Na sednici od 25. septembra, članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva razmotrili su u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Narodni poslanici podneli su na Predlog zakona 615 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili ukupno tri amandmana. Prihvaćeni su amandmani narodnog poslanika dr Aleksandra Martinovića na članove 37, 53. i 55. Predloga zakona, kao i amandman narodnog poslanika doc. dr Ivana Bauera na član 55. Predloga zakona, koji je u istovetnom tekstu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, prim. dr Branimir Rančić, prim. dr Vlado Babić, dr Predrag Jelenković, Vesna Nikolić Vukajlović, Aleksandra Majkić, Sandra Božić, Milena Ćorilić i Aleksandra Maletić.

Na sednici Odbora, održanoj 20. septembra, razmatran je u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu. Vršilac dužnosti pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Milošević istakao je da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, predlog bez i jedne restriktivne mere. Njime se, pre svega, ukida Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, što znači da će od 1. oktobra sve penzije biti isplaćivane u iznosu koji su imale pre umanjenja. Ovim Predlogom zakona, između ostalog, menja se način obračuna visine prevremene starosne penzije za osiguranike sa „beneficiranim radnim stažom“, uvodi se promena u načinu obračuna poslednje godine staža osiguranja i prestaju ovlašćenja Fonda za penziono i invalidsko osiguranje, da vrši prinudnu naplatu na ime neuplaćenih doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje. Članovi Odbora, većinom glasova, usvojili su u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dragan Savkić, Josip Broz, Gorica Gajić, Aleksandra Maletić, Vesna Nikolić Vukajlović, Bojan Torbica, dr Predrag Jelenković, dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 25. juna, članovi Odbora razmotrili su u pojedinostima predloge zakona koji su na dnevnom redu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan od četiri amandmana podneta na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zapošljavanju stranaca, nijedan od 164 amandmana na Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima i nijedan od 29 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i o njihovoj zaštiti. Od osam amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Odbor je 22. juna podneo i jedan svoj amandman na član 1. ovog Predloga zakona, koji je predstavnik predlagača, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević prihvatio na ovoj sednici Odbora. Narodni poslanici su podneli 21 amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili, kao i nijedan od 583 amandmana narodnih poslanika na Predlog zakona o ratnim memorijalima. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, narodni poslanici su podneli 130 amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Od 73 podnetih amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojčić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dragan Savkić, Josip Broz, prim. dr Branimir Rančić, Đorđe Komlenski, Bojan Torbica, Radovan Jančić, dr Predrag Jelenković, Marija Janjušević i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, održanoj 22. juna, članovi Odbora razmotrili su i podneli amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica. Amandman se odnosi na terminološko usaglašavanje pomenutog Predloga zakona sa pojmom koji koristi Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojčić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dragan Savkić, Josip Broz, prim. dr Branimir Rančić, Đorđe Komlenski, Bojan Torbica, Radovan Jančić, dr Predrag Jelenković, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, razmotrili su na sednici održanoj 19. juna, u načelu osam predloga zakona, koje je predložila Vlada, a koji su iz nadležnosti rada ovog Odbora. Predloge zakona koji se bave pitanjem radnog prava – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zapošljavanju stranaca, Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i o njihovoj zaštiti i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, članovima Odbora obrazložila je Bojana Stanić, v.d. pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ona je navela da se predloženim zakonima olakšava procedura za zapošljavanje stranaca, odnosno sezonskih radnika, sprečavaju se zloupotrebe i suzbija siva ekonomija, dok se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova dodatno uređuje ova oblast. Nakon rasprave, članovi Odbora predložili su Narodnoj skupštini da prihvati navedene predloge zakona. U nastavku sednice, članovima Odbora su obrazloženi i predlozi zakona iz oblasti boračko-invalidske zaštite i zaštite spomenika i spomen obeležja - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca i Predlog zakona o ratnim memorijalima. Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Negovan Stanković istakao je da su Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, kao osnovna prava, propisano pravo na mesečno novčano primanje, pravo na dohodak za negu i pravo na porodični dodatak. Osnovna rešenja su da se prava utvrđuju prema prosečnim prihodima korisnika i članova njegovog domaćinstva iz prethodne godine, odnosno iz prvog narednog meseca po sticanju prihoda, ukoliko prihod nije ostvaren u prethodnoj godini. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca propisna su i pravo na borački dodatak, ličnu, porodičnu i uvećanu porodičnu invalidninu, dodatak za negu i pomoć i naknada za vreme nezaposlenosti. Negovan Stanković je naveo da je osnovno rešenje da se prava uređuju u odgovarajućem procentualnom iznosu od prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici iz prethodnog meseca i dodao da se iznosi zarada i procenti mesečnih zarada utvrđuju na osnovu podataka koje objavljuje Republički zavod za statistiku. Predlogom zakona o ratnim memorijalima reguliše se efikasnije delovanje državne uprave u postupku zaštite, redovnog i investicionog održavanja, finansiranja održavanja i uređenja ratnih memorijala, uspostavljanja i vođenja evidencija, kao i uklanjanja ili postavljanja novih ratnih memorijala, naveo je državni sekretar. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora predložili su Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom obrazložio je državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Erić, istakavši da se izmenama i dopunama postojećeg zakona definišu iznosi, način isplate i usklađivanje iznosa roditeljskog dodatka, u cilju da se podsticajnim merama odnosno, uvećanjem roditeljskog dodatka, država uhvati u koštac sa jednim od najvećih problema, nedovoljnim brojem novorođene dece. Članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, prim. dr Branimir Rančić, Vesna Nikolić Vukajlović, Tomislav Žigmanov, Bojan Torbica, Radovan Jančić, dr Predrag Jelenković, Marija Janjušević, Josip Broz, Gorica Gajić, Đorđe Komlenski, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 12. juna, članovi Odbora su razmotrili Informaciju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za period od 1. oktobra do 31. decembra 2017. godine i za period od 1. januara do 31. marta 2018. godine. Informacije o radu Ministarstva obrazložili su državni sekretari u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Stana Božović i Negovan Stanković i tom prilikom upoznali članove Odbora sa realizovanim normativnim i programskim aktivnostima iz oblasti socijalne zaštite, zapošljavanja i migrantske krize u pomenutom periodu. Stana Božović je istakla da Srbija vodi odgovornu socijalnu i populacionu politiku, istakavši da se država zauzela da se stvori povoljan ambijent za povećanje nataliteta. Predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić je istakla da se u pomenutom periodu resorno Ministarstvo odgovorno ponašalo pri trošenju budžetskih sredstava, imajući u vidu da je 72 odsto sredstava usmereno na krajnjeg korisnika, a naročito na pomoć porodicama sa decom. Takođe, pohvalila je efikasan rad inspektorata za rad, pre svega po pitanju suzbijanja ilegalnog rada, odnosno rada na crno, kao i formiranje integrisanog inspekcijskog nadzora koji ima za cilj vršenje kontrole kod poslodavaca, kako radnog odnosa, tako i bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih lica. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili informacije o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za period od 1. oktobra do 31. decembra 2017. godine i od 1. januara do 31. marta 2018. godine. U nastavku rada, Odbor je razmotrio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije o socijalnoj sigurnosti, koji je obrazložio Zoran Milošević, v.d. pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, istakavši da se Sporazum primenjuje na državljane strana ugovornica i članove njihovih porodica koji imaju prebivalište na teritoriji jedne od strana ugovornica. Sporazumom se, pre svega izjednačavaju prava i obaveze naših državljana koji rade u Ruskoj Federaciji sa ruskim državljanima i istim je