1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za dijasporu i Srbe u regionu

Datum sednice: 06.02.2026.

Trajanje sednice: oko 1 sat i 35 minuta

Tema / tačke dnevnog reda:

Inicijativa za osnivanje Srpskog kulturnog centra u Beču

Aktivnosti u saradnji sa Matematičkom gimnazijom u Beogradu u cilju jačanja kulturnog identiteta

Razno (najave događaja, buduće inicijative)

Predsedavajući: Dragan Stanojević

Broj prisutnih poslanika: nije eksplicitno naveden u dostavljenom materijalu (konstatovan kvorum)

Učesnici van poslanika: predstavnici dijaspore, obrazovnih institucija, diplomatski predstavnici i učenici

Ko je koliko govorio (procena):

Poslanici vladajuće većine: oko 25%

Poslanici opozicije: oko 30%

Gosti (dijaspora, obrazovanje, ambasadorka): oko 45%

Ukratko sa sednice:

Sednica je bila dominantno posvećena inicijativi za osnivanje Srpskog kulturnog centra u Beču i predstavljanju obrazovnih i kulturnih aktivnosti povezanih sa Matematičkom gimnazijom. Rasprava je bila opširna, sa izraženim političkim i vrednosnim razlikama među poslanicima, naročito po pitanju odnosa države prema dijaspori. Formalni zaključci nisu usvajani, ali je više inicijativa najavljeno za dalje razmatranje.

---

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Dragan Stanojević (predsednik Odbora, opozicija)
Istakao je simbolički značaj godine Nikole Tesle i ulogu Odbora kao platforme za podršku inicijativama iz dijaspore. Podržao je osnivanje Srpskog kulturnog centra u Beču i naglasio potrebu da Odbor preuzme aktivniju inicijatorsku ulogu u kulturnim i memorijalnim projektima.

Svetlana Matić (predstavnica dijaspore, Beč)
Detaljno je obrazložila potrebu za osnivanjem Srpskog kulturnog centra u Beču, navodeći brojnost srpske zajednice, istorijsko prisustvo Srba u Austriji i izostanak institucionalnog okupljališta. Ukazala je i na problem statusa srpskog jezika i odsustva statusa nacionalne manjine u Austriji, naglašavajući da bez političke podrške ti problemi ostaju nerešeni.

Aleksandar Čotrić (vladajuća većina)
Jasno je podržao inicijativu za kulturni centar u Beču i predložio da Odbor uputi pozitivne zaključke nadležnim ministarstvima. Govorio je o značaju institucionalnog pristupa, međunarodnih sporazuma i budžetske podrške, kao i o dugogodišnjim pokušajima da se slične inicijative realizuju.

Đorđo Đorđić (opozicija)
Izrazio je podršku osnivanju kulturnog centra, ali je raspravu usmerio ka samokritici srpskog društva i države. Istakao je da Srbija često zanemaruje sopstvenu dijasporu i da se ozbiljni problemi ne rešavaju, već se svode na deklarativnu podršku.

Miloš Parandilović (opozicija)
Kritikovao je državni odnos prema dijaspori, tvrdeći da institucije ne ulažu sistemski napor u očuvanje veza sa Srbima u inostranstvu. Njegovo izlaganje je bilo snažno politizovano, sa širim osvrtom na demografske probleme, odlazak mladih i odgovornost vlasti.

Mirjana Katić (direktorka Matematičke gimnazije)
Predstavila je Matematičku gimnaziju kao instituciju od nacionalnog značaja i učenike kao „ambasadore Srbije“. Naglasila je važnost prepoznavanja naučnih dostignuća mladih i zahvalila Odboru na podršci kroz izložbe i donaciju biste Mileve Marić Ajnštajn.

Andrej Drobnjaković (maturant Matematičke gimnazije)
Govorio je o značaju sistemske podrške talentovanim učenicima i potrebi da država prepozna uspehe u znanju jednako kao sportske uspehe. Fokusirao se na praktične prepreke sa kojima se mladi takmičari suočavaju.

Ljiljana Nikšić (ambasadorka)
Istakla je značaj kulturne diplomatije i projekata vezanih za Nikolu Teslu i srpsku kulturnu baštinu u inostranstvu. Podržala je saradnju Odbora sa obrazovnim institucijama i najavila spremnost za dalje zajedničke aktivnosti.

---

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Formalni zaključci nisu usvajani.

Inicijativa za osnivanje Srpskog kulturnog centra u Beču dobila je široku političku i simboličku podršku, ali bez konkretne odluke o daljim koracima.

Najavljeno je razmatranje budućih aktivnosti Odbora u vezi sa kulturnim manifestacijama, memorijalnim projektima i saradnjom sa mladima i dijasporom.

Pojedina pitanja o položaju Srba u regionu i dijaspori ostala su otvorena i bez institucionalnog odgovora.

5. sednica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu 06.02.2026.

UČESTVUJU U RASPRAVI:
Dragan Stanojević, predsednik Odbora, MI - GLAS IZ NARODA, opozicija.
Svetlana Matić, predsjednica Austro-Austrijsko srpskog kulturnog društva iz Beča
Aleksandar Čotrić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Đorđo Đorđić, zamenik člana Odbora, POKRET SLOGA - DA SE STRUKA PITA, opozicija.
Miloš Parandilović, član Odbora, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija.
Mirjana Katić, direktorka Matematičke gimnazijeu Beogradu
Andrej Drobnjaković , maturant Matematičke gimnazije u Beogradu.
Ljiljana Nikšić, ambasadorka 
Dušan Marić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.

00:00:01 - Dragan Stanojević: Poštovane kolege, dobar dan želim svima hvala vam što ste došli. Malo je danas ovaj neobičan početak zato što mi smo prošli put je li ovde ovaj prihvatili da je ovo godina Nikole Tesle, pa u tom kontekstu danas imamo ovaj. Evo, imamo vidite danas ovdje i kravatu Nikole Tesle i maravice i ešarpe. Imamo kod najboljeg studenta takođe. Imate tu eh, neke proizvode.

00:00:25 - Dragan Stanojević: To ne možemo sad, naravno, probati možemo poslije sastanka, ali hoću da kažem da su da postoje ljudi koji brendiraju, eh, odnosno proizvode pod brendom Nikola Tesla, razne-raznog vrsta produkcije. I već sam dobio kritiku da nisam samo ja danas trebao da dobijem, ali nažalost, samo je jedna bila danas ova kravata, ali ću vam ja obezbediti sigurno sljedeći put ovaj da-da svi dobijemo. Eh, tamo imate kažem ovaj kad završimo sastanak, možete da probate. Eh, interesantno da postoje i kolači Nikola Tesla. Možda i mi postajemo opametniji, malo da se prosvetlimo.

00:00:58 - Dragan Stanojević: (smijeh) Danas imamo, naravno, i počasne goste ovdje kod nas, eh, naravno, eh, Ljiljanu Nikšić ambasadorku, svi je znate. Ona je tu naprotiv mene sedi i ovaj, iako je naprotiv, ali mi zajedno stvarno saradjujemo maksimalno. Imamo eh, našu Svetlanu Matić, koja je inače predsjednica Austrijsko srpskog kulturnog društva iz Beča koja je zajedno sa nama takođe prošlo i izložbu otvarala i sarađuje sa Odborom i eh, mi dajemo podršku svim njenim naporima koji su korisni za naše društvo i za našu državu. Eh, tu nam je gospođa Mirjana Katić, inače direktorka Matematičke gimnazije. Da vam napomenem, to je direktorica gimnazije gdje smo mi zajedno svi poklonili onu bistu, eh, zato što je to najbolja gimnazija.

00:01:48 - Dragan Stanojević: Odnosno dala je najviše najviše eh, svetskih šampiona i pobjednika ljudi koji to izdeca koja idu putem Nikole Tesle. I mi smo pre kad dve, dva tri dana, ja sam bio u ime Odbora, naravno, otvarali smo tu bistu. Ljudi su izuzetno eh, zadovoljni zahvalni deca također, tako da mislim da je to dobra-dobar smo posao odradili. Imamo tu Andreja Drobnjakovića koji je inače najbolji učenik Matematičke gimnazije. Eto, meni je drago, nije naprotiv nas neki političar i nešto, nego najbolji student.

00:02:20 - Dragan Stanojević: Opet moram da se pohvalim, zemljaci smo pa mada ja nisam matematičar dobar, ali. (smijeh Ali drago mi je da-da jednog takvog momka ovdje dočekajmo. Čovjek je, znači dječak je pobjednik mnogih eh, mnogih takmičenja, olimpijada. Evo, ja ću vam samo ukratko reći ovaj istaknuti uč-učenik Matematičke gimnazije u Beogradu, poznat po izuzetnim rezultatima i međunarodnim državnim takmičenjima iz matematike, fizike, hemije i drugih prirodnih nauka. Osvojio je više od deset medalja, uglavnom zlatnih na prestižnim takmičenjima, uključujući Međunarodnu olimpijadu u Antaliji, eh i Nordijsko-baltičku olimpijadu u Talinu Estonija, dobitnik je nagrade eh, eh, Planetarni Tesla i Svetosavske nagrade za doprinos promociji naučnog identiteta Srbije. Andrej aktivno koordiniše tim učenika u pripremi i organizovanju izložbenih aktivnosti, uključujući dizajn prezentaciju eksponata i razvoj multimedijalnih materijala, pokazujući izuzetnu posvećenost, liderske sposobnosti i kreativnost. Eto, takve mi imamo. Naravno da on nije jedini. Ta š-ta gimnazija ima još puno takvih, ima, naravno, i druge škole, ali sada eto, drago mi je da je on tu sa nama i ovaj kao najbolji učenik koji ustvari osvjetljava naš obraz u svetu. Eh, imamo takođe Dragan Kaljanović, je li stigao Jeste. A zašto sedi pozadi? Sedite ovamo. Sedite tu bre. Eh, Dejan Mastilović je tu takođe eh s-i Dijana Milošević. To su naši sve saradnici koji rade na ovim projektima eh, i oko knjiga i oko izdavanja knjiga i tako dalje. Dakle, za ovu sednicu predlažem sljedeći dnevni red. Eh, tačka jedan je informisanje članova Odbora o inicijativi Svetlane Matić predsjednici Austro-Austrijsko srpskog kulturnog društva iz Beča u vezi sa predmetom-sa prijedlogom za osnivanje Srpskog kulturnog centra u Beču. Eh, dobili ste putem maila taj njen prijedlog. Druga tačka je informisanje članova Odbora o aktivnostima eh, realizovanim u suradnji sa Matematičkom gimnazijom, a koja se odnose na jačanje kulturnog identiteta srpskog naroda. I eh, tačka tri je razno. Tu imamo nekoliko ovaj stvari koje ćemo pod tom tačkom poslije da, naravno, ovaj odradimo Dakle, molim članove eh, da se izjasne ovaj po ovom dnevnom redu da li ga prihvatamo ili ne. Je l' ima? Ne radi opet sistem. Ima? Evo ga dobro je. Opet sistem ne radi. (smijeh) Ali ispravio se brzo ovaj put. Dobro je. Znači, ovaj imamo znači kvorum. Da, da, da.

00:05:12 - Dragan Stanojević: Dakle, predlažem znači prelazimo na rad po dnevnom redu. A prva tačka dnevnog reda Informisanje članova Odbora o inicijativama Svetlane Matić, predsjednice Austrijsko srpskog kulturnog društva iz Beča u vezi sa prijedlogom za osnivanje Srpskog kulturnog centra u Beču. Eh, ukratko samo da vam kažem. Svetlana je dugogodišnja nastavnica i profesorica srpskog jezika koja u Beču predaje srpski, bosanski, hrvatski jezik radi na očuvanju srpskog jezika među decom naših sunarodnika u dijaspori.

00:05:55 - Dragan Stanojević: (smijeh) Dobro, dobro. Ja sam samo morao da navedem u biografiji. Autor je udž-udžbenika i više knjiga, dobitnica brojnih nacionalnih međunarodnih nagrada, među kojima su Vukova povelja i Zlatna medalja pre-predsjednika republike za doprinos u jačanju odnosa Srbije i Austrije, osnivač i predsjednica Austrijsko srpskog kulturnog društva Vilhelmina Mina Karadžić u Beču i tako dalje.

00:06:17 - Dragan Stanojević: A da sad ne čitam sve to, erm, bolje je da damo reč, erm, našoj Svetlani, da nam se obrati, pa ako budete imali pitanja, ona će na, na njih odgovoriti. Izvolite Svetlana.

00:06:28 - Svetlana Matić: Hvala najlepše, gospodine predsedniče. Što ste omogućili da se danas u ovom mališanom srpskom domu obratim, erm, Odboru za dijasporu i Srbe u regionu koji je, erm, svojim dosadašnjim aktivnostima pokazao koliko mu je stalo do našeg milionskog srpskog rasejanja, što je svima nama, ne samo Austriji, nego i širom sveta gde nas ima, a ima nas na svim kontinentima i u svim zemljama velika čast. Dakle, uvaženi gospodine Stanojeviću, Vaša Ekselencijo doktor Ljiljana Nikšić, uvažena gospodo-gospođo Katić, uvaženi Andrija, drago mi je da ste danas sa nama. Poštovani i uvaženi poslanici i poslanice Republike Srbije, članovi Odbora. Ovo mi je zaista jedan od najlepših trenutaka u životu kada mogu ovde sa ovog mesta da iznesem neke svoje stavove i neke svoje inicijative za koje smatram da su značajne za državu Srbiju, pre svega za naš srpski narod, posebno u Austriji i za očuvanje našeg srpskog kulturnog nacionalnog identiteta koji je danas više nego ikada, erm, čini mi se ugrožen.

