Članovima Odbora za evropske integracije je, na sednici održanoj 12. juna 2019. godine, predstavljen Izveštaj Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2019. godinu. Članovima Odbora o Izveštaju su govorili Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije i Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji, a sednici je prisustvovala i Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU. Predsednik Odbora Nenad Čanak istakao je da je 29. maja Izveštaj zvanično uručen Vladi, 30. maja predsednici Narodne skupštine i da su se po dobijanju prevoda stekli uslovi da se o njemu razgovara na sednici Odbora. On je naveo da je ovo dobra prilika da se razgovara o ocenama o napretku i istakne uloga Narodne skupštine, kao i da se razgovara o položaju i budućnosti zemlje u svetlu Izveštaja. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović navela je da je ovo treća nedelja analize Izveštaja u institucijama, što pokazuje da mu je Srbija posvetila dužnu pažnju i govori o posvećenosti procesu evropskih integracija i sprovođenju reformi. Ona je dodala da je važno govoriti o metodologiji izveštavanja u sektorskim politikama u periodu od godinu dana. Ona je ocenila da je ovaj izveštaj generalno pozitivan, on konstatuje da nema nazadovanja ni u jednoj oblasti, a zabeležen je napredak u većini oblasti. Zato, navela je Joksimović, treba govoriti o ocenama po poglavljima, odnosno, napretku u sektorskim politikama i rekla da u Izveštaju nazadovanje nije konstatovano ni u jednom poglavlju, bez napretka je ocenjeno tri poglavlja (3,5,8), ograničen napredak je konstatovan u pet poglavlja (1,13,15,23,27), određeni napredak, što predstavlja umeren nivo pripremljenosti za članstvo, konstatovan je u 21 poglavlju (2,6,7,9,10,12,16,17,18,19,20,21,22,24,25,28,29,30,31,32,33), dobar napredak je konstatovan u četiri poglavlja (4,11,14,26), a vrlo dobar napredak, što je potpuni nivo pripremljenosti za članstvo, nije konstatovan. Joksimović je dodala da suštinskog reformskog napretka ima u svim sektorskim politikama koje pregovaramo i podsetila da je Srbija prva zemlja kod koje je primenjena nova metodologija EU, a to je da se poglavlja 23 i 24 otvaraju prva i zatvaraju poslednja i da će ona uvek biti predmet dublje analize, jer suštinski menjaju društvo i uvode standarde. Ona je navela i da je Srbija izrazito pozitivno ocenjena u oblasti regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, a posebno dobre ocene je dobila za ekonomiju, migracije, zaštitu manjinskih prava. Srbija je u političkim kriterijumima i Poglavlju 23 postigla ograničen napredak, a u pojedinim oblastima ocenjeno je da napretka nema, iako su zabeleženi svi konkretni primeri političke volje posebno u oblasti slobode medija i borbe protiv korupcije, navela je Joksimović. Ona je ocenila da je najbolje da poslanici razgovaraju o delu koji se odnosi na rad Narodne skupštine i dodala da je predsednica već najavila konkretne mere koje će se primenjivati, što pokazuje da se odmah reaguje. Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine Joksimović je rekla da se u Izveštaju konstatuje da je Srbija bila aktivna, notira se da je uvođenje taksi uzrok prekida dijaloga, ali da je izostala jasna osuda takvog čina. Ona je ocenila da je taj deo relativno objektivan i korektno konstatovan u Izveštaju. Joksimović je poručila da očekuje da na osnovu ovakvog izveštaja Srbija mora da nastavi sa otvaranjem poglavlja do kraja rumunskog predsedavanja. Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji detaljnije je predstavio Izveštaj, odnosno, dao detaljnu sliku napretka u svakoj oblasti sa preporukama šta je potrebno uraditi u narednom periodu. U raspravi koja je usledila bilo je reči o zamerkama upućenim na rad Narodne skupštine, poglavlju koje se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, odnosima Vlade Republike Srbije i EU, pitanju politike proširenja EU, pitanju ulaska zemlje u NATO kako bi postala članica EU, primeni preporuka iz izveštaja iz prethodnih godina, Haškom tribunalu, ekonomskim pitanjima i drugo. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Dubravka Filipovski, Milorad Hadži Stošić, Dragan Šormaz, Gordana Čomić, Vesna Marković, mr Dejan Radenković, Vera Jovanović, Biljana Pantić Pilja, dr Muamer Bačevac, Žarko Mićin, Aleksandar Šešelj, Miljan Damjanović i dr Balint Pastor, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora dr Vladimir Orlić, predsednik Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, Čedomir Jovanović i Vladimir Đurić.