(kašalj) Zahvaljujem. Da li se još neko od članova Odbora javio? Ukoliko ne, ja bih iskoristila svoje vreme sada u svojstvu članice Odbora, ne samo predsednice. Eh, najpre moram da kažem da je zapaženo eh, to što smo imali razne pokušaje eh, formiranja raznih tela koordinacionog ovakvog onakvog, pa nismo došli do željenih rezultata i stoga je potpuno logično to što je sam predsednik predložio da operativni tim bude manji eh, i da bude operativniji. Mene lično sa stručne strane nekog koga znam i ko se detaljno bavio ovom temom eh, je naravno drago što vi, gospodine ambasadore, ste na čelu, ali sa druge strane, razumem i kritike eh, opozicije, jer ovdje smo raspravljali bez vašeg prisustva i o tome da li ambasador može da bude šef ministru, ali mislim da to nije sada toliko bitno, već da svako radi svoj posao.

Iz, eh, i upravo to što ste rekli da je ta koordinacija neophodna i pošto je naša predsednica parlamenta članica ehm ovog tima i pošto kroz njen tim dobijam informacije o svim vašim sastancima, eh, mislim da mi ovde iz našeg ugla treba više da se bavimo našim stvarima koje su ingerencije Narodne skupštine. Naravno, kao što je Dubravka spomenula, iz ugla, jer mi ipak nadgledamo ceo proces, eh, su nam neophodni ovakvi sastanci sa vama i dobijanje što više informacija. Ja sam potpuno razumela da ste vi izneli plan i pričali o tome u kom roku određena ministarstva treba da nam dostave predloge zakona, pa ćemo mi u fazi, u zakonodavnoj fazi imati obaveze aprilu, junu i tako dalje. Ja se slažem da previše ambiciozan plan, ali bolje taj entuzijazam nego što se, da se ništa ne radi. Stoga ne razumem kritiku vezane za vezanu za Mrdićeve zakone, kao da nemate drugu temu.

To su poslanički zakoni. Potpuno je u redu što šef operativnog tima nije pričao o njima, jer Narodna skupština je kra-krajem januara usvojila poslaničke zakone. Nastao je problem. Svesni smo toga. Predsednica Narodne skupštine je insistirala da tražimo post eh, analizu iliti mišljenje Venecijanske komisije.

Venecijanska komisija nedavno bila u Beogradu. Dobićemo uskoro mišljenje. Dakle, ne kažem, naravno da je. Eh, nisam, kako da kažem, nisam advokat eh, šefa ovog operativnog tima, ali naravno da je reagovao na ovu temu, ali nije deo predstavljanja eh, plana Ono, pošto bih iskoristila prisustvo medija, nemamo uvek takvu medijsku pažnju, tako da je ovo eh, dobra tema, ja bih. Eh, malo ću se posle još vratiti ukoliko, pošto ne znam kako mi se meri vreme, ne meri se, dodaje se dubrak.

Ali dobro znam otprilike koliko vremena imam. Eh, dakle, ja bih postavila nekoliko konkretnih pitanja, jer mislim da nam, nažalost, eh, ni mediji ne pomažu u tome da se određene pozitivne poruke iliti određeni fejk njuz, kako to već kažemo, loše interpretiraju. Dakle, jednom zasvagda, pošto imamo ovde vaš-vas obojicu da objasnite da neće nama niko ukinuti sredstva zato što tamo neki poslanik dvadesetak, tridesetak poslanika kritičnih iz regiona Evropskom parlamentu kaže da će to tako biti. Dakle, zato što se to podvlači kao da je smak sveta. Evropski parlament donosi tamo neke rezolucije.

Oni uvek prete, dakle, da je to od Evropske komisije, da ministar, kao što je to već objašnjavao, pošto sad imamo još veću eh, medijsku pažnju, da objasni koliko smo sredstva povukli, zašto nismo, dakle, da mi uopšte nismo najgori u celoj toj priči. Šta više, među najboljima smo, ali to se u nekim našim medijima predstavlja kao da su nam ukinuta sredstva, gotovo, mi nazadujemo Mislim da ima toliko loše prene-ešenih informacija, što ne doprinosi nikome da to, eh, razjasnim ukoliko je moguće. Da to što su određeni predstavnici opozicije posle posete evroparlamentaraca rekli da oni traže da se ta sredstva preusmere nekim nevladinim organizacijama, mislim, ja stvarno ne razumem taj predlog i da razjasnimo da je to zapravo nemoguće i da neće ićiAli kao predstavnica Saveza vojvođanskih Mađara bih, kada smo se već dotakli teme eh, pisma ili ti predloga predsednika eh, Vučića i Edija Rame u ime, pošto Mađari to uvek ehm, ehm, spominju i njima je to bitno, pa za sve nas, jer oni su, naravno, osetljivi na pravo veta i tražili su, prvo su rekli, nadaju se da nisu na dobar način to razumeli. Dakle, da kažemo da mi nismo u potpunosti odustali od prava veta, već je ovo zapravo rešenje neko kratkoročno, u nadi da ćemo ne znam za koliko godina ipak postati punopravna članica eh, Evropske unije. Ja ne bih dodatno komentarisala šta je eh, komesarke za prošenje juče rekla.

Ja imam utisak da se više bavila Crnom Gorom i tom kako ona trenira i vidim da je to bilo zanimljivo za eh, naše medije. Već bih, kao što sam rekla, vratila bih se i na Narodnu skupštinu. Dakle, ovo su bili poslanički zakoni, naši zadaci kojima možemo da doprinesemo upravo tom prioritetu o kome ste vi pričali, da se što više preporuka iz izveštaja Evropske komisije primeni da oni to prate, da oni to ocenjuju je, na primer, to što mi u godinama unazad uveli smo našu praksu da raspravljamo o izveštaju Evropske komisije, da imamo plenarnu sednicu, da damo veću pažnju javnosti toj temi. Ja nisam razumela i mi kao Odbor za evropske integracije, kao svi mi želimo to da pojačamo, smo napravili zaključke koje naše uvažene kolege uopšte nisu bili spremni eh, da usvoje. Dakle, mi i dalje treba tu proevropsku pozitivnu komunikaciju da jačamo.

Eh, naravno, razgovarala sam i sa timom predsednice da kada su već na vreme stigli izveštaji nezavisnih regulatornih tela, to nam je svaki put u izveštaju Evropske komisije da i Narodna skupština zakaže sednicu i da na vreme raspravljamo i o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, jer to nam se svake godine ocenjuje, pa nešto kasnimo, pa slažem se da nije najbolje to što nekad spajamo silne tačke eh, dnevnog reda, ali to je bila, nažalost, praksa i, i ranije Ali sada dve bolne teme. Jedna je spomenuta ili ti ova Komisija za reviziju biračkog spiska. Ja mislim da je ona ipak formirana. Mislim, malo smo kasnili s obzirom na sve izazove sa kojima smo se suočavali. Komisija radi, sama predsednica eh, sa velikom pažnjom to prati, ali mi sada imamo i predloge, odnosno sada su, je to još u fazi nacrta tih određenih zakona, izbornih zakona, primena odredbi preporuka, a nikako da nađemo zajednički jezik.

