neko dete pretučeno ili da je neko ne daj bože umro-Vi za to odgovarate krivično i parnično i na svaki drugi mogući način.

00:29:39 - Milan Radin: Zato u Evropi je malo teže da dođe do situacija kakvih dolazi kod nas. Tako da vas molim i na to da li negde u budućnosti, što se tiče usklađivanja ovaj, našeg zakonodavstva, pogotovo po pitanju slobode medija, iko razmišlja na taj način da preuzmemo te neke od mnogo, mnogo boljih evropskih rešenja. Takođe bih vas molio i da nam malo pojasnite o ulozi Evropskog parlamenta u procesu evrointegracija države. To je nešto što ovako ja, kad god sam pričao mene očigledno niko nije slušao, al očekujem valjda da će vas kao ministra poslušati kao nekog ko je dosta upućeniji i verziraniji u to, pošto, koliko sam ja upućen, Evropski parlament, za razliku od Evropske komisije, ima dosta, dosta da kažemo, manji uticaj u procesu evrointegracija. I za kraj, pošto sačuvaće vreme i za kasnije ako bude bilo-bilo kakvih potpitanja, molio bih vas takođe, ministre, da nam pojasnite jednu stvar, jer koliko shvatam, optuženi smo ovde od strane (pauza) svih poslanika opozicije, ako dobro vidim, pošto koliko ih je prisutno, da ovde ne vlada demokratija, da smo daleko od vladavine prava, pa vas samo molim da mi pojasnite da li i kako u vladavinu prava ulaze progoni nacionalnih manjina kojima sada svedočimo u nekim zemljama s kojima smo u prethodnom periodu bili u državnoj zajednici.

00:31:07 - Milan Radin: Ja razumem da to zavisi od politike koja je tamo na vlasti. Ja opet razumem da su u Evropi opet lavu promolile neke zle politike kakve smo viđali u istoriji, da sad opet vidimo progone nacionalnih manjina. Da li je to ono što se traži od Srbije, da krene u tako nešto? Ili je to samo što pojedine političke grupacije u Evropskom parlamentu koje su glasale za pomenutu rezoluciju traže od Srbije, da i mi krenemo tim putem, jer ako treba, ja onda moram reći da imam ozbiljne sumnje i rezerve prema tom putu. Zahvaljujem.

00:31:42 - Elvira Kovač: Zahvaljujem, pre nego što m-dam reč narodnom poslaniku Aleksandru Mirkoviću. Eh, zahvaljujem vam se na ovim pitanjima. Eh, i ja bih zamolila stručnu službu, pošto sam ja iz kabineta predsednice, kada putujem sa njom, dobila već određene informacije, ali da ipak je zvanično i služba da povežemo to što mi zapravo radimo, jer to je jedna od najvećih kritika. Dakle, mi ovde razgovaramo o usklađivanju zakona sa ACIEM-om i onda ja kao izvestilac Odbora pričam o tome i na sednici i kada ih usvojimo nemamo neki apdejt. Mislim da bi zaista bilo korisno da vidimo ko od sebe nazivajućih proevropskih stranaka glasa za te zakone, jer ja sam u protekle dve tri godine našla možda tu i tamo glas dva.

00:32:30 - Elvira Kovač: Ali inače nikad opozicija ne glasa za te zakone, bez obzira što su oni sa, iz NPAJ-a, iz ove agende. Mislim da to zaista treba eh, intenzivnije da pratimo. Dakle, u potpunosti se slažem s tim. A i kao predsednica Odbora da naglasim da se ja zaista trudim da ovaj Odbor ima normalnu dinamiku rada. Zahvaljujem se i ministru koji je ovde relativno često ili ti redovno kad ga pozovemo.

00:32:57 - Elvira Kovač: I jako mi je žao što na samom početku, kada smo raspravljali i o mom izboru, eh, su ovde bili narodni poslanici koji su zaista najveći fajteri za evropske integracije i nikada više. I onda su rekli da se nadaju da ću ja da vodim ovaj Odbor kako oni očekuju. Ja se nadam da to radim, ali oni bez obzira na to nikada ne dolaze na sednicu Odbora i još malo. I zahvaljujem se narodnom poslaniku koji redovno dolazi i mislim da imamo problem sa funkcionisanjem, pa čisto ako nas neko pita i od evropskih prijatelja svi su pozvani, svi su informisani, neko se nekad javi da će doći, a nikad ne dođe. I čisto da razjasnimo neke stvari u funkcionisanju ovog radnog tela.

00:33:38 - Elvira Kovač: Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković. Izvolite.

00:33:42 - Aleksandar Mirković: Hvala. Hvala predsednice. Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću vrlo kratko, jer pravo da vam kažem, poprilično sam iznenađen kako je počeo, počela ova sednica jer sam ja smatrao da ćemo mi pričati o tačkama dnevnog reda. Ali, ovaj, onda od kolege iz opozicije smo dobili prepričavanje rezolucije Evropskog parlamenta, određenih segmenata, koji eh, bih valjda za, koji valjda imaju zadatak da ovde sve nekog fasciniraju ili zastraše. Ako vam je to bio krajnji cilj, verujte da ga niste postigli, kao što to niste postigli ni onih dana kada ste pumpali tu rezoluciju.