regulisano pravo zaposlenih na starosnu, prevremenu starosnu penziju, invalidsku i porodičnu penziju, pravo u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti i pravo na naknadu pogrebnih troškova. Nakon kratke rasprave, članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije o socijalnoj sigurnosti. Na sednici je razmotren i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o zapošljavanju državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji, kojim su uređeni uslovi i obim zapošljavanja državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji, uslovi i postupak za izdavanje dozvole koja omogućava zapošljavanje, prava i obaveze slovenačkog poslodavca i građana Srbije koji se zapošljavaju u Sloveniji. Članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o zapošljavanju državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, Sandra Božić, prim. dr Branimir Rančić, Gorica Gajić, Tatjana Macura, Bojan Torbica, dr Predrag Jelenković, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 16. maja, članovi Odbora su razmatrali Ciljeve održivog razvoja i tom prilikom, predsednica Odbora Milanka Vukojičić Jevtović je predstavila agendu za održivi razvoj 2030, koja ima za cilj iskorenjenje siromaštva. Agenda 2030 je odobrena od strane vladinih predstavnika na Samitu Ujedinjenih nacija u septembru 2015. godine i u istoj se nalazi 17 ciljeva održivog razvoja i 169 aktivnosti koje treba preduzeti, a obuhvataju tri stuba održivog razvoja: ekonomski, socijalni i zaštitu životne sredine, navela je predsednica Odbora. U nastavku rada, predstavljeni su ciljevi održivog razvoja koji su u domenu ovog Odbora, a to su: svet bez siromaštva, svet bez gladi, dostojanstven rad i ekonomski rast i smanjenje nejednakosti. Na kraju rada, članovi Odbora su razmotrili i jednoglasno prihvatili predloge Radne grupe za postupanje po predstavkama i predlozima građana. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članoca Odbora: Prim. dr Branimir Rančić, Aleksandra Maletić, Đorđe Komlenski, Bojan Torbica, dr Predrag Jelenković, Prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 27. marta, članovi Odbora su, većinom glasova, izabrali za zamenika predsednika Odbora prim. dr Branimira Rančića. U nastavku rada, Odbor je prihvatio predloge Radne grupe za postupanje po svim pristiglim predstavkama i predlozima građana i uputio ih na dalje postupanje nadležnim institucijama. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić a prisustvovali su članovi i zamenici članoca Odbora: Dragan Savkić, Sandra Božić, Josip Broz, prim. dr Branimir Rančić, Gorica Gajić, Aleksandra Maletić, Jelena Vujić Obradović, Bojan Torbica, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 13. marta, članovi Odbora su većinom glasova izabrali Milanku Jevtović Vukojičić za predsednicu Odbora. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, prim. dr Branimir Rančić, Aleksandra Maletić, Josip Broz, Tomislav Žigmanov, Đorđe Komlenski, Bojan Torbica, dr Predrag Jelenković, prim. dr Vlado Babić, Milena Ćorilić i Marija Janjušević.

Na sednici, održanoj 10. decembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u pojedinostima. Na Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom podneto je 75 amandmana, od kojih je Odbor prihvatio osam amandmana. Odbor je na Predlog zakona о finansijskoj podršci porodici sa decom podneo i tri svoja amandmana. U nastavku sednice članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneto je 17 amandmana, od kojih Odbor nije prihvatio nijedan. Na sednici Odbora razmotren je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneto je 18 amandmana, a članovi Odbora prihvatili su jedan amandman. Kao četvrtu tačku dnevnog reda sednice, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneto je devet amandmana, a Odbor nije prihvatio nijedan amandman. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Milena Ćorilić, Marija Janjušević, Tatjana Macura, Bojan Torbica, Milanka Jevtović Vukojičić, Aleksandra Maletić, Enis Imamović, prim. dr Vlado Babić i Dragan Savkić. Sednici je prisustvovao i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević sa saradnicima.