Jer kada predsednica da zadatak službi Narodne skupštine da pripremi te nacrte eh, samo bez ikakvih političkih izjašnjavanja, da li je v-vladajuća većina za to ili ne, da li je Srpska napredna stranka za to ili ne. Na primer, i Savez vojvođanskih Mađara ima određene svoje eh, dileme. Šta je dobro, a šta ne? Opozicija odmah napada. Dakle, mi želimo primenu odredbi preporuka, ali želimo primenu samo onih preporuka koje su za nas dobre.

Pa mislim i to je naš zadatak da, da bar oko toga nađemo zajednički jezik. I ak-i kad već niko nije se toga dotakao, onda ću ja Pitanje člana Sa-, članova, izbora članova Saveta REM-a. Videla sam u medijima jednog od kolega juče koji je rekao da je to smak sveta da mi nismo sposobni da izaberemo eh, REM, prećutajući činjenicu da smo izabrali osam članova Saveta REM-a, četiri dalo ostavku, a peti, koji se tiče eh, koji je predlog Nacionalnih saveta nacionalnih manjina je negde u vazduhu. Ja se nadam da ćemo iskoristiti priliku da dođemo do eh, rešenja. Ja znam da se rešenje traži i da je to bila tema i na sastanku predsednice sa komesarom za proširenje, ali mislim da na primer tim kandidatima koji su aktuelni kandidati koji su prošli sve, čak i javno slušanje ili javni razgovor i stoje negde u vazduhu, treba da damo odgovor da li će ta tema ikada biti na dnevnom redu, da li će se deveti član izabrati i eh, da kažemo da postoje neki razgovori, valjda, koliko sam ja obaveštena, sa Nacionalnim konventom, ali ne može rešenje za četiri člana Saveta REM-a koji su dali ostavke biti.

Hajde da ne čačkamo to sada do nikada A onda se napada vladajuća većina da smo mi nesposobni. Dakle, mi smo sve odradili do kraja, niko se nije pojavio, oni nisu spremni da učestvuju, ali mislim da iz ovog eh, problema moramo kad tad da izađemo, manje više što se ja lično napadam, što sam ja to blokirala. Još jednom da naglasimo, nismo blokirali. Dakle, činjenica je da treba da se prihvati eh, volja ili ti predlog većine nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ali da ne budem negativna ja da zaključim sa pitanjima kao što je Dubravka.

Šta mislite o Islandu, kad ste već tu eh, obojica? Eh, mislim da, u šali su neki rekli, pošto je najveća kampanja Crne Gore, da će oni do 2028. biti dvadesosmi, ali da će zbog Islanda ipak biti dvadesetdeveti ili koji već, eh, jer mislim da je realno, ukoliko se oni izjasne, da Island vrlo brzo postane eh, članica Eh, i ono što je zapravo Dubravka već postavila pitanje, jer sigurni smo svi da dobro je što ste spomenuli enlargement fatigue, jer to je bilo to što nas je blokiralo zapravo do, recimo, tako 2020, 21. Ali da je činjenica da proces nije merit based, koliko god se o tome pričalo. Eh, kako vidite, eh, re-realnost ili ti neophodnost eh, učlanjenja Ukrajine i svih ostalih, jer zapravo smo na početku pričali samo o tome da se ne vidi kad ćemo mi.

Mi se, naravno, ponašamo i baš činimo naše, kao da samo što nećemo, mislim da će se otvoriti prilika. Ja sam večiti eh, optimista i verujem da će eh, ministar uglavnom samo mi, ministar i ja pričamo o..Umm, Zakon o koheziji, o Predlogu zakona o kohezionim fondovima koji zapravo samo što nije na dnevnom redu, a mislim da je to dobro i da je to takođe dokaz da se mi, uhm, da smo mi spremni za svaki momenat kada god on dođe, da i Srbija napreduje. Pa nadam se da nisam skakala s jedne teme na drugu. Usput se prijavila Aleksandra Tomić. Želi ne želi?- Nestala mi je iz sistema.

Molim samo još jedno Aha. E, dobro. Reči malo Doktor Aleksandra Tomić, samo da uključe mikrofon

Predsedavajuća, zahvaljujem se po prvom nastupu i dobro je što ste neke teme sad otvorili, koje su zaista konstruktivne u odnosu na i šefa operativnog tima i člana tog tima ministra, uhm, Starovića. Uhm, prvo najvažnije mislim da je odavde izlazi jedna vaša poruka gospodinu Apostoloviću, a to je to što je promenjena dinamika odnosa, uhm, pre svega pregovora kad govorimo o Srbiji i o Evropskoj uniji upravo pokazuje da smo mi promenili način funkcionisanja kako je bio do sada. S obzirom da mislim da članovi opozicionih stranaka nisu uopšte svesni toga kako je taj proces tek-tekao od 2012. do danas. To je pod jedan.

Pod dva, ta promena dinamike i stvaranje jednog efikasnog tima koji treba sada u novo nastalim okolnostima da izvede neki posao do kraja, koji očito staje četiri godine, ustvari treba u svakom trenutku reći da je iz političkih razloga, jel u svakom izveštaju je stajalo da Klaster tri je spreman tehnički za usvajanje, ali da postoje određeni politički problemi i mi znamo da su ti problemi neuvođenje sankcija, uhm, dijalog Beograda i Prištine, uhm, ta vladavina prava o kojoj se toliko priča, sada je, znači na neki način, uhm, pomognuta u-u donošenjem poslaničkih zakona ovde u Skupštini Srbije. Sa druge strane, uhm, reći ću vam da ta vladavina prava znači očigledno ne važi za neke druge kandidate, jer kako je na volšeban način Albanija otvorila sva poglavlja, a imamo snimke da sam izborni proces se krši na svakom koraku na osnovu snimaka prosti, koji jednostavno svi građani celog regiona, pa i Evropske unije mogu da vide Kako je moguće da vladavina prava jednostavno se krši kada vi dolazite u situaciju da recimo, Ministarstvo unutrašnjih poslova ne reaguje uopšte na nasilje na ulicama u Beogradu, a isto tako reaguje u svim ostalim državama članica, i pričamo o vladavini prava. I sad postavlja se jedno osnovno pitanje. Znači, ako smo mi sve uradili kad pričamo o zakonodavnom okviru što se tiče izbornog zakona, što se tiče REM-a, inače da kažem da su poslanici Srpske napredne stranke glasali za kandidate koje je opozicija dala za članove REM-a, jer to su sve bivši političari koji su o-o-iskoristili jednu godinu dve dana tri kao nezavisni kandidati i kandidovali se za članove REM-a. Znači, to je ono što negde kao sad to ne postoji nigde, niko o tome ne priča.