00:34:24 - Aleksandar Mirković: I samo, gospođo Kovač, ja bih vas ispravio u jednom delu vašeg prvog izlaganja vi ste rekli da najverovatnije su to predstavnici opozicije pisali tu rezoluciju. Nema najverovatnije. Oni su se ponosili time i rekli javno da su oni sastavljali tu rezoluciju. Dakle, da radi građana i radi javnosti, samo da znate, predstavnici opozicije su pisali taj dokument i po potrebi i po dinamici kako je tekla rasprava u parlamentu tih dana, iako nije imalo veze sa nikakvim, sa rezolucijom o Evropskom parlamentu. Oni su vreme u plenumu koristili da pričaju o toj rezoluciji, a isto tako su u tu rezoluciju stavljali i delove koji su se pojavljivali na društvenim mrežama.

00:35:02 - Aleksandar Mirković: Tako da to govori mnogo toga o ozbiljnosti samog tog dokumenta. Ono što mene zanima kao građanina Srbije jeste, poštovani ministre, upravo ovo što je kolega Radin rekao, da građanima Srbije razjasnite šta ta rezolucija uopšte predstavlja. Da li bilo koja ta rezolucija je obavezujuća i samo jednim primerom, ako možete okvirno brojkama da kažete koliko je rezolucija bilo do sada usvojeno u Evropskom parlamentu i koga su one i za šta obavezale u Srbiji?Ono što je sa druge strane meni ovde jako interesantno i voleo bih da ovu diskusiju koja se u, u jednom trenutku pretvorila u slobodnu temu proširimo i na to kakva iskustva imaju članice Evropske unije sa hiljadama (kašalj) i dva, na primer, eto da uzmemo i Srbiju kao primer kako to Evropska unija rešava dvadeset i pet hiljada hipotetički neprijavljenih skupova? Pošto sam ja igrom slučaja bio ovaj u prilici da vidim kako se to rešava, na primer u Francuskoj u roku od jednog sata, kako se u Nemačkoj to rešava u roku od pola sata. Pa me zanima samo da napravimo tu komparaciju radi građana koji prate ovu sednicu i da vidimo da li to predstavnici opozicije žele takav odgovor države protiv nelegalnih skupova.

00:36:25 - Aleksandar Mirković: Ovde sad ne pričam o nasilnim skupovima jer toga tamo ni nema. Oni to reše v-dugom samom prikup-, samom skupljanju građana na ulici. Taj deo mi je vrlo interesantan i da onda donesemo nekakav zaključak ovde svi zajedno u dijalogu da vidimo da li su to vrednosti, da li to opozicija želi građanima koji su na ulici, da li im želi takav tretman od strane policije. Pa bi to br-bilo vrlo interesantno da, da upoznamo građane pred prvi novembar šta im predstavnici opozicije žele. Ono što je za mene takođe eh, vrlo interesantno, poštovani ministre kako vi tumačite, ako već pričamo o toj Evropsko- Evropskom parlamentu i o toj rezoluciji, zloupotrebu neistina, pa i sada ovde ponovljene o po-upo-upotrebi države nekakvog soničnog oružja, ako sam dobro pročitao.

00:37:17 - Aleksandar Mirković: Da li je to odgovorno? Da li, kakav je to impuls Evropskog parlamenta i kakva je to retorika prema Srbiji ako oni u nekakav svoj dokument stavljaju neistinu, stotinama puta potvrđenu neistinu i na nešto nas upozoravaju i sugerišu? Vrlo je to meni interesantno, posebno ako uzmemo u obzir da retorika i u tom Evropskom parlamentu od jednog tog dela tih evroposlanika, kao i sama ta rezolucija, je identična retorici i govorima kojima mi slušamo ovde u u našem parlamentu, koje vidimo na njihovim društvenim mrežama. Pa sad čisto radi građana Srbije da izvučemo i tu neku paralelu kako bi građani Srbije uopšte imali punu sliku i što jasniju sliku oko svega onoga što se dešava i u tom Evropskom parlamentu, a i što se tiče naših evrointegracija. Ja hm, ću sačuvati svoje vreme i vrlo mi je interesantna još jedna tačka i tu završavam.

00:38:24 - Aleksandar Mirković: Da li ste možda bili u prilici da dobijete odgovor ako niste postavili pitanje, i to me zanima u budućem periodu, sa našim evropskim eh, partnerima, prijateljima i u Evropskoj uniji. Eh, kako, kada već pričamo o vladavini prava, šta se dešava sa vladavinom prava u pogledu predstavnika vlasti koji su godinu dana izloženi brutalnom teroru, gde im se odlazi na kuću, kućne adrese, gde se preti njima i njihovim porodicama, gde se politički neistomišljenici eh, linčuju i gde imate priliku gde je doskorašnji eh, premijer Srbije, predsednik naše stranke Miloš Vučević umalo bio živ spaljen u Novom Sadu u našim stranačkim prostorijama. Pa kako na-, eh, kako Evropska unija i predstavnici Evropske unije gledaju na to i kakav je ulog Evropskog parlamenta, pošto u toj rezoluciji niko nije osudio više od osamsto devetnaest napada na naše stranačke prostorije, pa me zanima samo kakvi su tu aršini i da li tu ima nekog duplog standarda. I sa ovim završavam. Mislim da je poseta gospođe Ursule fon der Lajen bila vrlo jasna i vrlo uspešna.