Na sednici održanoj 7. decembra 2017. godine, članovi Odbora su povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, razgovarali na temu „Transformacija ka društvu koje je održivo i prilagođeno svima“. Na početku sednice, predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac je pozdravila prisutne goste iz udruženja i saveza i izrazila nadu da će događaji poput ovog današnjeg, biti od velike koristi osobama sa invaliditetom i doprineti njihovom uključivanju u socijalni i politički život. „Svrha obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, koji se u svetu obeležava od 1992. godine, a od starne Narodne skupštine i resornog Odbora od 2007. godine, je promocija razumevanja pitanja o invalidnosti i pružanje najšire podrške invaliditetu, pravima i blagostanju ranjive kategorije stanovništva“, istakla je dr Rakonjac. Predsednica Odbora je istakla da tema ovogodišnjeg obeležavanja glasi: ,,Transformacija ka društvu koje je održivo i prilagođeno svima", i u skladu je sa ciljevima održivog razvoja iz Agende 2030 koja je odobrena od strane vladinih predstavnika na samitu UN u septembru 2015. godine. Od navedenih 17 ciljeva, u nadležnosti ovog Odbora su najmanje četiri. Dodala je da su u prošlom sazivu usvojena tri zakona iz ove oblasti i to Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča, Zakon o upotrebi znakovnog jezika i Zakon o dopunama zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetim. Učesnicima skupa i članovima Odbora obratila se i predstavnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Biljana Barošević i tom prilikom navela da je Ministarstvo u proteklom periodu uradilo dosta toga i naglasila da je, između ostalog ministar Zoran Đorđević održao sastanak sa predstavnicima velikog broja udruženja i saveza, i tom prilikom uvažio sve sugestije i primedbe u cilju poboljšanja uslova života osoba sa invaliditetom. Ispred Poverenika za zaštitu ravnopravnosti obratio se Dragan Đurović i tom prilikom istakao da je saradnja osoba sa invaliditetom sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti odlična i izrazio nadu da će se uspešna saradnja nastaviti i u narednom periodu. Članica RIK Vesna Mizdrak upoznala je učesnike skupa sa procesom unapređenja izbornog sistema, koji je započela Republička izborna komisija. Istakla je da je u tom smislu, RIK osnovala Radnu grupu za unapređenje izbornog procesa osoba sa invaliditetom. Radna grupa u saradnji sa Centrom za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije došla je do zaključka da su osnovni problemi sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju u ostvarivanju svojih izbornih prava informisanost, fizička pristupačnost biračkim mestima, komunikaciona pristupačnost i glasanje van biračkog mesta. Istakla je da su zakoni koji su usvojeni u prethodnom sazivu, a tiču se ove oblasti, doprineli osobama sa invaliditetom da učestvuju u izbornom procesu. Izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije Ivanka Jovanović navela je da je povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, pomenuta organizacija, uz finansijsku podršku resornog ministarstva, publikovala Opšti komentar br.5 Komiteta za prava osoba sa invaliditetom vezano za član 19: samostalan život i uključivanje u zajednicu. Istakla je da Opšti komentar, pre svega, pruža jasne smernice organima vlasti na svim nivoima, kao i osobama sa invaliditetom, njihovim porodicama i organizacijama. Skupu se obratila i Gordana Rajkov, predsednica Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije i tom prilikom izrazila zahvalnost Narodnoj skupštini, jer već 10 godina organizuje manifestacije povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom. Gordana Rajkov je govorila o osnaživanju osoba sa invaliditetom kako bi uzeli aktivno učešće u društvenom i političkom životu. Takođe, govorila je i o unapređenju izbornog procesa sa posebnim osvrtom na analizu pristupačnosti biračkih mesta. Gordana Rajkov je pozdravila formiranje Radne grupe za političko osnaživanje osoba sa invaliditetom, koju čini 15 narodnih poslanika iz različitih poslaničkih grupa. Nakon uvodnih izlaganja, učešće na sednici uzeli su članovi Odbora i predstavnici saveza i udruženja osoba sa invaliditetom. Tom prilikom iznete su sugestije i problemi sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom i zaključeno je da na uključivanju i olakšavanju svakodnevice osoba sa invaliditetom treba zajedno da rade resorna ministarstva, odbori u okviru parlamenta i nevladine organizacije, odnosno da ta oblast zahteva multidiscipliniran pristup cele zajednice. Sednicom je predsedavala dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, Aleksandra Maletić, Prim. dr Branimir Rančić, Prim. dr Vlado Babić, Dragan Savkić, Ljupka Mihajlovska, Tatjana Macura, Tomislav Žigmanov, dr Predrag Jelenković, Milena Ćorilić i Marija Janjušević.

