1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za zaštitu životne sredine
Datum sednice: 24.11.2025.
Trajanje sednice: oko 1 sat i 15 minuta 
Tema: Razmatranje Predloga zakona o upravljanju otpadom (u načelu)
Predsedavajući: Milimir Vujadinović
Broj prisutnih poslanika: 12 (prema uvodnom utvrđivanju kvoruma)
Učesnici van poslanika:

Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine

Teodora Spasović, pomoćnica ministarke

Danilo Brajović, savetnik

Žaklina Karadžić, savetnica

---

Koliko je ko govorio (procena 95 reči = 1 minut):

Ukupno izgovoreno: približno 11.700 reči ⇒ oko 123 min efektivnog govora (veliki udeli ministarkinog izlaganja i rasprave).

Poslanici vladajuće većine: ~ 27% vremena

Poslanici opozicije: ~ 33% vremena

Ministarka i gosti: ~ 40% vremena

(Napomena: procene su orijentacione i zasnovane na brojanju reči u dostavljenom transkriptu; tehničke pauze nisu uračunate.)

---

Ukratko sa sednice (lead):

Sednica je protekla u dve jasno odvojene faze: prvo u detaljnoj prezentaciji ministarke Pavkov o Predlogu zakona o upravljanju otpadom, a zatim u izrazito oštroj i politički obojenoj raspravi između opozicije i pojedinih poslanika vladajuće većine. Opozicija je kritikovala nameru da se omogući uvoz neopasnog otpada i nedostatak jasne strategije reciklaže, dok je ministarka branila predlog zakona kao tehnički usklađivanje sa EU i razvoj novih sistema upravljanja otpadom. Rasprava je povremeno prelazila u međusobna vređanja. Predlog zakona je na kraju usvojen većinom glasova i upućen plenumu.

---

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Sara Pavkov – ministarka zaštite životne sredine (gost)

Izložila veoma opširno obrazloženje zakona: nove definicije u skladu sa EU, preciziranje odgovornosti držaoca otpada, mere prevencije nastanka otpada (posebno otpad od hrane), digitalizacija dokumenta o kretanju otpada, uređivanje posebnih tokova otpada, ograničavanje skladištenja na 36 meseci. Branila mogućnost uvoza neopasnog otpada kao instrument konkurentnosti privrede uz najavu podzakonskih ograničenja. Odbacila tvrdnje da zakon „cementira spaljivanje“, navodeći da se razvijaju regionalni centri, kompostane i mehaničko-biološki tretman. Odgovarala detaljno na sva pitanja.

Dobrica Veselinović – Zeleno-levi front, opozicija

Oštro kritikovao zakon tvrdeći da otvara prostor za spaljivanje otpada i uvoz stranog otpada, što ugrožava koncept „otpad kao resurs“. Ukazao na neiskorišćen potencijal biogasa i kompostiranja, slab razvoj reciklaže, promašaje modela spalionice u Vinči i nedostatak depozitnog sistema. Ocenio da zakon rešava posledice CBAM-a, a ne suštinu problema otpada. Tražio informacije o konsultacijama i radnoj grupi. Fokus: sadržinska kritika i sistemska pitanja.

Mila Popović – SSP, opozicija

Nastupila kroz političku kritiku vlasti: tvrdi da Srbija nema razvijen sistem reciklaže i kontrole opasnog otpada, a planirani uvoz otpada ugrožava zdravlje građana. Upozorila na posledice zagađenja vazduha i nedostatak poverenja u institucije. Postavila pitanja o vlasništvu nad centrima za preradu otpada, uslovima finansiranja, upravljanju građevinskim otpadom i radioaktivnim otpadom. Deo izlaganja prešao u političke optužbe i lične reference, što je izazvalo tenzije.

Dejan Bulatović – vladajuća većina

Oštro kritikovao opoziciju, optužujući je za politizaciju i „zagađivanje političkog prostora“. Hvalio ministarku kao aktivnu i stručnu. Upućivao lične i političke kvalifikacije opozicionim poslanicima. Nije se bavio sadržajnim delom zakona. Fokus isključivo politički napad.

Marijan Rističević – vladajuća većina

Kritikovao opozicione „ekologe“ kao nedosledne. Govorio o svom iskustvu u proizvodnji biogasa i naveo primere korišćenja biomase. Pozvao na racionalniji pristup i kombinovanje energetskih i poljoprivrednih rešenja. Delom sadržinski, delom politički ton.

Milimir Vujadinović – predsednik Odbora, vladajuća većina

U više navrata pokušavao da smiri raspravu i vrati je na temu zakona, reagovao na uvrede i proceduralne upadice. Vodio sednicu i sproveo glasanje. Nije iznosio sadržinske stavove o zakonu.

---

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Odbor je većinom glasova (9 za, 2 protiv, 1 nije glasao) odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o upravljanju otpadom u načelu. Završne tenzije i replike nisu uticale na ishod. Predsednik Odbora određen je kao izvestilac u plenumu.

---

 

5. sednica Odbora za zaštitu životne sredine_24.11.2025.

UČESTVUJU U RASPRAVI:
Milimir Vujadinović, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine
Dobrica Veselinović, član Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija
Mila Popović, članica Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija.
Marko Mladenović, zamenik predsednika Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Dejan Bulatović, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Marijan Rističević, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.

00:00:01 - Milimir Vujadinović: Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani koji pratite ovaj sednicu Odbora za zaštitu životne sredine. Na početku želim sve da vas pozdravim i da otvorim petu sednicu Odbora za zaštitu životne sredine. Pošto smo utvrdili, čini mi se brojanjem da je dvanaest poslanika prisutno, ja vas molim da još jednom ovaj to proverimo sa tehnikom službom, ali kako sad stvar stoji dvanaest, dvanaest poslanika, to jest članova odbora je prisutno na današnjoj sednici i samim tim ispunjeni su uslovi za rad i punovažno odlučivanje. Ono što želim na početku da naglasim da, i da pozdravim pre svega danas naše goste. Sa nama je danas Sara Pavkov, ministarka, Teodora Spasović pomoćnica ministra ili ministarke, Danilo Brajović, kako su mi ga predstali kao savetnik ministra i Žaklina Karadžić, takođe savetnica ministarke Pavkov.

00:00:59 - Milimir Vujadinović: Što se tiče današnjeg dnevnog reda, predložena je, uhm, dostavljena nam je u elektronskom obliku i obzirom da nije bilo nekih pisanih predloga za izmenu dnevnog reda ili dopunu dnevnog reda, ja bih da pređemo na utvrđivanje predloženog dnevnog reda koji glasi: Tačka jedan Razmatranje Predloga zakona o upravljanju otpadom, a koji je podnela Vlada u načelu. Samim tim, stavio bih na glasanje ovaj predlog. Molim članove odbora da se izjasne. (pauza od devet sekundi) Dobro. Eh, mogu da konstatujem da je--, da zaključim glasanje i da konstatujem da je utvrđen dnevni red pete sednice Odbora sa, Odbora sa deset glasova za od dvanaest prisutnih, s tim da dva člana odbora nisu glasala.

00:01:56 - Milimir Vujadinović: Pre nego što pređemo na rad po utvrđenom dnevnom redu, predlažem da usvojimo zapisnik sa četvrte sednice. Taj zapisnik ste dobili u elektronskom, u elektronskom obliku, te vas stoga molim da, ukoliko ovaj nema nekih primedbi stavimo na--, stavio bih na glasanje zapisnik četvrte sednice Odbora. Molim vas da se izjasnite. (pauza od devet sekundi) Ovim zaključujem glasanje te konstatujem da je sa deset glasova za i jednim protiv, s tim da jedan nije glasao od ukupno dvanaest članova- Jedan je uzdržan- Ja izvinjavam se, jedan uzdržan, oprostite. Sa jednim u-glasom uzdržanim i jednim eh, član koji nije glasao od ukupno dvanaest prisutnih usvojen zapisnik sa četvrte sednice Odbora.

00:02:55 - Milimir Vujadinović: E sad bi prešli u, ovaj eh, da pređemo na rad po utvrđenom dnevnom redu. Ovim samim otvaram da kažem prvu tačku dnevno reda (zvuk mikrofona) Razmatranje Predloga zakona o upravljanju otpadom koji je podnela Vlada u načelu. Naravno, reč prvo dajem predstavnicima Ministarstva, odnosno eh, eh prvoj iz Ministarstva ministarki Pr-Pavkov, Ministarstva zaštite životne sredine, te da informiše Odbor o Predlogu zakona koji je danas pred nama. Ne sumnjam da ćete to uraditi na najbolji način. Izvolite, ministarka samo malo, jesam uspeo?

00:03:54 - Sara Pavkov: Poštovani predsedniče Odbora za zaštitu životne sredine, eh, uvažene kolege. Eh, zadovoljstvo mi je- Što ćemo danas imati priliku da eh, pre eh, otvaranja dijaloga u plenumu sutra u Skupštini na samom Odboru otvorimo eh, značajna pitanja po pitanju eh, i uopšte po eh, svim tačkama koje se odnose na novi Predlog zakona eh, o upravljanju otpadom. Pre nego što krenem, želim da se eh, ispred svih vas prevashodno zahvalim mojim kolegama koji su ovde danas sa mnom i koji su na raspolaganju za sve detaljne eh, eh, stručne odgovore. Ukoliko neki od njih ne budu bili na samoj prezentaciji, budite slobodni da postavite pitanje. Eh, potrudiću se da budem koncizna i konkretna kako biste vi imali više vremena da postavite pitanje.

00:04:44 - Sara Pavkov: (pauza od pet sekundi) Da krenem od samog predmeta uređivanja kao formalno pravnog osnova. Eh, da kažemo da ovim zakonom, za one koji ne znaju, a verujem da svi koji su članovi Odbora to detaljno i prate, definiše se vrste i klasifikacija otpada, planiranje upravljanja otpadom, subjekti upravljanja otpadom, odgovornosti i obaveze u upravljanju samim otpadom, kao i organizacija za iste, upravljanje posebnim tokovima otpada, uslovi i postupak izdavanja dozvola za upravljanje otpadom, prekogranično kretanje otpada, izveštavanje o istom, finansiranje, ali i druga važna pitanja koja su od opšteg interesa. Eh, cilj zakona eh, o upravljanju otpadom je svakako stvaranje uslova za prevenciju nastajanja otpada. Na tome smo posebno dali fokus u ovom zakonu, o čemu ću i kasnije govoriti, čih, eh time što smo uveli potpuno jedan novi pojam eh, eh u, u i terminološkom, ali i funkcionalnom smislu, a to je prevencija eh, stvaranja otpada od hrane. Zatim ponovno iskorišćenja otpada, eh, a sve se nadovezuje na zaštitu zdravlja ljudi i razvijanje svesti o upravljanju otpadom.