00:07:48 - Svetlana Matić: Erm, s obzirom da je gospodin, erm, Dragan Stanojević izneo u početku, erm, moje reference i moju zaposlenost kao službenik austrijske vlade Austrije, želim da-da pojasnim, pošto je u samom startu bilo pitanje, erm, vezano za jezik. Dakle, ja sam pre odlaska u Beč radila u osnovnoj školi Filip Filipović u Beogradu kao učiteljica. Inače sam završila Učiteljski fakultet u Beogradu, Filozofski fakultet, odsek pedagogija i u Austriji, Austriji Teološki fakultet i, ali na nemačkom jeziku za pravoslavnu nov-veronauku, tako da sam i pravoslavni veroučitelj. Službenik sam austrijske vlade Austrijskog ministarstva prosvete, koji finansira nastavu na me-maternjem jeziku na dvadeset dva različita jezika nacionalnih manjina i predstavnika ljudi koji tamo žive. Između ostalog je i nastava na bosanskom, hrvatskom i srpskom.

00:08:47 - Svetlana Matić: To je takozvani BHS. Erm, poslanik Aleksandar Čotrić, koji je bio, erm, gost i-i-i sa mnom realizovao mnoštvo projekata, vrlo dobro je upoznat sa tim sistemom jer je bio i u školama. Dakle, to je za Austrijance jedan jezik. Naravno, lingvistički gledano jeste. Politički možemo da ga delimo na više jezika.

00:09:10 - Svetlana Matić: Da li se to nama sviđa ili ne, to je drugo pitanje, ali s obzirom da Srbija nije uspela da formira svoje dopunske škole u Austriji i ako nas tamo ima blizu četristo hiljada, Austrijanci to vode i pod njihovoj, pod njihovim je nadzorom još od devedesetih godina prošlog veka Dakle, oni drže i finansiraju nastavu na bosanskom, hrvatskom i srpskom, na albanskom, na turskom, na mađarskom i tako dalje. Znači, dvadeset dve različite manjine imaju pravo, odnosno deca da u okviru svoje redovne nastave izučavaju jedan do tri sata nedeljno i nastavu na svom jeziku. To je integrativna nastava, što znači ja radim u dve škole. U jednoj školi imam sto dvadeset đaka čiji roditelji, deke i bake potiču sa prostora bivše Jugoslavije. Dakle, sva ta deca dolaze na moje časove.

00:10:06 - Svetlana Matić: Kada Srbija bude odlučila da napravi ili privatnu srpsku školu ili školu pri crkvi i Ministarstvo prosvete bude to ozvaničilo, onda tu možemo da govorimo o srpskom jeziku. Znači, ovo je uzmi ili ostavi. Ja moram da kažem da ja nemam nikakvih problema vezano za đake koji dolaze i za decu je to svejedno. To su đaci treće, četvrte generacije. Dakle, to je tako, to je tako, erm, napravljeno.

00:10:34 - Svetlana Matić: Hvala im što postoji takav vid negovanja maternjeg jezika, ali naravno, oni to rade i zbog svojih interesa i zbog ekonomskih prilika, jer već imaju resurse koji govore jezike sa ovih prostora, pa zašto ih ne bi i dalje usavršili i na neki način upotrebili u ekonomskom, privrednom i svakom drugom pogledu u budućnosti Oni zaista mnogo ulažu u-u tu nastavu. Ja moram da kažem da je to neobavezujuća vežba, znači ili slobodan izborni nastavni predmet, što znači da deca ne moraju da dolaze, ali skoro svi dolaze. Dakle, ja hoću samo-- ovo sam rekla na početku zato što je gospodin pitao otkud bosanski. To Austrijance ne zanima. Znači, to je BHS uzmi ili ostavi.

00:11:18 - Svetlana Matić: Pri našim crkvama postoje kursevi jezika koja je finansirala Uprava za dijasporu i Srbe u regionu u vreme kada je gospodin Arno Gujon bio na čelu i dalje oni kukurišu. Erm, tu nastavu vodi Srpsko kulturno društvo Prosvjeta, čiji sam i ja osnivač bila i bila tamo sedam godina i napisala projekat srpske škole, ali to ne možemo nazvati pravom srpskom školom iz prostog razloga što se ta nastava dešava nedeljom, u vreme kada roditelji idu na liturgiju, deca mogu da uče ćirilicu, da pišu, da čitaju i tako dalje. Prema tome i to je dobro. Postojala je inicijativa gde smo mi tražili od Austrijanaca da oni odvoje ta tri jezika, da bude posebno srpski, posebno bosanski i posebno hrvatski. Nažalost, mi u tome nismo kao srpska zajednica uspeli.

00:12:11 - Svetlana Matić: Toliko o tomeDakle, moja inicijativa za danas jeste otvaranje Srpskog kulturnog centra u Beču, koji nažalost, po statistikama ima nas oko sto posamdeset hiljada zvanično, nezvanično nas ima preko trista hiljada. Mi nemamo Srpski kulturni centar. To što je neko rek'o ima srpski centar, da ima kao organizacija, kao jedno udruženje, razumete, ali Srpski kulturni centar nemamo. Srpski kulturni centar je pos-postojao u vreme bivše Jugoslavije SFRJ. Hiljadu devetsto devedeset peta je osnovan dvadeset drugog oktobra u Beču i postojao je dok se nije bivša Republika ili Jugoslavija raspala.

00:12:56 - Svetlana Matić: Dakle, mi od tada nemamo jedno mesto, jednu kuću koja bi nas objedinjavala, gde bismo sva udruženja i Savez Srba Austrije i mnogobrojna kulturno umetnička društva, jer zaista nas ima mnogo. Vi u Beču ne možete da za-da da zalutate na ulici se svuda čuje srpski jezik i to je divno, i treba tako da bude. Zbog toga nismo uzalud rekli da je Beč najveći grad srpskog rasejanja, s obzirom na broj ljudi koji imamo. Zbog čega sam to podnela? Pa ist-zbog toga što sam shvatila kroz ovaj moj dugogodišnji rad na kulturnom i prosvetnom polju, jer radila sam i u Beogradu, radim i u Beču.

00:13:38 - Svetlana Matić: Shvatila sam da nam je potrebna jedna naša kuća, gde ćemo objediniti sve naše aktivnosti, gde ćemo ta naša udruženja nekako spojiti i gde ćemo s-se na pravi način predstaviti Austrijancima. Znači tu bi, kao i u Parizu što ima sa deset hiljada Srba, postoji kulturni centar, tako nešto i nama treba u Beču. Ja sam 2023. na Saboru dijaspore dala ovaj predlog i obavestila naše predstavnike u Ministarstvu kulture tadašnjeg ministra gospodina Selakovića i sve druge ministre u vladi koliko nam je to neophodno. Međutim, to nije naravno (kašalj) još uvek realizovano, ne znači da neće i nama je potpuno jasno da je država Srbija u-u svakom pogledu, imajući u vidu geopolitičke prilike i političke u svetu, zaista u situaciji da mora da rešava n-neke prioritete, ali smatram da je Odbor za dijasporu kao najviše telo koje je nadležno za pitanja dijaspore, pre svega i mesto gde ova inicijativa i treba da bude pokrenuta Da li će od toga nešto biti, videćemo.

00:14:54 - Svetlana Matić: Ali mi kad nas već pitaju šta nam je potrebno, eto, potreban nam je taj Srpski kulturni centar. Drugo, mi smo pet vekova prisutni u Austriji i nemamo status nacionalne manjine, i to je jedno od značajnih pitanja kojima bi mogli da se pozabavimo u neko vreme, ako za to ima sluha, jer to bi drastično promenilo i naš status i-i uopšte sve ono što-što bi mogli da predstavimo našim domaćinima. Mi imamo Srbe u Mađarskoj koji imaju i svoju gimnaziju, imamo Srbe u Rumuniji koji takođe imaju svoju gimnaziju i statuse nacionalnih manjina. To je onda sasvim druga priča, to je drugi status, druga mogućnost. To su sredstva koja-koja stižu takođe za njih.

00:15:42 - Svetlana Matić: To je isto i slučaj u Slovačkoj, u Sloveniji nažalost nije, ali u Beču postoje zaista mnogobrojna pi-- nerazjašnjena pitanja kojima treba da se bavi srpska zajednica, ali koji treba da se podignu na najviši politički nivo, jer sve ovo što ja pričam, što vi smatrate da je potrebno i tako dalje, prosto ostaje samo kao jedno mrtvo slovo na papiru, dok se na najvišem političkom nivou ne-ne dogovore nadležne institucije i organi koji će o Tome da brinu Što se tiče statusa nacionalnih manjina, mi smo to još u vreme dok je Slavka Drašković bila na čelu Ministarstva za dijasporu Kancelarija podnosili austrijskoj vladi. Odgovor je bio da mi nismo autohtoni narod. Međutim, i tu naši, da kažem, istoričari, naučnici i ostali trebate da se uključe i da im dokažu da to nije tačno, jer mi smo tamo prisutni pet vekova. Ja sam u ovom dopisu (kašalj), napisala da ne bi sad dugo pričala, jer mi profesori neki put odužemo malo više nego što treba, tako da, da ovaj, bih pročitala ovo jer sve ovo što ovde piše vrlo egzaktno, tako da mislim da vam je, da će vam to biti od koristi. Obraćam vam se sa predlogom da podržite inicijativu da se osnuje Srpski kulturni centar u Beču, kako bi se razvijao srpski obrazovni, kulturni, duhovni i nacionalni identitet, što bi omogućilo da našim domaćinima Austrijancima predstavimo bogatu srpsku kulturnu baštinu u Beču i drugim gradovima.

00:17:25 - Svetlana Matić: Srbi u Austriji postoje pet vekova i predstavljaju deo istorije i kulture ove države. Beč je kroz vekove, kako je istikao akademik Dejan Medaković, bio i deo srpske- srpske istorijske sudbine, jer su se brojna ključna zbivanja koja su je određivala odlučivala u ovom gradu U zvaničnim dokumentima prvi put se pominju 1670. godine, kada je car Leopold Prvi opunomoćio Srbe i Jermene da posreduju u trgovini između Istoka i Zapada. Car Franjo Josif je sarađivao sa Obrenovićima, odobrio gradnju i prisustvovao na osveštenju hrama Svetog Save u Beču 1893. godine.

00:18:09 - Svetlana Matić: Samo da napomenem da ni-i naša Pravoslavna crkva nema status jedne verske ustanove, već je i to udruženje građanaToliko o tome koliko smo organizovani i koliko smo, ovaj, stvari u prošlosti propustili. Slikaru Paji Jovanoviću car Franjo Josif je pozirao čak devet puta, dok mu je naš vremenski umetnik stvarao unikatne portrete. Milutin Milanković je gradio Beč i druge gradove, a Paula Preradović je napisala tekst austrijske himne koja se danas izvodi kao austrijska državna svečana pesma. Reformator srpskog jezika i filolog Vuk Stefanović Karadžić je živeo pola veka u alpskoj prestonici, gde su štampana i Đure Daničića, Branka Radičevića i Njegoševa najznačajnija dela. Vukova kći, Mina Karadžić je prevodila očeve pripovetke na nemački jezik, što je izazvalo divljenje nemačkih pesnika i intelektualaca, između ostalih, Goethea, istoričara Rankea, braće Grimm i drugih.

00:19:18 - Svetlana Matić: Vodila je kolo u srpskoj narodnoj nošnji na slovenskom balu u Beču 1847. godine, na komu je, na kome je bilo tri hiljade zvanica. Podsećamo da je u to vreme Miloš Obrenović angažovao Johana Štrausa Mlađeg da komponuje srpski Gavril, koji se i danas izvodi na početku svakog Svetosavskog bala u Beču. Inače je večeras Svetosavski bal i opet će biti srpski Gavril prisutan. Današnji direktor Državne bečke opere je Srbin Bogdan Roščić, rođeni Beograđanin Beč i Beograd imaju Sporazum o kulturnoj saradnji.

00:19:56 - Svetlana Matić: Umesto kulturne saradnje, mi u Beču, između ostalog, imamo priredbe estradnog karaktera u organizaciji privatnih lica. Ovaj sporazum Beča i Beograda je osnova na kojoj se može da se gradi nova institucija srpske kulture. Taj sporazum su po-po-potpisali svojevremeno gradonačelnik dr Zoran Radojičić i-i gradonačelnik Beča dr Michael Ludwig, koji je i danas gradonačelnik. Aa, Srpski kulturni centar je u Beču postojao u vreme SFRJ i treba ga obnoviti i oživeti u korist srpskog i austrijskog naroda. Beč je sa sto osamdeset hiljada Srba danas glavni grad srpske dijaspore i veliki centar srpstva.

00:20:43 - Svetlana Matić: Grad na lepom plavom Dunavu treba da pored Pariza bude drugi centar srpske kulture u Evropi i svetu. Ovo je predlog Austrijsko-srpskog kulturnog društva Wilhelmina "Mina" Karadžić iz Beča, srpske kolonije u Austriji i mene kao dugogodišnjeg kulturnog aktiviste u borbi da se kulturnom diplomatijom poboljša ugled brojne srpske zajednice u Austriji i svetu. Od mene toliko, a ja sam sada na raspolaganju ukoliko imate nekih pitanja. Moja namera je bila da vi, koliko možete, eto, podržite ovu inicijativu ukoliko smatrate da je našem narodu potrebno da dobije jedan svoj centar i jednu svoju srpsku kuću, kao što to postoji u Podgorici, i smatram da odavde i treba da krene jedna inicijativa iz najvišeg srpskog doma, a kao što rekoh, ne treba odustajati Ja sam to, o tome govorila i nije dovoljno da samo ja kao pojedinac o tome pričam. Imamo mnogo udruženja, imamo mnogo mogućnosti, imamo mnogo naših ljudi bogatih tamo koji bi takođe mogli da se uključe.