Na sednici održanoj 5. decembra 2017. godine, članovi Odbora razmatrali su, u načelu, Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca. Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom obrazložio je pomoćnik ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miloš Janković i tom prilikom istakao da se novina predloženog zakona odnosi na to da majke imaju pravo na naknadu sredstava u trajanju od godinu dana za prvo i drugo dete, odnosno u trajanju od dve godine za treće i četvrto, ako su u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivale prihode. Takođe, novim zakonom porodiljski dodatak moći će da koriste i majke koje u momentu rađanja nisu bile zaposlene, odnosno zaposlene majke po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preduzetnice i poljoprivrednice koje su 24 meseca pre rođenja deteta bile poljoprivredne osiguranice. Miloš Janković je istakao da se menja i način obračuna naknade tako što se, kao osnov za utvrđivanje naknade uzima osnovica na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje posmatrano unazad 18 meseci za sve navedene kategorije, dok se za poljoprivrednice uzima prosek posmatran unazad 24 meseca. U nastavku izlaganja, pomoćnik ministra naveo je da je, novim zakonom, predviđeno povećanje dodatka za prvo dete sa 39 345,83 na 100.000 dinara, kao i povećanje od 50 odsto za pomoć deci sa posebnim potrebama i deci sa invaliditetom. Istakao je da će umesto povraćaja PDV za bebi opremu, svaka majka dobiti jednokratnu pomoć u iznosu od 5.000 dinara. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu obrazložila je v. d. pomoćnika ministra Bojana Stanić, istakavši da se izmene Zakona predlažu na osnovu inicijative Inspektorata za rad, u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao organa koji vrši nadzor nad primenom ovog zakona. Razlog za izmenu Zakona je suzbijanje rada na crno, kroz vršenje nadzora nad sklopljenim ugovorima između poslodavaca i zaposlenih koji su često zaključeni bez datuma, pa se isti unosi na licu mesta, tokom inspekcijskog nadzora. Bojana Stanić je obrazložila i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i tom prilikom istakla da je osnovni razlog za donošenje zakona obezbeđivanje pune efikasnosti u funkcionisanju Nacionalne službe za zapošljavanje i smanjenju troškova. Ovim zakonom uvodi se mogućnost organizovanja obuka za sticanje dodatnih znanja i veština zaposlenih sa iskazanim potrebama poslodavaca. Predlogom zakona je propisana naknada za polaganje ispita za rad u zapošljavanju i uvedena je novina koja se odnosi na to da lica koja obavljaju poslove zapošljavanja moraju da poseduju licencu. Isto tako, uvodi se zabrana obavljanja delatnosti agencijama u trajanju od tri godine, osnivačima agencija koje su obavljale poslove zapošljavanje kao neregistrovani privredni subjekti. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca je takođe obrazložila Bojana Stanić, istakavši da se predloženim izmenama i dopunama preciziraju uslovi za pribavljanje dozvole za rad za strance koji obavljaju obuku, pripravnički staž i stručnu praksu. Članovi autorske i glumačke ekipe izuzimaju se od primene Zakona zbog specifičnosti njihovog položaja, a radne dozvole za ostala strana lica, koja obavljaju poslove i usluge od interesa za Republiku Srbiju, mogu se produžiti najduže do dve godine, uz prethodnu saglasnost resornog ministarstva. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora su, većinom glasova, usvojili sve predložene zakone dnevnog reda sednice. U nastavku rada, članovi Odbora razmotrili su 13 predstavki i žalbi građana upućenih Odboru i jednoglasno prihvatili predloge Radne grupe za postupanje po svim podnescima. Sednicom je predsedavala dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, Radovan Jančić, dr Branimir Rančić, prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Dragan Savkić, Josip Broz, Vesna Nikolić Vukajlović, Tatjana Macura, Milena Bićanin, Milena Ćorilić i Marija Janjušević.