00:05:52 - Sara Pavkov: Vršiće se na način kojim se obezbeđuju najmanji rizici po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine, uz kontrolu i merenje smanjenja zagađenja.Aaa, izuzeci od primene i to je vrlo važno da istaknem, zato štooo određene direktive Evropske unije koje se odnose na drugu regulativu su predmet drugih nekih predloga zakona, odnosno postojećih akata. Tako da je važno da istaknemo da su izuzeci od primene gasovite otpadne materije koje se ispuštaju u atmosferu, jer često čujemo šta je to što država preduzima i radi po pitanju zagađujućih, uglavnom organskih polutanata koje dolaze sa divljih deponija, nesanitarnih deponija uopšte bilo kakvog tela gde se nalazi otpad. Aaa, zatim izuzeci od primene su i samo, samo zemljište, odnosno in situ, uključujući neiskopani kontaminir-kontaminirani sadržaj zemlje i građevina koji su trajno povezani sa zemljištem. Zatim, izuzetak je i nekontaminisano zemljište i drugi materijali iz prirode iskopa tokom građevinskih aktivnosti, gde je izvesno da će materijal biti iskorišćen u građevinske svrhe u svom prirodnom obliku na gradilištu na kom je taj materijal i iskopan. Zatim, izuzetak od primene je i radioaktivni otpad, deaktivirani eksplozivi, određene, aa, fekalije, slama i drugi prirodni neopasni poljoprivredni ili šumski materijali.

00:07:13 - Sara Pavkov: Ovo je značajno da istaknemo, jer imamo veliki izazov, a mogu slobodno da kažem i problem po pitanju paljenja trnje, odnosno ostataka na poljoprivrednom zemljištu. I tu se trudimo intenzivno prethodnih četiri pet godina zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom poljoprivrede, uz međunarodne, aa-aa, da kažem međunarodnu podršku, pokušavamo kroz poljoprivredne stručne službe da pripremimo poljoprivrednike da to ne rade. To ide teško. Vi znate koliko je pogotovo članovi ovde odbora koji se direktno bave time koliko je teško promeniti svest bilo koga danas, a pogotovo nekoga ko se poljoprivredom bavi decenijama, pa je navikao na određeni način da radi. Tako da nećemo odustati od toga.

00:07:54 - Sara Pavkov: Nastavićemo da radimo konkretno na terenu zajedno sa kolegama iz drugih ministarstava. I izuzetak od primene je mulj iz kanalizacionih sistema i sadržaj septičkih jama, osim mulja iz postrojenja za tretman otpadnih voda za koji imamo program upravljanja muljem sa akcionim planom koji uskoro ističe i na kojem ćemo nastaviti sledeće godine dodatno da radimo. Uvedeni su novi izrazi. A u skladu sa direktivom Evropskog parlamenta i Saveta od tridesetog maja 2018. godine, kojom se zamenjuje Direktiva 2008/ devedesetosam o otpadu.

00:08:28 - Sara Pavkov: Posebno smo, aa, posvetili pažnju, ja nisam sigurna gde ovo treba da uperim, pa ako možete samo da mi kažete gde je uređaj. Uređaj je tamo tamo ispred. E tamo je negde u ćošku. Okej. Značenje izraza koje smo se trudili da preciziramo ovim novim predlogom zakona kako ne bi u praksi došlo do nerazumevanja samog primene različitih članova koje integrišu određene izraze.

00:08:55 - Sara Pavkov: To je pre svega držalac otpada koji često je bio nedovoljno dobro definisan, gde se mešalo pojmovi vlasnik i držalac zato što u nekim zakonima postojećih članica Evropske unije došlo je do neadekvatnog prevoda od strane direktive, tako da holder ili waste holder ne postoji u direktivi Evropske unije i u skladu sa tim smo i definisali da ne postoji vlasnik otpada, postoji onaj ko je držalac otpada i za njega je propisano jasno i tačno šta on treba i kako treba da se ponaša. Zatim preciziran je termin komunalnog otpada, materijala za ponovno iskorišćenje, aa, mobilno postrojenje za upravljanje otpadom, gde je takođe bilo određenih nepoznaci-nepoznatica-nepoznanica i nedovoljno jasno definisanog pojma. Zatim značenje izraza najbolje dostupne tehnike, to je ono što nam se i u naučnim i u akademskim krugovima negde plasira i servira da Nature based solutions treba da nam je osnova za dalje delovanje u oblasti upravljanja otpadom, ali i u drugim oblastima. I moram to da istaknem u ovom domu, da su to faktički termini koji su nekada koristile naše bake i deke i prabake i pradeke, samo ih to danas zovemo najbolje dostupne tehnike, odnosno Nature based solutions. Nekada smo to i naše bake i deke zvale korišćenje onoga što je ostajalo od svega što mi ne pojedemo, aa, ne damo za, aa, živinu ili stoku ili neki drugi vid korišćenja.

00:10:21 - Sara Pavkov: Tako da tu je faktički precizirano. Ov-posebno sam zadovoljna što smo uključili otpad od hrane i tu smo jasno definisali sa Ministarstvom poljoprivrede da se to odnosi pre svega na mere prevencije. Znači da pokušamo od sledeće godine zajedno sa privrednim subjektima, ugostiteljskim objektima da radimo na smanjenju, odnosno prevenciji otpada od hrane, kako bi on, aa, u što manjoj meri sa trendom potpuno, potpunosti, aa, nedolaženja istog na divlje deponije, odnosno na nesanitarne depoe-deponije jer nam pravi veliki problem kasnije sa količinom organske materije od kojeg se posle i definišu i stvaraju emisije određenih zagađujućih materija, a i to je osnova sutra za potencijalne požare za koje stvarno želimo zajednički da preveniramo što je više moguće. Preciznije su definisani posebni tokovi otpada. Šta je to posrednik?

00:11:18 - Sara Pavkov: Šta je trgovac? Šta znači tačno solidifikacija i stabilizacija otpada? To se konkretno najviše u praksi ticalo na sam azbest koji ima posebne i procedure u izdavanju i ishodovanju dozvola i da ne bude više nepoznanica od strane ni lokala, ni inspekcije, ni privrednih subjekata koji žele time da se bave šta tačno znači solidifikacija, a šta znači stabilizacija i šta je potrebno za jedno, a šta za drugo da bi neko ispunio sve preduslove da bi dobio dozvolu. Zatim, to su načelo izbora najoptimalnija opcija za životnu sredinu. To je nešto što smo dodatno precizirali načelo samodovoljnosti, načelo blizine regionalnog pristupa u upravljanju otpadom, načelo hijerarhije upravljanja otpadom, načelo odgovornosti i načelo svima poznato zagađivač plaća.Erm, svi znate da postoje zakonom definisani, a u skladu sa direktivama Evropske unije, tri vrste otpada.

00:12:16 - Sara Pavkov: To su komunalni otpad, komercijalni otpad i industrijski otpad. Ovde bih istakla vrlo značajnu stvar koju imamo mi na svakodnevnom nivou kao izazov, a to je da, erm, erm, komunalni otpad koji jeste deo ovog zakona, takođe je u ingerenciji Ministarstva građevine, odnosno u Zakonu o, erm, komunalnim delatnostima je definisano koji su to subjekti koji upravljaju komunalnim otpadima. To su u našoj zemlji javno komunalna preduzeća. Tako da se trudimo da odgovornost ne prebacujemo iz jednog dvorišta u drugo, ali je jako važno da razumemo da postoje ov-ovaj termin, da se nalazi i u jednom i u drugom zakonu, tako da komunalni otpad kao takav je odgovornost i obaveza jedinice lokalne samouprave, a naša je odgovornost i obaveza da kao resorno ministarstvo obezbedimo nedostajuća sredstva i struč-stručnu i stratešku podršku da oni to mogu što bolje, erm, da stave u funkciju i da se istim upravljaju. (šum papira) Hoćete vi?

00:13:14 - Sara Pavkov: E. Erm, klasifikacija otpada. Erm, tu smo, erm, erm, i napravili izmene koje se odnose na listu opasnih karakteristika otpada, konkretno H lista. Ko se bavi ovom oblašću zna o čemu se radi i granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu na osnovu kojih se određuju karakteristike otpada, kako takođe ne bi dolazilo ni do kakvih, erm, erm, nesuglasica, odnosno nedovoljno jasno i dobro preciziranih termina. (šum papira) Erm, usklađivanje vrsta dokumenatra, dokumenata sa odred-odredbama Zakona o planskom sistemu.

00:13:52 - Sara Pavkov: Tu smo, erm, precizirali, erm, pre svega stavke koje se odnose na dokumenta javnih politika, da bismo znali sutra jasno i precizno do kog nivoa i sa kim moramo da budemo usklađeni kada donosimo nove ili ažuriramo postojeće akcioni planove programa upravljanja otpadom, programa upravljanja otpadnim uljem, što sam vam reć-rekla da ćemo već raditi, plana prevencije stvaranja otpada, plana upravljanja otpadom u postrojenju za koje se izdaje integrisana dozvola i plan upravljanja otpadom kao proizvođača otpada, kao i radni plan operatera za upravljanje otpadom. (šum papira) Erm, tu se nalazi i Akcioni plan upravljanja otpadom i Izveštaj o realizaciji programa upravljanja otpadom, gde nije jasno bilo definisano šta je to što treba da dostavi onaj koji, erm, ima, erm, erm, plan i program upravljanja otpadom na-nadležnom resornom ministarstvu, odnosno Ministarstvu zaštite životne sredine. E sad, ono što je vrlo značajno, to su preciziranje člana koji definiše mere prevencije. Tu možete da pronađete u jednom od stavova upravo ovo što sam vam rekla, a koje se odnosi na mere prevencije za smanjenje, erm, odlaganja i stvaranja otpada od hrane. Tako da smo tu izdvojili svih, erm, erm, sedam, odnosno, pardon, (šum papira) erm, dvanaest, dvanaest stavova i, erm, ja neću sad ići redom.