00:39:38 - Aleksandar Mirković: Eh, te pohvale koje je iznela prošle su vrlo zapaženo, ali ono što izgleda toj eh, gospođi zamereno i što joj nije oprošteno, što se osim sa predsednikom Srbije i osim sa nevladinim, ne-nevladinim sektorom, civilnim sektorom videla, a sa predstavnicima i ove parlamentarne i neparlamentarne opozicije ni pet minuta. Ja mislim da te kritike koje su, koje je dobila od strane opozicije, pretnje i uvrede, molim vas da ostanu zabeležene i danas na odboru ovom da i to konstatujemo da bi bilo dobro da gospođa Ursula fon der Lajen zna šta joj predstavnici parlamentarne eh, opozicije misle i žele. Eto, toliko od mene hvala vam.

00:40:27 - Elvira Kovač: Zahvaljujem. Da li se još neko od članova Odbora javlja? Ukoliko ne, ja bih iskoristila malo svog vremena mimo vođenja sednice. Vrlo kratko, ja bih se zaista vratila na dnevni red, jer ministar je vrlo detaljno i precizno objasnio da je zapravo eh, ovaj plan eh, za ispunjavanje obaveza donet u aprilu i narodni poslanici su, samo da podsetim narodne poslanike i članove Odbora da je predsednica Parlamenta insistirala da pokušamo da organizujemo razgovor sa nevladinim sektorom, dakle Nacionalnom konventom Evropske unije uz prisustvom ministra upravo o ovom dokumentu. Dakle, da ukoliko se mi svi ne deklarativno, već zaista zalažemo za približavanje Evropskoj uniji, hajde da pričamo o tom planu.

00:41:20 - Elvira Kovač: Onda je opozic-i, eh, onda opozicija koliko toliko, ali nevladin sektor je rekao, mi nismo uključeni u izradu dokumenta, mi nismo imali vremena i tako dalje. Eh-I i dalje stoji to da, kao sarađujemo a ne sarađujemo. Vrlo je to diskutabilno, pa da to gledamo sa pozitivne strane, ja bih ministru postavila pitanje oko pozitivne stvari o kojoj se manje priča, jer i sama predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Kvinta, novi šef delegacije, tako da je-- svi su uložili ogromne napore da mi nađemo neki zajednički minimum i da dođe do nekog dijaloga kako bi napredovali na ovom putu. Ne znam šta da kažem za opoziciju. Ne želim sad posebno time da se bavim, ali je došlo do tog napretka, jer vi ste, uvaženi ministre, pričali o reformskoj agendi.

00:42:05 - Elvira Kovač: Imamo i taj nadzorni monitoring organ gde su oni uključeni, a imam utisak da kada se nešto dobro desi, oni o tome ne pričaju ili to nije popularno. Eh, što ja kao neko ko se iskreno zalaže za napredak i da nekako otkočimo evropske integracije, jer evo, i kolega, eh, predstavnik opozicije je rekao da je reformska agenda zaglavljena. Mene zanima, ako je neko toliko za evropski put, zašto onda ne radimo na odglavljivanju? Već, eh, rukovodstvo Narodne skupštine, kažem, ambasadori Kvinte, Norveška, OEBS, delegacija, Vlada, svi pokušavaju i nevladin sektor delimično, ali ne, taj Bože da nekog pohvale, a opozicija vrlo otvoreno naglašava da mi na ovom putu ne možemo da na- da nastavimo. Ja ne bih baš da citiram, na-napisala sam kakav režim je na vlasti, dok je taj i taj na vlasti.

00:43:03 - Elvira Kovač: Eh, pri tom, eh, ne želim, kažem sada, da se bavim posebno im-- eh, Rezolucijom Evropskog parlamenta, jer to nije tema dnevnog reda. Ali svi mi znamo da su te rezolucije neobavezujuće. Doduše, s druge strane, čitaju se sa pažnjom. Stoga mi nije jasno zašto bilo kome, dakle ja, eto, pošto koristim vreme poslaničke grupe, odnosno svoje, kao predstavnik nacionalne manjine, nekog ko živi u ovoj zemlji, mi nije jasno zašto je bilo kome, pa makar bio na vlasti ili protivnik te vlasti bio cilj da Srbija tapka u jednom mestu. Dakle, to ja nikako ne mogu da razumem.

00:43:42 - Elvira Kovač: I ukoliko se niko više ne javlja, daću reč da, ministru, naravno, samo da vam se uključi. Izvolite.

00:43:52 - Nemanja Starović: Hvala. Uvažena predstavnice Odbora, poštovani narodni poslanici, mnogo je bilo, rekao bih, prvenstveno politički intoniranih diskusija pod ove dve tačke dnevnog reda i, a malo nekakvih konkretnih ili konstruktivnih pitanja na koje bih mogao da odgovorim, ali ću se truditi. Zabeležio sam nekoliko teza koje su iznete i, ako mi dozvolite, na njih sus-- na njih ću se i osvrnuti. Naime, mogli smo da čujemo od jednog kolege narodnog poslanika koji je, uvažavajući procente realizacije obaveza koje su iznete u dva izveštaja koja razmatramo, ipak rekao da nikakvog usklađivanja nema, imajući u vidu celokupnu situaciju u zemlji i onda sa ne poddeštavanjem govorio o nekakvom zakonu o bilju, misleći verovatno na Zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja koji je itekako važan za naše poljoprivredne proizvođače, ali verujem i za ljude koji su uključeni u agrobiznis koji je itekako, itekako značajan u našoj zemlji. Dakle, usklađivanja svakako ima i mislim da su podaci veoma detaljno u samom izveštaju izneti.