Ne, mi moramo stalno o tome da govorimo, da mi možemo da rešimo pitanje REM-a. Mi možemo, imamo skupštinsku većinu da izglasamo svih devet članova, ali mi imamo taj demokratski proces, pregovaramo o tome da jednostavno to telo, tu instituciju, uhm, dovedemo na jedan viši nivo u kome želi opozicija da ima svoje kandidate I na kraju krajeva, taj deveti član je predstavnik, ahm, manjinskih stranaka koji ustvari treba da budu donesene odluke na jedan demokratski način. Taj demokratski način je upravo većina. Ako od dvadeset četiri, uhm, člana nacionalnih manjina osamnaest se iz-izglasaju, znači i opredele za jednog kandidata on treba da bude izglasan. To tim marifetlucima pravnim, pa se dođe do nekog drugog kandidata, koji opozicija podržava, pa se onda to plasira kroz određene akcije Đilasa, Marinike i ostalih opozicionih stranaka, pritiska u parlamentu, Evropskom parlamentu, poslanicima da je to nedemokratski, da mi nismo demokratska zemlja zato što to radimo, pa to ne prolazi više.

Danas se sve zna. Jednostavno, svako sve zna. Istina uvek mora da izađe na videlo, kako god mi hteli to da predstavimo. Uhm, znači, ono što je za nas jako važno, Venecijanska komisija čekamo da da svoje mišljenje na osnovu ovih zakona koji su, uhm, sporni, koji, naravno, opozicioni poslanici pokušavaju da prikažu na najgori mogući način ovde, upravo da bi pokazali Evropi da ovde ne vlada vladavina prava, jel, i nema demokratije, neg-da, negda smo tu reč demokratiju izgubili ovde usput, jel, pošto više se ne govori o tome, a da institucije nisu radile ceo svoj posao, a kako nisu radile kad su jednostavno se bavile politikom i hapsile koga su htele i bez ikakve materijala da se pokrenu određene optužnice, kako institucije to nisu radile, oni koji su zastupali institucije da se blokiraju fakulteti i kompletno školstvo, da se na određeni način dođe do smene vlasti koja uopšte nije zahvaljujući volji građana, nego na jedan, uhm, način koji je karakterističan takozvanim obojenim revolucijama, za koje, naravno, mnoge države znaju, pa čak i članice Evropske unije su svesne toga da to postoji Samo se jednostavno kriju iza svega toga i ćute. I ono što je sad za nas najvažnije.

Crna Gora, Albanija i pitanje budućeg članstva Ukrajine, za nas otvara potpuno jednu novu dimenzijuDakle, moje lično mišljenje je da će verovatno Evropa razmišljati o tome ako Ukrajina bude tako preko noći otvorila svoja poglavlja, kao što je i Crna Gora otvorila i Albanija. Da će verovatno onda gledati da negde ovaj zapadni Balkan podrži jednostavno u tim svojim evropskim integracijama. Na koji način, to ćemo tek vidjeti. Jako je dobro i jako je važno što ste vi, kao predsjednik ovog operativnog tijela, taj koji će jednostavno pripremiti i tehnički sva poglavlja, sve klastere da mi budemo spremni kad se bude otvorili politička vrata za ovako nešto. Ja sam sigurna da će do toga doći i sigurna sam da je Europi jedna Srbija jako važna, pogotovo kad govorimo o poziciji, ekonomskoj poziciji Srbije koja obuhvata pedeset tri posto cele ekonomije zapadnog Balkana i šezdeset posto stranih direktnih investicija.

Nijedna evropska država neće da se odrekne jakog ekonomskog partnera, pogotovo sa zapadnog Balkana. Mislim da o tome treba da razmišljamo, da mi ostanemo na tu, tom putu ekonomskog razvoja. Zato nam je važna ta reformska agenda i taj plan rasta. Za mene samo pitanje da li vidite možda tu dinamiku tih procesa u budućnosti kakvi će biti, što se tiče ovoga članstva bez prava glasa i to će se verovatno postaviti pitanje od strane Evropske unije. O tome nećemo moći mi da odlučujemo.

Mi smo ti koji predlažemo određene modele. Mi smo ti koji smo proaktivni i to ne treba uopšte kritikovati na ovom putu, jer od dvijehiljadidvaneste do danas mnogo toga smo prošli, mnogo toga smo predlagali, mnogo toga je prošlo ocenjivano na ovaj ili onaj način. Najvažnije su ustvari političke prepreke sa kojima se mi suočavamo. I to je ono gde mislim da kada se stvore politički uslovi u određenom trenutku, pošto mi smo sad svesni da se menjaju politički odnosi, da jednostavno u tom trenutku budemo spremni da možemo da postanemo deo neke velike zajednice koja je praktično Evropska unija, samo se plašim da odnosi unutar Evropske unije se ne budu mijenjali upravo zbog ovih novonastalih okolnosti. Pa sam htjela da pitam kako je vaše mišljenje po tom pitanju, da li ćemo mi ovaj put koji je naša priprema za postanak te velike evropske porodice, uhm, moći da dinamički, uhm, o-uradimo i ostvarimo upravo zbog toga što vidimo da do te dvadeset i sedme godine mi imamo mnogo toga da završimo, a da oni imaju taj financijski plan koji su napravili Evropska unija od dvijehiljade dvadeset osme do trideset četvrte i po tom planu očito oni nas vide kao jedan region koji treba da postigne visoke stope rasta i u oblasti infrastrukture i zelene energije i digitalizacije.

I eto, to su moja pitanja koja mislim da su jako bitna za budućnost građana Srbije koju ustvari oni žele da nas odgajaju. Hvala

Zahvaljujem. Pošto ne vidim nikog više u sistemu, dat ću prvu reč vama, pa ministru, može. Pa onda eventualno drugi krug. Nekome ostalo po par minuta. Izvolite.

Hvala puno. Ja ću pokušati da odgovorim na većinu vaših pitanja. Počet ću sa tim da sam ja entuzijastičan zato što sam svim srcem u svemu ovome iskustvom, znanjem koje definitivno imam za proces pristupnih pregovora i europske integracije, jer sam u ovoj priči direktno od dvijehiljade dvanaeste godine indirektno još mnogo duže, dakle, nisam ni na koji način ucenjen. Meni je čast i ogromna odgovornost, naravno, ovaj, svestan sam šta sve ovo znači. Uhm, ovo nisu bile samo fraze koje sam na početku izneo, kao što sam i sam rekao.