00:21:53 - Svetlana Matić: Što se tiče prostorija i ostalog, imamo kadrove. Imamo naše studente koji su tamo zaista. Imamo, da kažem, riznicu talenata koja je prešla iz Beograda u Austriju vezano za Bečki univerzitet. Hvala vam na pažnji i evo, ostajem otvorena ako od mene imate nešto da pitate, mada ja nisam ni toliko kompetentna za ovu temu, ali kao osoba koja je završila fakultete u Beogradu i radila i ovde i u Beču, došla sam do ideje da nam je to neophodno, a s druge strane, želim na neki način da se odužim svojoj matici Srbiji, a sada sam u poziciji da to mogu kao službenik Austrijskog ministarstva prosvete za sve ono što je uložila u moje obrazovanje. Zato i ostajem na braniku, što bi se reklo, otadžbine, iako je to možda fraza, ali svim svojim delima, objavila sam šesnaest knjiga, kao što rekoh, realizovala i sa Čotrićem i sa drugim poznatim našim i aforističarima i književnicima, mnogo projekata, dobila odlikovanja i od austrijske vlade, sve u cilju povezivanja i stvaranja jednog mosta kulture između austrijskog i srpskog naroda. Hvala vam na tome.

00:23:14 - Dragan Stanojević: Hvala vam puno, Svetlana. Šta da vam kažem, to je, Svetlana, jedan od primera naših ljudi kojih ima dosta u dijaspori. Nažalost, često ih ne prepoznajemo i naše institucije ih baš ne prepoznaju. Pa, drago mi je da je ona jedna od tih koja je prepoznala i naš odbor, da je to jedan institut koji ima svoju specifičnu težinu i slažem se da treba i inicijative da idu i od našeg odbora, pošto očigledno da, a ja već znam da postoji jedna teška komunikacija između i ministarstva i tako dalje, i ja sam, naravno, predložio odbor da mi možemo da budemo na usluzi svim našim ljudima sa onim što oni žele iz dijaspore da ostvare, a nisu uspeli da ostvare to kroz neke druge institucije. U tom smislu, znači, ako želi neko da se prijavi za reč, možete sada da se, ovaj, prijavljujete da postavite pitanja Svetlani ili generalno.

00:24:07 - Dragan Stanojević: Ono što je za mene tu bitno, znači, tu imamo dva aspekta. Znači, prvi je ta inicijativa koju je Svetlana Matić predložila i druga je također inicijativa da se taj srpski jezik, da vidimo na koji način Čotriću izašao na temu, isto dobro da vidimo kako bi mogli da pokrenemo tu inicijativu, bar mi kao odbor da se, da se ovaj srpski jezik-Priznajem, razumem da je to po... Hm? Ili prema Ministarstvu prosvjete, ali svakako mi možemo kao odbor da iniciramo. Mislim da to ima izuzetno veliki značaj.

00:24:38 - Dragan Stanojević: Dakle, evo, aa, za reč se prijavio Čotrić Aleksandar. Izvolite

00:24:43 - Aleksandar Čotrić: Hvala vam gospodine predsjedniče. Hvala gostima što prisustvuju današnjoj sjednici. Želim da podržim inicijativu austrijsko-srpskog udruženja Ilke Mina Mina Karadžić da se u Beču otvori srpski kulturni centar. Mislim da je to značajna inicijativa koja zaslužuje našu podršku kao odbora i mislim da bi trebalo da usvojimo pozitivne zaključke koje ćemo uputiti pre svega Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu kulture, čija to jeste nadležnost s obzirom na to da oni mogu da osnuju taj kulturni centar koji zahtjeva, naravno, i međudržavni sporazum. Ali s obzirom na to da postoji u Beogradu Austrijski kulturni centar, mislim da nikakav problem ne bi bio da dobijemo saglasnost austrijske strane da se na osnovu Bečke konvencije osnuje i naš kulturni centar, koji, naravno, mora da ima sredstva za, za svoj rad, da se to u budžetu predvidi na vreme, da se obezbede kadrovi koji će raditi u njemu, da se obezbede prostorije koje smo mi nekada imali pa izgubili, da se donesu određena statutarna akta koja će regulisati rad jednog takvog centra, ali s obzirom na brojnost naših ljudi u Beču i Austriji, s obzirom na zainteresovanost i austrijske kulturne javnosti za ono što mi možemo da predstavimo, mislim da će takva inicijativa biti pokrenuta i da da će u nekom doglednom vremenu biti realizovana.

00:26:24 - Aleksandar Čotrić: Iako, ja se sećam, mi smo još svojevremeno, kad smo bili u Ministarstvu za dijasporu, pre dvadesetak godina takođe na tom projektu radili i tu ideju pokretali i nailazili na raznorazne prepreke, tako da do današnjeg dana nije centar formiran i, i, kaž-, vi ste to odlično primetili da, da mi imamo sada samo jedan kulturni centar kao država i taj u Parizu postoji već godinama, a jako postoji potreba i da se još nekim drugim gradovima takvi centri formiraju, a Beč je svakako prioritetan i mislim da je značajna ova inicijativa o kojoj ste govorili da Srbi u Austriji dobiju status nacionalne manjine To bi umnogome poboljšalo položaj naše zajednice i njihova prava, jer to neće biti jednostavno s obzirom na to da je austrijskim državnim sporazumom iz 1955. takav status obezbeđen samo vgorškim Slovencima koji žive u Štajerskoj, kojih je tada bilo negdje oko dvadeset do trideset hiljada, gradišćanskih Hrvatima u Burgenlandu i Mađarima. E, a iako, kako vi kažete, zaista ima gotovo četiri stotine hiljada Srba, nema ih toliko po zvaničnim statistikama jer oni evidentiraju one koji imaju naše državljanstvo, ali ako mi pridružimo tome Srbe iz drugih bivših jugoslavenskih republika i one koji imaju državljanstvo Austrije, svakako da taj broj jeste toliki koliki ste rekli. I mislim da ste divnu paralelu napravili šta bi taj status obezbedio Srbima. Dakle, dobijanje statusa nacionalne manjine bi obezbedio, znači, to pravo na, na, na osnivanje škola na srpskom jeziku, na upotrebu u službenom upotrebi ovaj srpskog jezika, izdavanje časopisa medija na materinjem jeziku, finansiranje redovno.

00:28:38 - Aleksandar Čotrić: Dakle, sve ono što recimo sada imaju Srbi u Mađarskoj ili što ste lepo primetili u Rumuniji, u Hrvatskoj čak, ovaj da ne govorimo sada o drugim kršenja prava, ali ovaj Srbi imaju status manjine priznatu u Hrvatskoj i pravo na, na školovanje po tri modela na svom materinjem jeziku, što sve nažalost u Austriji ne postoji Vi ste pomenuli i tu školu srpskog jezika koja je na vašu inicijativu, ovaj, prosvjeta pokrenula pod okriljem naše Crkve, što jeste značajno, ali, ali je nedovoljno i svakako da mi možemo... Mislim da je sa osamdeset hiljada evra pomogla Uprava za dijasporu i Srbe u regionu prošle godine ovaj rad tih škola, što su značajna sredstva. Mislim da je to za pohvalu i da je dobro što postoji i takav oblik ovaj dopunskog obrazovanja i školanja na našem jeziku. Ovaj model integrirane nastave o kojem ste govorili i čiji ste vi deo je isto izuzetno značajan i kažem, da li smo mi zadovoljni i srećni što koristi taj termin bosanski jezik? Šta da radimo?

00:30:00 - Aleksandar Čotrić: Znači, oni su kao imperija koja je vladala ovim prostorima i Bosnom od 1878. godine su to vešto uvek koristili i ni tada nisu razdvajali jezike po svim popisima oni su to tretirali kao jedan jezik i naravno, znamo zbog čega su oni kasnije insistirali na tom terminu bosanstvo, bošnjaštva, ali sad da ne ulazimo u to, ovaj, oniAo, su zaista omogućili da-da preko dvadeset jezika, aa, deca, aa, uče, pa čak, ne znam, ima, video sam kurdski, pa-pa dva dijalekta kurdskog jezika, severni, južni.

00:30:48 - Aleksandar Čotrić: Dakle, portugalski, italijanski, španski sve to možeš

00:30:56 - Aleksandar Čotrić: Ne, ne, ne, ja vama zahvaljujem na intervenciji i vi ste rekli u jednom trenutku da ste vi službenik austrijske vlade, ali vi ste pre svega službenik srpske kulture, srpske prosvete. I ja želim eto, i time da završim vama da-da izrazim, aa, zahvalnost za sve što ste do sada uradili. Znam koliko ste svog ličnog vremena za to odvojili za jednu opštu nacionalnu stvar, koliko svojih sredstava za-za štampanje ovakvih knjiga, koliko (smeh) energije ste uložili u sve to, da-da recimo, nastavite delo akademika Medakovića, da, koji je napisao svojevremeno kapitalno delo o Srbiji u Beču, a da zajedno sa-sa gospodinom Lopušinom, aa, svojevrsni nastavak tog dela napišete o tragovima bečkih Srba i o Srbima danas koji su u-u Beču, značajne ličnosti i mislim da-da mi ispunjavamo uslov za-za pokretanje tog pitanja dobijanja statusa manjine, jer nismo doseljenici nego-nego autohtono stanovništvo na-na teritoriji današnje Austrije kao što su to neki drugi narodi koji su to pravo ostvarili, tako da su sve to argumenti. E sad, da li postoji jedinstvo u srpskoj zajednici u-u vezi s tim pitanjem? Ne postoji.

00:32:20 - Aleksandar Čotrić: Nažalost, neki su se distancirali i-i prali ruke kad je ta inicijativa bila okrenuta, ne znam iz kojih razloga, da li da to i-austrijanci sigurno nisu srećni i ne žele, kao ni Slovenci svoje, koji-koji ne žele da našoj manjini daju taj status. Oni su priznali tamo status Mađarima, Italijanima, Mađarima, ne znam kojih ima osam do devet hiljada, Italijana dve do tri hiljade, Romima su dali nešto između, a Srbi koji su posle Slovenaca najbrojniji nemaju status nacionalne manjine. E tako je i u Austriji i oni će to izbegavati dokle god budu mogli. Ali mi moramo udruženim snagama, znači delovanjem naših državnih institucija u-u-obraćanjem međunarodnim organizacijama, aa, delovanjem pre svega naše zajednice u Austriji da-da se za to borimo. To neće biti, to je dug put, to je i komplikovano, ali mislim da to treba da nam bude neko odredište i neki cilj. Eto toliko da ne dužnim sad, hvala vam

00:33:24 - Dragan Stanojević: Zahvaljujem se, gospodine Ćotriću. Gospođa Matić imate reč.

00:33:28 - Svetlana Matić: Želim reći...

00:33:29 - Dragan Stanojević: Samo se prijavite. Samo morate da se prijavite.

00:33:34 - Svetlana Matić: Hvala vam.

00:33:35 - Aleksandar Čotrić: Da se ja isključim?

00:33:38 - Dragan Stanojević: E izvolite.

00:33:39 - Svetlana Matić: Zahvaljujem se narodnom poslaniku Aleksandru Ćotriću koji već duži niz godina ne samo u ministarstvu dok je radio, nego svih ovih godina podržava nas u rasejanju ne samo u Austriji nego-nego prosto i u Nemačkoj i u drugim gradovima i vrlo dobro poznaje problematiku i naravno bio je i na licu mesta i vodio razgovore na najvišem nivou. Ono što sam želela da kažem, aa, da bi Austrijanci shvatili da smo mi autohtoni narod, što oni znaju, a pokušavaju da pobiju, aa, to treba da im dokaže modelima. Znači treba da-da se udružimo i kao istoričari i kao naučnici i kao ljudi od znanja i da im se, da se prosto napravi jedna državna strategija i jedan tim koji će naučno i istorijski dokazati od kada postojimo, šta smo sve uradili. Mi smo zajedno sa njima gradili i austrijsku prestonicu i Austriju kao državu i to radimo i dan danas. Kao pojedinci takođe možemo da-da uradimo ponešto.

00:34:41 - Svetlana Matić: Ja kažem, nije vuk za džabe ra-rekao, ako svako uradi koliko može, neće narod propasti. Ono što sam ja kao pojedinac i kao neko ko je bio i u prosvjeti i u ovom društvu Vilhelmina Mina Karadžić uspela da uradim, to je da knjigu Srbiju u Austriji, to je jedna monografija od šesto strana koju smo iznetreli doktor Marko Lopušina i ja, prevede mi na nemački. I u svakoj prilici svim austrijskim zvaničnicima kada sam na prijemima ili u nekim drugim okolnostima uvek tu knjigu poklonim. Tako se desilo i prošle godine prvi put u istoriji, kažem u istoriji zato što sam to proverila, gradonačelnik Beča doktor Mihael Ludvik je pozvao srpsku zajednicu da zajedno sa njom obeleži srpsku pravoslavnu Novu godinu. Dakle, to se nikada nije desilo.