00:45:03 - Nemanja Starović: Ukoliko neko kao glavni argument navodi celokupnu situaciju u zemlji, mislim da bi trebalo da se zapitamo koliko je svako od nas doprineo da imamo ovu situaciju sa kojom se suočavamo, pogotovo prethodnih jedanaest, jedanaest i po meseci. Jedna od teza koja je takođe izneta tokom diskusije jeste da Srbija, Bože moj, neće ući u Evropsku uniju dok se ne smeni, kako je rečeno režim Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, a da se, je li, za ulazak u Evropsku uniju bore građani koji se nalaze na ulicama. Mislim da je to činjenično netačno i samo bih podsetio na nekoliko stvari koje smatram veoma bitnim. Naime, suštinski put ka članstvu u Evropskoj uniji kada govorimo o onim konkretnim procesima negde započinje 2014. godine sa otvaranjem pristupnih pregovora, odnosno 2015.

00:45:57 - Nemanja Starović: godine, kada su nam i otvorena u decembru mesecu prva pregovaračka poglavlja, a oba ta koraka sprovedena su u vreme prve vlade Aleksandra Vučića. I za razliku od onih kojima su bila puna usta Evropske unije, a koristili su to samo kao divnu zavesu za sprovođenje potpune devastacije naše države u periodu kada smo ostali bez pet stotina pedeset hiljada radnih mesta, u periodu koji je obeležen onim zaređalim katancima na vratima proizvo- na kapijama proizvodnih pogona, mi smo itekako mnogo učinili da bismo približili našu državu Evropskoj uniji. Uostalom, da nije bilo napretka na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ne bismo imali sveobuhvatniji privredni i ekonomski razvoj, razvoj infrastrukt-infrastrukture i sve ono što smo postigli u prethodnih dvanaest godina, čega su građani veoma, veoma svesni. Posebno je indikativan primer, dakle jedne, rekao bih ključne reformske mere, a govorim o izmenama Ustava Srbije koje smo sproveli na referendumu u januaru 2022. godine, veoma teškoj reformi za koju je bilo potrebno uložiti mnogo političkog kapitala i od strane Srpske napredne stranke, a pogotovo od strane predsednika Republike Aleksandra Vučića, u čemu nismo imali apsolutno nikakvu podršku takozvane proevropske opozicije, niti smo imali podršku najvećeg dijela civilnog društva koji su svi nominalno proevropski opredeljeni, ali su u praksi u najmanju ruku, da se blago izrazim, zakazali i to negde govori o nivou hipokrizije sa kojim se suočavamo, gde imamo nominalno proevropske političke i društvene aktere, a koji pak koriste svaku priliku da pokušaju da sapletu našu državu u našim reformskim procesima koji nas vode ka članstvu u Evropskoj uniji.

00:47:47 - Nemanja Starović: Ukoliko se-Da, blokaderi ili, kako smo čuli, građani na ulicama zalažu za naše, naš put ka članstvu u Evropskoj uniji, možda najbolje govori to što mi do sada nismo videli niti jednu evropsku zastavu, niti bilo kakve insignije simboliku koja bi ukazivala na takva opredeljenja na tokom blokaderskih protesta. A više puta smo pak videli u poslednjih jedanaest meseci da neki od njih koji bi pokušali da donesu neku zastavu Evropske unije bi bili suočeni sa fizičkim nasiljem većine, većine blokadera, tako da mislim da ni ta teza sasvim sigurno ne stoji. Čuli smo i tezu da vlast napada i pendreči sopstvene građane i naravno da to ne stoji. Ja čvrsto verujem da je u prethodnih jedanaest meseci Republika Srbija uspostavila zlatni standard po pitanju slobode političkog okupljanja. Kada se suočite sa preko dvadeset pet hiljada nelegalnih političkih skupova, od kojih preko polovina su zapravo opet nelegalne blokade saobraćajnica, situacije koje su po definiciji nesigurne i nebezbedne za same učesnike.

00:48:59 - Nemanja Starović: A šta je bila reakcija nadležnih državnih organa Republike Srbije, pre svega Ministarstva unutrašnjih poslova, saobraćajne policije? Reakcija je bilo to da se svaki od tih nelegalnih i nebezbednih skupova, kad god je to bilo moguće, obezbedi kako bi se o-obezbedila pre svega sigurnost za same blokadere, same učesnike, kako niko ne bi nastradao. Uvek je korisno napraviti paralelu sa protestima žutih prsluka u Francuskoj, budući da tokom tih događanja pre šest, sedam godina smo po prvi put imali upravo primenu iste metodologije, a to su blokade saobraćajnica širom Francuske. Znate, tada je za nekoliko meseci, koliko su ti protesti trajali, poginulo jedanaest ljudi, uglavnom na tim blokadama saobrać-saobraćajnica usled zaletanja automobila, kamiona, jer ti takvi skupovi nisu bili od strane nadležnih policijskih organa u toj državi adekvatno obezbeđeni. Mi smo uspeli da takav scenarij izbegnemo, da sačuvamo živote i Bogu hvala, ali hvala i srpskoj policiji što niko na trinaest hiljada blokada saobraćajnica u Srbiji nije stradao.