Jako je važno da imamo plan. Jako je važno da znamo šta treba da uradimo u narednom periodu. To što se nisam osvrnuo na, uhm, izmjene i dopune seta pravosudnih zakona, više puta smo to komentarisali, uhm, mislim da sam i tu bio jasan. Već postoje aktivnosti i u tom smislu, tako da, Elvira je napomenula. Dakle, čekamo mišljenje Venecijanske komisije, onog trenutka kad bude stiglo, uhm, država će postupiti u skladu s tim.

Ono što je bila moja molba predstavnicima Europske komisije da se preuranjeno ne iznose nikakvi stavovi, jer ono što je njihova ključna zamerka bila jeste upravo ono što je nama Venecijanska komisija dvijehiljaded dvadeset prve i dvijehiljade dvadeset druge preporučila. Dakle, riječ je o tome da Visoki savjet tužilaštva, a ne Vrhovni javni tužilac, odlučuje o privremenom upućivanju iz matičnih tužilaštava u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Dakle, da sačekamo da vidimo što će Venecijanska komisija da kaže, to je vrlo uskoro. Što se tiče ostalih pitanja, kada sam rekao na Kašićicu, gospodine Cvejiću, ja se nisam osvrtao na finansijska sredstva, veoma značajna i velika finansijska sredstva, bespovratna sredstva koje je Evropska unija dala Srbiji, već na činjenicu da smo mi od dvijehiljade dvanaeste do dvijehiljade dvadeset prve na Kašićicu dobijali otvorena pregovaračka poglavlja, jel, dakle dugi, dugi niz godina po dva, tri poglavlja godišnje, ispunjavajući sve, ovaj, uslove koji su u tom trenutku, ovaj, bili i uprkos takođe, uhm, brojnim da kažem, bilateralnim blokiranjima kojima smo bili izloženi od strane susednih država članica Evropske unije.Uhm, pomenuli ste isto Radna grupa za vladavinu prava. Dakle, to se pre svega odnosi na Vladinu grupu i na ministarstva koje će biti ovaj, uključena.

Ja ću prisustvovati svim sednicama te radne grupe. Uhm, na čelu će biti verovatno predstavnik Ministarstva privrede Branislav Stojanović, pomoćnik pravde, pardon, uhm, koji je, uhm, ključna osoba za pregovaračku poglavje dvadeset tri, pošto ima najveći broj aktivnosti u tom smislu. Tako da, ovaj, takođe, pošto ste rekli da se zakoni usvajaju preko noći u Skupštini, a ja sam rekao da n-ne mogu preko noći, ja sam mislio da proces izrade zakona ne može da, uhm, traje kratko, već je sam po sebi proces, referišući se na to što je rečeno, evo, za dva meseca oni ništa nisu uradili. Pa, nije uopšte realno očekivati da značajnija, značajniji napredak bude zabeležen za dva meseca. Opet kažem, uhm, vrlo jasno da, uhm, ono što mi je bilo najvažnije do sada jeste da imamo jasan plan i za preostale klastere koje treba da spremimo za otvaranje i za prelazna merila i za reformsku agendu, jer bez plana, ovaj, mislim da bi se to još, uhm, dugo meseci, ovaj, razvlačilo, tako da ne znam da li sam odgovorio, ovaj, na, na, na zamerke i pitanja.

Političke ne bih stvarno komentarisao, osim činjenice da svoj entuzijazam želim da prenesem i na sve vas, uz molbu i sugestiju da svi učestvujemo u onom što je u interesu svih građana ove naše lepe države. Prema tome, uhm, moja ruka je pružena svima, dakle svim poslanicima Narodne skupštine, nevladinim organizacijama s kojima sam takođe imao inicijalne razgovore, kao i svim drugim udruženjima koja će takođe biti važna u procesu pristupnih pregovora. Tu mislim, naravno, i na medijska novinarska udruženja koja su, recimo, važna za izradu medijske strategije koja nam je takođe jedno od prelaznih merila za oblast vladavine prava Bilo je dosta pitanja u vezi sa, uhm, politikom proširenja. Tu ću se osvrnuti na jedan od posljednjih sastanaka koji je bio na tu temu iza zatvorenih vrata. Mislim da je važno, a pošto je takođe dosta toga izašlo i u medije sa tog sastanka, a tiče se moguće promene u samoj politici proširenja.

Dakle, ima nekoliko predloga. Jedan od predloga o kojim, o kojem je Evropska komisija intenzivno razmišljala jeste taj model reverse membership, odnosno obrnutog članstva, koji je došao na dnevni red, uhm, onog trenutka kad su se u javnosti, uhm, pojavili nacrti mirovnog plana za Ukrajinu i potencijalna godina članstva za Ukrajinu 2027. Komisija je, uhm, počela, uhm, da kažem, načelnu izradu, uhm, planova u tom smislu. Naravno, uhm, da, uhm, se to verovatno samo ne bi odnosilo na Ukrajinu, već i na Moldaviju, Crnu Goru, Albaniju. Sasvim siguran sam i Srbiju.

Takođe, i to članstvo ne bi bilo bez minimuma uslova koje je neophodno završiti. Kao neka vrsta minimuma uslova, svakako, kako je nama predočeno, bila bi upravo prelazna merila za poglavlje vladavine prava, dakle ono na čemu je operativni tim počeo da radi od prvog dana Druga, drugi predlog jeste upravo postepena integracija čekajući punopravno članstvo, te u tom smislu ja vidim kao itekako dobar predlog za zajedničko tržište i Schengen. Da, jeste teško, jeste komplikovano. Mnogo reformi treba da se uradi da bi se bilo deo Schengena. Mi imamo akcioni plan za pristup Schengenu koji, koji sprovodimo još od 2021.

godine i po tom planu je predviđeno ispunjavanje svih tehničkih uslova do 2027. godine. Dakle, ozbiljno želimo da radimo na ovom pitanju u narednom periodu i još ozbiljnije ukoliko bi se ovo pojavilo, da kažem, kao konkretizacija ideje na predlog koji je izneo predsednik Vučić i premijer Rama Naravno da ne treba da bežimo od činjenice da je proces sam po sebi itekako politički. Da se setimo samo članstava svo-svojevremeno 2007. godine Bugarske i Rumunije.

Dakle, 2007. godine postali su država članica, a nakon toga su bili petnaest godina pod takozvanim CVN mehanizmom, mehanizmom koordinacije i nadzora, ispunjavajući upravo merila koje mi danas ispunjavamo u okviru prelaznih merila za poglavlje vladavine prava, dakle vladavina prava, medijske slobode, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, javna administracija, reforma javne uprave i tako dalje. Hoću da kažem da ideja postoji, raznih. Proces sam po sebi u onom trenutku kad smo mi ostvarili, da kažem, najznačajniji napredak i kad smo otvorili dvadeset dva od trideset pet pregovaračkih poglavlja jeste bio tad merit based za svaki korak. Danas je on, i apsolutno stojim iza toga, pre svega geopolitički orijentisan, jer vi ako niste gotovo u potpunosti usklađeni sa zajedničkom spoljnom i bez-bezbednosnom politikom, nemate nikakve šanse ovaj, da u tom smislu napredujete, dakleBez obzira na preporuku Evropske komisije da treba da se otvori Klaster 3.