Na sednici održanoj 4. decembra 2017. godine, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu – Razdeo 30 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2018. godinu. Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka u Ministarstvu finansija Mirjana Ćojbašić i tom prilikom istakla da je ključna karakteristika budžetske politike za 2018. godinu ravnomerna raspodela fiskalnog prostora za povećanje životnog standarda, kroz povećanje plata i penzija, podsticaj rasta kroz snažno povećanje javnih investicija i poresko rasterećenje rada kroz povećanje neoporezivog dela zarade. Predloženim budžetom za 2018. godinu predviđeni su ukupni prihodi od 1.178,4 milijardi dinara, dok su rashodi u visini od 1.206,8 milijardi dinara, što predstavlja deficit u iznosu od 28,4 milijardi dinira, odnosno 0,6 odsto BDP za 2018. godinu. Državna sekretarka navela je, da je projekcija prihoda konzervativna i upoznala članove Odbora sa podatkom da planirani poreski prihodi iznose 988,6 milijardi dinara, što čini 84 odsto ukupnog prihoda budžeta, dok neporeski prihodi iznose 175,6 milijardi, odnosno oko 15 odsto ukupnih prihoda budžeta, a ostatak čine donacije i iznosu od 7 milijardi dinara. Zahvaljujući dobrim rezultatima u 2017. godini, stekli su se uslovi za povećanje plata i penzija u 2018. godini, i to povećanje u iznosu od 10 odsto koje se odnosi na veći deo budžetskih korisnika i povećanje penzija u visini od 5 odsto, istakla je Mirjana Ćojbašić. Ispred Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, članovima Odbora obratio se državni sekretar Srbislav Cvetić i tom prilikom istakao da su predloženim budžetom za 2018. godinu, za potrebe rada Ministarstva, namenjena sredstva u iznosu od 149,5 milijardi dinara. Struktura budžeta je raspodeljena tako da se 54,3 milijardi dinara odnosi na porodično pravnu zaštitu, 49,7 milijardi za socijalnu zaštitu, 23,2 milijarde za transfere Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i 14 milijardi dinara za prava korisnika boračko-invalidske zaštite. Državni sekretar je upoznao članove Odbora sa podatkom da je za 2018. godinu predviđeno finansiranje tri nove programske aktivnosti koje se odnose na podršku smeštaju u privatne domove, sredstva namenjena za pravo jednakosti građanstva i podršku ženama žrtvama nasilja. U okviru razdela koje se tiče Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja egzistiraju i tri nova fonda, i to budžetski fond za program i zaštitu unapređenja osoba sa invaliditetom, budžetski fond za ustanove socijalne zaštite i budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Državni sekretar upoznao je članove Odbora i da će do kraja godine biti usvojen zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je predviđen da se primenjuje od 1. jula 2018. godine. Novim zakonom pravo na porodiljski dodatak biće prošireno i na preduzetnice, poljoprivrednice i žene angažovane van radnog odnosa. On je naglasio da je predviđeno i povećanje novčane naknade porodiljama za prvo dete u iznosu od 100.000 dinara. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora su većinom glasova usvojili predloženu tačku dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, dr Branimir Rančić, prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Dragan Savkić, Vesna Nikolić Vukajlović, Tomislav Žigmanov, Milena Ćorilić, Marija Janjušević i Enis Imamović.

Na sednici održanoj 25. novembra, van sedišta Narodne skupštine u Kruševcu, članovi Odbora razgovarali su o razvijanju i licenciranju novih usluga socijalne zaštite u zajednici, sa posebnim osvrtom na udruženja osoba sa invaliditetom i udruženja hranitelja. Predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac navela je da je Zakonom o socijalnoj zaštiti uspostavljen novi koncept razvoja socijalne zaštite u čijem su fokusu usluge socijalne zaštite i dodala da Zakon omogućava da pružaoci usluga socijalne zaštite mogu biti iz javnog, privatnog i civilnog sektora. Zakonom o socijalnoj zaštiti uvedeno je obavezno licenciranje stručnih radnika i pružalaca usluga i definisani su mehanizmi kontrole. Licenciranju podležu organizacije socijalne zaštite koje pružaju dnevne usluge u zajednici, usluge porodičnog smeštaja i usluge domskog smeštaja. V. d. pomoćnika ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miloš Janković upoznao je članove Odbora sa podatkom da su namenski transferi nova kategorija koja je uvedena 2016. godine i da je predviđeno da budžetom za 2018. godinu, sredstva za ovu kategoriju budu uvećana za oko osam odsto, odnosno da iznose 750 miliona dinara. Sredstva u formi namenskih transfera bi bila prosleđena lokalnim samoupravama i organizacijama koje pružaju usluge socijalne zaštite. Izneo je podatak da je u 2016. godini registrovano 122 lokalne samouprave, u 2017. godini 123 koje su kategorizovane za korišćenje namenskih sredstava. Zaključak iz 2016. godine je, da je od 122 lokalne samouprave 16 trebovalo sredstva, koja nisu iskorišćena a ni vraćena u budžet, 43 lokalne samouprave su sredstva koristile polunamenski, dok su ostale iskoristile sredstva namenski, u skladu sa