00:50:06 - Nemanja Starović: Ali da se zadržimo na toj paraleli. Kada govorimo o navodnoj policijskoj brutalnosti, koje sasvim sigurno nije bilo. Podsjetimo se da je preko dve stotine pripadnika policije povređeno u našoj zemlji u prethodnih jedanaest meseci. Neki od njih su teže povređeni, a sve usled organizovanog nasilja koje su sprovodili pripadnici blokaderskog pokreta. Iako ćemo čuti različite narativе, različite optužbe koje se reflektuju, pa čak i u ovoj rezoluciji Evropskog parlamenta, o kojom ćemo se takođe očigledno morati baviti na današnjoj sednici, dovoljno je samo videti lokacije gde je do nasilja dolazilo.

00:50:44 - Nemanja Starović: Nije dolazilo do nasilja ispred blokiranih zgrada fakulteta koje bi neko, Bože moj, pokušao da napadne. Ne, svi incidenti su po pravilu, dakle, govorim o nasilnim incidentima se dešavali ili ispred prostorija Srpske napredne stranke, a preko osam stotina prostorija najveće političke stranke u Srbiji su napadani. Neke od njih su demolirane i spaljene. Negde je pokušano da se spale živi ljudi, kao što je to bilo trinaestog avgusta na Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu, ili su se ti fizički napadi dešavali ispred državnih institucija republike, Republike Srbije. Sasvim je jasno, zdravorazumski se može zaključiti ko je inicijator, organizator i propagator fizičkog nasilja kao metoda društvenopolitičkog delovanja, što je svuda u civilizovanom svetu apsolutno neprihvatljivo.

00:51:35 - Nemanja Starović: Čuli smo i to da vlast tobože krade izbore. Odgovorno tvrdim kao neko ko prati izborne procese u Srbiji još od obnove višestranačja u našoj zemlji, da u poslednjih dvanaest, trinaest godina sasvim sigurno nikakve izborne krađe nema, a istorija nas uči tome da uvek one koji bi izbore izgubili su opravdanje za to nalazili u nekakvoj navodnoj izbornoj krađi. Uprkos činjenici da postoje višestruki, rekao bih, čak i redundantni sistemi kontrole izbornog dana i izbornog procesa, uprkos činjenici da opozicione stranke uvek u pravilu imaju daleko veći broj članova biračkih odbora u stalno proširenom sastavu opštinskih i gradskih izbornih komisija i tako dalje, uvek je zgodno pozvati se na navodnu izbornu krađu kako bi se opravdao slab rezultat ili čak ubedljivi izborni, izborni poraz. Postavljeno je, naravno, pitanje, izneto više teza u vezi sa nedavno usvojenom rezolucijom Evropskog parlamenta i bitno je i zbog naše javnosti, koja je često zavedena različitim narativima, pojasniti nekoliko činjenica. Prvo i osnovno, rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće.

00:52:48 - Nemanja Starović: One su deklaratornog karaktera, ne obavezuju ni same države članice Evropske unije, a pogotovo ne države koje to nisu ili su u statusu kandidata. U poslednjih desetak godina usvojeno je oko trideset rezolucija Evropskog parlamenta sličnog karaktera, uglavnom se odnoseći na same države članice Evropske unije, bilo da je u pitanju Grčka, Bugarska, Kipar, Malta, Slovačka i tako dalje, po pravilu opet nekako države sa istočnog i južnog krila Evropske unije ili pak da se radi o kandidatima. I u tim situacijama Evropski parlament se često postavlja u nekakvu meta poziciju iznoseći zamerke koje su gotovo identične ovom tonu koji je sadržan u poslednjoj rezoluciji posvećenoj našoj državi, a koja opet po formulacijama nije bitno različita, ne samo u odnosu na prethodnu, prethodnu rezoluciju koja je posvećena našoj zemlji, nego možemo uočiti veoma snažne paralele i gotovo identične formulacije kada se uporedi sa rezolucijom koja je doneta u februaru 2024. godine, tačno na godišnjicu velike železničke nesreće u Grčkoj, kada je život izgubilo pedeset i sedam-Ljudi. Ono što ja pak nemam nikakvu dilemu, nikakvu sumnju u to da je, da su najveći deo stavki iz pomenute rezolucije pisane u Beogradu svakako od strane pripadnika srpske opozicije, budući da se u tim stavkama u potpunosti reflektuje jedan politički narativ koji naša opozicija redovno plasira.