Dakle, to je rekla Evropska komisija u svom izveštaju nije to izveštaj ni operativnog tima ni vlade, već Evropske komisije koji je upućen državama članicama. Dakle, apsolutno geopolitički politički proces. Podsećam takođe da mi imamo pregovarački okvir koji je Biblija procesa pristupnih pregovora koji je usvojen 2014. godine i koji kaže da će Srbija onog trenutka kad bude pred vratima Evropske unije, da bude u potpunosti usklađena sa zajedničkom spoljno bezbednosnom politikom. Do tada postepeno usklađivanje, naravno, vodeći računa i brinući o sopstvenim interesima.

Ja u tom smislu itekako razumem i našu poziciju u prethodnih nekoliko godina koja je bila takva i zbog čega u suštini mi nismo otvorili ni jedan klaster. Hajde da se razumemo da je to isključivo da kažem i prevashodno zbog zajedničke spoljne bezbednosne politike. Korelacija je vrlo jasna do 2021. Dakle, do kraja 2021. Mi smo redovno imali međuvladine konferencije i otvarali ranije poglavlja.

Nakon toga i prihvatanjem nove metodologije klastere. I da imamo definitivno najteže uslove. Da, Albanija nije imala ni jedno merilo za otvaranje klastera dva, pardon, ni jedno jedino. Mi imamo gomilu takođe za Klaster pet koji se odnosi na poljoprivredu, gomila zakona i podzakonskih akata i svega. Dakle, postoje malo drugačiji aršini.

Znači, ja govorim to na osnovu onoga što znam apsolutno činjenice, tako da treća stavka, dakle model obrnutog članstva Reverse membership, je u inicijalnoj fazi sa državama članicama naišao, da kažem, na početni neuspeh. Države članice su bile izrazito protiv tog koncepta, a dakle, koncept je da vi postanete članica bez prava glasa, bez komesara i da postepeno priključujući se i ispunjavajući uslove iz pojedinih politika, tek onda postajete deo radnih grupa Saveta EU u okviru tih politika imate pravo članstva. Dakle, u startu državama članicama se to nije dopalo kao ideja i oni su to javno rekli. Donekle razumem što su to rekli jer bi to direktno značilo da gaze postojeću metodologiju o kojoj su svi do sad govorili, a to je metodologija zasnovana na zaslugama, odnosno Merit based. S druge strane, budimo opet pragmatični i politički realni ukoliko zaista dođe do mirovnog plana i ukoliko stvarno bude godina članstva njihovog.

U samom planu teško mi je da zamislim da će neka država članica reći mi smo protiv ili ne znam, neka se nastavi rat Mi nismo za to, tako da moguće da će biti nekih da kažem i nametnutih rešenja u samoj Evropskoj uniji, te je to prilika i za nas da budemo u što boljem da kažem kapacitetu i nivou spremnosti za samo članstvo. Čak i kad bismo u potpunosti išli po sadašnjoj metodologiji, ja sam siguran i uveren da onog trenutka kad se da kažem, stvore bolji politički uslovi da je apsolutno moguće da Srbija otvori preostale preostale klastere, da ispuni prelazna merila i da krene sa zatvaranjem pojedinačnih poglavlja. I apsolutno mislim da bismo mogli sve to da uradimo do kraja 2028 godine. Stojim iza toga, ne govorim napamet. Razgovarao sam i naravno sam u kontaktu stalno i sa ambasadorima država članica ambasadorima, takođe iz regiona da vrlo dobro znam dinamiku da razgovaram sa Evropskom komisijom i dakle, ne govorim to apsolutno napamet.

Naravno da su politički uslovi i geopolitičke okolnosti nešto što nas do sad i za sad koči. Verujem da ćemo imati bolje okolnosti u narednom periodu. Sad gledam šta je još bilo od pitanja da sam izveštaj Evropske komisije. Elvira, ti si to pomenula. Ja želim takođe da ga mi kao država mnogo ozbiljnije shvatimo na jedan potpuno drugačiji način radimo čak od te početne faze, kad mi njima šaljemo naše materijale Dakle, mnogo ozbiljnije će svemu tome da se pristupi ovoga puta.

Mnogo ozbiljnije smo sve iščitali sagledali i već razgovarali sa svim pojedinačnim ministarstvima koje treba da dostave svoje priloge za izveštaj i neće se na tome završiti. Nakon toga ćemo takođe imati i razgovor sa njima da vidimo je li još nešto treba podatak itd. S druge strane, opet treba da imate na umu da oni izveštaj u najvećem delu sastavljaju na osnovu informacija koje dobijaju od delegacije Evropske unije u Beogradu, ambasada država članica u Beogradu. To je po novoj metodologiji njihovih priloga, kao i za njih referentnih nevladinih organizacija, međunarodnih organizacija za različite oblasti, bilo da je reč o slobodi izražavanja medija, korupciji i tako dalje. Ako sam još nešto.

Gledam sad, ono da, dakle, Reverse membership postepena integracija. Treći predlog je bio da se razmotri da se postojeća metodologijaDoradi, malo revidira da se proces dodatno ubrza u otvaranju klastera, dakle ne u zatvaranju gde bi tražili i dalje naravno jednoglasnost, a da u samom otvaranju, recimo, postoji mogućnost za glasanje kvalifikovanom većinom ili, ovaj, većinom. Ostaje sve to da se vidi. Naravno da znate da je veliki broj država članica protiv odustajanja jednoglasnosti u politici proširenja u bilo kojoj fazi. Tako da, ono što je moja želja i moj cilj kad se političke okolnosti budu promenile, da budemo spremni za otvaranje svih klastera, da ne bude u tom trenutku spremni smo da otvorimo samo klaster tri, druga nismo.

Dakle, u tom smislu ulogu operativnog tima vidim kao ključnu da bez obzira na ovaj mrtav period, logično je da je došlo i do pada entuzijazma i u administraciji i među svima nama s obzirom na činjenicu da se ništa nije desilo u prethodne, da kažem, četiri i po godine, ali evo, oživljavamo u potpunosti proces. Dakle, svi smo u fazi maksimalne budnosti i na svima nama opet ponavljam na svima nama je velika odgovornost, tako da, eto, to je ono što, što mogu u ovom, u ovoj fazi da vam kažem i naravno, ostajem, ovaj, na raspolaganju za dalja pitanja i za sledeće sednice sa najvećim zadovoljstvom kad možemo i konkretnije da govorimo o onome što smo uradili u odnosu na postavljene ciljeve i planove. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, reč ima ministar za evropske integracije

Izvolite, uključeno.