00:35:38 - Aleksandar Čotrić: Ja sam iskoristila tu priliku, ovaj gospodin do mene me sve vreme tako skeptično posmatra.

00:35:39 - Svetlana Matić: (smeh) Sad kad ste se nasmejali mogu dalje-  Evo ruka.

00:35:59 - Svetlana Matić: Evo ja sam tada odnela knjigu Srbiju u Austriji na nemačkom i poklonila gradonačelniku Mihaelu Ludvigu. Zahvalila mu se što nas je pozvao jer naš ambasador nije došao na taj prijem. Došao je ambasador Bosne i Hercegovine koji je srpski deo doktor ovaj Siniša Bencun, koji inače sve podržava što-što radimo. Naš ambasador nije došao iz kojih razloga to on zna. Bilo je oček-očekivano da se neko u ime srpske zajednice zahvali, jer to je prvi put jedan gest sa njihove strane da uvaže našu srpsku zajednicu koja je praktično i najbrojnija.

00:36:38 - Svetlana Matić: Ja sam mu poklonila knjigu "Serbi u Austriji" na nemačkom, znači na nemačkom Srbiju u Austriji, gde je on sve vreme prijema listao knjigu, jer to je baš istorijac.Kad smo pre pet vekova došli na njihovo ovaj tlo. I bio je jako zapanjen i rekao, ja nisam znao da Srbi ovoliko dugo postoje. Ta rečenica je meni ukazala da mi moramo njih da obaveštavamo. Oni nisu dužni da brinu o našoj istoriji, kao što nisu dužni ni da brinu o našem jeziku, ali hvala im i što u ovoj meri neguju taj maternji jezik. Naravno, ja imam osamdeset posto srpske dece, dece srpskog porekla, ali to ne znači da mi ne treba dalje da se borimo i da radimo.

00:37:22 - Svetlana Matić: I kao što rekoh, svako u svom domenu može da da svoj doprinos, pa i vi kao najviši organ u ovoj državi, vezano za dijasporu, trenutno. Takođe, eto, ja očekujem podršku da ćete to u onoj meri u datim okolnostima i mogućnostima uraditi. Inače, još da kažem da je Austrijsko srpsko kulturno društvo Vilhelmina Mina Karadžić postavilo spomen ploču Mini Karadžić u trećem bečkom okrugu pored biste Vuka Karadžića. To je jedna zgrada u kojoj su Mina i Vuk živeli, jer Vuk je promenio u Beču preko dvadeset adresa pošto nije imao dovoljno sredstava za život. Jeste, to je u Razumovske gase dvadeset dva.

00:38:05 - Svetlana Matić: I vlasnik te zgrade, bilo mi je jako teško da doprem do Austrijanaca jer teško je u sopstvenoj matičnoj zemlji postaviti spomen ploču, ali sam knjigu o Mini Karadžić napisala, isto je prevela na nemački jezik i svim članovima komisije koji su odluči-odlučivali u magistratu da, da odobre to odnela knjigu da vide da je, da je Mina bila polu-Srpkinja polu-Austrijanka i da je u to vreme gradila mostove prijateljstva između dva naroda. Ja sam, naravno, brzo dobila odobrenje, ali je takav sistem da moraju svi stanari u zgradi da se slože da se tako nešto postavi. I Jevrej koji je sada vlasnik te zgrade, Austrijanac jevrejskog porekla, je bio ponosan kad smo otkrivali spomen ploču. Tada je bio ambasador doktor Nebojša Rodić, koji je zaista bio toliko eh, da kažem značajan za nas Srbe tamo. Okupljao nas je, on je sada u Podgorici i dobro je da je tamo, i, i, i vladika Andrej, oni su otkrili tu spomen eh, ploču, a vlasnik te zgrade je govorio i rekao, ja sam ponosan da je u ovoj zgradi živjela jedna austrijska Srpkinja i ponosan sam, ponosan sam zato što će ova moja zgrada dobiti na značaju.

00:39:28 - Svetlana Matić: Tako da sam ja podelila te knjige svim stanarima u zgradi. Eto toliko. Hvala vam

00:39:34 - Dragan Stanojević: Hvala vam puno. Te knjige je Svetlana poklonila, imate tu na stolu, to su njene knjige. Samo da napomenem da je upravo na njenu inicijativu ovaj, naravno, pod pokroviteljstvom našeg Odbora, u domu naše Skupštine održana izložba povodom stopedeset godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajna. I tom prilikom smo i eh, uručili bistu Milevi Marić Ajnštajn Matematičkoj gimnaziji. Eh, ko se javio još za reč?

00:39:58 - Dragan Stanojević: Đorđo Đorđić, izvolite.

00:40:00 - Đorđo Đorđić: Ja ću biti... Može? Ja ću biti vrlo kratak. Pre svega, dobar dan svima. Drago mi je što, što vas vidim ovde.

00:40:07 - Đorđo Đorđić: Vidim da je tu mnogo imena. Sad ja vas ne poznajem, ali svakako ste verovatno bitni. Ne verovatno, nego sigurno ste bitni čim ste u mojoj prostoriji. Pa ovaj, eh, (kašalj) ja ću kratko, ja u, slušam sve šta pričate i o čemu pričate. Nisam ja ljuć' što je bosanski jezik naveden ka-eh, kao jezik koji vi predajete, ali sam malo onako rezigniran na mnogim stvarima koje se provlače ovde godinama.

00:40:30 - Đorđo Đorđić: Ja sam neko ko je dvadeset godina proveo s kožarkom po svetu. Ne postoji narod koji je sebe više diskriminisao sam od sebe, nego mi Srbi sami sebe. To je moj lični stav, to je moje lično mišljenje, uopšte ne mora da se niko slaže s tim, ali mene to... Ne vređa me, svako ima pravo da ga stavlja kako hoće, ali ne volim kad mi ga ti čitaš ovde u Skupštini Srbije, eh, ako ne moram da ga čujem. Eh, ne da ga mrzim, nego jednostavno meni smeta, ali nije uopšte nikakav problem.

00:40:54 - Đorđo Đorđić: Vi ste malopre rekli, sad ću malo stemena temu iako vladika danas je ovde gore, pa spusti se dole, pa tako. Vi kažete da je teško u Beču dobiti da se postavi neka spomen-ploča, jel tako? Pa mi u Srbiji, eh, ne možemo da... Nemate ni jednu ulicu, ni jednu ulicu nemate, na primer, prvom revolucionaru u Evropi Dragoljubu Draži Mihajloviću. Nema je.

00:41:16 - Đorđo Đorđić: A hoćemo da stavimo spomen-ploču u Beču. Pa dajte.

00:41:21 - Svetlana Matić: Uspeli smo

00:41:22 - Đorđo Đorđić: Uspeli ste, ali mi ovde još nismo uspeli da, da, da sam ulicu Draže Mihajlovića.

00:41:25 - Dragan Stanojević: Lakše je tamo.

00:41:26 - Đorđo Đorđić: Pa lakše je, očigledno je da je lakše tamo, što je, što je poražavajuće. Vama svaka čast kad ste uspeli vi ovde, da li ćemo uspeti? Bog sami da nas pogleda. Što se tiče eh, izgradnje eh, Kulturnog centra u Beču, apsolutno sam za to da srpsko eh, Srpsko-austrijski centar profunkcioniše. To je za nas jako bitna stvar, verovatno za, za sjase Srba koji već tamo žive, kao što je, na primer, moj kum i mnogi ljudi koji žive, to će biti jako bitna stvar.

00:41:53 - Đorđo Đorđić: Eh, ne samo, ne samo u-u-u Beču, nego i u Čikagu i... Ali ima jedan problem. Jedan problem što tim ljudima mora da već jednom počne neko da se bavi. Da s tim stvarima treba da se ljudi ozbiljno bave. Mi Srbi smo ovaj, eh teatralno pričamo.

00:42:08 - Đorđo Đorđić: Mislim da me niko pogrešno ne shvati o knjigama, o zaslugama. Mi smo sve ratove pobedili. Al' smo sve, da kažem, u miru izgubili. Mi ako ne budemo počeli da se menjamo, može da vam ovo bude smešno, ali će nas ostati stvarno za pod jednu krušku i sve od nas zavisi. Mi se odnosimo prema svojoj dijaspori samo hrabro i bitno na ovakvim sastancima.

00:42:33 - Đorđo Đorđić: Ko je kakvu knjigu izdao, ko je šta kome uradio i ko je u kakvu emisiju otišao i koliko ćemo pričati o potomcima kojima ne znam da li smo mi dostojni? Da li ćemo mi nešto da uradimo? Hoćemo li se mi zauzeti kao Odbor za dijasporu? Možemo li mi neke ingerencije? Možemo li mi da odemo u Ministarstvo?

00:42:52 - Đorđo Đorđić: Možemo li mi da ovo pokrenemo, da ovo što je gospođa započela, možemo li mi ovo da završimo? Možemo li jedan posao da završimoJa postavljam pitanje svima nama ovde ili ćemo u nedogled da štampamo. Ja čim sam ušao, pomislio sam evo prvo pitanje moj Bože šta bi Tesla bio da je ostao ovde? To moje prvo pitanje. I hvala Bogu gde imamo Teslu i da imamo Đokovića i da imamo sjase Srba koji su bitni i veliki u svetu.

00:43:19 - Đorđo Đorđić: Imate ih koliko hoćete. Ja samo mislim da mi trebalo da se jednom okrenemo prema sebi i da radimo na sebi za stvari koje su bitne za našu zajednicu. Za ovakve stvari koje ću da podržim uvek, koja god od koja god taj predlog dođe. I da treba da nas upoznaju Austrijanci ako nas nisu do sad upoznali, a mislim odlično imamo, al nego da nas upoznaju još malo bolje. Eto, to je za sada imao još neke odrazu nešto da kažem .

00:43:51 - Dragan Stanojević: dobro, To ćemo kasnije. Hvala Đorđo. Ako još neko želi da se prijavi, pošto ćemo onda preći na sledeću tačku dnevnog reda, evo ga imamo. Znači gospodin Miloš Parandelović izvolite.

00:44:04 - Miloš Parandilović: Hvala. Ja bih se zahvalio i ja Svetlani što je danas ovde sa nama i što nas je izvestila o situaciji Srba u Beču. Ja ću, nemam nikakvo pitanju za vas. Vi radite to što je do vas i svaka vam čast i hvala vam na tome. Ko god pominje srpsko ime van granica Srbije može samo da dobije poštovanje, ako naravno nema neke beneficije od toga kao ovi vajni Srbi koji su već postali profesionalni Srbi pa trideset godina dobro naplaćuju to svoje Srbovanje i što su njihovi džepovi puni i to je nama Srbija kraća dijaspora veća.

00:44:40 - Miloš Parandilović: Hm-hm, ja bih konstatovalo samo par stvari. Ova država svojim odnosom proizvodi dijasporu i na kraju će Srba biti puna dijaspora ne samo u Beču, nego širom sveta, samo nas u materici neće biti. Ako ovako nastavimo i nemojte da kukamo i da tražimo neprijatelje, kako to rade ovi koji se bave tim udbaškim patriotizmom trideset pet godina ovde od obnavljanja višestranačja, a Boga mi pre toga za vreme Broza da su izmišljajući razne neprijatelje po svetu. Ovako kako mi delujemo sami protiv sebe danas nama neprijatelji uopšte ne treba. Ako ih uopšte imamo u tom smislu kako oni to predstavljaju, oni samo mogu da trljaju rukom i da kažu samo vi tako nastavite.

00:45:26 - Miloš Parandilović: I na kraju će cela Srbija završiti u dijaspori i ovde će nas ostati po prognozama za stotina godina jedva milion i po, za dvesta godina pitanje da l' će nas biti i nećemo biti ni prvi ni poslednji narod kojem je nestalo slica zemlje i veći imperije su nestajali. Ja ovo kažem samo kao upozorenje, pa nek ostane negde zabeleženo da je neko razmišljao i ovo. Nama odavde svake godine ode osamdeset sto iljada ljudi, isto toliko umre i svaki dan gubimo. Mi svake godine gubimo grad veličine Lazarac i o tome niko ovde ne brini. Kad ste već tu da vas pitam kakvu saradnju imate s našim ministrom za dijasporu Milićević?

00:46:06 - Miloš Parandilović: Kakve Srbije država Srbija ulaže napore da bilo šta učini život tim Srbima, ne mogu da kažem kvalitetnijim nije nadležna za to, al' da ih što više poveže sa Maticom, da se potrudi malo da ne zaborave srpski te druge treće generacije Ne radi ništa. A vi mi recite ako mislite drugačije. Dakle, ne radi ništa. Država Srbija po tom pitanju i zato nas sve nas ovde sve manje, a tamo nas je sve više. Zašto?

00:46:34 - Miloš Parandilović: Zato što se ovde ćaci i ceni. Zato što elektroinženjeri trebaju u Beču. Trebaju Bogami i Čikago i Melburn. Samo Beogradu ne trebaju, ne trebaju. Vi ovde više ne možete krštenu glavu da nađete.

00:46:48 - Miloš Parandilović: Dotle smo mi došli. Ni u vladi, ni u ministarstvu, ni u parlamentu. Nema je. I među naprednjacima je bilo kvalitetnih ljudi kad su krenuli, sve su oni to zatrli. Oni najgore primerke iz svojih redova izvlače.