00:15:13 - Sara Pavkov: Ako imate pitanja slobodno možemo posle mog izlaganja da, erm, erm, nešto od dvanaest tačaka, odnosno to su stavovi iz ove tačke mera prevencije i pređemo. Ono što je novina, to je podvlačim, deo koji se tiče od otpada od hrane. (šum papira) Erm, što se tiče plana upravljanja otpadom kod proizvođača otpada, tu smo precizirali šta je to što oni moraju nama da dostavljaju. Mi imamo izuzetno veliku bazu podataka koja, erm, je neophodno da bude bolje sistematizovana. To je takozvani NRIS, odnosno Nacionalni registar izvora zagađivanja, gde i privredni subjekti i javna komunalna preduzeća u skladu sa zakonom dostavljaju informacije o vrstama, tipovima, količini otpada, kao i svim ostalim aktima koji prate iste.

00:16:02 - Sara Pavkov: Da bi to bilo bolje sistematizovano, da bismo mogli strateški i brže i operativnije da delujemo u budućnosti, tu smo precizirali, erm, erm, šta proizvođač otpada koji godišnje proizvodi više od sto, sto tona neopasnog otpada ili više od dvesta kilograma opasnog otpada donosi u okviru plana upravljanja kao proizvođač i šta je to što sadrži sam plan. Često, erm, smo to imali i u praksi u nekim drugim zakonima, pa smo tako i u Zakonu o zaštiti vazduha te nesuglasice potpuno otklonili da više nemamo nepozna-nepoznanicu od strane jedinica lokalne samouprave šta da integriše u sadržinu plana ili programa, tako da nema više nerazumevanja. (šum papira) Erm, ovde smo dodali, pardon, u subjektima koji su nadležni za upravljanje otpadom tu je dodata, erm, jedna tačka, pored svih ovih navedenih, to je i proizvođači otpada, kao i lica koja obavljaju delatnost upravljanja otpadom. Oni, erm, moraju biti jasno i precizno definisani kao subjekti, tako da smo mi u novom predlogu zakona njih istakli, erm, jer čim postoje, erm, ovako jasno i precizno definisani, to znači da će imati sutra odgovornost koja u prethodnom periodu nije postojala. (šum papira) Erm, odgovornost proizvođača, odnosno uvoznika otpada.

00:17:19 - Sara Pavkov: Erm, tu imamo prostora za dalje unapređenje, ali s obzirom da je direktiva Evropske unije, podseti me, Danilo, kada je nova usvojena? Pre koji mesec?

00:17:28 - Sara Pavkov: Pre mesec dana i, erm, dat je grejs period za članice Evropske unije. Znači, ne za nas koji s-tek treba da postanemo, nego za članice Evropske unije 2027. na dvadeset osmu godinu. Prosto, nije bilo ni, erm, racionalno ni odgovorno, ni, da iskoristim pojam, normalno da u ovom momentu transponujemo te članove nove direktive. Moramo da vidimo kakva će praksa biti za članice Evropske unije, jer mnoge zemlje koje su, erm, u prethodnom periodu bile među onima koje su postajale poslednje članice Evropske unije, koje su da kažem kolokvijalno rečeno, prepisivale zakone i direktive, nisu baš najbolje prošle.

00:18:08 - Sara Pavkov: Tako da ja ne bih volela da mi imamo takvu praksu, nego ipak da vidimo kako će to prvo članice Evropske unije da urade, pa ćemo mi u hodu da pravimo i te, erm, erm, novine, odnosno izmene i dopune.Erm, ovo je vrlo značajno gde smo u odgovornosti držaoca otpada definisali da je pravno lice ili preduzetnik dužan da od fizičkog lica od kojeg preuzima, odnosno kupuje otpad, ovo je vrlo značajno, pribavi podatke iz lične karte ili drugog dokumenta kojim se dokazuje identitet tog lica, kako bismo mogli da pratimo tok otpada u takozvanom dokumentu o kretanju otpada, da tačno znamo koji je izvor, erm, s-sšta se sa istim radi i šta na kraju, erm, gde odlazi taj otpad da bismo sutra, za ne daj Bože bilo kakvu n-akcidentnu situaciju ili bilo kakvu drugu situaciju znali u koga da gledamo. Erm, takođe smo definisali državinu nad otpadom, gde smo rekli da s-- ona se prenosi između pravnih lica, odnosno preduzetnika. Kada sledeći držalac preuzme otpad, otpad i primi dokument o kretanju otpada u skladu sa ovim zakonom. 'nači tačno u kom momentu neko preuzima odgovornost. Erm, (pauza) obaveze sakupljača otpada.

00:19:22 - Sara Pavkov: Ovde smo bolje precizirali, erm, ovaj član. Erm, na tome ćemo intenzivno raditi od sledeće godine i sa lokalima i sa inspekcijom. Erm, zatim kažnjivost kvalifikovanog lica. Jesmo ovde ubacivali ovaj kriterijum?

00:19:42 - Sara Pavkov: Da. Erm, nekada je ovaj kriterijum bio mnogo široko tretiran, erm, i na taj način nije mogla da bude ishodovana dozvola za prav-pravno lice koje je kažnjavano po nekom drugom osnovu, a koje se uopšte ne tiče životne sredine. Na primer, hvala Danilo, kao što je saobraćajni prekršaj. Kakve veze ima da li neko ima saobraćajni prekršaj, a ne bavi se time. Mi gledamo životnu sredinu i treba da se fokusiramo na istu.

00:20:08 - Sara Pavkov: I iz tog razloga smo ovaj kriterijum precizirali da se isključivo odnosi na celokupnu oblast životne sredine. Znači ne samo za upravljanje otpadom, nego komplet za, za sektor životne sredine, ali ne i za druge resore. Erm, zatim organizacija upravljanja otpadom. Ovde smo definisali da u slučaju stečaja nad pravnim licem, što je vrlo značajno, odgovornost upravljanja otpadom prelazi na stečajnu masu kao obaveza definisana zakonom, a ne pojedinačnim ugovorima koji će biti definisani između, erm, pravnog lica jednog i drugog koji, erm, preuzima stečajnu obavezu. I ona prelazi, kao što sam rekla, na stečajnu masu i predstavlja obavezu stečajne mase u smislu zakona kojim se propisuju uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima.

00:20:54 - Sara Pavkov: Morali smo ovo da preciziramo iz razloga što u nekom prethodnom periodu praksa je bila da onaj koji preuzme, erm, stečajnu masu tu odgovornost prebacuje na državu, da država posle snosi troškove privatnog lica koje je zateklo stanje takvo kakvo jeste, što apsolutno predstavlja jedan apsurd i, e-e-erm, prebacivanje odgovornosti na državu kao krajnju instancu za sve da treba da reši, što apsolutno nije normalno. Erm, zatim, što se tiče sakupljanja otpada, erm, ovde smo dodali, erm, fizička lica, naime lica koja vrše sakupljanje otpada, s-- erm, sakuplja otpad u svojoj opremi postavljenoj kod proizvođača otpada i predaje ga postrojenji za upravljanje otpadom. Izuzetno od ovog stava, otpad se može sakupljati i od fizičkih lica, ali ukoliko za takvu aktivnost pravno lice ili preduzetnik koje poseduje dozvolu za sakupljanje otpada pribavi i saglasnost nadležnog organa za obavljanje takve delatnosti u skladu sa zakonom. Tu smo pokušali takozvane individualne sakupljače, odnosno neformalne sakupljače ili kolokvijalno kako god da ih ko zove, da pokušamo da ih stavimo u jedan sistemski okvir, iako je to jako teško, jer veliki procenat, erm, popu-- romske populacije koja se bavi ovom delatnošću i koja suštinski jeste saveznik države, ne želi da uđe u pravne tokove zato što na taj način gubi, erm, druge beneficije koje su uglavnom socijalnog karaktera. I to je glavni razlog zbog čega je vrlo teško njih staviti u neki sistemski okvir.

00:22:27 - Sara Pavkov: Ali, pošto oni nama, hteo to neko da priznaje ili ne, jesu saveznici, ovo je bio jedan od prelaznih rešenja kako da pokušamo da ih stavimo u taj okvir. Erm, skladištenje otpada. (pauza) Ovo je istaknuto kao, erm, član koji je važno da, da bude svima jasno- -i nedvosmisleno predočen, a to je da otpad od momenta generisanja ne može biti skladišten duže od trideset šest meseci, po čijem se isteku mora predati na tretman, odnosno izvoz. Znači, da ne dođemo u situaciju da, erm, erm, imamo, erm, skladištenje otpada koje posle ovog perioda de fakto može za nekoliko godina da postane istorijski otpad, a ako ode u nekom, erm, erm, u nekom momentu i kao stečena masa, da opet država bude ta koja je to, erm, u obavezi da istretira, a pre toga je to pravno lice, odnosno privrednik, imao veliku finansijsku, erm, da kažem, veliki finansijski benefit od toga, tako da smo pokušali na ovaj način ovo da prevaziđemo. Videćemo u praksi kako će se to dešavati.

00:23:37 - Sara Pavkov: To smo još uradili i u prethodnoj iteraciji zakona i čini mi se da je to bila dobra praksa gde smo ograničili skladištenje otpada. E, dokument o kretanju otpada. Tu radimo intenzivno i na digitalizaciji zato što ćemo pokušati, osim ovih novina u ovom članu, da uradimo i, erm, nadam se početkom sledeće godine kompletnu digitalizaciju dokumenta o kretanju otpada. To će da olakša pre svega privredi, erm, način na koji oni unose svoje količine i podatke, ali i agencije i ministarstvo kroz inspekcije da može da prati. I zato smo ovde naveli da isključivo u elektronskom obliku, erm, trenutno završavamo taj segment.

00:24:15 - Sara Pavkov: To je takođe deo N Riza u agenciji. Imamo tu mnogo posla, ali mislim da ćemo paralelno uspeti da, da to re-riješimo.Aa, što se tiče otpadnih ulja, tu je bilo, aa, dosta zahteva da se oni izuzmu iz dokumenta o kretanju otpada. Međutim, mi to nismo prihvatili zato što je to jedan jako važan segment, aa, u ovoj oblasti i ne može da bude izuzet. Aa, tako da, aa, otpadna ulja u-u jesu sva mineralna ili sintetička ulja ili maziva koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena kao što su hidraulična ulja, motorna turbinska ulja ili druga maziva, brodska ulja, ulja ili tečnosti za izolaciju ili prenos toplote. Sve što smo mogli da stavimo smo stavili u ovaj član.