Zakonom. Miloš Janković je istakao da je u periodu od 2013. do kraja novembra 2017. godine izdato 329 licenci od strane Ministarstva za pružanje usluga socijalne zaštite. Govoreći o privatnim domovima koji imaju licencu za rad, istakao je da će cena na mesečnom nivou iznositi 32.700 dinara i da će korisnik usluga koji ima primanja niža od navedene cene, moći da koristi usluge privatnog doma, tako što će država koristeći sredstva predviđena za ove namene sufinansirati razliku u ceni. Povodom druge tačke dnevnog reda, podrška izradi socijalnih karti – analiza stanja socijalnih potreba, dr Vesna Rakonjac je istakla da će pomoću socijalnih karti korisnici lakše doći do svojih prava. Takođe, navela je da će se umrežavanjem centara za socijalni rad, fonda PIO, nacionalne službe za zapošljavanje, poreske službe i ostalih relevantnih institucija omogućiti da se svi podaci o građanima, počev od matičnog broja, imovinskih prihoda i poreza nađu u jednoj bazi podataka. U nastavku rada, Miloš Janković informisao je članove Odbora o trenutnoj fazi projekta izrade socijalnih karti i naveo da je plan da projekat bude završen do kraja 2018. godine. Cilj izrade socijalnih karti je da se pružaocima usluga socijalne zaštite omogući lakši uvid u bazu podataka, u cilju da se korisnicima socijalnih usluga pruži adekvatna pomoć. U nastavku sednice, članovi Odbora razgovarali su o jačanju povezanosti između institucija u reagovanjima na slučajeve porodičnog nasilja. Tom prilikom, dr Vesna Rakonjac je istakla da svaki vid nasilja, psihički, fizički, seksualni i ekonomski, predstavlja krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora u trajanju i do 40 godina i dodala da se krivičnim delom smatra i zloupotreba roditeljskog prava. Predsednica Odbora je navela da pored pravosudnih organa u slučajevima porodičnog nasilja, a naročito kada su žrtve deca, mogu da intervenišu i centri za socijalni rad. Detetu koje je žrtva nasilja, centar za socijalni rad može postaviti privremenog staratelja ili dete privremeno izdvojiti iz porodice kada se proceni da je to neophodno u cilju njegove zaštite i pre odluke suda, istakla je dr Rakonjac. U nastavku izlaganja, navela je da je neophodna saradnja policije, suda i centara za socijalni rad kako bi se izvršila procena rizika od nasilja, odnosno prepoznalo nasilje u porodici. Predsednik Osnovnog suda u Kruševcu Slobodan Ivanović istakao je da kolektiv i sudije u Osnovom sudu u Kruševcu imaju nulti stepen tolerancije prema svim oblicima porodičnog nasilja i dodao da je u praksi moguće delovati isključivo u saradnji sa državnim organima, policijskom upravom, tužilaštvom i centrom za socijalni rad. Kada je u pitanju postupanje po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, podneto je ukupno 136 predloga za produženje hitne mere, dok je u 133 predmeta doneta odluka o produžavanju hitne mera, kao što je mera privremenog udaljenja učinioca iz stana ili zabrana kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja, naveo je Slobodan Ivanović. U izlaganju je učestvovao i predstavnik policijske uprave Kruševca Ivan Milenković i tom prilikom istakao da je u cilju kažnjavanja i sprečavanja nasilja u porodici, neophodno jedinstveno postupanje svih državnih organa. Dodao je da je hitnost po postupanju najbitnija uloga policijske službe i naveo da je od 1. juna ove godine, kada je i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici stupio na snagu, prijavljeno 500 slučaja nasilja u porodici. Novim Zakonom policija ima mogućnost da nasilniku izrekne dve hitne mere, koje ranije nisu bile predviđene a to su privremeno udaljenje učionioca iz stana i mera koja se odnosi na zabranu učioniocu da kontaktira žrtvu nasilja. Članovi Odbora i predstavnici relevantnih institucija vodili su konstruktivnu raspravu i zaključili da je neophodno da zajedničkim delovanjem učestvuju u primeni zakonskih rešenja, kao i da se najslabije karike zakona uoče i isprave u cilju dobrobiti građana Srbije. Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, u Kruševcu, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine”. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, Prim. dr Branimir Rančić, Prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Dragan Savkić, Vesna Nikolić Vukajlović, Ljupka Mihajlovska, dr Predrag Jelenković, Milena Ćorilić, Tatjana Macura i Enis Imamović. Sednici su prisustvovali i državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Nerić i direktorka Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Gordana Rajkov.