00:54:25 - Nemanja Starović: A ono što jeste predmet, mogao bih reći razočarenja je to što shodno takvom načinu koncipiranja same rezolucije i njenog teksta, koja ponavljam, potiče i svoje korene ima upravo ovde, postoji određeni nivo neozbiljnosti jer su u samoj rezoluciji spominju stvari, spominju stvari koje su činjenično netačne, počevši od navodne upotrebe nekakvog zvučnog topa, zvučnog oružja. Svima je jasno, verujem čak i relevantnim službama u državama članicama Evropske unije koje su itekako dobro obaveštane o izvivanjem u Srbiji, da nikakvo zvučno oružje nije korišćeno. I znate kada onda imate takvu stavku navedenu u tekstu rezolucije, to ozbiljno postavlja ozbiljan upitnik na ceo tekst rezolucije koja je, koja je usvojena. A moramo spomenuti i to da se u rezoluciji nalaze i pozivi državama članicama Evropske unije da preispitaju svoje učešće na Ekspu 2027, što je znači direktno nanošenje ozbiljne ekonomske štete našoj državi. Nalaze se i pozivi da se uvedu sankcije našoj, našoj zemlji, što je opet nešto što bi, ja duboko verujem, trebalo da predstavlja prevashodno sramotu za one koji takve pozive upućuju, ako i dolaze, ponavljam, iz Srbije.

00:55:51 - Nemanja Starović: Konačno, ovde se moglo čuti da je i upitno koliko će Srpska napredna stranka biti u članstvu Evropske narodne partije i, iako se ovde obraćam kao ministar za evropske integracije i predstavnik Vlade Republike Srbije, napomenuću da sam uz to i stalni član političke skupštine Evropske narodne partije, predstavljajući Srpsku naprednu stranku, političke skupštine koja se sastaje četiri do pet puta godišnje, u čijem radu sasvim je sigurno aktivno učestvujemo i da odagna-dagnam bilo kakvu sumnju ili brig-brigu. Srpska napredna stranka je posvećeni pridruženi član Evropske narodne partije, deli one temeljne principe i vrednosti i niko ne treba da se brine o tome da će članstvo Srpske napredne stranke biti preispitano. Ono što je trenutno u toku to je jedan potpuno redovni interni proces nadzora koji je konsultativnog tipa. Mi smo već imali priliku, a imaćemo i u narednim sednicama da obavljamo otvorene i direktne razgovore sa našim partnerima, sa delegiranim predstavnicima Predsedništva Evropske narodne partije i sve će to biti sasvim, sasvim u redu. Konačno, predsednica Odbora je ukazala na nešto što nije obuhvaćeno ovim izveštajima.

00:57:09 - Nemanja Starović: Veoma je važno, to je formiranje Odbora za praćenje reformske agende i plana rasta za Zapadni Balkan, ja mislim da je to jedan veoma krupan, veoma važan korak, budući da je Odbor za praćenje formiran na jedan inkluzivan način. On obuhvata predstavnike državnih institucija Republike Srbije u širokom spektru od izvršne, predstavničke i sudske vlasti, kao i predstavnike ne samo delegacije Evropske unije u Srbiji, već i same Evropske komisije, a da aktivno u radu učestvuju i predstavnici civilnog društva, pozvani predstavnici Nacionalnog komiteta za pridruživanje Evropskoj uniji. Mislim da je prva sednica bila veoma uspešna, d-da je vođena u konstruktivnom tonu uz otvorene razgovore, uključujući i zamerke i kritike, ali mislim da je sve to bilo veoma korisno i veoma blagotvorno. Nastavljamo da radimo kroz različite separatne radne grupe i verujem da ćemo već od januara meseca nastaviti sa radom Odbora za praćenje u plenarnoj formi. Ja vam se još jednom zahvaljujem na pozivu i na prilici da diskutujemo o ovoj važnoj temi.

00:58:14 - Elvira Kovač: Zahvaljujem se ministru. Da li možda neko u drugom krugu želi da iskoristi svoje preostalo vreme i da nešto kaže, komentariše? Narodni poslanik Robert Kozma, izvolite.

00:58:28 - Robert Kozma: Samo kratko. Za početak moram vama predsedavajuća. Ne priliči vam da budete PR Srpske napredne stranke, a verujem da ni vaši glasači to ne žele. Drago mi je da su ostali poslanici takođe pričali o rezoluciji Evropskog parlamenta jer uviđate važnost iste. Evropski parlament reprezentuje građane Evropske unije.

00:58:47 - Robert Kozma: Oni se biraju u njihovoj zemlji, a zemlje članice itekako odlučuju o napretku, jel da, u evropskim integracijama. Između ostalog, zemlje članice odlučuju i o otvaranju klastera broj tri o kome ministar ni pisma, ni razglednice, nijednu reč nije rekao jer zna da neće biti otvoren, jer ne postoji vladavina prava u Srbiji. Vi ste vladajuća većina, vi usvajate zakone, vi ste odgovorni za, za ovo stanje u Srbiji i za to što se radi o autoritarnom režimu koji pendreči svoje građane i koji kao takav ne može da bude član Evropske unije. I odmah da se razumemo, sankcije nisu tražene za zemlju, nego upravo za korumpirane predstavnike režima. Hvala vam.

00:59:32 - Elvira Kovač: Hvala. Mene samo nerviraju neistine. Ja sam naglasila, pošto sam videla nekoliko saopštenja vrlo dobro informisane opozicije kako je bilo na sastanku u Briselu, a pošto imam vrlo dobre kontakte u Evropskoj narodnoj partiji, znam, kao i u Srpskoj narn, uhm, naprednoj stranci da Miloš Vuccević nije bio na tom sastanku, a vaši lideri opozicije tvrde kako je to bilo, kako su putovali i tako dalje. Mislim, zaista nebuloze. Savez vojvođanskih Mađara je takođe pridruženi član Evropske narodne partije i valjda je normalno da saradnici u okviru, uhm-I koalicije u zemlji, a i Evropske narodne partije razgovaraju, a naravno da nisam.