00:25:03 - Sara Pavkov: Zatim regeneracija otpadnih ulja u smislu ovog zakona, aa, definisali smo precizno da to podrazumeva svaku operaciju reciklaže u kojoj se bazna ulja mogu proizvesti rafiniranjem otpadnih ulja, posebnom uklanjanjem zagađivača, proizvoda oksidacije i aditiva sadržanim u takvim uljima. Aa, otpad od električnih i elektronskih proizvoda. Tu moram da kažem da smo prihvatili sugestiju jednog predstavnika nevladinog udruženja da se ubaci i praćenje, aa, jedne hemijske materije koje se nije pratila, a to su ftalati, tako da mislim da je to dobar primer na koji način se sarađuje sa civilnim društvom. I, aa... Praštajte što sad vas možda remetim sa ovim stručnim stvarima, ali mislim da je važno da, da ovo čujete.

00:25:50 - Sara Pavkov: Pri stavljanju u promet zabranjuje se ili ograničava korišćenje nove električne i elektronske opreme koja sadrži sledeće: olovo, živu, kadmijum, šestovalentni hrom, polibromovane bifenile, polibrom-bromovane difenil etre, bisftalate, dibutilftalate, benzinbutilftalat i diizobutilftalat. Ftalati do sada nisu bili prepoznati zakonima, tako da smo sad u potpunosti transponovali i ono što je definisano za električni i elektronski otpad u direktivi. Što se tiče, aa, otpada od građenja i rušenja, aa, tu smo definisali novi pojam koji je bio, aa, negde nedovoljno precizno definisan, a to je nasipanje, aa, i na taj način smo zaokružili u potpunosti plan od građenja i rušenja i nasipanja, gde će sada svaki, aa, svako, svaki privredni subjekt, pravni subjekt koji podnosi zahtev za saglasnost za plan od građenja i rušenja razumeti na koji način i šta tačno treba da radi sa ovim, da kažem, otpadom od građenja i rušenja koji se odnosi na nasipanje jer je šteta isti taj neiskoristiti za sam projekat na licu mesta da bi se znalo šta s njim da se radi. Što se tiče iskorišćenja otpada u energetske svrhe, aa, definisali smo da ćemo podzakonskim aktom jasno i precizno da kažemo koje vrste neopasnog otpada omogućavamo, aa, da se izvrši uvoz u našu zemlju. Aa, podsetiću da smo, aa, uvoz opasnog otpada uveli pre više od decenije, tako da je ovo, aa, novina u kontekstu pripremanja naše privrede da bude konkurentnija na tržištu Evropske unije jer, aa, od januara meseca stupaju na snagu i odredbe zakona koje se odnose na, kolokvijalno rečeno, karbon takse.

00:27:40 - Sara Pavkov: I to će umnogome pogoditi privredu, tako da je ovo jedan od načina na koji može da se ozeleni deo privrede određenih subjekata koji mogu upravo ovaj neopasan otpad da prikažu na evropskom tržištu kao nešto što je prošlo kroz sertifikaciju GHG, odnosno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Aa, izveštavanje ovde će biti, mm, jedinicama lokalnih samouprava dodatna obaveza, tako da verovatno će me svi posle ovoga zvati, ali šta da radimo. Jedinice lokalne samouprave, odnosno javno komunalno preduzeće dužno je da primenjuje metodologiju za prikupljanje otpada, podataka o sastavu i količinama komunalnog otpada na teritoriji jedinice lokalne samouprave propisane posebnim pravilnikom. Mi ćemo i taj pravilnik, kao i Uredbu o građenju i rušenju, kao i druge uredbe i pravilnike, potruditi se da u narednih meseci već donesemo u skladu sa, ukoliko ovaj zakon bude bio izglasan, tako da njih već od prvog kvartala dvadeset šeste očekuje primena ove metodologije. I mislim da sam ovim iscrpela suštinske izmene koje, aa, pored, ističem direktive koja je stupila pre mesec dana na snagu u Evropskoj uniji, ćemo imati prostora, sigurna sam, u narednom periodu da analiziramo i da vidimo za šta je, aa-aa, naša privreda, za šta su naši građani spremni da u narednom periodu inoviramo kako bismo mogli u što boljem, aa-aa, obuhvatu da upravljamo otpadom i da pokušamo da smanjimo i divlje deponije i broj nesanitarnih deponija uz izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom, aa-aa, gde se nadam da ćemo već početkom naredne godine- -kako ide dinamika, imati prve rezultate.

00:29:21 - Sara Pavkov: Hvala vam.

00:29:27 - Milimir Vujadinović: Hvala ministarka na ovako iscrpnom objašnjenju. I sam ću zatražiti te materijale posle od vas, nemojte mi zamjeriti. Ovaj, ja bih sada otvorio diskusiju da li neko od članova Odbora želi reč. (pauza) Sada je jedan prijavljeni.

00:29:58 - Milimir Vujadinović: Dobrica Veselinović, izvolite.

00:30:00 - Dobrica Veselinović: Hvalo vam. Dobar dan svima. Hvala ministarka i članovi na-na Kabineta ovaj na prisustvu i na ovoj prezentaciji. Aa, za početak mislim da nam je zbog javnosti, nadam se da ćete to kada bude prezentovanje u Skupštini objasniti jednu malo širu sliku šta je otpad kao takav i šta on sadrži kod nas. A...

00:30:23 - Dobrica Veselinović: Aa, aa, po nekim poslednjim informacijama, vi me ispravite posle, mi proizvodimo nekih tri miliona tona otpada u Srbiji, možda malo više. To naravno, naravno raste. Od toga je, aa, nekih četrdeset četiri posto tog otpada, aa, ovo je otpad koji je pogodan jel da za kompostiranje, biootpad, otprilike tako četrdeset četiri posto. Četrdeset posto su nam od tog tr-tri miliona ukupnih, ukupne količine proizvedenog otpada u Srbiji, četrdeset posto je otpad pogodan za reciklažu. Otprilike koliko obuhvata plastiku, aluminijum, staklo, sve ostalo.

00:31:00 - Dobrica Veselinović: I oko šesnaest posto je ovo što može da se koristi za, jel da, spaljivanje ili za korišćenje u, e, ne, u-u kako se zove u-u-u različitim spalionicama, aa,- Mislim da je to važno reći na početku, zato što šta se dešava sa ovim zakonom? Aa, i mislim da je njegova suština promašena ili vi to ne želite lepo da kažete. Mi ovde pokušavamo, aa, mm, da, da rešimo jedan drugi problem koji je povezan. Meni je žao da na ovom odboru nemamo CBAM mehanizam kao jedan, jedan u jednoj raspravi, jer mi svi sad pokušavate problem koji je nastao nerešavanjem Carbon Border Adjustment mehanizma, a samim tim da nemamo, ehm, eh, naš prevod za tu reč govori da se deset plus godina nismo bavili onim što smo znali da dolazi. Ali vratiću se posle na tome.

00:31:53 - Dobrica Veselinović: Mislim da ovaj Zakon ne rešava osnovni problem, a to je da bacamo resurse umesto da ih koristimo. Zato sam rekao, aa, udeo otpada. Mi sa ovim, aa, s ovim, kako bih rekao, zakonom, aa, ustvari ne uvodimo ideju korišćenja otpada i prevencije otpada, nego otvaramo polje da se još više otpada spaljuje. Šta je naš problem u ovom procentu otpada? I hajde da budemo vrlo jasni da bi onda otvorili druga pitanja.

00:32:23 - Dobrica Veselinović: Problem s našim otpadom je da je naš otpad previše vlažan da bi goreo i, aa, kroz ovaj zakon mi ustvari duplo plaćamo proizvodnju neke toplotne energije ili nekog drugog res-resursa da bi isparili, isparili tu vodu. Aa, i zato otvaramo put da nam se uvozi drugi otpad, kako bi onda cementirali, cementirali to spaljivanje. Namerno govorim cementiranje zato što je to jedna od, jedna od namera, namera ovog, ovog zakona. Ono što ja želim da kažem i što mislim da je naša politika, i što, aa, je konstruktivan predlog koji od početka govorimo, je da se pogleda i primer beogradske spalionice u Vinči. To je jedan primer koji mi sad ovde otvaramo na mnogo široj, široj razmeni, erm, razmeni.

00:33:12 - Dobrica Veselinović: Kada je uvođena javno privatno partnerstvo za spalioniku u Vinči, sećam se toga, gospodin Siniša Mali je bio gradonačelnik, obećavano je da će se rešiti problem ilegalnih deponija, da će se rešiti problem u Beogradu, a možemo se složiti da je Beograd najefikasnija, najveća, najozbiljnija, s najviše sredstava lokalna samouprava. Možemo posle da proširimo na druge lokalne samouprave u Srbiji. Znači, imat-imaćemo manje otpada, biće efikasnije, više ćemo reciklirati. Deset godina posle, mi nemamo ništa od toga kao rezultat. Nit Beograd manje proizvodi otpada, što je, složiće te se, prvi deo hijerarhije upravljanja otpadom da manje otpada proizvodimo, da ga ima manje.

00:33:56 - Dobrica Veselinović: Drugi je da ga, da ga recikliramo i onda sve ide, sve ide dole ostalo. Mi nemamo ništa od toga. U Beogradu to nije uspelo. Zašto mislite da će to uspeti na nivou Srbije sada kada znamo, i vi ste rekli da će druge lokalne samouprave su mnogo manje kapacitirane, jel da? U Beogradu imamo i to, a politika zeleno-levo fronte, da imamo bolje i jače javne usluge, a ne da prepuštamo privatnim, privatnim investitorima da se na-na osnovu nečega što nije, aa, aa, nije đubre nego resurs, bogate.

00:34:28 - Dobrica Veselinović: Primer spalionice u Vinči govori da pored toga što im plaćamo za javno privatno partnerstvo, što je poskupela usluga od-odnošenja deponovanja i slično, a nije smanjila osnovni problem, dajemo resurs nekome ko taj otpad posle spaljuje i nama prodaje nazad toplotnu i električnu energiju po povlašćenim cenama. Složiće te se, nije baš najbolji, da se izrazim tako, deal za javnu stranu, a skupo košta, skupo košta i građane. Da se vratim na ono što ja mislim i što Zeleno-levi front misli da bi trebalo da bude osnovna intencija upravljanja otpadom, a što ovaj zakon, aa, zakon ne rešava. Možemo da pogledamo dva primera iz, na primer Slovačke i na primer Slovenije, a to je da u regionalnim centrima koje moramo da napunim-napravimo jel da, za, za, za prosto manipulaciju upravljanja otpadom ovde nema, možda na dve reči, upravljanje biogasom i kompostom, da odvajamo ovaj vlažni deo otpada koji smo rekli da se drži četrdeset četiri posto. Znači, najveći deo od, udela otpada kod nas je vlažni otpad.