00:47:01 - Miloš Parandilović: Da li im je cilj da ova nacija nestane? Ne znam, neko će valjda znati. Ovo je kriv kumirući, šta ja danas pričam. Ova nacija kopni i nestaje i na kraju ćemo ostati u udžbenicima samo. U praksi nas biti neće, ostaće u udžbenicima Toga se ja plašim i želim da to kažem danas ovde.

00:47:20 - Miloš Parandilović: Dakle, garantujem, a vi možete demantovati da ministar niti ga interesuje to tamo se švečka po belom svetu, pravi fotografije, razvija društvene mreže i tako dalje. Pravi lični marketing. Niti njega interesuje tamo, niti su ga oni postavili da bi on bio zainteresovan. Čak i kad bi postojao neko u redovima Srpske napredne stranke, mada ih takvih malo koji je zainteresovan za Srbe u dijasporu, taj ne bi dobio priliku da vodi to ministarstvo, jer njima treba isključivo oni koji će za dobru apanažu da rade ono što im se kaže. I zato ova zemlja nestaje i svešće se na dijasporu ovde biti neće.

00:47:52 - Miloš Parandilović: A mi vrlo dobro znamo da drugo treće koleno, posebno preko okeana u Čikagu i Americi, već se i ne predstavljaju kao Srbi, niti znaju srpski. Na žalost, niti se ko na tome trudio, niti je radio, ni ova ih je zemlja najposle i proterala. Posle '44. su oni pobegli tamo. I nemoj da tražimo neprijatelja i da nam je stalno neko drugi kriv, a krivce u sebi ne vidimo Nije slučajnost što se srpski jezik zvanično naziva bosanski u Beču, ali šta smo mi kao narod uradili da to ne bude tako?

00:48:23 - Miloš Parandilović: Šta smo mi kao narod? Mi smo uspeli neke teritorije koje su tradicionalno bile srpske, pa Crnogorci su se od postanja hvalili da su najčvršći Srbi. Kako je došlo do toga? Da li u tome svemu ima naše krivice da postoji ta crnogorska nacija danas? Koja je realnost, nesporno.

00:48:41 - Miloš Parandilović: Nego nam je stalno neko drugi kriv i stalno tražimo krivca negde tamo živeeći u sopstvenim zabludama i-i u nemogućnosti da se snađemo u aktuelnom vremenu i stalno mislimo da nas treba neko da voli. Ne treba niko da nas voli, treba da volimo mi sami sebe. Ako mi ne volimo sami sebe, niko nas voleti nećeI što neće sad Srbija dobila svoje. Izvojevala samostalnost tako što su se svi od nje odvojili, za ime Boga. Narod koji je nekada okupio tu tadašnju SHS pa Kraljevinu Jugoslaviju, koji su svi hteli da budu u zagrljaju sa Srbijom, je došao iz nekog razloga.

00:49:16 - Miloš Parandilović: Valjda neki razlog postoji da su svi od tog istog naroda pobegli zbog rukovodstva koje nas je vodilo Josipa Broza i Miloševića. Dakle, mi smo svoju samostalnost stekli tako što su svi pobjegli od nas i nikakav problem ne vidimo u tome i stalno tražimo krivca negde vani, zato što tražimo izmišljene neprijatelje, izmišljene krivce. Zato smo dovde i došli i zato nam ćaci i danas vode državu. Zato smo do pre mesec i po dana imali batinare ispred Skupštine, ono, uniformisane, puštane za vikend. Jel' to postoji u Beču?

00:49:46 - Miloš Parandilović: To postoji u jednoj zemlji na kugli zemaljskoj. Da osuđeni robijaši pevaju novog predsjedniku države na Božić, Bog te vide. Danas nas čekaju ispred Skupštine ovde da ne smemo da izađemo- Da ne znate dal' će da sebe kamenice vama kao poslanicima. Što nas očekuje i obični narod. I onda se čudimo što smo propali.

00:50:08 - Miloš Parandilović: Nismo slučajno propali. I ako se ovo zlo ne završi, ako ovo ne srušimo jednom zasvagda, ali ne s ciljem da mi sednemo na kormilo, nego da promijenimo Srbiju trajno, neće uspeti. Eto, toliko hvala. Ako bude bilo potrebe da ću se uključiti i dalje

00:50:26 - Dragan Stanojević: Dobro gospođa Matić imate reč. Zahvaljujem se.

00:50:31 - Svetlana Matić: Da se ja malo uklopim u ovaj vaš poslanički način razmišljanja i, iii gospodine Parandiloviću, ja pratim vaš, aa, rad i vaše inicijative i podržavam to što ste rekli da mi sami sebi treba da volimo i da prosto sami neke stvari preduzmemo. Sa tim se slažem i ja samo želim da kažem da se ja ne bavim politikom, već se bavim, bavim kulturnom diplomatijom i da ću uvek u svetu, odnosno u Austriji, o svojoj državi pričati sve najbolje. To je vaše sad stvar između poslanika, kako ćete se vi boriti za svoja mesta i tako dalje. Ja samo želim da moja država bude prikazana na najbolji mogući način i u tom smislu sam dosta toga uradila. Što se tiče ministra Milićevića, pošto ste mi postavili to pitanje, aa, pratila sam diskusiju u Skupštini kada je on bio gost i kada je podneo izveštaj o svom radu.

00:51:33 - Svetlana Matić: I bila sam na Zlatiboru. Pošto dolazim na te sabore, to je već treći put i ja moram da pohvalim to što nas, aa, što nas Republika Srbija, odnosno naše rukovodstvo i naše ministarstvo okupljaju bar na Vidovdan. To je dobro i drago mi je da će biti i taj zakon o dijaspori. Aleksandar tačno zna. Mi smo i tu knjigu imali, taj zakon o dijaspori koji je donet, koji treba verovatno da se dopunjava i tako dalje.

00:52:01 - Svetlana Matić: Nadamo se da ćemo i to dočekati. Drago mi je da, da se, da se takvi sabori održavaju, gde žele da čuju naše mišljenje. Ja sam bila na Zlatiboru. Poslednji put je to bilo na Zlatiboru u maju prošle godine, gde je ministar Milićević bio. Tu su se predstavili svi naši potencijali koje imamo sa Zlatibora, privrednici i tako dalje, što je dobro.

00:52:27 - Svetlana Matić: Naravno, mi smo iz dijaspore dobili jako malo vremena da nešto kažemo, prosto što nije bilo mogućnosti i to je bilo posljednjeg dana. I onda su se ljudi pitali zar smo mi prošli, prešli tolike kilometre, a niko ne, ne želi da nas sasluša i ta tri minuta što smo dobili i tu su nas skraćivali. Ono što je meni bilo vrlo neprijatno, aa, to je kada je gospodin Dragan Stanojević kao predsjednik Odbora za dijasporu došao nikoga nije ni pozdravio, niti mu je ko dao odgovarajuće mesto. Ipak je on iznad svih njih i očekivali smo da će se i on nama obratiti jer je bio prisutan. I onda, pošto to nije bio slučaj, onda smo mi počeli da aplaudiramo, odnosno ja sam prva počela da aplaudiram i svi smo ustali i mi smo ga iz publike pozdravili.

00:53:17 - Svetlana Matić: Međutim, poslije ga više nismo vidjeli jer smo htjeli s njim da razgovaramo. Ne znamo gde je nestao. Ja ne bih sada ulazila u to šta pojedini ministri rade. Hvala im za sve što mogu da urade, da li se samo slikaju ili ne. Valjda postoji neko u ovoj državi ko o tome vodi računa, ali želim isto da se zahvalim zbog toga što ste vi primetili da nas mnogo ne uvažavaju i da su samo doznake važne i da smo mi nikad treba da glasamo.

00:53:49 - Svetlana Matić: Međutim, mi volimo svoju Maticu i znamo u kakvim je problemima i-i-i zbog toga smatramo da nju treba da predstavljamo na najbolji mogući način u rasejanju, a da se te političke razlike i preplitanja ovda to ostane u samom parlamentu I zbog toga sam ja i vama zahvalna što ste izneli neke konkretne probleme. I u pravu ste, ali migracije ne mogu da se zaustave. Iz Austrije ljudi odlaze, recimo u Ameriku, po čitavom svetu, posebno mladi. Ja sam samo za to da se napravi jedna strategija kako te mlade ljude kad već steknu ta znanja i iskustva u belome svetu, što bi se reklo, prenesu u našu zemlju. A inače, hvala vam, pratim sve što radite.

00:54:36 - Svetlana Matić: Ali kao što rekoh, moj posao je pre svega ta kulturna diplomatija. Naravno, nisam član ni jedne partije ni u Austriji ni ovde. Jednostavno volim svoju zemlju i želim joj da opstane u svim ovim turbulentnim vremenima i da ne bude zavisna od toga da li je Trump ustao na levu ili na desnu nogu. Toliko od mene

00:54:59 - Dragan Stanojević: Zahvaljujem.

00:55:19 - Dragan Stanojević: Dobro, to je, to je, svako ima pravo na, na svoje mišljenje, al' smo trebali da kažemo, ne morate da dolazite ovde ili šta, ne možemo mi da rešimo. Možemo da budemo inicijatori, jel' tako Ništa, idemo dalje. Znači, uhm, zaključujem red po prvoj tački dnevnog reda, prelazimo na drugu tačku dnevnog reda. Druga tačka dnevnog reda jeste informisanje članova Odbora o aktivnostima realizovanim u saradnji sa Matematičkom gima-gimnazijom, a koje se odnose na jačanje kulturnog identiteta srpskog naroda. Uhm, kao logični sred mog izlaganja iz prethodne tačke dnevnog reda, izuzetna mi je čast što je danas, uhm, sa nama i gospođa Mirjana Katić, uhm, direktorka Matematičke gimnazije, kao i Andrej Drobnjaković.

00:55:58 - Dragan Stanojević: Uhm, već sam vam ga predstavio, najbolji učenik Matematičke gimnazije. Uhm, inače, predstavnici Matematičke gimnazije učesnici prisustvovali su manifestaciji Dan imunskoj Srbiji, koji je održan u Domu, uhm, Narodne skupštine, kao i izložbi povodom stopedeset godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn. Važno je napomenuti da sam pre neki dan prisustvovao na otvaranju, uhm, biste, uhm, uhm, Mileve Marić Ajnštajn, uhm, u ime Odbora, koji smo poklonili Matematičkoj gimnaziji. Sada bih hteo da dam reč direktorici, uhm, Matematičke gimnazije, uhm, da nam se obrati i da joj se zahvalim, naravno, za to što je došla na današnju sjednicu. Izvolite, gospođo Mirjana.

00:56:49 - Mirjana Katić: Vaša ekselencijo, poštovana gospođo Nikšić, poštovani gospodine Stanojeviću, uvaženi članovi Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, meni je velika čast što sam danas ovde i što imam mogućnost da vam se obratim, a pre svega zahvalim za jednu važnu stvar koju ste uradili za učenike Matematičke gimnazije u Beogradu. Uhm, ja ću ipak iskoristiti nekoliko minuta, možda niste upoznati s našim radom. Ja smatram, shodno onome što je vaš posao i da ste članovi ovog Odbora, smatram svoje učenike pre svega, već pedeset devet godina, na pragu velikog jubileja šezdeset godina koji ćemo slaviti u septembru, uhm, zaista najboljim ambasadorima ove zemlje. Uhm, gospodine Stanojeviću, nećete se ljutiti. Mislim da za Andreja treba da kažem, da biste shvatili ko je Andrej i šta su zapravo učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, Andrej je samo prošle godine na najprestižnijim svetskim takmičenjima, samo prošle kalendarske godine, osvojio jedanaest medalja.

00:57:46 - Mirjana Katić: On je predstavljao Srbiju na Olimpijadi iz fizike i hemije, najprestižnijim svetskim takmičenjima iz srpske hemije. On je prava budućnost ove zemlje, mladić koji voli svoju zemlju i koji je ponosan na svoj grad, svoju školu, svoju porodicu i svoju zemlju. Andrea je do-dobitnik dve Svetosavske nagrade. Takvih učenika ima manje od petotkad ova država postoji, savremena Srbija. On je dobitnik odlikovanja za Svetosavsku, uhm, izvinite za, povodom sretenja 2025.

00:58:18 - Mirjana Katić: godine. Andrej i učenici Matematičke gimnazije su zaista, iako žive u svetu, iako žive u Beogradu, zaista pravi ambasadori ove zemlje. Matematička gimnazija u Beogradu, možda neki od vas ne znaju, ima jedina škola u Srbiji koja ima status škole od nacionalnog značaja i interesa. 2007. smo dobili jedan status, a 2019.

00:58:42 - Mirjana Katić: drugi, to je za nas velika počast. Ono što treba da znate, mi smo zapravo obrazovna institucija koja je prepoznata svugde u svetu, što treba da bude na ponos svih vas koji sedite ovde i koji se bavite, da kažem, predstavljanjem, ja mislim tako, Srba i nas svih u svetu. Uhm, zaista, učenici Matematičke gimnazije predstavljaju prave naslednike i Tesle i Mileve Marić Ajnštajn i svih Pupina i svih ostalih velikana srpskog naroda. Ono što je važno i zašto smo vam zahvalni to je što ste vi prepoznali značaj pre svega velikana u oblasti nauke Koliko je bitno da današnji, današnji, da kažem učenici, pre svega mladi ljudi u Srbiji, uhm, budu upoznati sa njihovim radom i da zapravo krenu njihovim stopama. Uhmm, izložba koju ste, da kažem, uhm, bili inicijatori da se priredi ovde u Narodnom domu Republike, Republike Srbije, bista koju je umetnik napravio, Mileve Marić Ajnštajn, a koja je izložena kod nas od utorka, je zaista velika stvar za učenike Matematičke gimnazije u Beogradu.