01:00:15 - Elvira Kovač: Tako sam i počela svoje izlaganje- Da ja nisam nikakav advokat Srpske napredne stranke, ali pošto se javio i narodni poslanik Milan Raden, zamenik predsednika Odbora, izvolite.

01:00:26 - Milan Radin: Zahvaljujem predsedavajuća i evo, trebalo nam je sat vremena da bismo došli do onoga što je zapravo bila poenta čitavog onog uvoda dragog uvaženog i poštovanog kolege. Sankcije. Uvedite sankcije Srbiji, uvedite sankcije Srbima, uvedite sankcije da bismo mi došli na vlast. I mislim da će se vrlo razočarati kada shvate da uvođenje sankcija nije u ingerenciji Evropskog parlamenta, koji također mislim da predstavlja građane evropskog i s obzirom kolika je izlaznost, nisam siguran da bi iko u Srbiji sa izlaznošću u takvom izborima i mogao reći ikog da predstavlja. To možda samo u južnoj pokrajini, gde je čak izlaznost od tri posto zadovoljavajuća za neke političke stranke iz Evropskog parlamenta.

01:01:14 - Milan Radin: Za iste one političke stranke iz Evropskog parlamenta, one vrlo zelenkaste kojima je apsolutno prihvatljivo, recimo na AFET-u da glasaju za to da Srbiji se Kosovo iz Metohije ne bi trebalo da mogu da dobiju bilo kakva dokumenta, ali to je sad već druga tema koju je možda najbolje da rešimo sa našim kolegama iz našeg parlamenta i da ih zamolimo da oni pitaju njihovu političku grupu, zašto njihova politička grupa smatra da Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji treba da budu ne građani drugog reda, nego treba da budu proterani. Ali to bismo voleli da čujemo jednog dana i od njih. Tako da samo da završim s time. Shvatili smo šta je bila poenta. Shvatili smo šta je kolega hteo da kaže.

01:01:54 - Milan Radin: Sankcije Srbiji jel jedino sankcije, kako oni misle, mogu njih da dovedu na vlast. Zahvaljujem.

01:02:01 - Elvira Kovač: (zvuk odjava) Narodni poslanik Aleksandar Mirković, izvolite.

01:02:05 - Aleksandar Mirković: Hvala. Dakle, i ja ću vrlo kratko radi istine. Sve ovo što smo govorili kolega Radin i ja i poštovani ministar ne znači da nam je stalo ili da nam je važna ta rezolucija, nego smo samo hteli i osetili potrebu da vam objasnimo koliko manipulišete i obmanjujete javnost sa tom rezolucijom i mislim da ste i u vašem odgovoru uspeli da potvrdite najbolje koliko smo mi u pravu i koliko govorimo istinu. A druga stvar opet radi građana, jako je važno što za vas ta rezolucija je najvažnija i što rezolucije Evropskog parlamenta bi vi jako poštovali i dali bi im najveće značenje i jako bi ih uvažavali. Jako je to dobro da građani znaju i primjenjivali, kako ste rekli u jednom delu svog izlaganja, jer jedna od rezolucija tog Evropskog parlamenta, vi me ispravite ako grešim, poziva na priznavanje lažne državo-države Kosovo, poziva članice Evropske unije koje do sada to nisu učinile da to urade i hvala vam poštovani kolega, koji predstavljate jedini ovde opoziciju što ste i današnji odbor iskoristili da građanima predstavite svoju politiku i šta bi bila prva odluka koju biste vi doneli kada biste došli na vlast.

01:03:32 - Aleksandar Mirković: I dobro je to da ne bude da samo mi pričamo o tome, već ste vi svojim izlaganjem jasno potvrdili da za vas Kosovo i Metohija je rešeno pitanje i da biste vi odmah to uradili kada biste došli na vlast. Tu rezoluciju Evropskog parlamenta, kao i ovu sada uzeli kao aksijom i priznali lažnu, lažnu državu Kosovo. Hvala vam tako da ja više neću na ovu temu se javljati. Mislim da i nemam vremena, ali hvala pre svega vama uvaženi kolega što ste još jednom potvrdili šta je to, ko je to politika i za šta se vi zalažete. Hvala mnogo.

01:04:04 - Elvira Kovač: Zahvaljujem narodni poslanik Aleksandar Mirković ima još minut i po, čisto radi- Javnosti. Eh.

01:04:12 - Aleksandar Mirković: Pa idem na Kosovu...

01:04:14 - Elvira Kovač: Vezano, molim narodne poslanike da se smire.

01:04:17 - Aleksandar Mirković: Ovo je bila jedna- Vrlo pristojna...