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 15. maja 2019. godine, razmotrio Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Austrije (jul – decembar 2018. godine). Izveštaj je predstavila šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU prof. dr Tanja Miščević, a članovi Odbora su, nakon rasprave, Izveštaj prihvatili. U nastavku sednice određena je delegacija Odbora koja će učestvovati na sastanku parlamentarnih odbora za evropska pitanja država članica Višegradske grupe (V4), koji se održava u Bratislavi, Slovačka Republika, od 16. do 18. juna 2019. godine i u kojoj će biti predsednik Odbora Nenad Čanak i članovi Odbora Dubravka Filipovski i Vesna Marković. Takođe, Odbor je odredio i delegaciju koja će učestvovati na 61. Plenarnom sastanku KOSAK, koji se održava u Bukureštu, Rumunija, od 23. do 25. juna 2019. godine. Delegaciju će činiti članovi Odbora Dragan Šormaz, Gordana Čomić i mr Dejan Radenković. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Dubravka Filipovski, Milorad Hadži Stošić, Zvonimir Đokić, Dragan Šormaz, Ivana Nikolić, Olivera Pešić, Gordana Čomić, Nataša Vučković, Elvira Kovač, Vesna Marković i mr Dejan Radenković.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 3. aprila 2019. godine, razmotrio Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za četvrto tromesečje 2018. godine. Izveštaj je podnela pomoćnica ministarke za evropske integracije Ksenija Milenković, koja je navela da je u četvrtom kvartalu 2018. godine ispunjenost iznosila 22 odsto, što je više u odnosu na treći kvartal, kada je ispunjenost iznosila 13 odsto. Ona je ocenila da stepen ispunjenosti NPAA treba da bude viši i dodala da ukupan nivo ispunjenosti u 2018. godini iznosi 41 odsto, što se može oceniti kao relativno solidno, mada bi Ministarstvo želelo da taj procenat bude iznad 50 odsto, što je i ciljana vrednost ispunjenosti za 2019. godinu. Milenković je istakla da u tih 41 odsto ispunjenosti ulaze sve ispunjene obaveze NPAA za 2018. godinu, kako one koje su ispunjene po planu, tako i one koje su ispunjavane tokom godine. Milenković je dodala i da je Ministarstvo nastavilo sa konsultacijama sa resornim institucijama u okviru NPAA i pregovaračkim grupama, sa ciljem da se ukaže na značaj ispunjavanja obaveza. Takođe, preduzeti su koraci za efikasnije izveštavanje o administrativnim kapacitetima za proces evropskih integracija, što će se videti u Izveštaju za prvi kvartal 2019. godine, jer administrativni kapaciteti postaju otvoreno pitanje i sve veći problem na koji ukazuje i Evropska komisija. Milenković je dodala i da je zanimljivost vezana za četvrti kvartal 2018. godine da je institucija koja je imala najviši procenat ispunjenosti Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a institucije sa najnižim procentom ispunjenosti Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Odbor je većinom glasova, bez rasprave, usvojio Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za četvrto tromesečje 2018. godine. U nastavku sednice, članovi Odbora usaglasili su i većinom glasova usvojili tekst Nacrta izjave za Petnaesti sastanak Konferencije parlamentarnih odbora za evropske integracije/poslove zemalja učesnica Procesa stabilizacije i pridruživanja Jugoistočne Evrope (KOSAP), koji se održava 14. i 15. aprila 2019. godine, u Beogradu, a koji će biti prosleđen delegacijama parlamentarnih odbora sa rokom za dostavljanje amandmana. Zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač obavestila je članove Odbora da su učešće na 15. sastanku KOSAP-a potvrdile sve delegacije, a članovi Odbora su se saglasili da izvestioci Odbora na dva panela budu Dušica Stojković i Dubravka Filipovski. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vera Jovanović, Dušica Stojković, mr Dejan Radenković, Dubravka Filipovski, Aleksandar Šešelj, Tanja Tomašević Damnjanović, Hadži Milorad Stošić, Krsto Janjušević, Zvonimir Đokić i Dragan Šormaz.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 26. marta 2019. godine, razmotrio u načelu Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci. Predloge zakona obrazložio je dr Nebojša Vekić, državni sekretar Ministarstva zdravlja, koji je naveo da Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti nije bilo potrebno usklađivati sa evropskim zakonodavstvom, ali radi usklađivanja nomenklature radnih mesta, u izradi Predloga zakona, poštovane su direktive EU i terminiloški se izvršilo usklađivanje, tako da se stomatolozi sada nazivaju doktorima dentalne medicine. Odbor je većinom glasova prihvatio Predlog zakona u načelu. Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe kompletno je usklađen sa 18 direktiva EU, a Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci je usklađivan sa poslednjih pet direktiva EU, tako da je sada ovaj predlog zakona kompletno usklađen sa evropskim zakonodavstvom, istakao je Vekić. Odbor je i ova dva predloga zakona prihvatio većinom glasova u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Elvira Kovač, Vera Jovanović, Dušica Stojković, mr Dejan Radenković, Dubravka Filipovski, Bojan Torbica, Vesna Marković, Gordana Čomić i Aleksandar Šešelj.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 21. marta 2019. godine, odlučio da Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za četvrto tromesečje 2018. godine, razmotri na narednoj sednici. U nastavku sednice Odbor je razmotrio inicijativu za upućivanje poziva članovima Evropskog parlamenta – Žordi Sole, Republikanska levica Katalonije (Jordi Solé, Esquerra Republicana de Catalunya) Španija, Džil Evans, Velška partija (Jill Evans, Party of Wales) Ujedinjeno Kraljevstvo, Ana Miranda, Galicijski nacionalistički blok (Ana Miranda, Bloque Nacionalista Galego) Španija, Žoze-Maria Terikabras, Republikanska levica Katalonije (Josep-Maria Terricabras, Esquerra Republicana de Catalunya) Španija, Ivan Jakovčić, Istarski demokratski sabor, Hrvatska, za sastanak sa Odborom za evropske integracije u Narodnoj skupštini RS, radi razgovora o pregovorima R. Srbije i EU u oblasti regionalizacije, decentralizacije i ljudskih prava, sa ciljem da se poslanici upoznaju sa zadacima, standardima i obavezama na putu ka učlanjenju R. Srbije u EU, u drugoj polovini aprila 2019. godine. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su inicijativu većinom glasova. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vera Jovanović, Dušica Stojković, Milorad Hadži Stošić, Dragan Šormaz, Tanja Tomašević Damnjanović, Biljana Pantić Pilja, Miljan Damjanović, mr Dejan Radenković, Dubravka Filipovski, Krsto Janjušević i Bojan Torbica.

Na sednici Odbora, održanoj 12. marta 2019. godine, članovi Odbora za evropske integracije odredili su dva člana Odbora, i to Dušicu Stojković i Elviru Kovač, za učešće na Međuparlamentarnoj konferenciji o budućnosti EU, koja se u okviru parlamentarne dimenzije rumunskog predsedavanja Savetu EU održava 1. i 2. aprila 2019. godine, u Bukureštu, Republika Rumunija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Hadži Milorad Stošić, Vera Jovanović, Gordana Čomić, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Olivera Pešić, Zvonimir Đokić i Dubravka Filipovski.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 5. marta 2019. godine, razmotrio u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja, Predlog zakona o ugostiteljstvu i Predlog zakona o turizmu. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane predstavila je Tamara Bošković, ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koja je navela da se ovim predlogom vrši usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, bolje definišu pojmovi i nadležnosti, a novim članom uvodi se taksa za službene kontrole, koja će biti jedinstvena za sve subjekte. Takođe, Predlogom zakona jasnije se određuju kompetencije nacionalnih referentnih laboratorija. Predstavnica Uprave za zaštitu bilja predstavila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja istakavši da je osnovni zakon donet još 2009. godine i delimično je usklađen sa direktivama i uredbama EU. Razlog za izmene se ogleda u delu koji se odnosi na registraciju sredstava za zaštitu bilja i u propisanoj kontroli uređaja za primenu sredstava za zaštitu bilja i primenu pesticida. Takođe, uspostavlja se sistem službenih i referentnih laboratorija i usklađuje postupak registracije i evaluacije, kao i sistem obuke svih koji imaju kontakte sa sredstvima za zaštitu bilja. Jelena Janković iz Uprave za zaštitu bilja obrazložila je članovima Odbora Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja, koji neće uticati na stepen usklađenosti sa direktivama EU, jer se vrše suštinske izmene radi poboljšanja rada na ispunjavanju ciljeva zakona i otklanjanju nedostataka koji su uočeni u njegovoj primeni, a pre svega to se odnosi na organizaciju poslova, bolju implementaciju međunarodnih standarda i donošenje bitnih fitosanitarnih mera. Predloge zakona o ugostiteljstvu i o turizmu predstavio je državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija dr Miroslav Knežević koji je istakao da se razlozi za donošenje dva potpuno nova zakona ogledaju u činjenici da su ove delatnosti do sada bile regulisane jednim zakonom, ali i imajući u vidu dosadašnju razvijenost ugostiteljstva i turizma u zemlji. Postojali su i zahtevi za usklađivanjem sa Zakonom o opštem upravnom postupku i sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, kao i sa Strategijom razvoja turizma do 2020. godine, istakao je Knežević. Predlogom zakona o ugostiteljstvu omogućiće se suzbijanje sive ekonomije i regulisati rad onih subjekata koji se bave tzv. izdavanjem stana na dan, jer je kreirano rešenje kojim oni više neće morati da posluju preko posrednika, već će sami moći da prijavljuju svoje goste, takođe, plaćaće paušalni porez, a uvodi se i centralni informacioni sistem ili e-turista. Od ovog predloga zakona očekuju se pozitivni efekti u odnosu na seoski turizam, naveo je Knežević. Potreba za donošenjem zakona o turizmu proistekla je iz ostvarenih rezultata turizma u zemlji. Njime se vrši usklađivanje i koordinacija programa rada nacionalnih, regionalnih i lokalnih turističkih organizacija, a posebno se vodilo računa o zaštiti prava putnika i vrši usklađivanje sa direktivom EU iz 2015. godine koja se odnosi na paket aranžmane. Novim zakonom agencije će biti u obavezi da pored garancije putovanja daju i depozit, a uvodi se i kategorizacija agencija, istakao je Knežević. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su, u načelu, sve predloge zakona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Elvira Kovač, Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Vera Jovanović, Olivera Pešić, Gordana Čomić, Dušica Stojković, Milorad Hadži Stošić, Žarko Mićin i Dragan Šormaz.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 13. februara 2019. godine, razmotrio Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za treće tromesečje 2018. godine. Izveštaj je predstavila pomoćnica ministra za evropske integracije Ksenija Milenković, koja je podsetila da je Izveštaj usvojen na sednici Vlade i objavljen na sajtu Ministarstva za evropske integracije, prema standardnoj proceduri. Ona je istakla da su pokazatelji iz baze propisa nacionalnog programa za treći kvartal 2018. godine nažalost najlošiji u odnosu na sve ostale kvartale sa 13 odsto uspešnosti u odnosu na utvrđene obaveze u pogledu usvajanja zakonskih i podzakonskih akata. Ukupan procenat ispunjenosti NPAA za 2018. godinu iznosi 41 odsto i obuhvata sva četiri kvartala, kao i naknadno ispunjene obaveze, navela je Milenković. Ona je dodala da se nastavilo sa izveštavanjem u pogledu administrativnih kapaciteta i da je primećeno da taj problem postoji na nivou cele države i pokazuje da trenutni kapaciteti u institucijama u poslovima evropskih integracija nisu dovoljni, kako za sprovođenje NPAA, tako i za sprovođenje čitavog procesa pristupanja EU. Ona je navela i da Ministarstvo nije zadovoljno ovim rezultatima, te je iniciralo razgovore sa predstavnicima relevantnih institucija sa ciljem da se utvrde razlozi za nizak nivo uspešnosti, kako bi se došlo do načina na koji bi se stepen uspešnosti povećao. Ono na šta je ukazano na sastanku sa resornim institucijama jeste da su same institucije primetile da teškoće predstavljaju administrativni kapaciteti, izmene u pravnim tekovinama EU i proces prevođenja propisa, navela je Milenković. Ona je podsetila članove Odbora da su ovi elementi poznati Ministarstvu, te je Ministarstvo stava da je potrebno da institucije povedu računa o ciljevima i planovima koje su same dale, a da je Ministarstvo na raspolaganju za svaku pomoć. Pomoćnica ministra za evropske integracije navela je i da se za 2019. godinu ne planira revizija NPAA, jer za time nema potrebe, već je potrebno fokusirati se na primenu i podizanje stepena ispunjenosti. Ona je dodala i da je izveštaj za četvrti kvartal 2018. godine u proceduri za usvajanje na sednici Vlade. Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije za pristupanje EU ponovila je nezadovoljstvo procentom iz trećeg kvartala i navela da NPAA kao nacionalni program prati u realnom vremenu sve što se događa u pregovaračkom procesu. Ona je podsetila da će ova godina biti godina sporijeg razvoja usled izbora za EP, ali da bez obzira na to zakonodavni proces nije usporio, posebno za Poglavlje 24 u vezi azila i migracija, kao i u odnosu na zaštitu životne sredine i bezbednost hrane. Miščević je izvestila članove Odbora o toku pregovaračkog procesa istakavši da je plan Srbije bio da se do kraja prošle godine Evropskoj komisiji predstave sva poglavlja koja su bez merila, što je učinjeno već polovinom godine. Trenutno su spremne tri pregovaračke pozicije za poglavlja bez merila i to za poglavlja 27, 28 i 3, a počela je i rasprava za Poglavlje 11, iako za isto nismo još pozvani da predstavimo poziciju, navela je Miščević. Ona je još jednom ponovila da administrativni kapaciteti postaju ozbiljan problem, imajući u vidu da je veliki broj ljudi napustio državnu upravu, ali da je jedno od rešenja problema novo zapošljavanje. Po završetku rasprave Odbor je jednoglasno usvojio Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za treće tromesečje 2018. godine. U nastavku rada, članovi Odbora odredili su delegaciju Odbora i datum posete Odboru za evropske poslove i kontrolu evropskih fondova Narodne skupštine Republike Bugarske. Poseta će se obaviti u periodu od 19. do 21. marta 2019. godine, a u delegaciji će biti članovi Odbora Zvonimir Đokić, Žarko Mićin i Aleksandar Šešelj. Odbor je odlučio i da će se 15. Konferencija parlamentarnih odbora za evropske integracije/pitanja zemalja učesnica u Procesu stabilizacije i pridruživanja u Jugoističnoj Evropi – KOSAP, čiji je domaćin Odbor za evropske integracije Narodne skupštine, održati 14. i 15. aprila 2019. godine u Beogradu. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Vera Jovanović, Olivera Pešić, Gordana Čomić, Dubravka Filipovski, Dragan Veljković, mr Dejan Radenković i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora održanoj 11. februara, razmotren je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodni poslanik Maja Gojković. Predlog zakona članovima Odbora obrazložili su direktor Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije Slađan Velinov i pomoćnik direktora Branko Brajić, koji su naveli da se izmene Zakona odnose na terminološko usklađivanje Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, sa Konvencijom o nuklearnoj sigurnosti, a tiču se i pitanja transporta opasnih tereta i inspekcijske kontrole. Članovi Odbora jednoglasno su usvojili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Momo Čolaković, Vera Jovanović i Biljana Pantić Pilja.

Na sednici, održanoj 26. decembra, članovi Odbora razmotrili su aktuelno stanje u pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji i Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Bugarske, za period januar–jun 2018. godine. Aktualno stanje i Izveštaj, članovima Odbora, iznela je Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije i šef Pregovaračkog tima Tanja Miščević. Joksimović je istakala da je ove godine otvoreno četiri poglavlja na dve međuvladine konferencije i da je okvirna godina za pristupanje Srbije u EU 2025. Ministarka je navela i da Unija iduće godine ima vrlo važne datume o kojima treba da brine, kao što je formalizovanje izlaska Velike Britanije u martu, potom izbori za Evropski parlament, u maju 2019. godine. Iznela je i podatak da su poglavlja 2, 4, 14, 9, 21 i 28 tehnički spremna za otvaranje, odnosno da je Srbija predala pregovaračku poziciju, ali da otvaranje zavisi od zemalja članica. Navela je da otvaranje novih poglavlja zavisi i od poglavlja 23 i 24, koje je Srbija otvorila u junu 2016. godine, te da se dva puta godišnje podnose izveštaji kako bi se utvrdilo šta je postignuto na tim poljima. Istakla je i činjenicu da je EU postavila uslov da ova dva poglavlja budu prva otvorena kada je u pitanju Srbija i ima veliku ulogu u otvaranju ostalih poglavlja. Ona je u svom izlaganju iznela i činjenicu da je, po trenutnom istraživanju javnog mnjenja zemalja članica, 45 odsto protiv, a 43 odsto za proširenje Evropske unije. Nakon diskusije koja je usledila, članovi Odbora usvojili su Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Bugarske i predložio Narodnoj skupštini da razmotri i usvoji pomenuti izveštaj. U nastavku sednice, određena je i delegacija Odbora koja će učestvovati na sastanku predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica Evropske unije (KOSAK), koji će se održati u Bukureštu, od 20. do 21. januara 2019. godine. Delegaciju će činiti poslanici Gordana Čomić i Žarko Mićin. Na sadnici je određena i delegacija od dva člana Odbora koji će učestvovati na Interparlamentarnoj konferenciji na temu „Komunikacija sa građanima: Kako razviti sveobuhvatnu strategiju komunikacije parlamenta“, u organizaciji Evropskog parlamenta, u Briselu, 29. januara 2019. godine, koju će činiti Elvira Kovač i Vesna Marković. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Muamer Bačevac, Ivana Nikolić, Hadži Milorad Stošić, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Olivera Pešić, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Elvira Kovač, Dubravka Filipovski i dr Aleksandra Jerkov.