00:59:48 - Mirjana Katić: Mi izložbu tog formata nismo imali do sada. Uhm, mi imamo izložbe, da kažem tematske, s različitim temama. Prvo, to je izložba, uhm, koja je o životu Mileve Marić Ajnštajn, koja nikada nije bila izložena pre. Takođe, nikada do sada nismo dobili u bistvu ni jednog, da kažem velikog srpskog naučnika. Gospođo Matić, vama se posebno, posebno isto zahvaljujem na, uhm, na tome kako radite, uhm, sve važne stvari koje radite u svom životu, ali i za to što ste uradili da srpski narod i učenici, pre svega u Srbiji, a i u dijaspori budu upoznati s onim što radi Mileva Marić Ajnštajn.

01:00:26 - Mirjana Katić: Hvala vam. Nadam se da ćete inicijative koje budete sprovodili ovog tipa, nadam se da ćemo i u budućnosti biti, da kažem negde u vašem fokusu, ako shvatite da je to veoma, veoma važno, uhm, za nas, da ćemo prosto biti deo toga Pozivam vas sve da ako imate, uhm, ako budete u mogućnosti, možete posetiti Matematičku gimnaziju. Mi imamo svečanu salu u kojoj je postavka trenutno tamo. Uhm, bista Mileve Marić Ajnštajn će biti, biti takođe u toj svečanoj sali na posebnom mestu. Matematička gimnazija u Beogradu će slaviti veliki jubilej, šezdeset godina postojanja, uhmm, kroz razne društvene promene koje su se desile u ovih šezdeset godina.

01:01:09 - Mirjana Katić: Moram da vam kažem, možda ne znate jednu interesantnu priču. Uhm, tadašnji isto da kažem rukovodioci tadašnje da kažem Jugoslavije i uopšte dela koji je tada bio deo te države Srbije i Beograda, bili su zapravo protiv toga da, uhmDa izuzetni učenici budu, da kažem, i uzeti iz običnih škola i da se školuju na jednom posebnom mestu. Nije bilo lako osnovati matematičku gimnaziju u Beogradu ni pre šezdeset godina. Vrlo ju je teško sačuvati, ali ono što je važno i što treba da znate, suština je, kao što je rekla gospođa Matić, zapravo da nekako decu, i ako odu i učenici matematičke gimnazije, ja sam svesna toga, verovatno i vi, odlaze, odlaze da žive van ove zemlje, treba da razmišljaju o ovoj zemlji i da je učine boljem. Svaku generaciju mojih učenika koju ispratimo i onu, kažem im da treba da suštinski se bave naukom i učine ovaj svet boljim radi svih nas, jer oni imaju taj potencijal i nadam se da će oni učiniti da uvek živimo u nekom boljem društvu, ma koliko su trenutni izazovi veoma veliki za sve nas.

01:02:18 - Mirjana Katić: Hvala vam još jedanput u ime svih učenika i mojih zaposlenih što ste nam, da kažem, ulepšali, ulepšali ovu nedelju. U utorak je ta priredba bila zaista, mogu da kažem, veličanstvena. Deca su uživala i bila su važan deo te priredbe i mislim da smo učinili nešto svi zajedno lepo i hvala vam na tome. Želim vam puno uspeha u budućem radu i da ćete uspeti da sve, sve Srbe, aa, podsetite koliko je važno da budu ponosni na svoju zemlju i na svoje pretke. Hvala vam puno.

01:02:48 - Dragan Stanojević: Hvala vam puno, gospođo Katić. Bilo je zadovoljstvo, naravno u ime Odbora biti na tom događaju. Aa, ono što bih hteo da ja napomenem, pošto smo, o tome smo i razgovarali, ja bih ipak da mi tu pokrenemo inicijativu takođe kao Odbor, a to je bilo inače i vaš predlog, da država na neki način prepozna te najuspešnije naše šampione, koji, koji pokazuju da, znanje najbolje u svetu, da nađemo neku formulu, da oni budu na neki način nagrađeni. Kakva će da bude formula toga, a to je stvar koju ćemo da rešavamo, ali mislim da bi bilo dobro da naša inicijativa bude da se takvi talenti, da li je to jedan, dva, tri ili, ali to su svetski šampioni, ako možemo u fudbalu, u košarci i tako dalje, zašto ne bi i u znanju i mislim da tu inicijativu, zaboliće vas da to zapišete, da to ipak bude naša inicijativa.

01:03:57 - Dragan Stanojević: Pa da li će država da prihvati, to ćemo da vidimo, ali na nama je da to pokrenemo, jer prosto mislim i da te, da te šampione znanja dočekamo isto, ako treba i u Skupštini i tamo gde se dočekuju sportisti i tako dalje, jer- Pa mislim u košarci u, u vaterpolu i tako dalje. Da, da, da. (smeh) Pa dobro, ja sam zamislio sam da sam- (smeh) Uglavnom, eto, to bi to bi bila ovaj ideja i sad ćemo još samo da, ovaj, ako, ako niko se ne prijavljuje za reč, da li se neko prijavio? Nije?

01:04:20 - Dragan Stanojević: Da, da, da, ali to i hoću sada da dam reč, ali mora da se prijavi. Znači, pomozite mu tamo. Ne znam kako. Evo ga, eh, hajde sada da čujemo našeg, našeg naučnog šampiona, šampiona sveta. Izvolite.

01:04:37 - Andrej Drobnjaković: Hvala vam prvo za reč, vaša Ekselencijo, uvaženi članovi Odbora i gosti. Velika mi je čast što imam danas priliku ovde i da pričam i da slušam predloge i gospođe, aa, Svetlane koje su zaista, zaista važne zapravo za razvoj i kulture i Srbije kao države. Slažem se, naravno, sa predlogom da bi trebalo nagrađivati te najuspešnije učenike zapravo, jer to je zapravo nešto za šta sam se ja zalagao već duže vreme. Ne, ne zbog mog nekog ličnog, ovaj, kako bih rekao, zbog mog ličnog uspeha ili kako već da nije nešto iz čega bih ja benefitovao, već zbog toga što vidim koliko ima mladih ljudi i koliko ima talenta zapravo i u Matematičkoj gimnaziji, ali i u Srbiji, koji su izvanredni i kojima je potrebno da znaju da neko stoji iza njih. To je zapravo možda i važnije nego sama novčana nagrada.

01:05:36 - Andrej Drobnjaković: I upravo taj odlazak na Balkan je nešto što bi potpuno promenilo zapravo sliku ne samo učenicima, već i Srbiji. Potpuno bi promenilo sliku takmičenja iz nauke u odnosu na to kako se danas gleda. To je nešto na čemu zapravo ja radim ovih, pa mogao bih reći četiri godine, ovaj odlascima na razne ovaj emisije gostovanja i ovakve ovakve događaje kao što je ovaj danas i smatram da bi to značajno promenilo zapravo i stav učenika i profesora i naroda prema obrazovanju i prema ovakvim takmičenjima. To je nešto što bi ovaj svakako povećalo naše rezultate koji su i sada izvanredni u poređenju sa našom veličinom kao, kao države, kao država Srbija. Značajno smo manji populaciono i teritorijalno od nekih drugih država od kojih smo čak i bolji.

01:06:30 - Andrej Drobnjaković: Sada da ne imenujem tačno kojih.

01:07:35 - Andrej Drobnjaković: I to je zapravo već ogroman uspeh našeg i obrazovnog sistema, ali i našeg ličnog zalaganja i profesora u školi, kao što je Matematička gimnazija, ali prvenstveno bih izdvojio direktorku kao ovaj osobu koja nas je podržavala bukvalno otkad sam ja došao u Matematičku gimnaziju, ne bih se definitivno nalazio sada sa svim ovim nagradama i svim znanjem da nije bilo toliko zalaganja i pomoći od strane direktorke i da nađe sponzore za, za mnoga takmičenja, što je nešto s čime često imamo, neretko zapravo imamo problem kada se plasiramo i znamo da možemo velike rezultate ostvariti, ali jednostavno je nekad problem da ne možemo naći ili avionske karte ili, ili snešto što nisu neke velike, što nije neki veliki novac, ali često nismo u situaciji da ga da ga dobijemo I to je takođe jedna jedna stvar koju bi trebalo uvek imati u vidu da su u tom smislu neka takmičenja možda i zanemarena, ali u svakom slučaju da sad ne idemEh, u tu temu. Zahvalio bih se svakako mojim profesorima, mentorima i-i-i direktorki, kao što sam rekao, prvenstveno na svemu, i smatram da su ovakve inicijative eh, jako, jako važne. Možda eventualno nešto što bi još bilo ovaj interesantno, s obzirom da sam video da i ovi sportisti imaju neki diplomatski pasoš, a to bi možda bilo značajno i za naše eh, učenike koji idu na ta najprestižnija međunarodna takmičenja, ukoliko je to moguće zbog eh, lakšeg prolaska, eventualno kroz te neke, kroz aerodrome, naravno i manje problema sa vizom. Tako da, to bi takođe bilo možda nešto eh, u šta bi, eh na šta bi trebalo obratiti pažnju. Hvala vam.

01:08:19 - Dragan Stanojević: E hvala ti puno. Mnogo mi je drago. Eto, to je današnji naš mladi Nikola Tesla, barem je na tom putu. Mnogo mi je drago i za tvoj uspjeh, a tvoj uspjeh je i uspjeh Srbije, a i našeg grada odakle smo obojica. (smijeh) Tako da mi je to još draže.

01:08:35 - Dragan Stanojević: Eh, zahvaljujem se. Imamo još dvoje prijavljenih, gospodin Perandilović, izvolite.

01:08:40 - Miloš Parandilović: Hvala. Ja ću samo kratko. Želio bih da se zahvalim direktorki gimnazije i ovom mladom čoveku što su nam ulepšali dan u ovim tmurnijim vremenima, jer ako država i kao narod u budućnosti, nadam se nakon promjene ovog poretka, ne samo režima, nego poretka budemo prepoznavali ovakve mlade ljude i ulagali u njih, da smo već pola posla obavili, da će stvari doći, eh umnogome same na svoje mesto i da ćemo kao narod imati nekakvu budućnost i perspektivu, jer bez mladih i kvalitetnih ljudi mi kao narod nemamo šta da tražimo. I neko reče ovde odlaze o-iz svih zemalja. Nije to sporno, (gljuzganje u pozadini) ali ajde da im kao narod i kao društvo ponudimo opciju makar da ostanu ovde, a ne da ih svojim činjenjem i nečinjenjem nateramo da im zatvorimo vrata i da im kažemo za vas ovdje nemate, nema mjesta.

01:09:29 - Miloš Parandilović: Svud de drugde ste dobrodošli, samo ste u svojoj zemlji eh, podcijenjeni, poniženi i-i bukvalno naterani da je iz nje odete, ako želite nešto da uradite sa svojim životom. A ako otvorimo vrata ovim mladim ljudima i počnemo da cenimo sistem vrijednosti i kvalitet i damo na značaju kvalitetu, a ne roblju, mi kao narod imamo nekakve šanse i ja verujem da ćemo to u budućnosti da promijenimo. Još jednom hvala što ste nam kažem, ulepšali današnji dan

01:09:56 - Dragan Stanojević: Zahvaljujem. Reč ima Đorđe Đorđić. Izvolite.

01:09:59 - Đorđo Đorđić: Zahvaljujem. Ja ću biti još krać. Ja se bavim sportom preko trideset godina. Preko dvadeset sam bio u inostranstvu. Sada imam neku školu košarke, preko stopedeset dece.

01:10:10 - Đorđo Đorđić: Ja s-, ja zaslušajući sada vas, tako sam se emotivno napunio kao nikada s-s-, u stvari, nikada se nisam u ovoj skupštini napunio emotivno bukvalno.

01:10:20 - Miloš Parandilović: Jesi li negativno?

01:10:22 - Đorđo Đorđić: Ne, nisam se napunio nikada pozitivno. Negativno mogao bih da napunim jedan agregat, i to dobar voljni agregat. Tako da pričate emotivno o-o tom momku i uopšte o vašoj deci iz te škole, eh svaka vam čast. Eh, ja sa mojom decom kroz košarku prolazim sve emotivno. Eh, od njih me boli glava, njih najviše mrzim, najviše ih volim, s njihovim roditeljima se svađam, pretuču smo svaki trening, ali taj momenat može da razume samo onaj ko živi s tom decom.

01:10:49 - Đorđo Đorđić: I vama hvala što ste došli i što ste tako pričali divno o-toj vašoj deci. U ovoj Srbiji će sve da prođe i sve prolazi, ali ta deca, to je jedino čemu možemo mi da se okrenemo. Ja ovo ne pričam, uopšte. Konotacija politike nula, ali stvarno hvala vam što ste došli i što ste nam dali ovaj impuls, a tebi mali Teslić želim sve najbolje da znaš da je, da biti prvi u bilo čemu u klikiranju je velika stvar. Eh, ja to odlično znam.

01:11:17 - Đorđo Đorđić: U sportu je to jako teško, u navodci verovatno još teže. Ima vas hvala Bogu na celom svetu, ali iz jedne male Srbije mnogi genijalci su izlazili. Meni je drago što si danas ovde. Nemoj da zaboraviš da si se zahvalio kad je trebalo Nadam se da ćeš daleko da do, nadaću se da će daleko da doguraš, glava gore, padaćeš stotinu puta, ali znaj, u stvari svi bi vi trebali da znate da vaša država stoji iza vas i država mora da stoji iza vas i ona je u obavezi da stoji iza vas. I kakve god greške da pravite, ona mora da stoji iza vas, a ne da mi danas pričamo da li vi imate karte za, za avionski prevoz i smeštaj.