00:35:34 - Dobrica Veselinović: To su podaci, ajde oko toga da se složimo. Koristimo, koristimo za pretvaranje tog otpada u biogas i kompost. Kao što znate, danas ne moramo da spominjemo, bila je sednica Vlade, bili ste oko energetske krize koju nismo isto rešavali deset plus godina. Znači, mi možemo da proizvodimo biogas i time smanjimo energetsku, energetsku zavisnost od prirodnog gasa koji uvozimo iz samo jednog, jednog izvora, što je posledica politike Srpske napredne stranke jer nije diverzifikovala to. Možemo o tome isto da govorimo.

00:36:05 - Dobrica Veselinović: I proizvodimo kompost za poljoprivredu, kao što znate da podaci govore o slaboj, erm, slabom, erm, procentu humusa u našoj poljoprivredi. To je-to je problem. Prosto, nismo to stavili da to možemo da radimo na prvom mestu i onda smanjimo prosto, ovaj kako se zove količinu otpada i koji bi mogao posle da se, da se ovaj eventualno spaljuje, protiv čega, protiv čega je. To je nekakav slovenački primer. Oni su to uradili, možemo o tome da debatujemo.

00:36:33 - Dobrica Veselinović: Loš primer koji ovde imamo je deponija Duboko. Erm-A, znate da je krenulo sa idejom oko toga kako se završilo tako što smo je zatvorili i sada i lokalne jedinice lokalne samouprave koje imaju nemaju prosto ljudi gde da odlažu. Oko toga ima hiljadu problema. Drugi primer koji isto nismo debatovali nismo čuli dugo nikakav odgovor u vas je zašto nema uvođenja depozitnog sistema u Srbiji? Videli smo da,da,da,da,da ideja oko toga da zagađivač plaća nije najbolje prošla.

00:37:00 - Dobrica Veselinović: Ukinuli smo i Fond za zaštitu životne sredine. Ja mislim da ako bi pogledali i želeli da idemo po hijerarhiji otpada. Pored ovog prvog primera gde pravimo kompost, pravimo biogas, mehanički odvajamo otpad na njegovom nastanku, eh, imamo i drugu stvar depozitni sistem. Čime bi onda uticali da četrdeset posto, gledajte kako idem, znači idem prvo četiri četiri posto šta je najviše otpada, šta od njega možemo da uradimo, jer otpad je resurs, a ne smeće. Znači biogas, kompost.

00:37:28 - Dobrica Veselinović: Četrdeset posto otpada možemo da recikliramo tako što ćemo uvesti na primer depozitni sistem. Možemo pričati o drugim modalitetima, ali hajde da kažemo da dosadašnji sistem zagađivač plaća nije dao rezultate da se smanji količina, da Srbija bude eh, bude ovaj čistija. Znači, treća stvar koja onda dolazi posle ove, ja mislim da se protiv toga svi zajedno moramo boriti, bez obzira iz koje političke stranke dolazimo, bez obzira koju ideologiju zagovaramo, zagovaramo, sem ako ne zagovaramo ideologiju uvoza otpada, a to je da se otpad uvodi. Ja ne znam da li ijedna politička stranka ili opcija može da kaže, pa da mi smo za to da se otpad uvozi, da se smeće uvozi. Ja mislim da je to pogrešno i ja mislim da treba ovaj zakon, ako je to i neka intencija da se spaljuje otpad, da se ograniči i da se da nekakav rok kakav otpad i gde želimo da spalj-spaljujemo, koja je količina otpada koju želimo da spaljujemo, koji su, koji su kriterijumi onda i nekakav face out momenat kada želimo da taj otpad više ne spaljujemo.

00:38:30 - Dobrica Veselinović: To ovde, to ovde uopšte ovaj nismo, nismo videli. Eh, toliko za mene zasada. Samo bih na kraju rekao tri stvari, a to je da ćemo ovim zakonom koji su kao kritike zakona. Bio sam na početku eh, ovaj konstruktivan u smislu šta su politike i predlozi kako ova stvar može da bude bolja. Šta su loše stvari šta mislim da će ovaj zakon doprineti, a to je da će napraviti sindrom, sindrom takozvane gladne peći, da ćemo napraviti spalionice koje će onda po samom, evo gledajte javno privatno partnerstvo za Vinču.

00:39:02 - Dobrica Veselinović: Zacrtane količine otpada rastu, za koje se grad Beograd obavezao da će dovoziti u spalionice u Vinči. To ćete, gospodo, napraviti eh, i gospođe napraviti sa ovim predlogom zakona. Sindrom gladne peći skroz po Srbiji i uvoz otpada koji će se onda tu, tu, eh, tu spaljivati. Dva, izgubićemo resurse. Znači, rekli smo četrdeset četiri posto biootpada, četrdeset posto otpada koji se može reciklirati i izgubićemo te resurse od kojih se nešto drugo korisno može napraviti tako što ćemo hraniti ovaj, ove, ove gladne peći, a samim tim to će proizvesti energetsku neefikasnost.

00:39:45 - Dobrica Veselinović: Znači, mi ćemo proizvoditi neki otpad, pakovati ga koristiti, bacati, onda spaljivati. To je, kako bih rekao, totalno, totalno ovaj neodrživo i mi smo, naravno, protiv ovog zakona. I samo za kraj jedno pitanje u procesu konsultacija ako bi mogli da nam samo kažete, konsultacija oko ovaj zakona javnog uvida je koliko je bilo, nisam mogao da nađem na sajtu izvinite, koliko je bilo primedbi, koliko ljudi je učestvovalo i kako to da se samo par sati po, po završetku konsultacija objavio, objavio ovaj nacrt, Nacrt zakona i ako možete, vi, eh, nismo isto nigde našli imena radne grupe za pripremu nacrta, Nacrta zakona. Hvala.

00:40:32 - Milimir Vujadinović: Hoćete možda sada ili kasnije da odgovorite ako bude još nešto? Hajde izvolite.

00:40:41 - Sara Pavkov: Hvala na iznetim eh, primedbama, kritikama i pitanjima. Pokušaću redom. Eh, što se tiče eh, Vinče, znamo svi da je u pitanju javno privatno partnerstvo i u tom kontekstu da je tim ugovorom definisano šta je obaveza grada Beograda, a šta je obaveza investitora u ovom slučaju u pitanju je Međunarodni konzorcijum. Eh, Vinča nije dovoljna za kompletan grad Beograd i to je nešto što je opšte poznato, ali to je jedan od primera i načina upravljanja otpadom gde ste vi vrlo jasno istakli na koji način faktički mi radimo eh,eh na više frontova, odnosno diverzifikacijom upravljanja otpadom. Ali zašto ovo pričam?

00:41:21 - Sara Pavkov: Zato što mi paralelno smo eh, gradili potpuno nove sisteme koji nisu po principu javnog privatnog partnerstva, a to je izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom. Mi u ovom momentu imamo Suboticu i Pirot koje za primer apsolutno svim zemljama Evropske unije, a pogotovo što u Pirotu imamo eh, završenu toplu probu za kompostanu gde će Pirot biti prva i najbolja, čini mi se bar do sada što sam ja videla lično, eh, kompostana u ovom delu Evrope gde će apsolutno eh, otpad oh,oh od bio otpad i zeleni otpad biti iskorišćen za formiranje dodatnog proizvoda koji može da se koristi posle da li kao dodatak NPK ili NPK ili bilo čemu drugom, tako da eh, de fakto tu imamo eh, znanje, kapacitete i od strane eh, eh inženjera i privrednih subjekata koji su na tome radili jer su to u pitanju domaće firme, tako da se ja nadam da ćemo mi u tom kontekstu nastaviti i dalje da radimo. Eh, Regionalni centri za upravljanje otpadom imaju takođe jedan segment koji je značajan, a koji niste pomenuli, a to je mehaničko biološki tretman koji sam po sebi eh, daje resurs, koji je eh, predmet vašeg negiranja, da nije dobro uvoziti neopasan otpad, jer i sami NBT ovi u okviru regionalnih centara će praviti proizvod koji je isti kao onaj koji ćemo sada da otvorimo da se, da se uvozi tako da nismo mi ovim otvorili jedna vrata druga zatvorili. Mi pravimo upravo diverzitet i diverzifikaciju upravljanja otpadom da bi mogli da imamo i da iskoristimo što je više moguće. Ja se s vama slažem da, eh, što se tiče reciklaže, mi nismo na onom nivou na kom nama.Hm.

00:43:01 - Sara Pavkov: Propisuje i traži Evropska unija da budemo. Ali ako hoćete da budem potpuno otvorena, iskrena nije ni Evropska unija. Tako da, eh, procenti koji oni trenutno imaju na izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine su daleko ispod onoga što oni propagiraju da mi svi treba da imamo. Ja slažem se da treba da idemo ka reciklaži, ali eh, mislim da je glavna intencija naše zemlje da imamo što manje otpada, da građani eh, pored puteva ne vide divlje deponije, da građani znaju gde mogu da odnesu svoj-svoje-svoj otpad i da javno komunalna preduzeća, da li u modelu javnog privatnog partnerstva ili kao integralni deo regionalnog sistema za upravljanje otpadom znaju šta rade. Tako da u tom kontekstu eh, mislim da radimo na više frontova kako bismo upravo ovaj problem rešili i ne slažem se sa vama da otvaranje mogućnosti uvoza neopasnog otpada, nisam vas razumela šta znači hranimo gladne peći, jer mi možemo i sada da hranimo gladne peći zato što imamo resurs da iste oni koriste, ali je vrlo važno da ne dozvolimo da nam privreda bude nekonkurentna po pitanju najvećih naših proizvođača koji su sutra predmet sibama.

00:44:17 - Sara Pavkov: Jer karbon taksa je nešto što nama kao još uvek članici, odnosno zemlji koja teži da uđe u Evropsku uniju, nije stoprocentna obaveza. Tako da se i sa tim ne slažem sa vama, jer mi već od januara krećemo da primenjujemo karbon taksu, a podsetiću vas nismo članica Evropske unije. I to pritom dajemo projekcije za ETS koji je sistem koji funkcioniše u Evropskoj uniji, gde sad oni prave ETS dva i predlog ETS tri, tako da mi daleko od toga da eh, ne sprovodimo u delo ono što je obaveza naša, a nismo članica Evropske unije. Tako da mislim da, mislim da tu postoje stvari oko kojih se ne slažemo, al' možemo i dalje razgovarati. Ako vi imate neki predlog koji smatrate da je bolji od kombinacije JPP i Regionalnog centra, moja vrata su vam otvorena da nam date taj konkretan predlog.