Hvala uvažena predsednice. Poštovani članovi, članice Odbora za evropske integracije. Evo, ja ću pokušati da adresiram neka od pitanja koja možda nije adresirao ambasador Apostolović, a verujem da su važna i da zaslužuju bio odgovor ili pak komentar. Naravno, jedna od prvih, rekao bih demagoških politikantskih pitanja koje smo dobili bilo je to da li se Srbija sprema za rat sa Albanijom i jako je bitno odgovoriti jasno i glasno da se Republika Srbija sprema za to da učini čitav dvadeset i prvi vek vekom mira, stabilnosti i saradnje. Budući da predstavljamo i narod i državu koja je toliko propatio i toliko strada u prethodnom dvadesetom veku.

Nažalost, to ne zavisi samo od nas, odnosno zavisi od nas u onoj meri ukoliko, koliko ćemo biti spremni da odvratimo svakog potencijalnog agresora i naravno da se formiranje svakog ofanzivnog par ekselans ofanzivnog vojnog saveza u našem neposrednom okruženju posmatra kao pretnja i da zaslužuje, dakle, adekvatan odgovor, pre svega u vidu podizanja odbrambenih kapaciteta, kapaciteta Vojske Srbije, što verujem sa velikim uspehom u prethodnim godinama i činimo. Dakle, kada svedočimo formiranju ofanzivnog vojnog saveza dve susedne države, dakle Hrvatske i Albanije, sa ne-sentitetom koji država ne može i nikada neće postati i koji po međunarodnom javnom pravu nema ni prava na razvoj sobstvenih oružanih snaga, naravno da se to tretira kao pretnja i adresira na adekvatan način. No, sve to skupa ne znači da je Srbija država jednog problema i jednog pitanja. Mi smo itekako svesni da je stupanje u članstvo Evropske unije deo našeg nacionalnog interesa i izraz je apsolutno diplomatske veštine to da se prepozna zajednički interes i sa Republikom Albanijom u ovom slučaju i da se na jedan veoma efektan način plasira naša zajednička spremnost da idemo u susret ishodu veoma aktivnih debata koji se vode u Briselu i među državama članicama, dakle, a u kontekstu nekakve nove metodologije ili pak filozofije proširenja koju je spomenuo uvaženi ambasador Apostolović. Moram da kažem i da navedem i moje lično iskustvo.

Dakle, u svim razgovorima koje sam vodio u prethodnim sedmicama, bilo sa ljudima iz administracije Evropske unije ili pak iz država članica Evropske unije, bez izuzetka sam čuo samo pozitivne reakcije na autorski tekst predsednika Vučića i premijera Rame, bilo da su u potpunosti saglasni sa iznetim konceptom i modelom, bilo da to sagledavaju na nešto drugačiji način, ali svi su se bez izuzetka pozitivno izrazili o tome što su predsednik Vučić i premijer Rama na jedan proaktivni način dakle, krenuli u susret ishodu tih diskusija Gospođa Filipovski je sa punim pravom navela to da samo kod nas nema onog neophodnog širokog društvenopolitičkog konsenzusa kojim bi se, dakle, ostvario minimum saglasja oko toga da evropski pri-stupanje u članstvo Evropske unije predstavlja nacionalni interes i posao kome svi moramo biti posvećeni u skladu sa svojim ulogama koje imamo u društvenopolitičkoj zajednici. Dakle, kada govorimo o političkim snagama vladajuće većine, ali i opozicije i civilnog društva. Nažalost, to nije ništa novo. Tome smo svedočili i kada smo, dakle, usvajali i izmene Ustava Republike Srbije pre četiri godine, kada nije postojao ni minimum podrške takozvane proevropske opozicije, pa ni proevropski orijentisanog civilnog društva oličenog u Nacionalnom konventu za Evropsku uniju, iako se radilo o izmenama ustava koji uvećavaju nivo nezavisnosti pravosuđa koji su apsolutno bili podržani i od Evropske komisije i od Venecijanske komisije Saveta EvropeNažalost, situacija je takva do danas i nismo tu apsolutni izuzetak. Lično mogu da presvedočim kao, kao član političke skupštine Evropske narodne partije.

Dakle, o tome kakve se diskusije vode od strane, recimo, pripadnika albanske opozicije. Upravo na tom forumu gde se njihova državna vlast naziva bukvalno narko diktaturam, gde se navodi koliko ima političkih zatvorenika u toj državi, o stanju medija i tako dalje, ali nikada, ponavljam nikada, ni na jednom mestu vi ne možete čuti predstavnike, recimo, albanske opozicije, niti pak etablirane predstavnike civilnog društva da traže da se ne otvori neki pregovarački klaster ili da se zaustavi put Albanije ka članstvu u Evropskoj uniji. Nažalost, to je moguće ka samo kod nas. A kao najsvežiji primer navodim to što je pre samo nekoliko dana objavio, čini mi se, potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, koji se javno otvoreno zalaže za to, zamislite da se ponovo otvore neka od pregovaračkih poglavlja koja su već privremeno zatvorena. Dakle, da se naš proces integracije u Evropsku uniju, dakle, eh, preokrene.

Dakle, imali smo još nekoliko zanimljivih pitanja i komentari moram adresirati neke od stvari koje je uvažena predsednica Odbora navela. S pravom ste spomenuli da smo već raspravljali, dakle, o tome na više sednice, imao sam čast nekima i da prisustvujem. Dakle, da li ambasador može da bude šef resornim ministrima, predsednici Narodne skupštine i tako dalje. Ako se sećate, ja sam svaki put to adresirao na taj način govoreći da zaista ne treba da robujemo formi i ne smemo suštinu onoga što činimo, što su naše ambicije, zalaganja, dakle, da podređujemo nekakvoj formi. Ali iskoristiću ovu priliku, dakle, da vas obavestim da smo na koncu i tu formu koja je nekome toliko važna priveli suštini i sadržini na taj način što je Vlada Republike Srbije na jučerašnjoj sednici imenovala ambasadora Apostolovića za glavnog pregovarača Republike Srbije za pristupanje Evropskoj uniji.