01:11:52 - Đorđo Đorđić: To ne sme da bude upitno. Još jednom hvala vam direktorice što ste došli. Hvala tebi što si ovako divno pričao i vi također što ste divno pričali. Eh, od mene toliko za sada. Pod raznim uvjetima, kaže, nemoj da mi uzimaš ti veliki to su dobri ljudi, nečemu. Još jednom hvala vam puno

01:12:15 - Dragan Stanojević: (vik) Samo, samo sekundu da, da se prijavite.

01:12:19 - Mirjana Katić: Pošto smo pričali o dijaspori i o svemu treba da znate, možda ne znate da postoje građani Srbije koji se poslednjih deset godina masovno vraćaju iz sveta da žive u Beogradu, da bi njihova deca išla u Matematičku gimnaziju. Možda to niste čuli, a treba da znate. Postoje savremene zemlje koje imaju sjajne stvari koje mogu da im ponude, ali da treba da znate da ova država uz sve izazove koje je prošla ipak ima školu koju nemaju ni Amerika, ni Beč, ni Austrija, ni mnoge druge zemlje. I mnogi građani Srbije koji imaju izuzetnu decu se odluče da se vrate da bi njihova deca išla u Matematičku gimnaziju u Beogradu.

01:12:57 - Dragan Stanojević: Hvala vam puno. Hvala vam puno, a trebao bi da dam reč Ljiljani Nikšić imamo tu, pa ćemo sad preći na treću tačku dnevnog reda gde gosti može posle da mogu da, da ovaj idu svojim što kažu obavezama, a imamo najavljeno premijeru prikazivanje dokumentarnog filma Jasenovački zavet u izraelsko norveško srpskoj koproduci-koprodukciji. To je prva tačka i eh, ideja koju smo, a koju ću ja naravno sada ovaj usaglasiti. To je ta svečana akademija koju mi planiramo za dvadeset šesti, ali bi hteo eh, vezano za ovo da nam se obratite, samo se prijavite. Jel se prijavila? Evo, izvolite.

01:13:38 - Ljiljana Nikšić: Pa, ja sam shvatila da je danas ovaj, tema zbog čega sam ja ovde, pre svega ovaj, da podelim ta iskustva koja su bila u Teslinoj godini 2023.- Da. I u tom smislu ovaj, mislim da je ovo čarobna kombinacija, pošto je Matematička gimnazija obeležava taj značajan datum šezdesete, šezdeset godina postojanja i, aa, ove godine je sto sedamdeset godina rođenja Nikole Tesle. Ovaj, možda bi mogla da se napravi ta priča sa gospodinom Tvrdišićem u koordinaciji za taj balkon, da budu ovacije, recimo na dan rođenja Nikole Tesle ove godine sa svim najboljim matematičarima, fizičarima i da prosto eto ovaj, u sportskom maniru, kao što je rekao ovde prisutni košarkaši i legende, jel tako?

01:14:41 - Andrej Drobnjaković: (pauza) Inače, ovde pored, pored mene je dama koja je isto košarkaš bila, ovaj direktorka matematičke, znači- Ja sam matematičar.

01:14:42 - Ljiljana Nikšić: (rock glazba u pozadini) I sport umetnost i da kažem, te prirodne nauke su čudo Božije ovaj, one traže vežbu, kao što Andrej radi ne znam kol'ko, deset sati dnevno ili tako nešto. Baš pre, pre neki dan mi je ovaj, njihov duhovni ovaj, vođa ovde, koji ih vrlo često vodi na Hilandar, Dragan Kalajanović, ovaj, baš mi je govorio da je dete radilo skoro čitavu noć neke ovaj, rešavanje nekih problema u matematici, jel tako?

01:15:13 - Andrej Drobnjaković: Jeste, jeste, na Hilandaru.

01:15:14 - Ljiljana Nikšić: Eto.

01:15:15 - Andrej Drobnjaković: To je bilo, to, izvinite samo ovaj, ali bih i naglasio zapravo značaj upravo tih odlazaka na Hilandar za mene i u duhovnom, a i u društvenom smislu, zato što tu imam prilike da razgovaram sa ljudima sličnim meni i da se nekako odvojim od svega. Naravno, ipak ostaje malo i nauke, čak i na Hilandaru, ali mislim da je to jako važno za svakoga i da su takve inicijative isto neophodne zapravo za

01:15:43 - Ljiljana Nikšić: U svakom slučaju, širina je bitna i ovaj, to je odlična priča i aa, ja bih htela da se zahvalim ovom Odboru, ja sam u više navrata govorila da je Odbor za dijasporu i Srbe u regionu Perjanica i da ovaj, iz mog ličnog iskustva koje je decenijsko, da kažem od 2015, '16. godine ovaj, kada smo sproveli toliko velikih aktivnosti, kao što je prvi hiring u Jasenovcu, koji je bio 2016. primada ona se seća. Tu je učestvovao i gospodin Čotrić i Miodrag Glinta i kasnije gospodin Tvrdišić ovaj, kada je bila akcija oko ovaj, raznih da kažem, događaja i hiringa.

01:16:33 - Ljiljana Nikšić: Mislim da, da je isto i ova varijanta oko Tesle jako bitna za ovaj Odbor, zato što ovo oko grofa Save Vladislavića, što je sprovedeno je interesantno. Danas je predsednik Republike Burjatije napravio jednu vrstu promocije knjige o grofu Savi Vladislaviću Raguzinskom. Ja mislim da ste svi dobili liflet ili pamflet o grofu Savi, o Svetosavsku. Nadam se da će ova deca moći ovaj, da stignu do te najdalje tačke Svetosavlja i Pravoslavlja prema Dalekom istoku 2027. godine.

01:17:13 - Ljiljana Nikšić: To je grad Sporazuma večnog mira i mislim da je ovaj, to bitno takođe, možda za Odbor da eventualno razmotri mogućnosti da negde na, na proleće ode i poseti, pošto tamo postoji jedna crkva Svete Trojice posvećena Svetom Savi koju je gradio grof Sava, da se eventualno pomogne nekim aktivnostima obnova te crkve i da se dogovori učešće na neki način ovaj, u tom zajedničkom obeležavanju te važne ovaj, tri stote godišnjice grada, prestonice velikog puta čaja. I mislim da, ovaj meni je izuzetna čast što oko Tesline godine je bilo dosta stvari koje su bile izuzetno dobre. Evo, tu je i Tesla ambasador koji upravo sada odlazi, Jadranka Jovanović. Ona je bila znači imenovana u grupi od osamdeset Tesla ambasadora, znači među kojima su bili i Zubin Mehta, koji je veliki prijatelj Srbije i počinjao je u Beogradskoj filharmoniji svoju veliku karijeru, koji je sa pokojnim Den Tanom eto ovaj, dobio to zvanje koje je ustanovilo Ministarstvo spoljnih poslova 2023. godine.

01:18:39 - Ljiljana Nikšić: I mi smo danas doneli iz Ministarstva neke ovaj, primerke tih nekih stvari koje smo tada 2023. započeli zajedno sa Roksandom Milinčić, našom čuvenom modnom kreatorkom iz, koja oblači bakingemsku palatu, koja je kreator čije kolekcije nosi, recimo, jordanska kraljica Ranija, Melanija Trump, Mišel Obama, da ne govorim širom sveta svetski džet set, koja je inače i nosilac ordena bakingemske palate, ordena Britanske imperije. Nosilac je titule Tesla ambasadora Ministarstva spoljnih poslova i viteza Svetosavskog pacifizma. Tako da ovaj, želim samo da kažem kratko da mi stojimo vama na raspolaganju znači za sve vaše aktivnosti. Od mene lično ovaj, eto, kao veterana srpske diplomatije posle trideset i tri godine aktivne službeZnači, sve što budete želeli da-da Vam se prenese kao iskustvo i inicijativa, evo, danas smo ovaj, doneli i uzorke da kažem, tih kravata i ešarpi kao modni trend, pošto, kako je Zmaj Jovanović svojevremeno rekao drugog juna 1892.

01:19:58 - Ljiljana Nikšić: godine, kada je Tesla došao u Beograd, priroda i njeni zakoni sve beše mrkli mrak. Nek bude Tesla, reče Bog i blesnu svetlost niz rak. To je katren u biblijskom stilu, jel tako? Zato su i ove, da kažem kravate bile u dogovoru zbog ove godine, erm, trenda da-da bela boja bude u modi, pa bela boja je boja svetlosti i nekog novog početka. Ali, naravno, i ove neke boje koje je Tesla voleo ljubičastvena i ta ovaj, indigo plava i tako dalje.

01:20:33 - Ljiljana Nikšić: Ovaj, sad neki od članova Odbora su već dobili- Manekeni, ali u svakom slučaju, meni je veliko zadovoljstvo i čast što ste me eto, pozvali već po drugi put u Odbor. To je za mene izuzetno zadovoljstvo i biće mi velika čast da sarađujem sa Matematičkom gimnazijom i sa vama u svim fazama kada budete smatrali da je to potrebno. Hvala vam na pažnji.

01:21:01 - Dragan Stanojević: Zahvaljujem se. Zahvaljujem se ovom. Želim da se zahvalim naravno gostima. A završavamo, što se tiče ove druge tačke dnevnog reda, pa naši gosti mogu da idu. Mi imamo još da završimo neke druge obaveze.

01:21:19 - Mirjana Katić: Zahvaljujemo vam se puno- I želimo vam sve najbolje Želim vam puno sreće u radu u 2026.

01:21:21 - Dragan Stanojević: Hvala vam puno.

01:21:22 - Ljiljana Nikšić: Mislim da ste trebali da se slikate pre nego što su otišli gosti.

01:21:25 - Dragan Stanojević: Ne možemo sada imamo još ovde da završimo.

01:21:27 - Ljiljana Nikšić: Onda ćemo mi, nećete zameriti, mi ćemo se slikati.

01:21:29 - Dragan Stanojević: To slobodno.

01:21:30 - Ljiljana Nikšić: Dogovoreno.

01:21:36 - Dragan Stanojević: Hvala vam puno, sve najbolje. Možete po jednu uzeti slobodno. Valjda će ostati nešto iza nas. (smeh) Šalim se. Slikajte, da.

01:22:25 - Dragan Stanojević: Pa to je... Erm, dobro, zahvaljujem se kolege. Prelazimo na treću, erm, tačku dnevnog reda. Tu ćemo na brzinu. Želim da vas obavestim da, erm, smo, erm, dobili dopis.

01:22:41 - Dragan Stanojević: Ja sam nedavno razgovarao sa, erm, njihovom delegacijom. Reč ide o sastanku sa predstavnicima Federacije mladih Srba Evrope. Eto, imamo i to. Nismo to znali ni Ministarstvo ni niko, ali eto, oni su, videvši naše angažovanje, eh, na ovim sastancima dobili valjda neki jelan, pošto ovaj, nemaju saradnju sa Ministarstvom i eto, oni su izrazili želju da-da u ponedjeljak devetog dođu na narodni sastanak. Neće to biti, naravno, Odbor.

01:23:12 - Dragan Stanojević: A to su, erm, mladi koji su napravili jednu organizaciju koja ima za cilj lobiranje srpskih interesa uz među ostalog i u Evropskom parlamentu i, erm, na druge načine. Oni se nalaze i u Francuskoj i u Briselu. Znači, ima, erm, imaju svoje predstavnike u raznim državama. To su uglavnom naši studenti koji studiraju tamo negde ko u Sorboni, ko u drugim ovaj, državama i mjestima i, erm, koristim ovu priliku da vas pozovem ko hoće, ko može da bude. Mislim da je to u dvanest, jel tako, utro, erm, utorak?

01:23:50 - Dragan Stanojević: Ponedjeljak dvanaesti, da. Ko može da dođe, to može da dođe na sastanak sa njima. Ako se neko prijavi. Pa to je Federacija mladih Srba Evrope. Oni imaju jednu analizu koju hoće da predstave, ovaj, analizu koju su radili ti takođe mladi naši naučnici u dijaspori, vezano za dijasporu, vezano za, erm, sve te stvari.

01:24:12 - Dragan Stanojević: Oni jednostavno žele jedan radni sastanak sa nama gde bi prezentovali sve to. Pa tako da smatram da..

01:24:20 - Dragan Stanojević: Ponedjeljak u dvanaest Ponedjeljak? Ponedjeljak, ponedjeljak u dvanaest Sam hteo da obratim pa šta pričate, samo da znam.

01:24:26 - Dragan Stanojević: Eh, erm, sljedeća stvar jeste, dobili ste ovde svi, erm, pošto smo mi isto takođe učestvujemo u tome, pokrovitelji znači premijerno prikazivanje dokumentarnog filma Jasenovački zahtjev u okviru, erm, negovanja kulture sećanja. Pozvao bih članove Odbora da prisustvuju premijernom prikazivanju dokumentarnog filma Jasenovački zavet koji će biti prikazan u Jugoslovenskoj kinoteci Uzun Mirkova jedan u četvrtak, dvanaestog februara dvadeset šeste godine u osamnaest časova. Tako da ko može, ko želi da se prijavi. To je u kontekstu one naše teme o kojoj smo već pričali. Moram da vam kažem da sam ovaj, pošto kažem Nikola Tesla ova godina i mi smo to prihvatili i zato su sve ove, erm, svi ovi događaji priuročeni tome.