00:45:08 - Sara Pavkov: Što se tiče depozitnog sistema, eh, predlažem da uzmete primere zemalja u našem okruženju koje imaju sliči-sličan eh, BDP, socioekonomske probleme, broj stanovnika i privredu i da vidite kako su prošle sa uvođenjem depozitnog sistema. Konkretno mislim na Rumuniju koja nije dobro prošla. Konkretno mislim na Hrvatsku koja i dalje ima problema. Eh, to je jedan od razloga zbog kojih ja ne želim da dokument koji je sačinjen od strane nekog tima eksperata bude stoprocentno integrisan, bez da mi vidimo kako naši građani i privredeprivreda osluškuju depozitni sistem. Ja sam prva za to da odem u supermarket i da ubacim eh, eh, iskorišćenu ambalažu nečega i za to dobijem povrat.

00:45:53 - Sara Pavkov: Ali isto tako za mene kao resornog ministra je uvek najvažnije da u tom sistemu postoji jedna i osnovna kontrola, a to je država. Depozitni sistem eh, eh, je nešto na čemu ćemo intenzivno raditi. Ja vas mogu obavestiti da eh, smo mi u procesu eh, formiranja radne grupe. Zašto kažem u procesu? Ne bih volela da to bude eh, radna grupa koja, kao što je nekada postojao eh, hm, radna grupa za Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, jer to isto, Dobrice mislim da je važno da, da napomenemo, depozitni sistem nije predmet ovog zakona, nego Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu- Tako je.

00:46:33 - Sara Pavkov: Tako da u tom kontekstu ne bih volela da imamo sto plus članova svih ritelera i ostalih zainteresovanih strana, već zaista predstavnike onih koji sutra mogu stvarno da osluškuju kako će taj sistem da funkcioniše. Trenutno eh, eh, radimo na tome i ja se nadam da ćemo čim završimo sa, sa našim obavezama u, u Skupštini, jedan od kra-, sledećih zadataka će biti upravo i ova radna grupa i pozivam sve zainteresovane, naravno, da se priključe. Što se tiče Regionalnog centra za upravljanje Duboko, na ponos Ministarstva mogu da kažem da smo mi preduzeli korake koji se tiču eh, smanjenje zagađenja životne sredine po pitanju Dubokog. To ne rešava sistem upravljanja otpadom u Zlatiborskom okrugu, odnosno u Dubokom, ali po prvi put je nađen zajednički jezik između devet strana koje čine Regionalni centar da izdvoje sredstva uz podršku Ministarstva i da postave postrojenje za pročišćavanje otpadnih voda na period od godinu dana do eh, zakonski definisanog eh, eh, uspostavljanja, odnosno pribavljanja građevinske dozvole. I mislim da je to prva stavka da mi više nemamo eh, bojazni da ono što se nalazi u velikoj meri i što zagađuje okolne medijume smo prevenirali.

00:47:46 - Sara Pavkov: To nije rešenje za Duboko, ali to je prvi korak. Trenutno eh, eh, završavamo ulazne podatke, odnosno eh, eh, sve što nam je neophodno dalje da bismo mogli da idemo u samu sanaciju Dubokog. Jer, eh, iskreno, ja želim da imamo čistu situaciju da kada dođe toplije vreme i visoke temperature nama se ne desi nikakav požar na Dubokom. Do tada jedinice lokalne samouprave uz komercijalne ugovore nose na različita mesta izvan Zlatiborskog okruga svoje, eh, eh, svoj otpad. To nije rešenje jer je veća naknada za građane.

00:48:20 - Sara Pavkov: Ja sam toga svesna, ali ja sam ministar zaštite životne sredine. Moj zadatak je da zaštitim životnu sredinu i uz to da osluškujem potrebe građana i privrednih subjekata i države i da vidimo kako možemo da pomognemo. Eh, to je prvi korak za Duboko na kom nije godinu i po dana ništa rađeno tako da, bez obzira što će neko reći da je to mali korak, ja ne mislim. Mislim da je za životnu sredinu i te kako velik jer mi trenutno nemamo nikakve eh, zagađujuće materije, ocene materije koje su išle u Turski potok, a imali smo ih svih ovih godina. Neko će reći šta je sa otpadom znam, ali rešili smo zagađenje.

00:48:55 - Sara Pavkov: Eh, što se tiče eh, Izveštaja o konsultacijama, ja znam da on ima preko osamsto stranica. Je l' to to Teodora?Da. Evo to, to je ovaj dokument. Ovaj, tako da. Hm, ja ću da vidim sa kolegama gde se to nalazi na e-konsultacijama i, erm, na zvaničnim stranicama.

00:49:17 - Sara Pavkov: Da, biće vam, sutra ću vam dati informaciju kad, kad dođemo na skupštinu. Er, što se tiče članova radne grupe, erm, to je dokument koji, nadam se da svi znate, se ne kači na-- erm, kao sastavni deo transparentnog dokumenta, ali ako želite da vidite članove radne grupe, i to ćemo vam dostaviti kopiju sutra. Bili su i predstavnici civilnog društva izabrani po kriterijumima definisanim zajedno sa Ministarstvom ljudskih i manjinskih pravima. Tako da i predstavnici privrede i predstavnici lokalne samouprave, tako da ja ću vam lično dati kopiju sutra rešenja o radnoj grupi. Da li sam nešto preskočila?

00:49:56 - Sara Pavkov: I, da, još jedna samo stvar. Erm... (pauza) Slovačka, Slovenija. To je to. Hvala.

00:50:07 - Milimir Vujadinović: Hvala ministarka. Erm, koleginica Popović Mila.

00:50:15 - Mila Popović: Zahvaljujem. Pa vi se ovde krijete iza evropskih standarda, a radite ono što nijedna ozbiljna evropska država ne radi. Ne razvijate reciklažu, ne kontrolišete opasan otpad i ne gradite sistem reciklažnih centara. I sad planirate da uvozimo i tuđ otpad i da ga spaljujemo i da to sad sve mi udišemo, a prema svim zvaničnim podacima i stručne organizacije kažu da mi godišnje imamo oko petnaest hiljada ljudi koji umru od posledica zagađenja vazduha u Srbiji i da je životni vek skraćen za sedam godina zbog svega toga. Dakle, vi ste već do sada pokazali kao Srpska napredna stranka i kao vlast koliko se zalažete za zaštitu životne sredine u ovih više od deceniju koliko ste na vlasti.

00:51:00 - Mila Popović: Erm, u Evropskoj uniji se svi vode standardima vrlo strogim kriterijuma i s punom brigom o ekologiji, čak i kada uvoze taj otpad. Ko će ovde da proverava standarde zaštite životne sredine? Ja kažem opet, jel vi shvatate da vama niko ništa ne veruje. Ne verujem vam zbog svega toga što vidimo, dakle kakav vazduh udišemo. Najzagađeniji vazduh imamo u svim gradovima.

00:51:21 - Mila Popović: Erm, zagađene su nam reke, sekuse šume, betoniraju se svi veći gradovi, dakle ne vodi se računa o zelenilu. Vi kažete ovde, gospođo ministarka, moj zadatak je da zaštitim životnu sredinu. Pa ako je vaš zadatak da zaštitite životnu sredinu, šta imate da odgovorite na ove deponije ovde u Pionirskom parku? Ovo vam je mini deponija. Pogledajte, divlja deponija u Pionirskom parku- Prirodno zaštićenom dobru.

00:51:47 - Mila Popović: Prirodno zaštićeno dobro. Hvalili ste se u Skupštini da ste išli da podržite studente koji žele da uče, da ste im poklonili knjigu- Dakle, išli ste da ih podržite što uništavaju prirodno zaštićeno dobro.- A tu knjigu su verovatno bacili u šator ili na neku deponiju. To je deponija, ja ovde ne vidim ljude

00:52:08 - Milimir Vujadinović: Ja vas molim da se vratimo temi.

00:52:14 - Milimir Vujadinović: Hajde polako.- Vidim smeće koje širi smrad, koje se gomila,- Hajte polako, hajde polako.

00:52:14 - Mila Popović: Koje se zapali sve na vreme, dakle to jeste deponija. Imate deponiju i na Stepenićima, ne znam da li ste primetili.

00:52:22 - Mila Popović: Pogledajte đubre. Da li će poslanik Uglješa Mrdić da dođe da pokupi svoje prnje ili će to da, to posao nekoga ko je organizovao štrajk glađu? Samo malo.

00:52:37 - Milimir Vujadinović: Pošto vidim u što to vodi,

00:52:37 - Milimir Vujadinović: Ja sam se nadao, ja sam se nad, vratiću vam reč, vratiću vam reč. Samo sam želeo da vam kažem, vratiću vam reč, vratiću vam reč, naravno. Ja vas molim da se vratimo onome što je tema dnevnog reda. Ako krenete sa, ako krenemo sa, sa uvredama, bojim se da nas nigde ova sednica danas neće odvesti, jer, jer, erm, čini mi se da, da ste krenuli, da ste krenuli s tramputicom. U tom parku se naravno nalaze živi ljudi, živi ljudi, građani Republike Srbije ko god oni bili. Tako da vas molim, tako da vas molim da pokušamo da vratimo raspravu, a verujte mi-

00:53:13 - Mila Popović: Zagađuju okolinu, bacaju smeće, fekalije se ovde izlivaju iz ovih tojtoj toaleta. Ne znam kako vi to ne vidite.

00:53:20 - Milimir Vujadinović: Pa ja sam video, pa ja sam video lisicu, ja sam video lisicu koja se uselila na fakultet. Ja mislim da niko na kugli zemaljskoj nije video lisicu koja se uselila na fakultet osim u Srbiji. Tako da ovaj, šta sam sve nagledao u poslednjih godinu dana, ali mislim da je lisica vrhunac onoga što sam uspeo da vidim u životu i siguran sam do kraja naših života da nećemo uspeti da vidimo lisicu na fakultetu, kako smo to uspeli prošli put. Ali ja vas molim, pošto bi ja sad mogao, ja, ja vas molim, vratiću vam reč. Ako imate nešto na temu zakona, bilo bi korisno da, ako bilo bi korisno.

00:53:58 - Milimir Vujadinović: I predlažem da ovu raspravu u tom smeru vadimo. Ajd molim vas zatražite reč ponovo kako bismo...

00:54:12 - Milimir Vujadinović: Hoćete, hoćete da pokušate ponovo?

00:54:17 - Mila Popović: Trajno ste mi oduzeli reč. Il zabranili.

00:54:28 - Milimir Vujadinović: Ja nemam nameru da trajno radim oduzimanje reči, pogotovo ne na silu kao neki, ali ovaj- Nije, nije.