Eh, na moj predlog, moja ideja je bila da to učinimo zapravo istoga dana kada je i formiran operativni tim, ali zbog procedurnih razloga, dakle, koji su morali da budu zadovoljeni, to smo konačno finiširali tek juče. Mislim da je to važno, dakle da je to jedan model koji se pokazao dobar u slučaju drugih država koje su u međuvremenu pristupile Evropskoj uniji, dakle, a sam ambasador Apostolović je suštinski taj posao obavljao i pre nego što je operativni tim, operativni tim formiran Pitali ste ili zamolili ste uvažena predsednice Odbora da možda još jednom objasnim mehanizme plana rasta, koliko sredstava imamo na raspolaganju i na koji način smo i sa kojim stepenom uspeha, eh, do sada, do sada taj plan rasta realizovali. Ja ću u najkraćem samo ponoviti ono što verujem da je zaista poznato članovima Odbora za evropske integracije, a to je, dakle, da je plan rasta organski povezan sa našom reformskom agendom i njenom realizacijom, da mi svakih šest meseci izveštavamo Evropsku komisiju o tome koliko smo koraka iz naše reformske agende ispunili. Prilažemo sredstva verifikacije, dakle, i na osnovu toga podnosimo zahtev za isplatu tranši, transitskih tranši iz Plana rasta Evropske unije za zapadni Balkan. Ukoliko se u nekom šestomesečnom periodu ne ispuni određeni korak, postoji grejs period od dodatnih godinu dana, dakle kao nekakvo dodatno vreme za ispunjavanje tog konkretnog koraka u kojem ne postoji nikakva negativna posledica, odnosno ne postoji ukidanje raspoloživih finansijskih sredstava.

Samo za prvi period od decembra 2024. godine postoji rok od dvadeset četiri meseca grejs period, za sve ostale grejs period od dvanaest meseci. Zašto vam to sve spominjem? Pa zbog toga što se Republika Srbija, dakle, po realizaciji naše reformske agende u ovom momentu nije prekoračila nijedan predviđeni, odnosno dodatni vremenski rok Nije nam ukinuta nijedna finansijska aproprijacija iz Plana rasta Evropske unije Zapadni Balkan, za razliku od nekih drugih kandidata koji su obuhvaćeni, učestvuju u Planu rasta. Šta više, ako pogledamo iznos finansijskih sredstava koja su odobrena Republici Srbiji kroz sredstva finansiranja i prvu tranšu koja nam je odobrena, dakle, u januaru ove godine, ukupan iznos je stotinu še-stotinu osamdeset i šest, izvinjavam se, miliona evra i to je najveći iznos u apsolutnim vrednostima koji je odobren u odnosu na sve druge kandidate koji su obuhvaćeni Planom rasta.

Dakle, više sredstava je u ovom momentu odobreno Srbiji nego li Albaniji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, a uzmimo u obzir činjenicu da, recimo, Bosni i Hercegovini, kao i privremenim institucijama samouprave u Prištini nije odobreno još ništa. Pri tome Bosni i Hercegovini je uskraćeno deset procenata od ukupno predviđenih sredstava zbog kašnjenja sa usvajanjem reformske agende, nešto manje od stotinu miliona evra, koji će u narednom periodu biti preraspoređeni, dakle stavljeni na raspolaganje drugim, drugim partnerima. Iako ima određenih kašnjenja, kažem, mi još uvek nemamo nijedno kritično kašnjenje u realizaciji naše reformske agende i evo danas u tri sata ćemo se posebno detaljno baviti upravo tom, tom problematikom A ako stvari posmatramo u kontekstu u odnosu na referentne partnere, pa ne možemo biti nezadovoljni time što nam je odobreno više finansijskih sredstava nego li bilo kome drugom na zapadnom Balkanu, naravno, u apsolutnim vrednostimaTo su naravno sredstva koja s jedne strane predstavljaju direktnu podršku budžetu Republike Srbije, ali u većoj meri su opredeljena za realizaciju konkretnih projekata i kao dva primjera ću uvijek navesti one prve projekte i sa naše indikativne liste, a to je revitalizacija, sanacija izgradnja dodatnih kapaciteta u hidroelektrani Potpeć kod Priboja, Priboja, kao i uvođenje obnovljivih izvora energije u sistem daljinskog grejanja grada Novog Sad. To su veoma važni projekti koji unapređuju, dakle i našu privredu i životni standard našeg stanovništva i kvalitet života u Srbiji. A neka građani sami procene da li je bitnije da se upravo ti projekti realizuju sredstvima koje nam obezbeđuje Evropska unija, bilo u vidu granta ili povoljnijih kredita ili, kao što naša opozicija, nažalost, zagovara da se sav taj novac preusmeri za potrebe nevladinih organizacija u Srbiji ili za funkcionisanje njima naklonjenih medijskih kuća.

Mislim da je odgovor na to pitanje više nego, više nego jasan. Pitali ste, uvažena predsednice, i to šta mislimo o Islandu. A ja bih samo rekao, dakle, da, po svemu što znamo, da Island i njihova trenutna vlada ima ambiciju da ne samo da nastavi, već i da ubrzano privede kraju svoj proces pristupanja Evropskoj uniji. Njihov prvi plan je bio da prvi preliminarni referendum o nastavku pregovaračkog procesa održi početkom 2027. godine, međutim, skratili su rokove i taj referendum će biti održan u avgustu ove godine.

Ideja je, koliko ja znam, u Evropskoj komisiji, ali naravno, ključna reč, konačna reč je uvijek na državama članicama, ali plan Evropske komisije jeste da Island i Crna Gora u nekoj vrsti paketa dakle optiraju za prve naredne punopravne članice Evropske, Evropske unije. Ja ću možda s vama podijeliti jednu anegdotu, ako mi dozvolite i ako mi vrijeme to dozvoljava. Budući da sam pre nedelje učestvovao na Balkanskom forumu u Budimpešti i s obzirom da je dio panela bio javan, pa mogu snimljeni su, emitovani, pa mogu da se referišem. Znate, na samom panelu nakon izlaganja naših uvaženih kolega iz Albanije, koje su kao jedan od glavnih argumenata za to da treba da pristupe članstvu, navodili da su oni relativno mala država, nakon čega je glavni pregovaračica Negore se javio i rekao, „Ali mi smo još manji od Albanije pa možemo predstavljati veći prioritet." Moj komentar uvaženim kolegama je bio da budu oprezni sa tom vrstom argumentacije jer će se uvek pojaviti neko ko je još manji od njih i sa većim procentom plavokosih ljudi, dakle i da im može ukrasti onaj moto dvadeset i osma članica u 2028.