01:04:18 - Elvira Kovač: Zanimljiva diskusija. Samo da naglasimo za klaster ako možemo za klaster tri. Narodni poslanik koji prati izuzetno naše evropske integracije vrlo dobro zna da bi doprinelo i vrlo bi se povećale šanse da otvorimo konačno taj klaster, kada bismo usvojili izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i vrlo dobro znate da je uz veliki napor predsednice i svih spomenutih došlo do velikog napretka i da je prošlog petka u Narodnoj skupštini, pošto je naša ingerencija među šefovima poslaničkih grupa bile su konsultacije i dogovoreno je da će to da ide na dnevni red, evo ekskluzive u utorak sledeće nedelje nove sednice. Za mene je skandalozno, a druga stvar je izbor članova Saveta REM-a. Šta opozicija određeni nezavisni kandidati, eh, ko već radi sa drugim ponovljenim izborom članova Saveta REM-a, napadajući predstavnike nacionalnih saveta nacionalnih manjina i samim tim nacionalne manjine.

01:05:28 - Elvira Kovač: Stoga se iskreno nadam da će zdrav razum i istina prevladati, da ćemo se složiti da je sve u najboljem redu, da možemo da organizujemo naš Odbor za kulturu i informisanje i javni intervju, a posle toga da imamo osamnaest kandidata na dnevnom redu i da mi kao plenum izaberemo savet REM-a od njih devetoro. Da li mislim zarad istine i javnosti? Da li neko još ima nešto? Ukoliko ne, zahvaljujem se ministru na prisustvu i za-zaključujem diskusiju ili glasamo? Ne glasamo, dakle, pošto je ovo bilo samo informisanje.

01:06:06 - Elvira Kovač: Zaključujem diskusiju o prvoj i drugoj tačci dnevnog reda.Pošto mi nastavljamo, hvala i saradnicima. Prelazimo na treću tačku dnevnog reda: određivanje delegacije Odbora koji će učestvovati na sedamdeset četvrtom sastanku Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica Evropske unije KOSAC u Kopenhagenu u Danskoj. Ovo je plenary KOSAC eh, od 30. novembra do 2. decembra ove godine.

01:06:37 - Elvira Kovač: Pošto je plenarni KOSAC, potrebno je da odredimo tri člana delegacije. Podsetiću vas da na predsednički presidential šajemo dvoje. Dakle, nakon konsultacija saa kako vlasti i opozicijom, sa poslaničkim grupama, predlažem da u delegaciji Odbora pored mene kao predsednice Odbora budu Ana Miljanić i Robert Kozma, članovi Odbora. Da li neko želi reč? (kašalj) Ukoliko ne, predlažem da glasamo o predlogu da na KOSAC idu eh, predsednica Odbora, a od članova Odbora Ana Miljanić i Robert Kozma.

01:07:10 - Elvira Kovač: Molim da se izjasnite. (kasalj) Zahvaljujem i zaključujem da smo jednoglasno usvojili ovaj predlog. Prelazimo na četvrtu tačku dnevnog reda: određivanje delegacije Odbora koje će učestvovati na dvadeset drugom sastanku Konferencije parlamentarnih odbora za evropske integracije poslove (kašalj) za maju učesnica procesa stabilizacije pridruživanja jugoistočnoj Evropi iliti KOSAP, dakle regionalni format KOSAka koji će se, eh, koji se održava 17. i 18. novembra u Sarajevu, Bosni i Hercegovini.

01:07:43 - Elvira Kovač: Eh, podsetiću vas da i na ovo, u ovom formatu treba da odredimo tri člana delegacije. Ponovo, nakon konsultacija sa poslaničkim grupama, predlažem da delegaciju čine predsednica Odbora, a od članova Odbora Branislav Josifović, član Odbora, i Đorđe Stanković, zamenik člana Odbora. Da li neko želi reč? Ukoliko ne, predlažem da glasamo o predlogu da u sastavu delegacije bude predsednica Odbora, kao i Branislav Josifović, član, i Đorđe Stanković, zamenik člana Odbora. Molim da se izjasnite.

01:08:17 - Elvira Kovač: (pauza dva sekunda) Zahvaljujem, zaključujem glasanje. Konstatujem da smo jednoglasno usvojili ovaj predlog. Sleđa tačka, odnosno poslednja tačka dnevnog reda "Razno". Želela bih da vas obavestim da ćemo imati delegaciju Italije u poseti, kao što smo spominjali i pokušavali nekoliko puta, ali sada se približavamo rešenju i konačnom definisanju datuma za koji ne mogu ponovo da vam kažem da li je dvadeset četvrti ili dvadeset peti, ili dvadeset peti ili dvadeset šesti. Ali generalno oko 25.

01:08:48 - Elvira Kovač: novembra planirajte delegaciju eh, Odbora donjeg doma da, iz Italije sa predsednikom Odbora i nekoliko članova. Mi ćemo biti domaćini. Dakle, imaćemo sastanak eh, članova Odbora, bručak i tako dalje. Pre neki dan smo pričali o detaljima te posete sa ambasadorom Italije, tako da je to skoro definitivno i sigurno pa da planirate sa svojim obavezama. Što se tiče rada Odbora, imamo, ja mislim, još jedan predlog zakona koji moramo da proverimo iz ugla usklađenosti.

01:09:17 - Elvira Kovač: Nisam htela da ga sada stavim na dnevni red zato što je bio ovde ministar, tako da očekujte još jednu sednicu u narednih nedelju-dve. Da li neko ima još nešto? Ukoliko ne, zaključujem dvadeset treću sednicu i zahvaljujem se svima na prisustvu. Hvala.
Snimak sednice