00:54:28 - Milimir Vujadinović: Niti da mu zabranim politiku, reč, politiku, misljenje. Mislim da se radi samo o tehničkim detaljima. Stoga molim službu da vam pomogne.

00:54:51 - Mila Popović: (pauza od 11 sekundi) Evo sad.

00:54:52 - Milimir Vujadinović: Je l' imamo? Aha, izvinite. Izvolite.

00:54:55 - Mila Popović: Hvala. Dakle, mi tražimo ono što je normalno u svakoj uređenoj zemlji. Da recikliramo više, spaljujemo manje, da kontrolišemo svaki gram opasnog otpada. Mi se zalažemo za državu u kojoj će se uvoziti znanja, ne đubre.I imam nekoliko pitanja da vam postavim. 'nači, ko će biti vlasnik centara za preradu otpada?

00:55:18 - Mila Popović: Države i gradovi ili privatna lica bliska SNSu. Da li je država nesposobna da finansira ovakve projekte ili će da napravi kombinaciju sa stranim ili domaćim privatnim firmama? Podsetiću vas, a i kolega je govorio o tome, o spalionici u Vinči, dakle jednom vrlo štetnom ugovoru. Građane-on košta jedan zarez dve milijarde evra sledećih trideset godina, koliko je nepovoljan taj ugovor, koji je gradska vlast sa Vesićem i Malim potpisala sa Francuzima, pa moramo i da otkupljujemo električnu energiju od njih po cenama višim od tržišnih. Imam pitanje šta je urađeno do sada sa preradom građevinskog otpada za koji se Srbija obavezala da će do 2017.

00:55:57 - Mila Popović: Da prerađuje pedeset posto. Do koje godine će Srbija da ispuni obaveze pošto se trenutno reciklira, kažu manje od pet posto građevinskog otpada, a u programu upravljanja otpadom 2022-2031 godina piše: trenutno ne postoji praksa odvojenog sakupljanja otpada od građenja i rušenja. Dakle, imamo gradnju Beograd-konkretno za Beograd, Beograd na vodi, Ekspo. Šta se dešava sa svim tim građevinskim otpadom, a biće ga zaista jako puno. I šta se dešava sa radioaktivnim otpadom i da li je istina da Srbija uvozi i skladišti radioaktivni otpad iz inostranstva?

00:56:37 - Mila Popović: Dakle, volela bih da mi odgovorite na ta pitanja. Ako ne možete sada ja ću postaviti poslanička pitanja. Toliko za sada. Hvala vam.

00:56:50 - Sara Pavkov: Hvala na postavljenim pitanjima. Eh, pre svega, eh, hvala što ste me obavestili da pored JMBG ja očigledno imam i indeksni broj otpada, jer čim sam i ja bila u pomenutom, na pomenutom lokalitetu, to znači da sam i ja otpad. Pa ako možete samo da mi dostavite indeksni broj za koji se, eh, eh žalite-

00:57:43 - Mila Popović: Sad ste bezobrazni

00:57:52 - Sara Pavkov: Ne znam tačno zašto me prekidate kad ja vas nisam prekidala ni jednom- Recite vaše potpise jer ja nisam sa njim- Nastavi.

00:57:53 - Sara Pavkov: Tako da ako možete, molim vas da me obavestite za indeksni broj, jer samo me zanima koji je to indeksni broj koji ćete vi podneti zahtev. Verujte mi da ne možete da budete uporniji od mene, tako da ću ja nastaviti. Što se tiče samo vaše stvari oko javno privatnog partnerstva i Regionalnog centara za upravljanje otpadom. Regionalni centar za upravljanje otpadom funkcioniše po principu Regionalnog centra, koji ima za preduslov formiranje skupštinske odluke o regionu gde sve jedinice lokalne samouprave koje su donele odluku na skupštini upravo formiraju i isti regionalni centar koji ima eh, eh svoje rukovodstvo direktora i tako dalje. Pored tih eh, regionalnih centara postoji mogućnost da ukoliko eh,eh zbog opravdanih razloga i blizine određene lokalne samouprave koja je u datom momentu nije deo regionalnog plana, odnosno centra može za isti eh da se eh,eh da kažem da se eh,eh uvrsti kroz komercijalne ugovore gde imamo takav primer eh, kada smo eh, prethodnih godina imali situaciju da eh, Valjevo, koje ne pripada regionu Sremac, čime uskoro komercijalni ugovor dok ne reši nesanitarnu deponiju koju trenutno rešavamo znači do sledeće godine svoj otpad nosi na region Sremačva koji u svojoj skupštinskoj odluci nema Valjevo, ali komercijalnim ugovorom za određeni grejs period to može sebi da obezbedi.

00:59:34 - Sara Pavkov: Što se tiče tačnih egzaktnih podataka o građevinskom otpadu, dobićete, kao i kolega Dobrica sutra pre Skupštine tačan podatak o eh, procentu koji ste pomenuli i eh, poslednje je vezano za- Radioaktivni.

00:59:36 - Sara Pavkov: Da on, eh, praštajte nije predmet ovog zakona.

00:59:40 - Mila Popović: Ali ja vas pitam kao ministarka za zaštitu životne sredine, u vezi posla, ja sam rekla da će postavit kao poslaničko pitanje nije sporno.

00:59:47 - Sara Pavkov: Nije sporno, nije u ingerenciji, radioaktivni otpad nije u ingerenciji Ministarstva za zaštitu životne sredine, niti Zakon o upravljanju otpadom. Hvala.

00:59:55 - Marko Mladenović: Hvala vam, gospođo Pavkov. Gospodin Bulatović. Izvolite.

01:00:03 - Dejan Bulatović: Dobro. Prvo diskusiju pretvarate u političko nešto što, ovo što nije mesto ni vreme ovde da se radi. Dakle, čuli ste dobro kako je ministar-ob-ministarka obrazlagala predlog. Kako to izgleda kad to radi se ozbiljno i kad se radi državnički, kad mislite o zemlji Srbiji i kada to radite u interesu naroda. Kada ministarku vide u svim opštinama, u mnogim mestima baš gde su goreći, prob-goreći problemi i kada ministarka to isto brani u Skupštini Srbije i u medijima i to je jedna jes, jedna od najaktivnijih ministara i dolazi iz sveta struke koja je bukvalno se jedan od najmlađih ministara i mi je iz Srpske napredne stranke apsolutno podržavamo maksimalnu podršku kao i građani Srbije kao građani Srbije.

01:00:59 - Dejan Bulatović: A vi iz te poslaničke grupe, nemojte vi da pričate o smeću. Nemojte vi da nama pričate ovde i držite predavanja koja ne stoje. Prvo što je uradio vaš predsednik stranke u Beogradu isekao tamo one platane. To je prvo što je uradio, ako treba da se pročisti političko smeće.Znači, e onda to treba da počnete od Marinike Tepić. Od njene počnite.

01:01:27 - Dejan Bulatović: A ja mislim da blokaderi su po Srbiji otvarali kontejnere baš da bi našli Mariniku Tepić, jer političko dru-đubre gde tražiti nego u kontejnerima. A jel nije, jel da, jel da, jel da. To je vređanje. A vi šta radite, a vi, vama da ćutimo.

01:01:47 - Milimir Vujadinović: Vi zagađujute politički prostor Srbije.- Molim vas da se, da se vratimo u gde je...

01:01:48 - Dejan Bulatović: Dakle, vi zagađujete politički prostor Srbije.

01:01:51 - Milimir Vujadinović: Da se vratimo temi, Dejane.

01:01:52 - Dejan Bulatović: I samo vi pored Marinike i Đilasa ne možete ništa pričati o tome. I sram vas bilo za to. Hvala.

01:01:58 - Milimir Vujadinović: Molim vas da se vratimo temama. Otprilike, otprilike biće da sam u pravu kad sam rekao da svaka stvar ima svoju reakciju. Eh, čim smo krenuli sa ovom tematikom bilo je za očekivati ovako nešto. Vi ste na redu gospodine Rističeviću.

01:02:21 - Marijan Rističević: Samo da, da se nadovežem na Bulatovića. Očigledno da Picula skuplja smeće u sred Evrope, treba ga kazniti. Ja sam onako Evropejac i stvarno mi je žao Evropske unije na šta je spala, ali Bože moj, nek se sami brane. Nego dame i gospodo, kad u nešto veruješ u toj veri treba da živiš. Dakle, ja ne mogu biti pravosl-pravoslavni sveštenik i biti katolik u večni dan.

01:02:50 - Marijan Rističević: Ili ne možete da budete hoću, a da budete pravoslavac. Morate da dokažete da verujete u nešto. Pa bih ja voleo da naši politički ekolozi veruju, veruju ekologiji u zaštiti životne sredine i da pokažu to na svom primeru. Gotovo je neverovatno, ja sam upoznao neke evropske ekologe i oni drže do sebe. Recimo, neće da voze dizel-e, neće da se voze avionom, voze bicikle i tako dalje.

01:03:15 - Marijan Rističević: U smislu, u tom smislu žele da pokažu za šta se zalažu i svojim primerom doprinose tome. Ja ovde kod nas nisam video političke ekologe da bilo šta, da bilo šta od ekologije primenjuju na sebi. Recimo ja sam posmatrao na odboru sam pitao ćutnuo, stvarno am ćutnuo jednog od vođa znači ekologa. Ja ga pitam je l' ajde mi nešto reci o nitritnoj direktivi, on nema pojma. Ja koji nisam politički ekolog, ja sam pokušavao da mu dokažem ko-koliko nitritna direktiva je bitna u poljoprivredi.

01:03:50 - Marijan Rističević: On čak nije znao da je to iz poljoprivrede već je nešto, eh, već je nešto sasvim drugo govorio. Pri tome su neki klub je očigledno bio evropski, pa srazmerno klubu političkoj volji i zalaganju, on je trebao prvi da zna sve i da podučava nas koji nismo direktno politički ekolozi. To se nije desilo. Pitao sam njegovog nekog prijatelja jedan ovako serepićem, jedan poslanik za zaboravio sam kako se zove. Pitao sam ga koji je procent ugljendioksida u vazduhu?

01:04:17 - Marijan Rističević: Nije imao pojma. Evo vidite šta donaćete mi dobacivati, ali ja govorim. Znači ako verujemo u nešto, evo ja verujem u ekologiju. Jel verujete da ja verujem u ekologiju i svojim primerom to pokazujem? Evo mogu da vam dokažem kak god hoćete znate.