Na sednici od 12. oktobra, članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Grčke o socijalnom osiguranju. Predlog zakona predstavio je Zoran Milošević, v.d. pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je istakao da su pregovori sa grčkom stranom vođeni od 2006. godine do 2017. godine, kada je Sporazum i potpisan. Sporazum obuhvata ostvarivanje prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, zasniva se na poštovanju nacionalnih zakonodavstava, kao i evropskih standarda i omogućiće onima koji su nekada radili u Grčkoj, odnosno Srbiji, da ostvare pravo na penziju. Nakon rasprave, članovi Odbora jednoglasno su usvojili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Grčke o socijalnom osiguranju. U nastavku sednice, razmotrena je Informacija o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za period od 1. aprila do 30. juna 2017. godine. Informaciju je članovima Odbora predstavio državni sekretar Ministarstva Negovan Stanković, predstavivši normativne aktivnosti u izveštajnom periodu, kao i informacije o pripremanju novih zakonskih predloga, koji će se naći u skupštinskoj proceduri do kraja oktobra ove godine. Stanković je predstavio programske i projektne aktivnosti, kao i informaciju o upravno-nadzornim poslovima. On je naveo da je u izveštajnom periodu izdato 3.578 dozvola za rad strancima, obrađeno 2.396 predmeta iz oblasti brige o porodici i socijalne zaštite, izdato 26 licenci pružaocima usluga socijalne zaštite, a zatvoreno je devet ilegalnih domova za stare. Posebnu pažnju Stanković je posvetio radu inspekcijskih službi, posebno inspektoratu za rad koji je radio najviše na suzbijanju rada na crno i smanjenju povreda na radu. U izveštajnom periodu izvršeno je 13.234 inspekcijskih nadzora, a poslodavci su kažnjeni u prekršajnim postupcima sa preko 70 miliona dinara, istakao je Stanković. U raspravi koja je usledila, članove Odbora zanimale su informacije u vezi sa migrantskom krizom i sredstvima koja se za tu namenu izdvajaju, informacije o izvršenju budžeta po pojedinim kategorijama, pitanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom i promene zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, način školovanja dece migranata i angažovanje nastavnika i profesora za njihovo obrazovanje, transferi lokalnim samoupravama za poboljšanje kvaliteta života i socijalnih usluga u lokalnoj zajednici, a zanimalo ih je i kada će se novo zakonsko rešenje o štrajku naći u skupštinskoj proceduri, kao i predlozi zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i o spomen obeležjima. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Informaciju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za period od 1. aprila do 30. juna 2017.godine. Na kraju sednice razmotrene su predstavke i predlozi građana. Radna grupa obradila je pet pristiglih predstavki i predloga građana, a izvestioci Radne grupe informisali su članove Odbora o njihovoj sadržini i predlozima za dalje postupanje. Članovi Odbora su zatim jednoglasno usvojili Izveštaj Radne grupe. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Josip Broz, Dragan Savkić, Tomislav Žigmanov, Radovan Jančić, Milanka Jevtović Vukojičić, prim. dr Branimir Rančić, Marija Janjušević, prim. dr Vlado Babić, dr Predrag Jelenković, Vesna Nikolić Vukajlović, Aleksandra Majkić, Milena Ćorilić i Ljupka Mihajlovska.

Na sednici održanoj 26. septembra 2017. godine, članovi Odbora razmatrali su više predstavki i žalbi građana upućenih Odboru. Članovi Odbora jednoglasno su prihvatili predloge Radne grupe za postupanje po svim podnescima. U nastavku sednice, predsednica Odbora iznela je dva predloga za održavanje sednica van sedišta Narodne skupštine, i to u Gradu Kruševcu i Gradu Nišu. U nastavku rada, članica Odbora Gorica Gajić iznela je članovima Odbora predlog za održavanje javnog slušanja na kojem bi se, između ostalog, razgovaralo o ulozi centara za socijalni rad u oblasti socijalne zaštite, i tom prilikom učešće bi uzeli predstavnici udruženja centara za socijalni rad, udruženja socijalnih radnika, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predstavnici drugih relevantnih institucija. Članica Odbora Tatjana Macura iznela je predlog za održavanje zajedničke sednice Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Sednicom je predsedavala dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, prim. dr Branimir Rančić, Tomislav Žigmanov, Bojan Torbica, Radovan Jančić, dr Predrag Jelenković, Josip Broz, Gorica Gajić, Milanka Jevtović Vukojičić, Tatjana Macura, Marija Jevđić, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.