Na sednici Odbora, održanoj 26. novembra 2018. godine, članovi Odbora za evropske integracije razmatrali su, u načelu, Predlog carinskog zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima i Predlog zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti. Predlog carinskog zakona obrazložila je Snežana Karanović, v. d. pomoćnika ministra u Ministarstvu finansija, istakavši da je cilj donošenja ovog zakona usklađivanje sa Carinskim zakonom EU, imajući u vidu da je Republika Srbija nedavno otvorila Poglavlje 29 – Carinska unija, i da je na Nacrt predloga zakona Evropska komisija dala pozitivno mišljenje. Ovim Predlogom zakona uređuju se opšta pravila i postupci koji se primenjuju na robu koja se unosi i iznosi iz carinskog područja Republike Srbije. Potpuna implementacija ovog zakona u EU, imajući u vidu da postoji potreba za razvojem novih IT sistema i nadogradnjom postojećih u cilju sprovođenja zakonskih zahteva, je planirana do 31. decembra 2018. godine. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima obrazložio je Desimir Desnica predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture istakavši da se predloženim zakonom povećava bezbednost saobraćaja na putevima kao i bezbednost učesnika u saobraćaju. Takođe, predloženim izmenama i dopunama, predloženi zakon se usklađuju sa direktivama EU. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima obrazložio je Saša Lazović, pomoćnik ministra za tehnološki razvoj u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, istakavši da je ključni cilj donošenja ovog zakona usklađivanje sa direktivama i propisima EU. Predlog zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti obrazložio je pomoćnik direktora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije Branko Brajić, koji je tom prilikom istakao da je cilj donošenja ovog zakona uvođenje novih standarda u sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti, uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim objektima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom. Novi zakon donosi se u cilju dostizanja većeg nivoa zaštite zdravlja pojedinaca, stanovništva i životne sredine, sada i ubuduće, od štetnog dejstva jonizujućih zračenja i usklađivanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU, istakao je Brajić. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora su, većinom glasova, predložili Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dušica Stojković, Milorad Hadži Stošić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Krsto Janjušević, mr Dejan Radenković, Zvonimir Đokić, Vera Jovanović i Dubravka Filipovski.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 22. novembra 2018. godine, odredio delegaciju Odbora koja će učestvovati na XIV sastanku Konferencije parlamentarnih odbora za evropske integracije/poslove država obuhvaćenih Procesom stabilizacije i pridruživanja jugoistočne Evrope (COSAP), koji se održava 2. i 3. decembra 2018. godine, u Podgorici, Crna Gora. Jednoglasno je odlučeno da delegaciju Odbora čine predsednik Odbora Nenad Čanak i član Odbora Hadži Milorad Stošić. Odbor je odlučio i da potpredsednica Narodne skupštine Gordane Čomić učestvuje na XII Evropsko-ukrajinskom forumu „Ukrajina nakon 2019. godine. Promene ili nastavak?“, koji se održava 24. i 25. januara 2019. godine, u Žešovu, Republika Poljska. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Krsto Janjušević, dr Muamer Bačevac, Vera Jovanović, Olivera Pešić i Hadži Milorad Stošić.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 29. oktobra 2018. godine, razmotrio u načelu Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Predstavnica Ministarstva unutrašnjih poslova predstavila je Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, koji se nalazi u nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU i predviđen je za usvajanje u četvrtom kvartalu 2018. godine. Usklađivanje će se vršiti fazno, a po usvajanju zakon će biti prosleđen Evropskoj komisiji na mišljenje radi informisanja. Predlogom zakona uspostavlja se jedinstveni mehanizam u oblasti civilne zaštite i vrši se usklađivanje sa direktivom EU 2007/60 i odlukom 1313/213. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Predlog zakona u načelu. Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, takođe je predstavila predstavnica Ministarstva unutrašnjih poslova, koja je istakla da je u pitanju potpuno nov zakon i koji je usklađen sa jednom direktivom EU. Predlog zakona se odnosi na utvrđivanje mreže kritične infrastrukture u Republici Srbiji, odnosno, na sisteme koji služe za snabdevanje građana, kao što su vodovod, toplovod i drugo. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona u načelu. Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije takođe je predstavila predstavnica Ministarstva unutrašnjih poslova koja je istakla da se na njemu radilo dugo i da se nada da će se njegovim donošenjem rešiti nagomilani problemi. Predlog zakona se odnosi na žigosanje oružja proizvedenog u Republici Srbiji i usklađuje se sa tzv. Briselskom konvencijom koja nije dozvoljavala izvoz oružja sa žigom Zavoda u Kragujevcu koji se jedini od vremena SFRJ bavio time. Predlog zakona predstavlja pravni okvir da Zavod preraste u Agenciju, čime se stiču uslovi da Srbija postane članica CIP-a. Predlogom zakona vrši se usklađivanje sa direktivom 447/91 koja se odnosi na savet o kontroli i nabavci oružja. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona u načelu. Predloge zakona o zaštiti podataka o ličnosti i o besplatnoj pravnoj pomoći predstavile su predstavnice Ministarstva pravde. Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti donosi se radi usklađivanja sa relevantnim propisima EU, imajući u vidu da je važeći Zakon u Srbiji donet pre 10 godina, kao i da je EU u tom periodu promenila svoje direktive i uredbe koje se odnose na zaštitu podataka o ličnosti. Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći donosi se nakon 10 godina njegovog pripremanja. Planiran je Akcionim planom za Poglavlje 23 i predstavlja prelazno merilo u pregovorima. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, u načelu, oba predloga zakona. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Dubravka Filipovski, Dušica Stojković, Dragan Šormaz, Krsto Janjušević, dr Muamer Bačevac, Gordana Čomić i Vera Jovanović.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 16. oktobra 2018. godine, razmotrio u načelu Predlog zakona o građevinskim proizvodima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi. Predloge zakona obrazložili su predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Danijela Pršić iz Odseka za građevinske proizvode i energetsku efikasnost predstavila je Predlog zakona o građevinskim proizvodima, koji se u Republici Srbiji donosi prvi put i koji uređuje pitanje stavljanja na tržište građevinskih proizvoda. Takođe, donošenjem ovog predloga zakona ispunjavaju se obaveze usklađivanja domaćeg sa propisima EU, istakla je Pršić. Predlogom zakona preuzima se EU Uredba o građevinskim proizvodima, s tim da je Predlog zakona samo delimično usklađen sa istom, jer Srbija, koja nije član EU, ne može da primenjuje sve njene institute koji se odnose na zemlje članice. Ova Uredba sadrži i 106 delegiranih uredbi, a Srbija će ih postepeno preuzimati do dana svog pristupanja EU, navela je Pršić. Ona je istakla i da je ovo pitanje deo pregovaračke grupe 1, za koju je u izradi pregovaračka pozicija. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su, u načelu, Predlog zakona o građevinskim proizvodima. Osnovni cilj donošenja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju jeste dalje usklađivanje sa propisima EU, imajući u vidu da je osnovni zakon donet 2015. godine. I ovaj predlog zakona članovi Odbora prihvatili su u načelu. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila usklađujemo domaće propise sa Uredbom 789/2004, a koja se, između ostalog, odnosi na pitanje izdavanja svedočanstava i upisa pomorskih brodova u domaći upisnik. Članovi Odbora prihvatili su i ovaj predlog zakona u načelu. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi usklađen je sa osam uredbi EU koje se odnose na podnošenje izveštaja Evropskoj komisiji o stanju pomorskih brodova i kojima se reguliše status pomoraca. Nakon rasprave, Odbor je prihvatio Predlog zakona u načelu. U nastavku sednice Odbor je razmotrio i učešće predsednika Odbora na Konferenciji „Ukrajina pamti - svet priznaje“, koja se održava od 22. do 24. novembra 2018. godine, u Kijevu, u Ukrajini i odlučio da predlog ne prihvati. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Dubravka Filipovski, Gordana Čomić, Vera Jovanović, Branka Stamenković, Biljana Pantić Pilja, Dušica Stojković, Dragan Šormaz, Aleksandar Šešelj, kao i narodni poslanik Miljan Damjanović, koji nije član Odbora.