godini Ali šalu na stranu, Island svakog ozbiljnog kandidata i ono što je za nas, naravno, značajno da ukoliko zaista na tako brz i efikasan način, a oni već pripadaju zajedničkom tržištu u schengenskom prostoru i tako dalje, ukoliko na ubrzan način dobiju priliku za članstvo u Evropskoj uniji, sam pristupni sporazum će, će biti neka vrsta lakmus papira, odnosno biće sačinjen u formi nekakvog pristupnog sporazuma nove generacije, kao što su razgovori sa Crnom Gorom i to moramo, naravno, detaljno i pažljivo pratiti Konačno, pitanje uvažene narodne poslanice gospođe Tomić, koje mislim da je važno, tiče se višegodišnjeg Finansijskog okvira Evropske unije 2028.-2034., a Evropska komisija je predstavila svoj nacrt o kome se trenutno raspravlja na različitim nivoima i formatima. Raspravljat će, naravno, o tome i Evropski savet i sam Evropski parlament će dati svoju konačnu reč. Ono što se, naravno, uočava u samom nacrtu koji je trenutno na stolu, to je da nije predviđena posebna financijska aproprijacija vezana za proširenje, odnosno za buduće članice, što smatramo da nije dobro. Ja-svi mi sa zapadnog Balkana smo uspostavili konsenzus, ali na tom stanovištu su i određene države članice, dakle da to nije dobro jer pokazuju, bez obzira na to što postoje mehanizmi kojima bi se podmirile te financijske potrebe, ali da se šalje ne tako pozitivna politička poruka jer se proširenje ne trat-ne tretira kao strateško opredeljenje i politika Evropske unije u tom sed-sedmogodišnjem periodu, već prevashodno kao neka vrsta incidenta koji je moguć i koji se može rešiti Naša je ideja i predlog i drago mi je što smo o tome razgovarali sa kolegama iz regiona da se prosto inicira, aa, određivanje financijske aproprijacije upravo za proširenje Evropske unije, makar ona bila i sa nekakvim minimalnim simboličkim sredstvima koja su opredeljena, ali da se pošalje ta vrsta pozitivne političke poruke i ono što moram da kažem, ne zamerite mi na tome, da su upravo, dakle, i delegati Srpske napredne stranke upravo prethodnih dana na radnoj grupi Evropske narodne partije u Briselu, aa, potencirali ovo pitanje i izneli konkretne, veoma sadržajne predloge za koje verujem da mogu postati deo platforme najveće i najutjecajnije pol-političke porodice u Europi i u samom Europskom parlamentu i da na taj način, koristeći i kanale parlamentarne dipro-diplomatije i stranačke diplomatije, ako je možemo tako nazvati, utičemo na unapređenje ovog višegodišnjeg financijskog o-okvira. Voleo bih da, želeo bih da verujem da su i naše stranke političke opozicije koristile svoje članstvo ili pridruženo članstvo u drugim političkim evropskim političkim porodicama da potenciraju ovo pitanje, ali se bojim da to nije bio slučaj. Hvala

Hvala. Obično u drugom krugu koristimo preostalo vreme.

Otprilike je ostalo Kozmi dva i po minuta, gospodinu Cvejiću pola. Reč ima narodni poslanik Robert Kozma. Izvolite.

Hvala vam predsednice eh, odbora. Eh, poštovani ambasadore Apostoloviću, pažljivo sam slušao ovaj eh, vaš komentar. Jel da? I opet insistirate na tome da imate plan te ovaj moram da vas pitam da li implicitno time hoćete da kažete da drugi pre vas nisu imali plan? Da ministar Starović nije imao plan?

Da bivša ministarka evropskih integracija profesorka Tanja Mićović nije imala plan? Ili je ipak nešto drugo problem neuspeha integra-- evropskih integracija na čelu sa Srpskom naprednom strankom? Kada se radi o Bugarskoj i Rumuniji, ja mislim da tu pre svega treba n-naučimo jednu, jednu stvar. Vi ste u pravu, oni su 2007. godine primljeni i bili su jel da pod kontrolom monitoring mehanizma kada se radi o pravosuđu, korupciji i kriminalu.

Tako je. I baš zbog toga Evropska unija teško da će dozvoliti članstvo jednoj novoj zemlji koja, koja ima daleko veće probleme kada se radi o pravosuđu, a definitivno i ovaj o sistemskoj korupciji koja izjeda naše eh, institucije. Eh, sve vreme ovde se govori o "Pa nije u redu da politička pitanja, da politički problemi, eh, sprečavaju naš put u evropskim integracijama". Ja moram sve da vas podsetim. Nisu to pitanja, nisu to problemi, to su kriterijumi.

Politički kriterijumi su osnova evropskih integracija, definisano još u Kopenhagenu 1993. godine. Ne možete biti članica Evropske unije bez da ste demokratska država, bez da imate funkcionalne institucije, bez da imate slobodne medije. Ne možete bez toga da pristupite. Mi možemo biti tehnički spremni za otvaranje klastera, ali to vam pokazuje da ako u potpunosti imate nazadovanja kada se radi o političkim kriterijuma, nema napretka ni u jednom poglavlju, ni u jednom klasteru I takođe bih se osvrnuo na nešto isto što je ključno, što je još jedan pokazatelj o tome da institucije ne funkcionišu.

Vi kažete i ovo je sada za predsednicu Odbora, da smo mi imali eh, jednu jel da inicijativu poslanika koji je pisao tako važne pravosudne zakone i amandmane. Pa dajte, molim vas, većina glasa na zvonce, a hoćete da, da, da uvažimo stav da je onda neki poslanik samoinicijativno napisao predloge zakona tako važnih jel da, stvari kada se radi o pravosuđu i tužilaštvu Srbiji je pre svega potrebno i našim građanima da budemo demokratska država da imamo funkcionalne institucije da bi, na primer, funkcionisalo i, jel da, prosveta i zdravstvo i druge sfere. Evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji je institucionalni okvir koji to najbolje može da podrži, a takođe i institucionalni okvir u kome mi možemo da imamo i najbolji ekonomski prosperitet. Da smo sada članovi Članica Evropske unije naša, znači, mi bismo dobili dodatno iz fondova oko dva zarez dve milijarde evra, to je tri posto bruto društvenog proizvoda Srbije. E, vašim radom, odnosno neradom vi građane sprečavate da uživaju u tome. Hvala

Hvala. Da li još neko želi reč u drugom krugu? Narodni poslanik profesor doktor Slobodan Cvejić, izvolite.

Ma hajde. Nije četiri i nešto, pola minute sam dobio, ali nema veze. Taman toliko vremena ovaj da... Izrazim svoje iskreno nadanje da ministar Starojić i vi predsedavajuća vežbate da se popnete na neki vrh na Islandu. Tako smo uleteli iz ove vruće diskusije o tome da l' mi ispunjavamo uslove ili ne u, u priču o tome šta se dešava na Islandu, da se čoveku zavrti u glavi od vruće hladno.

Zahvaljujem eh, ambasadoru Apostoloviću što je odvojio vreme i ja se nadam da će postati na neki način redovna praksa da pričamo o ovim stvarima, jer mislim da smo iskreno govorili i vi i mi, bar iz opozicije, da ne treba više da stvaramo fasadu za neki sistem ili proces pristupanja, nego da počnemo da radimo stvari koje su suština toga, a to je ono što nama nedostaje. Hvala vam još jednom.