01:04:30 - Marijan Rističević: Ja nisam politički ekolog, ali recimo ajde da vam govorim ovo o biomasi. Ajde da vam govorim da Vojvodina da četiri miliona tona biomase koje se zaorava, spaljuje i tako dalje, a da je to vrednost u energetici negde jedan zapeta tri miliona tona nafte. Pa je neko ovde govorio da smanjimo zavisnost od uvoza i tako dalje, ali onda bi trebali svi da se ponašamo u skladu sa svojim ekološkim zalaganjima, odnosno da pokušamo da što više te biomase pretvorimo u energiju posebno gas. Evo ja vam mogu reći kako se, kako se od dva, dva kubika gasa može napraviti. Eh, kako se od jednog kubika gasa može napraviti dva zarez dva kilovata električne energije.

01:05:13 - Marijan Rističević: To mogu da vam dokažem na svom primeru kako god budete želeli možete da posetite bio gasno postrojenje. Možete da pitate ministarku koliko sam uopšte od države recimo dobio za ta zalaganja. Mogu da vam kažem da sam dobio od OTP banke kredit i da sam pokušao da ono na šta se ja zalažem skuplje i da pokušam da nešto pokažem i da kažem ljudi evo i ja proizvodim i to nisam tražio podršku odmah kod države. Evo ja ću da se založim i da proizvodim električnu energiju od biomase, prethodno eh, proizvedemo biogas. Dakle, tu imaš od biomase, otpadnih ulja sve što potiče iz poljoprivrede pokušavaš da, da iskoristiš u neke korisne svrhe, dakle da stanovništvo ima, ima neku korist.

01:05:57 - Marijan Rističević: Ti kad proizvede petnaest hiljada kilovat časova struje, ti pomisliš Bože moj, pa ja stvarno idem prema ekologiji. Možda ću sutra otvoriti neku zelenu stranku, a pri tome se neću hvalirati, neću se hvalirati da sam samo politički ekolog već ću na svom primeru moći to da dokažem. Ne želim uopšte da, žao mi je zbog onog uvoda koji sam napravio, ali bih voleo da se barem oko ekologije malo ujedinimo, da vodimo dijalog i tako dalje. Ja sam dobro i pažljivo slušao, bilo je tu i nekih rečenica koje su za mene prihvatljive, ja to mogu da potvrdim, ali u suštini želja da se na politički način iskoristi za-zaštita životne sredine po meni eh, preterano politički koristi po meni je, po meni je određena greška. Dakle, ja bih voleo da imam što više saboraca i voleo bih da država da veću podršku, posebno Ministarstvo poljoprivrede da treba, trebalo bi da sugeriše, odnosno da bude neka kooperativna stranka zaštiti životne sredine i da pokušamo to što je biomasa i to što do-do-dolazi iz poljoprivrede da iskoristimo.

01:07:06 - Marijan Rističević: Šta je prednost posebno kod staklene bašte kad idu ta biogasna postrojenja? To je iskorišćavanje, eh-I-i metana. Dakle, on ne ide u atmosferu jer se pretvori u nešto što je dobro za sve građane Srbije i da sam nekom srećom ili možda čak se može reći s obzirom na srazne te blokade na putevima, poljoprivreda prestala organizovano drumsko razbojište. Dakle, da sam neki ministar, srećom i nesrećom, ja bih insistirao na tome da se, recimo, sva bio gasna postrojenja, vetro čak i sunce, eh da se stimuliše na način da imamo te neke eh, eh farme. Eh to sa vetom i pticama nekako videti da to ne budu preterani oni tornjevi i bogovi i ocevi, ali da, da pokušamo na takav način da imamo kombinovane proizvođače energije i da ta podrška na takav način ide prema (kašalj) stočarstvu.

01:08:00 - Marijan Rističević: Dakle, da kada se nešto dodeljuje, da recimo, neko ima obavezu na deset kilovata da drži jedno grlo stoke i na takav način čak eh podržavamo i poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini. Da se to tako uradi. Ja sam svoj deo uradio po starosti. Dakle, ja nemam više ambiciju nikakvu. Voleo bih da, da se u tom pravcu razmišlja i mislim da nije to sve samo do, do Vlade, da nije do Ministarstva za ekologiju i zaštitu životne sredine nije i do Ministarstva poljoprivrede.

01:08:29 - Marijan Rističević: Ja mislim da je više, više do nas. Mi uglavnom se raspravljamo o tome kako se novac troši, ali ne kako se stvara. Dakle, žao mi je što sam napravio onakav uvod, ali ako je neko nešto razumeo iz moje priče, uvek se moglo, uvek ste kod nas dobrodošli da pogledate. Jer, kako da ti kažem kako se na sto devedeset tri hektara umesto hiljadu i hiljadu i petsto evra po eh, po hektaru može, može stvarati prihod i vraćati kredit od sedam do deset hiljada evra, a da pri tome budeš ekološki koristan. Hvala vam.

01:09:06 - Marijan Rističević: (krik u pozadini) Nekako kako hoćeš, možeš da vidiš.

01:09:13 - Milimir Vujadinović: (žamor u pozadini) Hvala kolegi Rističeviću. (žamor u pozadini) Vi ste ministarka htela nešto ne dodati, ne. Popović Mila daću vam još kratko.

01:09:28 - Mila Popović: (pauza) Hvala. Pa evo zaista ponovim da mi je neverovatno da niste reagovali kada je poslanik Dejan Bulatović vređao šeficu poslaničke grupe, vređao predsednika opozicione stranke. Ja nikoga vređala nisam. Ja sam govorila o postupcima ministarke- Za zaštitu životne sredine. A gospodine Bulatoviću vama bih zaista predložila da mi se više ne obraćate na ovim odgovorima.

01:09:54 - Mila Popović: Poštenije bi bilo da ste izašli iz stranke kad ste već izašli iz stranke i da ne pljujete po toj istoj stranci. To bi bilo mnogo časnije i poštenije, a što se tiče, ali- Očigledno morate da se dokažete. A i naplatili ste se verovatno. U svakom slučaju

01:10:16 - Milimir Vujadinović: Hajde molim vas da prekinemo ovako ovaj deo, ovaj deo ličnih uvreda neće nas odvesti nigde

01:10:22 - Milimir Vujadinović: Dozvoliću vam samo još minut i ovim ćemo zatvoriti ovaj krug. (pauza) Jesam li vam dao reč. Nisam još. Izvolite.

01:10:33 - Dejan Bulatović: Dakle, da samo ponovim ako želite i ako zaista mislite dobro ovoj zemlji morate biti konstruktivni, davati predloge, kritikovati sve u redu. A što se tiče mog stava, ni za jotu ga neću promeniti. I još ću dodati. Dakle, ako želimo da Srbija bude zaista ekološka država i da budemo ispravni politički i da to prosperira u politici. Marinika Tepić ne može da egzistira u politici na taj način.

01:11:04 - Dejan Bulatović: I drugo, vi ste najveći izdajnici. To je moj stav i ja ga ne menjam. Vi ste najveći izdajnici.

01:11:09 - Milimir Vujadinović: U redu. Hajde ovim, ovim bi završili. Ovim bi završili pošto više nemamo.

01:11:20 - Milimir Vujadinović: Kolega Rističeviću, nemate mnogo još vremena. Molim vas vrlo kratko da završite.

01:11:24 - Marijan Rističević: Vrlo kratko. (pauza) Moj uvod se odnosio isključivo na Piculu, tako da znate to. Hvala.

01:11:32 - Milimir Vujadinović: Ja sam vas tako i razumeo. Ja sam vas tako i razumeo.

01:11:38 - Milimir Vujadinović: Otprilike moj stav se poklapa sa vašim i nisam ni mislio drugačije. Ovaj ovim bi završili. Vi ste, vi ste, vi ste kolega eh Veselinoviću potrošili vreme. Vrlo pomno sam pratio malopre, a vas niko nije, vas niko sad nije i vrlo je jasno objasnio kolega Marijan na šta se odnosi uvod. Rekao sam ako ste vi taj picula, onda u redu, a ja vas ne prepoznajem tako.

01:12:06 - Milimir Vujadinović: Ali vrlo, vrlo je bio jasan na šta se odnosilo.

01:12:11 - Milimir Vujadinović: To nije već ima na što sam vas uređeno- Tako da bi ja sad ovim i završio, ja bih vas molio i ubuduće da malo smirimo strasti, da ne prelazimo na lične uvrede ako govorimo o deponijama, mogli bismo da govorimo do- Do sutra već šta je ko kako radio. Međutim, današnja tema je zakon pa vas molim da sa ovim stavimo taktu.

01:12:43 - Milimir Vujadinović: Kolega Rističević je vrlo bio vrlo jasan u napomeni na koga se uvodni deo odnosio ja, ja vas ne prepoznajem kao Piculu

01:13:05 - Milimir Vujadinović: Ništa nije uvredljivo u tome- Ništa nije uvredljivo u tome ako se slaže.

01:13:26 - Milimir Vujadinović: Možda se sa nečim slaže, a-a-a Poslovnik je vrlo jasno iznošenje uvredljivih izraza je bio bi osnov za repliku ovde ne vidim zaista osnov za repliku.S tim u vezi bi ja ovo polako i privreo i priveo kraju pošto nemamo više- Ajde.

01:13:28 - Milimir Vujadinović: Ovaj, pošto nemamo više prijavljenih za diskusiju. I zaključio bi diskusiju po današnjoj temi dnevnog reda, a samim tim bi stavio i ovaj predlog zakona na glasanje i molim vas da se izjasnite.

01:13:57 - Milimir Vujadinović: Da li ste svi dobili tehničku mogućnost da glasate- Evo ga.

01:13:58 - Milimir Vujadinović: Jeste l' svi iskoristili mogućnost da glasate samo.

01:15:13 - Milimir Vujadinović: (istovremeno govoreme u pozadini) E dobro. Time smo time smo samo malo molim vas da završimo glasanje. Dobro. Čini mi se da smo svi iskoristili pravo glasa sad i ovim zaključujem glasanje. Za devet, protiv dva.

01:15:29 - Milimir Vujadinović: Nije glasao jedan. Samim tim konstatujem da je Odbor odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati prijedlog Zakona o upravljanju otpadom koji je podnela Vlada u načelu. Ono što na kraju uvijek slijedi je. Nadam se vaše slaganje da izvestilac Odbora na sednici Narodne skupštine budem ja, to jest Moja Malenkost kao predsjednik Odbora, pa pretpostavljam da se slažete s tim. Onda ovim zaključujem petu sednicu Odbora za zaštitu životne sredine.

Snimak sednice