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 27. septembra 2018. godine, razmotrio Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Estonije (jun–decembar 2017) i Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za drugo tromesečje 2018. godine. Šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU prof. dr Tanja Miščević istakla je, predstavljajući Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Estonije (jun–decembar 2017), da isti predstavlja ono što je urađeno u toku predsedavanja Estonije, koje je za nas bilo iznenađenje. Naime, u tom periodu otvorena su četiri pregovaračka poglavlja i Estonija je predvidela još jednu međuvladinu konferenciju, a sve to je iznenađujuće imajući u vidu da pitanje proširenja nije bilo prioritet predsedavanja i predstavljalo je uvod u promenu ovog pitanja, istakla je Miščević. Predsedavanje Bugarske, od koga se mnogo očekivalo, donelo je pozitivne promene, jer je proširenje ponovo postalo prioritet, održan je Samit, a Evropska komisija je predstavila Strategiju. U tom periodu otvorena su i poglavlja 33 i 13, navela je Miščević. Ona je dodala da se proces pregovora odvija konzistentnim tokom, što su ova dva predsedavanja i potvrdila. Navela je da je proces mogao da bude i brži, ali je u međuvremenu izrađen dokument o napretku u vladavini prava, kasnije je dat i izveštaj o proceni napretka, što je ključno za zatvaranje poglavlja, a zaključak je da je napretka bilo, ali da on može biti bolji, na čemu Srbija kontinuirano radi. Miščević je članove Odbora upoznala i sa promenama u Pregovaračkom timu, i to onih članova koji su u njemu po svojoj funkciji, kao i o saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije. Šefica Pregovaračkog tima navela je da se radi na pripremi dva pregovaračka poglavlja i to o saobraćajnoj politici i o transevropskim mrežama, kao i pripremi za dve međuvladine konferencije. Ona je takođe navela da je Nemačka primetila napredak u Poglavlju 23, što je ministarki za evropske integracije Jadranki Joksimović potvrdio u razgovoru nemački ambasador u Srbiji. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su jednoglasno Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Estonije (jun–decembar 2017). Pomoćnica ministarke za evropske integracije Ksenija Milenković predstavila je Odboru Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za drugo tromesečje 2018. godine. Ona je navela da je u martu 2018. godine usvojen revidirani NPAA po kome je rok za potpuno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU 2021. godina, kao i da će se izveštavanje o usaglašavanju vršiti kvartalno. Novina koja je uvedena je to što NPAA, pored standardne metodologije, ima i dva nova elementa, a to su izveštavanje o administrativnim kapacitetima i njihovo pojačavanje i finansijsko uputstvo o efektima o usvajanju i primeni propisa iz NPAA, koje su zajednički izradili Ministarstvo za evropske integracije i Ministarstvo za finansije, navela je Milenković. Ona je dodala da je stepen ispunjenosti u drugom tromesečju 27 odsto, čime Ministarstvo nije zadovoljno, te je ukazano ministarstvima na poštovanje rokova za sprovođenje planova koje su sami sebi zacrtali. Međutim, Milenković je istakla da je dobro što postoji pozitivan trend, jer ako se gleda stepen ispunjenosti NPAA od marta ove godine do danas, on iznosi 52 odsto, a prosek kašnjenja institucija u pogledu ispunjenosti je jedan kvartal. Milenković je dodala da je u izradi Izveštaj za treći kvartal, koji će biti upućen Vladi na usvajanje, kao i da očekuje da sva ministarstva pokažu punu posvećenost obavezama. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su jednoglasno i Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za drugo tromesečje 2018. godine. Na sednici je članovima Odbora preneta molba ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović da se održi jedna tematska sednica Odbora na kojoj bi bio predstavljen polugodišnji izveštaj o napretku u pregovorima Srbije i EU. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Zvonimir Đokić, Dragan Veljković, Aleksandar Stevanović, Žarko Mićin, Vesna Marković, Ivana Nikolić, Dubravka Filipovski, Hadži Milorad Stošić i Gordana Čomić.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 18. jula 2018. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje o Predlogu pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 2 „Sloboda kretanja radnika“.