01:25:12 - Dragan Stanojević: Ja sam pre, erm, za Božić mislim da sam bio u Belorusiji, erm, verovali ili ne, ali tamo je otvorena škola koja nosi ime Nikole Tesle. Iako je to škola, nije srpska škola, to je beloruska škola ovaj koja je, erm, to je škola koja vredi jedno tridesetak miliona sa bazelinom. Znači neverovatna jedna ogromna škola koju su napravili naši privrednici tamo Dana Astra, u stvari to su kompanije koje erm, gospodina Karića koji rade tamo velike objekte i u-To je eh, neki poklon školi, ali kažem i-interesantno je to da je eh, inicijativa bila da ta škola nosi ime Nikole Tesle i ja sam bio na otvaranju eh, te škole i eh, to je bilo vrlo onako interesantno. Eh, i mislim da je to također poučno, eh,da se u drugim državama nose, eh škole nose ime našeg velikog Nikole Tesle. A dalje, jutros sam imao eh, ovaj razgovor gdje je bio predsjednik eh, Republike Burjatija, to je eh, eh grad Kjahtak koju osniva Sava V-Vladislavić.

01:26:18 - Dragan Stanojević: To znate, prošli put smo održali ovde ovaj, taj događaj, eh, i-i jutros sam imao obraćanje također u ime Odbora, dakle gde-gde sam im se, naravno, zahvalio i za njihovu posjetu i za, oni su pozvali također u povratnu posjetu. Kada će to moći eh, da se realizuje, videćemo uglavnom, eh to je trista godina od grada koji je osnovan Sava Vladislavić i eh, tom prilikom, kažem, obratio sam se i pozdravio u ime Odbora. Eh, i eh, najvažnija stvar eh, 'nači, moj predlog je da se eh, dvadeset šestog februara, već imamo pripreme za to, održi jedna svečana Teslina akademija ovde u-u Skupštini Republike Srbije, gdje bi mi opet naravno kao Odbor bili inicijatori i bili organizatori ovaj, te Akademije. Tu bi, naravno, bila još i izložba svih onih koji eh, eh rade i koji imaju b-brend Nikole Tesle. I eh, bilo bi dobro da se odazovemo i da primimo učešće.

01:27:18 - Dragan Stanojević: Tu će da, eh za sada imamo predlog da se eh, kao gosti pozovu profesor doktor Goran Mladenović s Mašinskog fakulteta, on je ča-član inače srpskog tima u CERN-u, profesor doktor Đuro eh, Karuga, naš vodeći stručnjak u-u nanotehnologiji, eh, gospođa direktorka Matematičke gimnazije, takođe sa Andrejom eh, koji mogu da budu i eh, mo-možemo da dopunimo, naravno, taj eh spisak ljudi koji bi eh, takođe prisustvovali toj svečanoj Akademiji. 'nači, ako neko ima eh, pitanja po o-ovoj temi, možete da se prijavite. Pošto imamo samo još jednu tačku, odnosno još jedan momenat. Znači, nema nikoga. Okej i o-ovo je više ovaj eh, u kontekstu onog dogovora.

01:28:04 - Dragan Stanojević: Pričali smo onda oko formiranja grupe, radne grupe za Jasenovac. Neki su se javili, neki su, neki nisu. Pošto smo mi odavde to ovaj, inicirali, ja bih ipak da još jednom napomenem eh, da eh, se prijavite da mi bar krenemo odavde, eh da formiramo to radno telo koje bi se eh, bavilo eh, tim problemima Prošli put. Aa, prošli put na sastanku smo govorili da se, da se ovaj, imaš zapise. Govorili smo da treba da se oformi, evo, on je bio tu, ko je još svi su bili tu. Govorili smo o tome, naravno

01:28:41 - Dušan Marić: Ja vas molim. E, ja sam jednom govorio, znači kad razgovaramo- Ne, nema potrebe. Kad razgovaramo o nekakvim vrlo ozbiljnim stvarima da se prije toga par konstitutivnih..

01:28:51 - Dragan Stanojević: Eh, upravo je to razlog.

01:28:52 - Dušan Marić: A ne da dođemo na sjednicu i onda nam vi od-ovde otvarate teme, dovodite nas u neku neprijatnu situaciju. Vi nama ko je danas peti februar govorite o tome kako planirate da za dvadeset dana organizujete svečanu akademiju Skupštine.

01:29:10 - Dušan Marić: Nemamo pojma o tome zar nije bilo- Ja predlažem, ja sam predložio- Zar nije bilo normalno i pristojno da o tome razgovaramo prije ove sjednice ili ne razgovaramo u februaru, nego da razgovaramo, recimo, decembar.

01:29:19 - Dragan Stanojević: Nije bio plan.

01:29:22 - Dušan Marić: Zato plan se zove plan zato što se nešto unaprijed isplanira.

01:29:26 - Dragan Stanojević: A evo dvadeset dana imamo vremena.

01:29:28 - Dušan Marić: Kako napišeš to koja tema, mi se uhvatimo za njuh, držimo se te teme i se uopšte ne bavimo položajem Srba u dijaspori regiona.

01:29:38 - Dragan Stanojević: Kako jesmo li, jesu li ovi ljudi koji dolaze? Evo dođite u ponedjeljak da čujete šta nam kažu predstavnici naše Vladine iz Europe.

01:29:45 - Dušan Marić: Da ne otvaramo temu. Znate vi koliko ima problema, koliko ima pitanja, bitnih pitanja koja se tiču položaj Srba u dijaspori u regionu. Mi se ne bavimo time.

01:29:57 - Dušan Marić: Mi se bavimo- Čast ljudima, sve je to u redu i tako dalje, i tako dalje. Međutim, smatram da su to ipak manje značajne teme od onih tema o kojima bi trebalo da se bavimo.

01:30:08 - Dragan Stanojević: Prošli put smo pričali. Rekli ste tada oko Jasenovca, trebali smo da se dogovaramo. Dogovorili smo da se napravi radna gruga-grupa da se dogovaramo. Dakle, realizovali smo ono što ste vi predložili. To je prva stvar.

01:30:21 - Dragan Stanojević: Druga stvar, što se tiče ovaj, ostalih predloga kada i šta treba da se radi, evo, ja sam sada i predložio da se napravi ta svečana akademija i to je nešto što mi treba i da se dogovorimo. Hoćemo li ili nećemo? Ne vidim razlog zasto to ne bi uradili i tako dalje.

01:30:38 - Dragan Stanojević: A sad stvarno ne mogu da se izjasnim po tom pitanju ovako- Nema-nema-nema problema. Znači, imaju i ljudi koji će se izjasniti svakako. Eh, to je predlog ako ima neko protiv, taj može da glasa da je protiv. Mi svakako nismo utvrdili eh, ovaj, mi ćemo to da usaglasimo sada, jer moramo da stavljamo na glasanje.

01:30:55 - Dragan Stanojević: Ne glasa se znači. To je samo predlog, odnosno inicijativa, pa ćemo da zakažemo da znači sledeći, sledeći Odbor da se dogovorimo jel to pravimo ili ne. Mada ja ne bih gubio vreme, ja bih to da se sada već eh, pripremi, ako, ako ćemo to da radimo. Eto, otprilike, to je to. Ako ima još neko nekih ovaj da-da želi reč i da nešto kaže, neka izvoli, ali u principu, to je to.

01:31:22 - Dragan Stanojević: 'nači, ovim smo mi završili, dakle, razmatranje ovih tačaka dnevnog. Aha. Pa to je ovo je sve bilo razno. Može da se prijavi. Može, može Samo se prijavi.

01:31:40 - Dragan Stanojević: Mhm. Izvolite Đorđe.

01:31:43 - Đorđo Đorđić: E, ja ću biti, ja ću biti. Ispričao sam sve šta imam da ispričam, nema više šta. Možda ovo pitanje i nije za tebe kao predsjednika Odbora, pošto meni su ovdje potrebni ljudi koji su u vlasti, kol'ko ja znam vi niste.

01:31:54 - Dragan Stanojević: Nismo.

01:31:55 - Đorđo Đorđić: Za sad, ali, okej. Aa, kolega, vi ste u pravu da ima problema u dijaspori. Svi jasno. I treba da se priča o tome, je li. Ja ne znam zašto se stvarno ne priča o tome.

01:32:08 - Đorđo Đorđić: Možda bi trebalo da pričamo više o tome i da razgovaramo više o tome, ali tu treba država da, da kaže svoju reč, a mi možemo ovdje da pričamo do ujutro. Mi ne možemo probleme ništa.

01:32:23 - Dušan Marić: Država Srbima u regionu- -pomaže više nego što ikad pomagala u svojoj istoriji Ma ja, ja vam- Ali to ne znači da ne postoje problemi.

01:32:27 - Dušan Marić: Vi ste rekli, vi ste rekli da treba- Da raspravljamo o tome, je l' da.

01:32:28 - Đorđo Đorđić: Pa ne, raspravljat ćemo i treba da se raspravlja. Ne znam zašto i ne raspravljamo. Nemoj da se, nema potrebe da zanervozamo. Druga stvar. Ja moram da ovde da pitam neke stvari koje meni stvarno nisu jasne.

01:32:39 - Đorđo Đorđić: Života mi mog 'nači ja sam, al vratim se stalno na to. Pola sam života proveo po oajavima i po graničnim prelazima. Ljudi, ja imam prijatelja koji je inače ima srpsko državljanstvo. Čovjek je, aa, srpski državljanin, državljanin Republike Srpske, aa, učestvuje i radi u Skupštini Republike Srpske, aa, listom za pravdu i red Nebojša Vukomanović, s kim sam ja lično dobar. Znači, ja sam dobio informaciju od njega lično da svaki put kada prelazi u Srbiju ga zadržavaju na granici po dva, tri sata.

01:33:10 - Đorđo Đorđić: Da li je Republika Srpska dijaspora ili nije, jel, jel dijaspora ili nije Republika Srpska. Pa da li vi znate kako se odnose na hrvatskoj granici, na mađarskoj granici, na slovenačkoj granici prema njihovim ljudima koji su, ajd da kažem u dijaspori i inostranstvu? Pa čim smo mi zaslužili ovakav odnos? Ja imam kuću u Bijeljini, i u jednoj kući nikad me niko nije zaustavio, osim kol'ko je potrebno. Pa čime smo mi zaslužili da čovjek koji ne baštini odnose sa ovom vlašću.

01:33:37 - Đorđo Đorđić: Veliki je kritičar, jer čovjek nema poternicu. Nema. Jer ima neko krivično delo? Nema. Pa zašto mi ovo jedni drugima radimo?

01:33:46 - Đorđo Đorđić: Pa ja ne, evo mi danas pričamo o, o, o Jasenovcu, o tragediji koja je zadesila srpski narod. Pa najveći zlotvori su bili baš ti Srbi, baš neki Srbi. Pa da li je normalno da mi to radimo našim ljudima, hoće da pređe iz granice iz Republike Srpske u Srbiju. Naša policija ga izdržava dva, tri, četiri sata. Ljudi policajci koji rade svoj posao su Srbini kažu, mi ne možemo, mi moramo da uradimo tako, prosto stojite tu sedite tu.

01:34:12 - Đorđo Đorđić: Pa kome da se, kome da se mi, p-pazI mi smo narodni poslanici, ovaj čovjek narodni poslanik i vodi ozbiljnu grupu tamo. I okej, ne misli isto kao što misli aktuelni režim i to je to. Ni ovde ni tamo. Zašto, zbog čega ne možemo mi da prevaziđemo stvari gde se mi ne slažemo stavom, mišljenjem, aa, prosto smo drugačiji, različiti smo. Je l' to zabranjeno biti različit?

01:34:34 - Đorđo Đorđić: Pa ja ne mrzim ni jednog čoveka, koje god da ste opredeljenje. Misli šta god hoćete Imam zamerki milion, ali na taj način da se nekome revanširamo. Ja mislim da to nije u redu i nije korektno. Ja ću na sledećem Odboru za odbranu i unutrašnje poslove pitati postaviti i tražit ću odgovor ne sutra prekosutra nego želeću. Neću izaći s kada sam dobio odgovor zašto mi to jedni drugima radimo.

01:34:57 - Đorđo Đorđić: Pošto je ovo Odbor za dijasporu, jel Republika Srpska dijaspora. I da jeste i da nije, jedan Srbin prelazi iz jedne, s jedne granice u Srbiju, čije ima državljanstvo. Pa zašto to radimo jedni drugima? Ako postoji razlog, nek se ču-neka se čoveku dostavi koji je razlog zadržavanja, a ne da svaki put stoji na granici po deset sati. Ljudi pobogu, ja tu nemam ni šta da kažem, to je, to je to

01:35:22 - Dragan Stanojević: Mmm dobro. Na žalost, to nije naše, naše pitanje, ali je svakako pitanje na mestu.

01:35:29 - Đorđo Đorđić: Ja, ja, ja, ja prosto želim da pitam i vas pošto sam već došao na taj Odbor, ali ću svakog da teram to, do kraja da pitam o čemu se radi.

01:35:36 - Dragan Stanojević: Dobro. Ništa, to je to. Ako nema više prijavljenih. Evo gledam da li ima još neko, nema znači više prijavljenih. Zahvalio bih se, znači svima na radu.

01:35:47 - Dragan Stanojević: Izvolite. Ako ima neko nešto da predloži, tu smo. Svakako zahvaljujem se svima na učešću i zatvaram sednicu.